Glava V

UVEŽBAVANJE MORALNOG PONAŠANJA

Naš zadatak je da ukinemo patnju ukidanjem njenih uzroka: neznanja, žudnje i odbojnosti. Da bi ostvario taj cilj Buddha je otkrio, sledio i podučavao praktičan način da se to postigne. Nazvao ga je Plemeniti osmostruki put.1

Kada su ga jedanput zamolili da objasni put jednostavnim rečima, Buddha je rekao,

Uzdržite se od nezdravih dela, radite samo zdrava, pročišćavajte svoj um –

to je učenje prosvetljenih.2

Ovo je jasno gledište, svima prihvatljivo. Svi se slažu da treba da izbegavamo štetne akcije i da izvršavamo samo dobre. Ali kako da definišemo šta je dobro ili loše, šta je zdravo ili nezdravo? Kada to pokušamo da uradimo, oslanjamo se na svoje poglede, tradicionalna verovanja, naklonosti i predrasude i, u skladu s tim, izgrađujemo uske, sektaške definicije koje su za neke prihvatljive, a za druge nisu. Umesto takve uske interpretacije, Buddha je ponudio univerzalnu definicju šta je zdravo, a šta nezdravo, šta moralna uzvišenost, a šta greh. Svaka akcija koja povređuje druge ljude i remeti njihov mir i harmoniju je grešna, nezdrava akcija. Svaka akcija koja pomaže drugima, koja doprinosi njihovom miru i harmoniji je moralno uzvišena, zdrava akcija. Dalje, um se istinski pročišćava, ne kroz religiozne ceremonije ili intelektualne vežbe, već neposrednim doživljajem sopstvene stvarnosti i sistematskim radom na otklanjanju zavisnosti usled koje nastaje patnja.

Plemeniti osmostruki put se može podeliti na tri stepena uvežbavanja: sila, samadhi i pañña. Sila je izgrađivanje morala, uzdržavanje od nezdravih akcija tela i govora. Samadhi je vežba koncentracije, razvijanjem sposobnosti svesnog usmeravanja i

upravljanja mentalnim procesom. Pañña je mudrost, razvijanje pročišćavajućeg uvida u sopstvenu prirodu.

Vrednost moralne prakse

Svako ko želi da upražnjava Dhammu, mora početi sa upražnjavanjem sile. To je prvi stepen, bez koga se ne može napredovati. Moramo odustati od svih akcija, reči i dela koja su štetna za druge ljude. To je lako razumeti – društvo zahteva takvo ponašanje da bi sprečilo dezorganizaciju. Ali, u stvari, mi ne odustajemo od takvih akcija samo zato što su one štetne za druge ljude, već zato što su one štetne i za nas. Nemoguće je izvršiti neku nezdravu akciju – uvrediti, ubiti, ukrasti ili silovati – a da pri tome ne dođe do velike pobuđenosti uma, velike žudnje i odbojnosti. Taj trenutak žudnje ili odbojnosti donosi zlo sada i doneće ga u budućnosti. Buddha je rekao,

Goreći sada, goreći kasnije, loše delo dvostruko se ispašta... Srećan sada, srećan kasnije, vrli čovek dvostruko uživa.3

Ne treba da čekamo, da tek posle smrti doživimo raj ili pakao; možemo ih doživeti u ovom životu, u sopstvenoj koži. Kada izvršimo nezdravu akciju, doživljavamo vatru pakla žudnje i odbojnosti. Kada izvršimo zdravu akciju, doživljavamo raj unutrašnjeg mira. Zato, treba da odustanemo od nezdravih reči i dela, ne samo za dobro drugih, već i za vlastito dobro, da ne bi povređivali sebe.

Postoji drugi razlog upražnjavanja sile. Želimo da istražimo sebe, da ostvarimo uvid u dubinu sopstvene stvarnosti. Da bi to uradili, potreban je vrlo blag i tih um. Nemoguće je videti dno bazena ako je voda uzburkana. Samoposmatranje zahteva blagi, nepobuđeni um. Kada izvršimo nezdravu akciju, um je preplavljen nemirom. Kada odustanemo od svih nezdravih akcija tela ili govora, samo tada um ima priliku da postane dovoljno miran da se samoposmatranje može nastaviti.

Postoji još jedan razlog zašto je sila od suštinskog značaja: onaj ko upražnjava Dhammu ide ka krajnjem cilju oslobođenja od sveukupne patnje. Dok izvršava  taj zadatak ne može vršiti akcije koje snaže baš onu mentalnu naviku koju on želi da izbriše.

Svaka akcija koja šteti drugima, obavezno je izazvana i praćena žudnjom, odbojnošću i neznanjem. Vršenje takve radnje predstavlja dva koraka nazad, za svaki korak napred i osujećuje napredovanje ka cilju.

Sila je znači neophodna ne samo za dobro društva, već za dobro svakog njegovog člana. I ne samo za svakodnevno dobro čoveka, već i za njegov napredak na putu Dhamme.

Tri dela Plemenitog osmostrukog puta spadaju u uvežbavanje sile: ispravan govor, ispravna akcija i ispravno sticanje sredstava za život.

Ispravan govor

Govor mora biti čist i zdrav. Čistoća se ostvaruje uklanjanjem nečistoće. Zato moramo shvatiti šta se podrazumeva pod nezdravim govorom. Nezdrav govor uključuje: laganje, tj. preuveličavanje ili umanjivanje istine; prenošenje glasina koje dovode do svađe među prijateljima; ogovaranje i klevetanje; grube reči koje unose nemir i ničemu ne koriste; jalovo naklapanje; besmisleno ćeretanje koje traći i naše i tuđe vreme. Ako odustanemo od ovakvih nezdravih vrsta govora, ono što ostaje je ispravan govor.

Postoji i pozitivan koncept. Onaj ko upražnjava ispravan govor, objasnio je Buddha:

– Govori istinu i čvrst je i postojan u istinoljubivosti, vredan poverenja, pouzdan, otvoren u nastupu. On miri posvađane i ohrabruje ujedinjene. Uživa u harmoniji, želi harmoniju, raduje joj se i stvara je svojim rečima. Njegov govor je nežan, prijatan za uho, ljubazan, srdačan, uljudan; mnogi se sa njim slažu i u njemu uživaju. On govori u pravo vreme, prema činjenicama, prema onome šta je od koristi, prema Dhammi, prema Kodu ponašanja. Njegove reči vredno je pamtiti, govori pravovremeno, dobro sagledano, dobro izabrano i konstruktivno.4

Ispravna akcija

Akcija takođe mora biti čista. Kao i kod govora, treba da znamo šta podrazumeva nečista akcija tako da takve akcije ne vršimo. Nečista akcija uključuje: ubijanje živih bića; krađu; zloupotrebu seksa, na primer silovanje i preljuba; trovanje, gubljenje razuma,

tako da ne znamo šta govorimo ili radimo. Ako izbegavamo ove četiri nečiste radnje, ono što preostaje je ispravna, zdrava akcija.

I ovde negativan koncept nije jedini. Opisujući nekog ko vrši ispravnu akciju, Buddha je rekao: Ostavljajući po strani motku i mač, on je pažljiv da nikog ne povredi, ljubazan, želi dobro svim živim bićima. Slobodan od skrivanja, on živi kao čisto biće.1

Pravila

Obični ljudi u svakodnevnom životu, pridržavaće se ispravnog govora i ispravne akcije ako poštuju sledećih pet pravila:

1.  da odustanu od ubijanja bilo kog živog bića;

2.  da odustanu od krađe;

3.  da odustanu od zloupotrebe seksa;

4.  da odustanu od lošeg govora;

5.  da odustanu od trovanja.

Ovih pet pravila predstavljaju neophodan minimum za moralno ponašanje. Njih moraju slediti svi koji žele da praktikuju Dhammu.

Međutim, povremeno tokom života možemo doći u priliku da privremeno ostavimo svakodnevne probleme – možda za nekoliko dana, možda samo za jedan – da bi pročistili um, da bi radili na sopstvenom oslobađanju. Takvi periodi su vreme za ozbiljno praktikovanje Dhamme i zato naše ponašanje mora biti pažljivije nego u svakodnevnom životu. Važno je izbegavati akcije koje mogu ometati ili se mešati u naš posao samopročišćavanja. Zato u tim periodima poštujemo osam pravila. To uključuje pet osnovnih pravila sa jednom modifikacijom: umesto da odustanemo od zloupotrebe seksa, odustajemo od svih seksualnih aktivnosti. Dodatno odustajemo  od nepravovremenog uzimanja jela (tj. uzimanja jela posle 12 časova); odustajemo od svih čulnih zabava i ukrašavanja tela; i odustajemo od korišćenja luksuznih kreveta. Zahtev za celibatom i dodatna pravila stimulišu blagost i živahnost uma, koji su neophodni za rad na introspekciji, i pomažu da oslobodimo um od spoljnih smetnji. Osam pravila se poštuju samo za vreme intenzivnog upražnjavanja Dhamme. Kada taj period prođe, svetovni čovek može se vratiti na pet pravila koja čine osnovu moralnog ponašanja.

Na kraju, postoji deset pravila za one koji su izabrali beskućni život isposnika, monaha ili monahinje. Ovih deset pravila uključuju prvih osam, sa sedmim podeljenim na dva dela i još jednim dodatnim: odustajanje od primanja novca. Isposnici se moraju izdržavati isključivo od milostinje, tako da se mogu slobono, do kraja posvetiti pročišćavanju uma, za svoje dobro i za dobro drugih.

Pravila, bez obzira da li pet, osam ili deset, nisu prazne formalnosti udovoljavanja tradiciji. Ona su bukvalno "koraci ka primeni prakse," vrlo praktično sredstvo da se obezbedi da naš govor i akcije ne štete ni drugima, ni nama samim.

Ispravno sticanje sredstava za život

Svaki čovek mora se na ispravan način izdržavati u životu. Postoje dva kriterijuma ispravnog način izdržavanja. Prvo, kroz svoj posao ne smemo kršiti pet pravila ponašanja, jer u suprotnom, oštećujemo druge ljude. Ali, dalje, ne smemo raditi nešto što bi ohrabrilo druge ljude da krše pravila, jer to takođe izaziva zlo. Naš posao ne sme neposredno ili posredno uključivati povređivanje drugih bića. Zato je svaki posao koji uključuje ubijanje ljudi ili životinja pogrešan način izdržavanja. Čak ako mi sami ne ubijamo životinje, već radimo sa delovima ubijenih životinja, njihovom kožom, mesom, kostima i slično, to ipak nije ispravan način izdržavanja, jer zavisimo od pogrešnih akcija drugih. Prodaja pića, droga može biti vrlo unosna, ali čak ako ih sami i ne uzimamo, njihova prodaja ohrabruje druge ljude da se truju i tako sebi nanose štetu. Vođenje kockarnica može biti vrlo unosno, ali svi koji dolaze tamo da se kockaju, štete sebi. Prodaja otrova i oružja – naoružanje, municija, bombe, projektili – je dobar biznis, ali remeti mir i harmoniju mnogih. Nijedna od ovih stvari nije ispravan način izdržavanja.

Ako sam posao i nije štetan za druge ljude, ali ga radimo sa namerom da naudimo drugim ljudima, to nije ispravan način izdržavanja. Doktor koji priželjkuje epidemiju i trgovac koji priželjkuje glad očekuju neispravan način izdržavanja.

Svaki čovek je član društva. Mi ispunjavamo obaveze prema društvu služeći druge na razne načine. Za uzvrat, dobijamo sredstva kojima se izdržavamo. Čak i monah, isposnik, ima ispravan posao kojim zaslužuje milostinju koju prima: pročišćavanje uma za vlastito dobro i za dobrobit svih. Ako on iskorištava ljude varajući ih, izvodeći čuda ili

se lažno prikazuje duhovno razvijenijim nego što jeste, onda on nema ispravan način izdržavanja.

Celokupnu nadoknadu koju dobijamo za svoj posao treba da koristimo za sopstveno izdržavanje i izdržavanje onih koji od nas zavise. Ako postoji neki višak, bar jedan njegov deo treba vratiti društvu i upotrebiti ga za dobro drugih. Ako nam je namera da igramo korisnu ulogu u društvu, da bi izdržavali sebe i pomagali druge, onda je to ispravan način izdržavanja.

Upražnjavanje Sile na kursu Vipassana meditacije

Treba se pridržavati ispravnog govora, ispravne akcije i ispravnog načina izdržavanja, jer to je dobro za nas i za druge. Kurs Vipassana meditacije je prilika da se primene svi ovi aspekti sile. To je period intenzivnog praktikovanja Dhamme i za vreme njegovog trajanja pridržavamo se osam pravila. Međutim, dozvoljeni su izuzeci za one koji prvi put pohađaju kurs, ili za one koji imaju zdravstvenih problema: Njima se dozvoljava lagani obrok uveče. Ti ljudi zato formalno poštuju samo pet pravila, mada u svim ostalim aspektima poštuju u stvari osam pravila.

Pored ovih pravila, svi učesnici kursa moraju poštovati plemenitu tišinu do poslednjeg celovitog dana kursa. Oni mogu razgovarati sa učiteljem ili organizatrima kursa, ali ne i sa drugim meditantima. Na taj način sve smetnje se drže na minimumu: ljudima je omogućeno da žive i rade u zatvorenim prostorijama i da pri tome ne ometaju jedni druge. U tako blagoj, tihoj i mirnoj atmosferi moguće je sprovoditi delikatan posao samoposmatranja.

Za svoj posao samoposmatranja meditanti dobijaju stan i hranu, što se finansira od donacija. Na taj način za vreme kursa, oni žive manje ili više kao pravi isposnici, izdržavajući se od milosti drugih. Radeći svoj posao na najbolji način, prema sopstvenim mogućnostima, meditanti upražnjavaju ispravan način izdržavanja za vreme trajanja Vipassana kursa.

Upražnjavanje sile je integralni deo Dhamma puta. Bez nje ne može biti napretka na putu, jer um će ostati previše pobuđen da bi istraživao unutrašnju realnost. Postoje i oni koji uče da je duhovni napredak moguć i bez sile. Šta god da rade, ti ljudi ne slede Buddhino učenje. Bez upražnjavanja sile moguće je doživeti razna stanja ekstaze, ali je

velika greška ta stanja smatrati duhovnim ostvarenjem. Sigurno je da bez sile ne možemo osloboditi um od patnje i doživeti krajnju istinu.

Pitanja i odgovori

Pitanje: Nije li vršenje ispravne akcije vrsta vezivanja?

S.N.Goenka: Ne. Mi radimo najbolje što možemo, shvatajući da su rezultati van naše kontrole. Radimo naš posao i prepuštamo rezultate prirodi, Dhammi: Rezultati će doći sami.

Dakle u pitanju je prihvatanje mogućnosti da pravimo greške?

Ako napravite grešku, prihvatite to i pokušajte da je ne ponovite sledeći put. Ako ponovo doživite neuspeh, nasmejte se i probajte na drugi način. Ako se možete smejati svom neuspehu, ne postoji vezanost. Ali, ako vas neuspeh oneraspoloži i uspeh oduševljava, sigurno je da postoji vezanost.

Ispravna akcija je, znači, napor koji ulažemo, bez obzira na rezultat?

Bez obzira na rezultat. Rezultat će sam po sebi biti dobar ako je akcija dobra. O tome brine Dhamma. Mi nemamo moć da biramo rezultat, ali mi biramo akciju. Treba samo da radimo najbolje što možemo.

Da li je loša akcija ako slučajno nekog povredimo?

Nije. Mora postojati namera da povredimo određeno biće i moramo u tome uspeti. Samo tada loša akcija je kompletna. Sila se ne sme svesti na apsurd, što ne bi bilo ni praktično ni korisno. S druge strane, jednako je opasno biti bezobziran u svojim akcijama, stalno povređivati druge i onda se izvinjavati sa opravdanjem da to nije bilo namerno. Dhamma nas uči da budemo promišljeni.

U čemu je razlika između ispravnog i neispavnog ponašanja u seksu? Da li je to pitanje namere?

Ne. Seks ima svoje mesto u životu svetovnih ljudi. Ne treba ga nasilno potiskivati, jer prisilni celibat stvara napetost, što izaziva još više problema i teškoća. Međutim, ako

damo punu slobodu seksualnoj potrebi i dozvolimo sebi da imamo seksualne odnose sa bilo kim, kad nas obuzme strast, onda nikad nećemo osloboditi um od strasti. Izbegavajući obe opasne krajnosti, Dhamma nudi srednji put, zdrav izraz seksualnosti koji još uvek dozvoljava duhovni napredak, a to je seksualni odnos između čoveka i žene, koji su se predali jedno drugom. Ako je vaš partner Vipassana meditant, kad god naiđe strast oboje je posmatrajte. To nije ni potiskivanje ni davanje pune slobode. Posmatranjem se možete lako osloboditi strasti. Parovi će još povremeno imati seksualne odnose, ali postepeno oni se razvijaju prema stanju u kome seks nema nikakav značaj. To je stanje pravog, prirodnog celibata, gde se u umu ne pojavljuje čak ni misao o strasti. Taj celibat daje radost koja daleko nadmašuje bilo kakvo seksualno zadovoljenje. Uvek se osećamo tako ispunjeni i harmonični. Treba da nastojimo da doživimo tu pravu sreću.

Na Zapadu se smatra da je dozvoljen seksualni odnos između osoba koje na njega dobrovoljno pristaju.

To stanovište je daleko od Dhamme. Neko ko ima seksualne odnose danas sa jednom osobom, sutra sa drugom, zatim sa nekom trećom, umnožava svoju strast, svoju patnju. Treba biti ili samo sa jednom osobom ili živeti u celibatu.

Kako stoji stvar sa korišćenjem droga da bi doživeli druga stanja svesti, druge realnosti?

Neki studenti su mi pričali da su upotrebom psihodeličnih droga prošli kroz iskustva slična onima koja se ostvaruju meditacijom. Bez obzira da li je to tačno, iskustva ostvarena drogama su oblik zavisnosti od spoljnih sredstava. Međutim, Dhamma nas uči da budemo sami svoji gospodari, tako da možemo doživeti realnost po potrebi, kad god to zaželimo. A druga vrlo važana razlika je što upotreba droge dovodi kod mnogih ljudi do remećenja mentalne ravnoteže i do samopovređivanja, dok doživljaj istine upražnja- vanjem Dhamme utiče da meditanti postanu uravnoteženiji, bez povređivanja sebe ili bilo koga drugog.

Da li peto pravilo znači odustajanje od sredstava koja nas truju ili odustajanje od toga da se trujemo? Na kraju, umereno piti, ne opijati se, ne izgleda štetno. Da li vi smatrate da čak i jedna čašica alkohola prdstavlja kršenje sile?

Čak ako pijemo i malu količinu, tokom vremena razvijamo žudnju za alkoholom. Iako ne shvatamo, mi tako činimo prvi korak ka zavisnosti od alkohola, koja je sigurno štetna i za nas i za druge. Svaka zavisnost počinje uzimanjem baš samo jedne čašice. Zašto činiti prvi korak ka patnji? Ako se ozbiljno bavite meditacijom i jednog dana popijete čašu vina iz nesmotrenosti ili zbog određene situacije, videćete da vam je meditacija tog dana slaba. Dhamma ne ide zajedno sa upotrebom zagađivača.  Ako stvarno želite da se razvijate u Dhammi, čuvajte se svih oblika zagađivanja.  To je iskustvo hiljada meditanata.

Ljudi iz zapadnih zemalja posebno treba da shvate dva pravila: zloupotrebu seksa i korišćeje sredstava kojima se zagađujemo.

Ljudi ovde često kažu: Ako nam nešto prija, onda je to za nas dobro.

To je zato što oni ne vide realnost. Kada nešto radimo zbog odbojnosti, automatski smo svesni pobuđenosti uma. Kada nešto radimo zbog žudnje, onda na površinskom delu uma to izgleda prijatno, ali postoji pobuđenost na dubljem nivou. Dobro se osećamo samo zbog neznanja. Kada shvatimo koliko štetimo sebi takvim radnjama, prirodno ćemo sa njima prestati.

Da li kršimo silu ako jedemo meso?

Ne, osim ako smo sami ubili životinju. Ako nam je ponuđeno meso i u njemu uživamo kao i u bilo kojoj drugoj hrani, onda ne kršimo ni jedno pravilo. Ali naravno ako jedemo meso ohrabrujemo nekog drugog da krši pravila, jer ubija životinju. I takođe, na finijem nivou, štetimo sebi ako jedemo meso. Svakog momenta životinja stvara žudnju i odbojnost. Ona nije u mogućnosti da se posmatra, da pročišćava svoj um. Svako vlakno njenog tela postaje ispunjeno žudnjom i odbojnošću. Sve to unosimo u sebe ako jedemo nevegetarijansku hranu. Meditanti pokušavaju da se oslobode žudnje i gađenja i zato će shvatiti da je za njih dobro da izbegavaju takvu hranu.

Da li se zbog toga na kursu jede samo vegetarijanska hrana?

Da, jer ona je najbolja za Vipassana meditciju.

Da li preporučujete vegetarijansku ishranu u svakodnenom životu?

To je takođe korisno.

Kako može zarađivanje novca biti ispravno ponašanje za meditnta?

Ako upražnjavate Dhammu, bićete srećni čak i ako ne zarađujete novac. Ali ako zarađujete novac i ne upražnjavate Dhammu, ostaćete nesrećni. Dhamma je važnija. Pošto živite u svetu, morate se izdržavati. Morate zarađivati novac poštenim, teškim radom. U tome nema ništa loše. Ali radite to sa Dhammom.

Ako posledica našeg rada može imati negativan efekat, ako se naš rad zloupotrebi, da li je to negativan način sticanja sredstava za život?

Zavisi od naše namere. Ako smo obuzeti samo gomilanjem novca, ako mislimo: Neka drugi budu oštećeni, to me ne brine sve dok dobijam svoj novac, to je pogrešan način izdržavanja. Ako je naša namera da služimo, čak i ako je neko oštećen, ne treba da se osećamo krivim.

Moja firma proizvodi instrument koji, između ostalog, služi za prikupljajnje podataka kod atomske eksplozije. Tražili su od mene da radim na tom projektu i to mi se nekako nije dopalo.

Ako će se nešto koristiti samo da povređuje druge ljude, sigurno da ne treba u tome učestvovati. Ali ako se nešto može koristiti za pozitivne i za negativne svrhe, vi niste odgovorni za način korišćenja. Vi radite svoj posao sa  namerom da  će se ta stvar dobronamerno koristiti. U tome nema ništa loše.

Šta mislite o pacifizmu?

Ako pod pacifizmom podrazumevate neaktivnost pred agresijom, to je sigurno pogrešno. Dhamma nas uči da vršimo aktivnost na pozitivan način, da budemo praktični.

Kako stoji stvar sa pasivnim otporom, što su učili Mahatma Gandhi ili Martin Luther King?

Zavisi od situacije. Ako agresor ne razume drugi jezik osim sile, moramo upotrebiti fizičku snagu, uvek održavajući ravnotežu. Inače možemo koristiti pasivan otpor, ne zbog straha već kao čin moralne hrabrosti. To je način Dhamme, i to je ono što je Gandhi učio ljude da rade. Potrebna je hrabrost da bi se goloruki suočili sa naoružanim protivnikom. Da bi to radili, moramo biti spremni da umremo. Smrt će sigurno doći pre ili kasnije; možemo umreti u strahu ili hrabro. Dhamma smrt ne može biti u strahu. Gandhi je često govorio sledbenicima, koji su se suočavali sa agresivnim protivnikom: Neka vaše rane budu na grudima, ne na leđima. On je uspeo zbog Dhamme u sebi.

Sami kažete da ljudi mogu imati divne meditativne doživljaje i bez pridržavanja pravila. Nije li onda dogmatski i kruto toliko naglašavati moralno ponašanje?

Video sam na brojnim primerima studenata, da ljudi koji ne pridaju važnost sili ne mogu napredovati na putu. Ti ljudi mogu godinama pohađati kurseve i imati divne doživljaje u meditaciji, ali u njihovom svakodnevnom životu nema promena. Oni ostaju uznemireni i jadni zato što se samo igraju sa Vipassanom, kao što su igrali i mnoge druge igre. Ti ljudi su pravi gubitnici. Oni koji stvarno žele da promene svoje živote uz pomoć Dhamme, moraju upražnjavati silu što je moguće pažljivije.