UTICAJ MESECA NA DNEVNE BIORITMOVE

Kako su pokazala posmatranja, periodični procesi u priro­ di i u organizmu čoveka veoma su povezani sa vremenom obilaska Meseca oko Zemlje. I u tome nema ničeg čudnog. Mesec za 29,5 dana napravi jedan krug oko zajedničkog centra teže (baricentra) Zemlje i Meseca, koji se nalazi un­ utar Zemlje, bliže njenoj  površini, lako je masa Meseca za

27 miliona puta manja od mase Sunca, ona je za 374 puta bliža Zemlji i utiče na nju jače nego Sunce. U čemu se sas­ toji uticaj Meseca na Zemlju, a otuda na životnu aktivnost organizama koji je naseljavaju?

Prvi efekat uticaj a Meseca na Zemlju je gravitacioni. Mesec napravi puni obrtaj oko Zemlje za 24 sata i 50 minu­ ta. Pod dejstvom sile privlačenja Meseca, tvrda površina Zemlje  se  deformiše,  razvlači  se u  smeru Meseca za oko

50 centimetara  vertikalno i oko pet centimetara horizon­ talno. Prirodno, taj uticaj se još jače ispoljava na vodenom omotaču Zemlje, izazivajući plimu i oseku. Kao rezultat toga, u toku dana, kroz jednake vremenske intervale uočavaju se dva velika i dva mala talasa, približno jednaki po visini, a takođe jedan veliki i jedan mali talas, ako ne računamo kom­ bi novane. Na taj način, pojava plime i oseke ispoljava se u tome što u priobalnim zonama okeana voda nakon sva­ kih 12 sati i 25 minuta počinje da nadolazi, obrazujući talas plime. Taj razbesneli gravitacioni uticaj (dejstvo), prirodno, ispoljava se na ponašanje atmosfere, što opet utiče na mnoge meteorološke pojave.

Dejstvo gravitacionog polja Meseca u vidu plime i oseke osećaju i tečne sredine našeg organizma. To se posebno ispol-

java na raspodelu krvi u organizmu čoveka. Drevna kineska medicina kaže da 12 organa povezanih sa odgovarajućim energetskim kanalima jedanput dnevno doživljavaju dvočasovnu plimu aktivnosti, kada kuca puis tog organa, i suprotno - oseku, kada se organ minimalno orošava krvlju.

Drugi efekat uticaja Meseca na Zemlju izražen je takođe u dejstvu gravitacije, ali je mehanizam njegovog dejstva drugačiji. Lenjingradski naučnik  B. S. Borhsenius dao je pretpostavku o kristalnoj prirodi atomskog jezgra. Tu hipot­ ezu potvrdio je francuski naučnik Kervran (vidi G. A. Serge- jev. Bioritmi i biosfera. M.: Znanje, 1976). Na taj način, površinu Zemlje, kao i sve što se na njoj nalazi, treba razma­ trati kao kristalne tvorevine. Ranije smo rekli  da pod uti­ caj em gravitacije Meseca preko Zemljine površine prelaze talasi, koji izvlače omotač Zemlje za 50 centimetara prema Mesecu. Naravno, sve to utiče na stanje kristalnih rešetki, iz kojih se sastoji materija Zemljine površine. Kao rezultat toga, u kristalnim rešetkama se javlja varirajući napon, koji je u tesnom sadejstvu sa električnim i magnetnim poljima. Od toga nastaje piezo-efekat i magnetostrikcija, koji  utiču na magnetna svojstva Zemljine atmosfere. Nama je već poznato da promena magnetnog polja utiče na brzinu odvi­ janja biohemijskih procesa. Opisani efekat je primer ener­ getskog uticaja na funkci oni sanje organizma.

Sada nam ostaje da uporedimo dva Mesečeva uticaja - gravitacioni i elektromagnetni i pogledamo šta se dešava. Ispostavlja se da su elektromagnetni efekti najizraženiji u tečno-kristalnoj sredini zasićenoj mikroelementima. Osn­ ovu tečno-kristalne sredine, zasićene mikroelementima  u telu čoveka, čine krv, međućelijska i unutarćelijska tečnost. Na taj  način,  gde se u  datom  momentu  nagomilava krv i

vanćelijska tečnost, tamo se aktiviraju  elektromagnetni efekti, koji prouzrokuju biološku aktivnost fermenata na datom delu organizma. Odavde se dobij a da Mesec upravlj a dvočasovnim ritmom naizmenične aktivnosti 12 čovekovih organa, stoje ranije istaknuto u kineskoj narodnoj medicini. Tek sada nam postaje jasno zašto su unutrašnji organi ak­ tivni samo dva sata u toku  dana, a u protivfazi isto toliko vremena se nalaze u stanju mirovanja.

Sada možemo sa potpunom pouzdanošću reći da se cirkad- ni (dnevni) ritmovi aktivnosti čovečjeg organizma stvaraju pod uticajem procesa koji se odvijaju na površini Zemlje i koji usaglašavaju datu funkciju organizma sa spoljašnjim kretanjem (setite se - spuštanje vazduha ujutro i aktivnost debelog creva itd.), a Mesec daje snagu tim procesima, puneći aktivni organ hranljivim materijama (posredstvom krvi) i elektromagnetnom energijom, koja aktivira biološke procese datog organa. Eto kako se na jednostavan način u čoveku  realizuje to najveće  čudo prirode - bioritmologija.

Kao primer nemarnog odnosa prema bioritmologiji, razmotrimo uzimanje hrane uveče. Postoji preporuka Her- berta Seltona da se uveče upotrebljava belančevinasta hrana. To se objašnjava time što preko noći organizam odmara i može kvalitetno razlagati i  prerađivati belančevine. Ali is­ tovremeno postoji preporuka ajuverdista i makrobiotičara koja glasi da poslednji obrok hrane treba uzeti do zalaska Sunca. Kao dopuna tim dvema preporukama postoji de­ taljniji savet majstora ciguna koji glasi da jutarnji obrok hrane mora biti najveći od svih obroka.

Slika 14 - Uticaj Meseca na površinu Zemlje:

a)  raspodela vode na Zemlji za vreme punog Meseca;

b)   najveće plime za vreme mladog Meseca;

c)   međusobna neutralizacija gravitacionih uticaja Meseca i Sunca.

Hajde da pažljivo izučimo dijagram koji sam sastavio, a koji pokazuje podudarnost ritma prirode ajurvedskih perioda i aktivnosti organizma. Dakle, preporuka Seltona je upotre­ bljavati belančevine uveče, posle napornog dana. Po pravi­ lu, radni dan se završava u 17-18 sati i večera je približno između 19 i 20 sati.

1.    Sredina u organizmu je alkalna, što ne potpomaže raz­ laganje tako složenih, termički obrađenih materija kao što su belančevine.

2.    Približno u to vreme u organizmu nastupa mirovanje, počinje period obnavljanja i nagomilavanja energije. Pro­ bava belančevina treba da odvoji deo energije za sebe.

3.   Prema lunarnom ritmu, u dato vreme najaktivniji su bu­ brezi, a želudac se nalazi u fazi energetskog opadanja. Pre­ ma tome, ni o kakvom kvalitetnom razlaganju belančevina ne može biti reči.

Šta mi, u stvari, dobij amo kao rezultat večernjeg uzimanja belančevinaste hrane? Belančevine, kao uostalom i bilo koja druga hrana, unesene u organizam u to vreme, ne probavl­ jaju se kvalitetno, ne asimiliraju se, već stvaraju „polufabri- kat" - sluz (ajurvedski ama), koja postepeno popunjava ceo naš organizam, taloži se u vidu kristala mokraćne kiseline, zapušava sudove i istu tu sluz mi ujutro i tokom dana redov­ no iskašljavamo. Narušava se faza mirovanja i odmora. Or­ ganizam ne može kvalitetno, mirno da nagomilava energiju, pošto mu je oduzima probava hrane. Kao rezultat toga, orga­ nizam se noću ne odmara, on radi, srce lupa otežano, teško se diše. Sve to postepeno dovodi do umaranja, sa prelaskom u hronični oblik. Covek ujutro ustaje trom (mlitav), razbijen, otečen i, da bi se osvežio, pije kafu, kakao, čaj, puši i tome slično, što ga sve više uvlači u krug bolesti i rane starosti. Tu leži uzrok težnje za stimulatorima i njihovoj opštoj upotre­ bi.

Probava hrane u večernjim časovima zahteva preraspode- lu energije i krvi u organizmu,  što se delimično odražava i na rad bubrega, koji su aktivni u to vreme. Oni ne mogu kvalitetno  da  izvršavaju  svoju  glavnu  funkciju:  regulisan- je  belančevinaste  i  vodeno-slane  razmene.  Postoji  važan fiziološki  zakon:  kada je  aktivan jedan  organ, jedna funk­ cija, drugi organi i funkcije nalaze se u potčinjenom stanju.

Eto uzroka rasprostranjenog poremećaja rada bubrega, čije je lečenje beskorisno pri takvom načinu života lekovima, in- ekcijama i tome slično. To je jedan od uzroka tako široko rasprostranjenog i „neizlečivog" šećernog dijabetesa i dru­ gih sličnih poremećaja.

Tako na prvi pogled bezazleno uzimanje hrane uveče, jedenje tokom noći u stvari uništava naš organizam, preki­ da čitav proces lečenja. Opet, s druge strane, pridržavanje načina života koji je proveren tokom hiljadu godina vodi ka jačanju organizma i sprečavanju svakojakih oboljenja.

Sada razmotrimo preporuku drevnih  mudraca  o  pravil­ noj ishrani. Najobilniji obrok hrane treba uzimati oko 9 sati ujutro. U to vreme želudac je pun energije i krvi, od koje se stvaraju sluz i želudačni sok.  Sredina organizma je kisela, što je povoljno za bolje razlaganje hrane. Dalje se u pro­ bavu hrane uključuju slezina i  gušterača (pankreas), čija je aktivnost u to vreme maksimalna. Drugim recima, ta etapa probave hrane obavlja se u najpovoljnijim uslovima, apso­ lutno neograničavajući ni u čemu druge procese. Povećana količina  sunčeve  energije,  shodno  rezonantnoj   raspodeli u organizmu, „razgara" do maksimuma „vatru probave hrane" - sve „gori", razlaže se. To su upravo procesi koji su i potrebni za tanko crevo. Dalje, spoljašnji uslovi pokretlji­ vosti i energetske aktivnosti tankog creva dovršavaju ranije započeto delo, pri čemu sve faze probave hrane protiču u kiseloj etapi organizma - najpovoljnijoj  za probavu  hrane. Sa svoje strane, fizička aktivnost organizma i poslednji pe­ riod probave hrane samo potstiču tu etapu. Sledeći obrok hrane, količinski manji i koji se lako asimilira, može se uzeti između 15 i 17 sati. Praksa pokazuje, da se potpuno može hraniti  i jednom dnevno - u podne.  Kako u prvom, tako i

u drugom slučaju bioritmovi će biti potpuno ispoštovani, a čovek će biti zdrav i pun snage. Ishrana 3-4 puta dnevno nije fiziološka i uvežbava (trenira) egoistične osećaje ukusa. Rezultat je da čovek postaje rob svih mogućih „poslastica".

Prema tome, mi smo razmotrili kako su usklađeni procesi koji se odvijaju na Zemlji sa funkcijama organizma, i uve- rili smo se daje skladnost stoprocentna. Pri čemu spoljašnji uslovi diktiraju organizmu ritam funkcionisanja, a ne obr­ nuto. Organizam od svakog perioda dana ima posebnu ko­ rist, uključuje se ritmično i postepeno u režim aktivnosti  i isto tako prelazi u režim mirovanja i stvaranja zaliha. Ovo poglavlje nam je očigledno pokazalo koliko malo znamo o sebi i u kakve zablude mogu zapadati pismeni ljudi (Selton i drugi prirodnjaci) koji apsolutno ne poznaju bioritmologiju.

Utvrđeno je, da je jedan od glavnih uzroka bolesti i neuspeha u prirodnom ozdravljenju organizma - neusag- lašenost čovečjeg života s prirodnim ritmovima - vozačima (vodičima) funkcija organizma. Jelo noću, kada je prestala aktivnost svih funkcija probave i aktivirale se potpuno druge funkcije, bdenje i bilo koja aktivnost noću, spavanje danju, kada treba aktivirati Jang-procese i slično, brzo troše čovečji organizam.

Mnogi ljudi mogu prigovoriti, da uveče imaju posebno želju za jelom i da ne mogu zaspati dok nešto ne pojedu. Cime se to objašnjava? Ukoliko ste zdravi, tada ćete lako preći na stvarni ritam života i dobićete od njega sve pogodnosti. Ali ukoliko je čovek bolestan, posebno ako je oboleo želudačno- crevni trakt, postoje polipi i druga patologija, tada će vas upravo to primoravati da jedete noću, da bi se stvarala trulež

-    njihova omiljena „hrana" i osnova života (preživljavanja). Predstoji vam uporna borba protiv te patologije, koja izaziva

jak apetit  uveče.  Kada je isterate,  osetićete kako je lako i prijatno pridržavati se prirodnog ritma.

Odražavanj e vremenskih uslova na zdravlje čoveka

Uočeno je, da sunčano vreme ispoljava na čovečji orga­ niza m pobuđujući, tonizujući efekat, koji je najbolje izražen pri jasnom izlasku Sunca. Zimi,  kada  je  sunčano  vreme, dolazi do kombinacije (sjedinjavanja) svetlosne i hladne pobuđenosti,  stoj e   pojačano  odbijanjem   sunčeve   svetlosti od snežnog pokrivača i blagim vetrom. Vlažan, tmuran dan deluje  smirujuće,  ali  gusta  niska  oblačnost  donekle   zama­ ra. Oblaci, olujna pražnjenja deluju  depresivno  na  nervni sistem.   Vlažno  vreme sa mrazom,  oluja  podstiču  depresiju.

Zaključujući o izloženom u ovom poglavlju, može se sme­ lo reći, da su otkrivena „nebeska zvona", čijim se udarima potčinjava sve živo na Zemlji. Iz toga proističe četvrti zakon ozdravljenja: pridržavaj se ritmova prirode  i  usaglašavaj svoju  aktivnost  s  njima.