USKRŠNJA NEDELJA

Uskrs je praznik ranog jutra.

Tri žene su išle ka grobu, dok je na zapadu još stajao skoro pun Mesec, a na istoku se Sunce

upravo spremalo da izađe. Vaga u ravnoteži je u svom najosetljivijem položaju. Tako je položaj ravnoteže između Sunca i Meseca, oba velika svetska polariteta, pretpostavka za Uskrs. Ona nastupa na dan Sunca kada su u osetljivim satima jutra, noć i dan u ravnoteži. Ali šta se zapravo dešava?

Leš Isusa je bio položen u grob. Sve do dubina materije bio je produhovljen božanskim

Sunčevim bićem Hrista. Iznutra je bio sažežen vatrom duha. Zato je u kratkom vremenu postao prah. Ali se etersko telo, koje se inače kod čoveka rastvori posle tri dana, zgusnulo i primilo u sebe oblikujuće snage zemaljskog tela.

Isus se nije pojavio učenicima samo kao umrla duša. Iz groba je on podigao produhovljeno telo, koje je imalo neograničenu moć nad fizičkim zakonima. Stoga je mogao da se pojavljuje u različitim obličjima i da ponovo iščezava, mogao je da jede, čak je mogao biti dodirnut.

Za nas ljude to ima neizmerno značenje - ali takođe i za Zemlju. O tome će još biti govora.

Nedeljna izreka Rudolfa Štajnera nosi naslov Uskršnje raspoloženje.

Wenn aus den Weltenweiten 

Kada iz svemirskih daljina

Die Sonne spricht zum Menschensinn

Sunce govori čulu čoveka

Und Freude aus den Seelentiefen

I radost se iz duševnih dubina

Dem Licht sich eint im Schauen, 

Sjedini sa svetlošću u gledanju,

Dann ziehen aus der Selbstheit Huelle 

Tada iz ovoja sopstvenosti izlaze

Gedanken in die Raumesfernen 

Misli u prostorne daljine

Und binden dumpf 

I vezuju prigušeno

Des Menschen Wesen an des Geistes Sein. 

Čovekovo biće za duhovno postojanje.

 

BILTEN br. 7

april, 2003

SUSRET