Upravljanje naročitom saglasnošću
Drugi vid don Huanove dužnosti kao učitelja bio je taj da upravlja naročitom saglasnošću na taj način što će usmeravati ishod svakog stanja ne-obične stvarnosti i svakog naročitog stanja obične stvarno sti. Do n Huan je taj ishod usmeravao smišljenom manipulacijom spoljnog i unutarnjeg nivoa, odnosno ravni ne-obične stvarnosti, i unutarnje ravni naroči tih stanja obične stvarnosti.
Spoljna ravan ne-obične stvarnosti vezana je za njen operativni aranžman. Obuhvata tehniku, kora ke koji vode u pravo stanje ne-obične stvarnosti. Kod unutrašnje ravni razlikuju se 3 vida: 1) pripremni period, 2) prelazne faze, i 3) učiteljev nadzor.
Pripremni period je vreme koje prođe između jednog stanja ne-obične stvarnosti i sledećeg. Don Huan ga je koristio da bi mi tada davao jasna uputstva i da bi uopšte još više produbio svoje učenje. Pripremni period bio je veoma važan za organizovanje stanja ne-obične stvarnosti, i, budući da su ona bila u središtu, imao je 2 određena vida:
1) period koji prethodi ne-običnoj stvarnosti, i
2) period koji nastaje posle nje.
Period koji prethodi ne-običnoj stvarnosti relativ no je kratak vremenski interval, u najboljem slučaju traje 24 časa. U stanjima ne-obične stvarnosti koja su izazvana biljkama Datura inoxia i Psilocybe mexicana za taj period bila su karakteri stična don Huanova dramatična i ubrzana određena uputstva o specifičnoj svrsi pravila i o manipulativ- noj tehnici koju treba ja da potvrdim u nastupa- jućem stanju ne-obične stvarnosti. Sa biljkom Loph- ophora williamsii taj period je uglavnom bio ispunjen ritualnim ponašanjem, pošto Meskalito nema pravila.
Period posle stanja ne-obične stvarnosti je, s druge strane, dugo trajao, obično po nekoliko meseci, tako da je don Huan imao vremena za razgovore i objašnjenja onoga što se zbilo u tom stanju. Taj period je bio naročito važan posle uzimanja kaktusa Lophophora williamsii. Pošto Me skalito nema pravila, cilj kome se težilo u ne-običnoj stvarnosti bio je provera Meskalitovih karakteristi ka; don Huan je o njima raspredao tokom dugog intervala posle svakog stanja ne-obične stvarnosti.
Drugi vid unutarnje ravni bile su prelazne faze koje su značile prelazak iz stanja obične stvarnosti u stanje ne-obične stvarnosti, i obratno. Ta dva stanja su se preplitala u tim prelaznim stadijumima, i kriterijum kojim sam se služio da ih razlikujem jedno od drugog bio je taj da su njihovi sastavni elementi bili zamagljeni. Nikad nisam mogao da ih uočim ni da ih se tačno se tim.
Što se vremena tiče, ti prelazni stadijumi bili su nagli ili spori. U slučaju biljke Datura inoxia, obična i ne-obična stanja bila su veoma blizu jedno drugom i prelaz od jednog u drugo bio je nagao. Najzani mljiviji su bili prelazi u ne-običnu stvarnost. Psilocybe mexicana pak dovodi do prelaznih stanja koja su, kako sam opazio, bila spora. Prelaz iz obične u ne-običnu stvarnost bio je naročito dug i uočljiv. Uvek sam ih bio svestan, možda zbog straha od onoga što će se desiti.
U prelaznim stadijumima izazvanim kaktusom Lophophora williamsii bili su, čini se, kombinovani elementi prethodnih dvaju. Pre svega, i prelaz u ne-običnu stvarnost i vraćanje iz nje jasno su se mogli primetiti. Ulazak u ne-običnu stvarnost bio je veoma spor, i ja sam ga doživljavao bez gotovo ikakvog oštećenja svojih sposobnosti, ali vraćanje u običnu stvarnost bilo je naglo, što sam uočavao jasno, ali sam pri tom bio manje sposoban da ocenim svaku pojedinost tog prelaza.
Treći vid unutarnje ravni bio je učiteljev nadzor ili stvarna pomoć koju je pružao meni kao svom učeniku dok sam doživljavao stanja ne-obične stvar nosti. Izdvojio sam nadzor kao zasebnu kategoriju zato što se podrazumeva da će učitelj u izvesnoj fazi obuke morati zajedno sa svojim učenikom da stupi u ne-običnu stvarnost.
Tokom stanja ne-obične stvarnosti izazvanih bilj kom Datura inoxia učiteljev nadzor bio je minima lan. Don Huan je naročito naglašavao potrebu da se preduzmu svi koraci nužni u pripremnom periodu, ali kad sam to obavio, puštao me da sam produžim.
U ne-običnoj stvarnosti izazvanoj gljivom Psilocybe mexicana stepen nadzora bio je, naprotiv, veliki, jer je ovde, po don Huanovim rečima, bilo potrebno da učitelj što duže vodi učenika i da mu pomaže. Potvrđivanje pravila iziskivalo je usvajanje nekog drugog oblika što mi je, čini se, nalagalo da se podvrgnem nizu sasvim izuzetnih prilagođavanja u
pogledu opažanja svoje okoline. Don Huan je izazivao ta nužna prilagođavanja verbalnim nare đenjima i sugestijama tokom prelaznih stadijuma u ne-običnu stvarnost. Drugi vid njegovog nadzora bio je taj da me tokom rane faze stanja ne-obične stvarnosti upućuje da usredsredim pažnju na izvesne elemente prethodnog stanja obične stvarnosti. Stvari na koje je usredsređivao pažnju bile su na izgled izabrane nasumce, pošto je glavni cilj bio da se usavrši taj drugi usvojeni oblik. Konačni vid njego vog nadzora sastojao se u tome da me vrati u običnu stvarnost. Podrazumevalo se da je i ta operacija zahtevala maksimalan nadzor don Huana, mada se ja nisam mogao setiti same te procedure.
Nadzor potreban za stanja izazvana kaktusom Lophophora williamsii bio je kombinacija prethod nih dvaju. Don Huan je ostajao pored mene dokle god je mogao, ali nije ni na koji način pokušavao da me upućuje u ne-običnu stvarnost niti da me iz nje vraća.
Druga ravan izdiferenciranog reda u ne-običnoj stvarnosti bili su na izgled unutarnji standardi ili unutarnji raspored njenih sastavnih elemenata. To sam nazvao „unutarnjom ravni", i ovde sam smatrao da su sastavni elementi podložni trima procesima koji su, čini se, proizlazili iz don Huanovog vođenja:
1) kretanje u pravcu specifičnog;
2) kretanje prema široj oblasti procene; i
3) kretanje prema više pragmatičnom korišćenju ne-obične stvarnosti.
Kretanje ka specifičnom bilo je prividno napre dovanje sastavnih elemenata svakog sukcesivnog stanja ne-obične stvarnosti prema preciznijem, odre đenijem. To je povlačilo dva različita vida:
1) kretanje ka specifičnim pojedinačnim oblicima; i
2) kretanje ka specifičnim potpunim rezultatima.
U kretanju ka specifičnim pojedinačnim oblicima podrazumevalo se da su nam sastavni elementi amorfno poznati u ranim stanjima ne-obične stvar nosti. To kretanje je, čini se, obuhvatalo dve ravni
promena u sastavnim elementima ne-obične stvar nosti:
1) progresivnu složenost opaženih pojedinosti; i
2) progresiju od poznatih oblika ka nepoznatima.
Progresivna složenost pojedinosti znači da su u svakom narednom stanju ne-obične stvarnosti sićuš ni detalji koje sam zapazio kao ono što ulazi u sastavne elemente postajali sve složeniji. Složenost sam procenjivao prema tome koliko sam opažao da je struktura sastavnih elemenata postajala sve slože nija, ali ti detalji ipak nisu postajali preterano ili zbunjujuće isprepletani. Ta sve veća složenost odno sila se pre na skladno povećavanje uočenih detalja, koji su se kretali počev od mojih utisaka o nekim nejasnim oblicima za vreme početnih stanja sve do opažanja masovnih, komplikovanih skupina sićušnih pojedinosti u kasnijim stadijumima.
Kretanje od poznatih oblika ka nepoznatima znači da su u početku oblici sastavnih elemenata bili ili poznati oblici kakvi se nalaže u običnoj stvarnosti, ili su bar podsećali na nešto poznato iz svakodnev nog života. Ali u narednim stanjima ne-obične stvarnosti specifični oblici, pojedinosti od kojih su se oni sastojali, i sheme u kojima su se ti elementi kombinovali postajali su sve manje i manje poznati, sve dok ih nisam mogao ni sa čim porediti, niti su, u nekim slučajevima, mogli da evociraju bilo šta što sam opazio u običnoj stvarnosti.
Kretanje sastavnih elemenata prema specifičnim potpunim rezultatima postepeno se sve više približa valo potpunom rezultatu koji sam postizao u svakom stanju ne-obične stvarnosti, do onog potpunog rezul tata kome je don Huan težio, u stvarima koje su se ticale potvrđivanja pravila; to jest, ne-obična stvar nost je izazvana zato da bi se potvrdilo pravilo, a potvrđivanje je u svakom narednom pokušaju bivalo sve specifičnije.
Drugi opšti proces u unutarnjoj ravni ne-obične stvarnosti bilo je kretanje prema jednoj široj oblasti procene. Drugim rečima, radilo se o tome da sam u
svakom sledećem stanju ne-obične stvarnosti opažao da se sve više proširuje oblast na koju sam mogao da usredsredim svoju pažnju. Pitanje je bilo ovde da li postoji jedna određena oblast koja može da se širi, ili se moja sposobnost opažanja prividno širila u svakom narednom stanju. Don Huan je u svom učenju podsticao i podvlačio ideju da postoji ta oblast koja se širi, i ja sam tu navodnu oblast nazvao
„oblašću procene". Njeno postepeno širenje sastoja lo se navodno od čulne procene kojoj sam podvrga vao sastavne elemente ne-obične stvarnosti koji su se nalazili u izvesnoj oblasti. Ocenjivao sam i analizirao te sastavne elemente, činilo mi se, svojim čulima, i po svemu bi se reklo da sam zapazio da oblast u kojoj su se oni nalazili postaje sve šira i sve obuhvatnija u svakom narednom stanju.
Postojale su dve vrste oblasti za ocenjivanje:
1) zavisna oblast, i
2) nezavisna.
Zavisna oblast bila je ona u kojoj su sastavni elementi bili predmeti moje fizičke okoline kojih sam bio svestan u prethodnom stanju obične stvarnosti. Nezavisna oblast, s druge strane, bila je ona u kojoj sastavni elementi ne-
-obične stvarnosti kao da su se pojavljivali sami od sebe, bez ikakva uticaja fizičke okoline iz prethodne obične stvarnosti.
Don Huan je jasno nagoveštavao da su oba Meskalitova saveznika kadra da izazovu oba oblika percepcije, što se tiče oblasti procene. Ali meni se čini da Datura inoxia ima veću sposobnost da izazove nezavisnu oblast, mada u onom vidu tele- snog leta koji nisam posmatrao dovljno dugo da bih ga mogao oceniti, oblast procene je implicitno bila zavisna. Psilocybe mexicana bila je sposobna da izazove zavisnu oblast; Lophophora williamsii mogla je da izazove obe.
Pretpostavljam da je don Huan koristio te različi te osobine da bi pripremio specijalnu saglasnost. Drugim rečima, u stanjima izazvanim biljkom Da tura inoxia sastavni elementi, kojima je nedostajala
obična saglasnost, postojali su nezavisno od pret hodne obične stvarnosti. Kod Psilocybe mexicana nepostojanje obične saglasnosti uključivalo je sa stavne elemente koji su zavisni od ambijenta pret hodne obične stvarnosti. A sa kaktusom Lophopho- ra vvilliamsii neki sastavni elementi bili su određeni okolinom, dok su drugi bili nezavisni od nje. Stoga je svrha upotrebe tih triju biljki zajedno bila, reklo bi se, ta da stvori široku percepciju u pogledu nedostatka obične saglasnosti o sastavnim elementi ma ne-obične stvarnosti.
Poslednji proces unutarnje ravni ne-obične stvar nosti bila je progresija, koju sam u svakom nared nom stanju zapazio, prema sve više pragmatičnoj upotrebi ne-obične stvarnosti. Ta progresija kao da je bila u direktnoj vezi s idejom da je svako novo stanje složenija faza učenja, i da sve veća složenost svakog novog stanja iziskuje sve širu pragmatičnu upotrebu ne-obične stvarnosti. Ta progresija je bila najuočljivija prilikom upotrebe Lophophora williamsii; istovremeno postojanje zavisne i nezavi sne oblasti procene u svakom stanju dopuštalo je širu praktičnu upotrebu ne-obične stvarnosti, jer ova istovremeno obuhvata obe skale.
Usmeravanje ishoda naročitih stanja obične stvar nosti izgleda da je stvaralo neki red u unutarnjoj ravni, red za koji je bila karakteristična progresija sastavnih elemenata prema specifičnom, to jest, sastavni elementi su bili brojniji i mogli su se lakše izdvojiti u svakom narednom naročitom stanju obič ne stvarnosti. Don Huan je u toku moje obuke izazvao samo 2 takva stanja, ali ja sam ipak još mogao da otkrijem da je u drugom takvom stanju don Huanu bilo lakše da izdvoji veliki broj sastavnih elemenata, i da lakoća s kojom se postižu specifični rezultati utiče na brzinu s kojom je izazvano drugo naročito stanje obične stvarnosti.*
* Za proces vrednovanja naročite saglasnosti vidi dodatak A.