DRUGO POGLAVLJE

UPOZNAJTE HOSEA

Hose Silva je rođen 11. avgusta 1914. godine u Laredu, Teksas. Kada je imao četiri godine umro mu je otac. Majka mu se ubrzo preudala, a on, njegova starija sestra i mlađi brat otišli su da žive kod svoje bake. Dve godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajući novine, čisteći cipele i radeći raznovrsne poslove. Tokom večeri gledao je kako sestra i brat rade domaće zadatke, a oni su mu pomagali da nauči da čita i piše. Nikada nije išao u školu, osim da podučava druge.

Hoseov beg iz nemaštine počeo je jednog dana dok je čekao kod berberina da na njega dođe red. Potražio je nešto za čitanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog

kursa o tome kako se popravljaju radio prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu

je pozajmi, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da Hose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleđini. Svake nedelje Hose bi platio jedan dolar, pročitao lekciju i ispunio testove.

Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hose, u svojoj petnaestoj godini, popravljao  radio  prijemnike  širom  grada.  Kako  su  godine  prolazile,  toliko  je

razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj oblasti, obezbeđujući novac za

školovanje brata i sestre, sredstva za svoju ženidbu, kao i nekih pola miliona dolara za finansiranje dvadesetogodišnjeg istraživanja iz kog se razvila Kontrola uma.

Jedan drugi čovek, sa diplomama mnogo savesnije stečenim od berberinove, sasvim slučajno  je  podstakao  ovo  istraživanje.  Bio  je  to  psihijatar  zadužen  da

ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviđačkih jedinica tokom II svetskog rata. "Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo.

"Volite li žene?" Hose, otac troje dece i predodređen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se.

"Ovaj čovek", mislio je, "sigurno zna više o ljudskom umu nego što berberin zna o radio aparatima. Čemu takva glupa pitanja?"

To je bio taj zapanjujući trenutak koji je naterao Hosea na Odiseju naučnog istraživanja  zahvaljujući  kojem  je,  bez  diploma  i  sertifikata,  postao  jedan  od

najkreativnijih učenika svog doba. Frojd, Jung i Adler su, svojim pisanim delima, postali njegovi rani učitelji.

Glupa pitanja dobila su dublja značenja, a Hose je uskoro bio spreman da postavi i  sopstveno  pitanje:  da  li  je  moguće  da  se,  upotrebljavajući  hipnozu,  poboljša sposobnost učenja, ustvari poveća IQ? Tada se verovalo da je IQ (koeficijent inteligencije) nešto s čime se rađamo, ali Hose nije bio toliko siguran u to.

Ovo pitanje moralo je da sačeka dok je izučavao višu elektroniku da bi postao instruktor u Izviđačkim trupama. Kada je izašao iz Armije, potrošivši ušteđevinu i sa

samo 200 dolara u džepu, počeo je polako da obnavlja svoj posao. Istovremeno je, s pola radnog vremena, preuzeo posao predavača na Laredo Junior Koledžu, gde je

nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zaduženje da oformi školsku laboratoriju za elektroniku.

Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servisu za opravke počeo je da cveta i Hose je prekinuo karijeru predavača. Njegov servis je ponovo postao

najbolji u gradu. Radni dan mu je trajao do devet uveče, večerao bi, pomogao da se

deca stave u krevet i kad bi kuća potpuno utihnula tri sata bi posvetio učenju. Njegova izučavanja odvela su ga dalje u hipnozu.

Ono što je naučio o hipnozi i ono što je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knjižicama njegove dece, vratilo ga je na pitanje koje je još ranije

postavio - da li sposobnost učenja, IQ, može da se poboljša nekim mentalnim vežbama?

Hoseu je već bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je pročitao da su početkom stoleća eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na

području elektrotehnike znao je da je idealno električno kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato što najviše koristi svoju električnu energiju. Da li bi i

mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova impedansa

može da se smanji?

Hose je počeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je nešto što je mnogima izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski jači kad je manje aktivan. Na nižim frekvencijama mozak je primao i skladištio više informacija. Suštinski problem je bio kako um održati budnim na ovim frekvencijama koje su više povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktičnom aktivnošću.

Hipnoza je omogućavala onu meru prijemčivosti uma koju je Hose tražio, a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmišljanju o stvarima kako bi se one razumele. Imati glavu punu zapamćenih činjenica nije dovoljno; takođe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove suštine.

Hose je ubrzo napustio hipnozu i počeo da eksperimentiše s vežbama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak, ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodilo poboljšanju pamćenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i višim IQ postignućima.

Vežbe iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su opuštenu usredsređenost i jasnu mentalnu vizuelizaciju kao način da se dostignu niži nivoi svesti. Kada su dostignuti, ovi nivoi su se za učenje pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatno poboljšane ocene njegove dece u trogodišnjem periodu u kojem je Hose nastavio sa usavršavanjem svojih tehnika.

Hose je tada prvi put postigao izuzetno značajan uspeh, što su druga istraživanja, naročito ona sa bio povratnom spregom, do sada potvrdila. On je bio prvi koji je

dokazao da možemo naučiti da svesno funkcionišemo na Alfa i Teta moždanim

frekvencijama.

Još jedno i podjednako zapanjujuće "prvi put" bilo je na vidiku.

Jedne večeri, Hoseova ćerka  je ušla u svoj "nivo"  (da upotrebimo sadašnju terminologiju Kontrole uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je učila. Čim bi odgovorila na jedno pitanje, on bi u mislima uobličio sledeće. To je bio uobičajeni postupak i do tada se ta vežba nije razlikovala od stotine prethodnih. Iznenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje njen otac još nije postavio. Zatim na još jedno. I još jedno. Ona mu je čitala misli!

To je bilo još 1953. godine, kada je ESP6, postajala važan predmet naučnih istraživanja, u velikoj meri zahvaljujući objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J.

B. Rhine) sa Djuk Univerziteta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obučio

svoju kćerku da primenjuje ESP i primio je odgovor koji ga je razočarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka možda od početka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre početka obuke ne postoji način da se to dokaže.

U međuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su se njegova deca izuzetno popravila u školi. U početku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog

istraživanja nepoznatog koje je možda zaštićeno moćima u koje je bolje ne uplitati

se. Međutim, uspeh čoveka koji radi sa sopstvenom decom ne može se zanemariti. Da li bi Hose obučavao i njihovu decu?

Posle pisma Dr. Rajna bilo je to upravo ono što je Hoseu bilo potrebno. Ako se to što je postigao s jednim detetom može postići i sa drugom decom, dobio bi neku

vrstu ponovljivih eksperimenata koji su osnov za naučni metod.

U sledećih deset godina uvežbao je tridesetdevetoro dece iz Lareda, čak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavršavao svoje tehnike. Tako

je postigao još jedno "prvo": razvio je prvi metod u istoriji koji može bilo koga

obučiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih eksperimenata. Sada je trebalo usavršiti metod.

U sledeće tri godine Hose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48 časova i efikasna je i kod dece i kod odraslih. Do sada je

proverena u oko 500.0007 "eksperimenata", dakle u obimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naučnik ne može da omalovaži.

Ove duge godine istraživanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nije bilo moguće dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijski

kredit za takvo polje istraživanja. Danas je Organizacija Kontrole uma porodični posao u usponu, sa profitom koji je uglavnom uložen u dalja istraživanja i za

podršku ubrzanom rastu. U svih pedeset država SAD postoje predavači ili centri Kontrole uma kao i u tridesetčetiri8 zemlje izvan SAD.

Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna ličnost, guru ili duhovni vođa sa sledbenicima ili pristalicama. On je običan čovek jednostavnog ophođenja, sa jedva

primetnim meksičkim akcentom u govoru. Snažne je građe, zdepast, blagog lica koje se lako i često osmehuje.

2 ESP - Extra Sensory Perception, vančulno opažanje. (prim.prev.)

3 Vidi napomenu broj 1.

4 Prema poslednjim informacijama Silva metod je prisutan u 100 zemalja sveta. (prim. prev.)

Svako ko upita Hosea šta je za njega značio uspeh, dobiće odgovor u bujici priča o uspesima. Nekoliko primera:

Bostonskom časopisu "Herald American" jedna žena je uputila pismo sa molbom da pomognu njenom mužu koga muče migrenske glavobolje. Novine su objavile

njeno pismo, a sledećeg dana još jedno pismo u kome je neko drugi tražio način za

kontrolu takvih glavobolja.

Jedna lekarka je pročitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje celog života. Otišla je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "I

verovali ili ne, sledeće uvodno predavanje je bilo prepuno. Došao je izuzetno veliki

broj ljudi."

Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje sve svoje pacijente da se obuče u Kontroli uma jer im to omogućava da proniknu u sebe, što bi u nekim slučajevima

zahtevalo dvogodišnju terapiju.

Cela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. Osnivači su bili diplomirani polaznici Kontrole uma koji su upotrebili ono što su naučili da bi pronašli nove proizvode i  razvili načine za  njihovo plasiranje. U trećoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tržištu.

Čoveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca da stvori kampanju za nove klijente - što je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomoću Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje.

Četrnaest igrača tima "Chicago White Sox" obučili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinačni proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neverovatnoj meri.

Jednoj punijoj ženi muž je predložio da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile bezuspešne. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za šest nedelja

izgubila je devet kilograma; on je prestao da puši.

Profesor na farmaceutskom koledžu obučava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove ocene iz svih predmeta su bolje uz manje učenja, a oni su

opušteniji ... Svi već znaju kako da koriste svoju imaginaciju. Ja samo podstičem

svoje studente da je još više koriste. Pokazujem im da imaginacija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti."

Mada se Hose lako nasmeši kada čuje: "Hose, izmenio si mi život", osmeh mu zakratko iščezne kada kaže: "Ne, to nisam učinio ja. Vi ste to učinili, vaš sopstveni

um."

Od sledećeg poglavlja, Hose će vam lično pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj život.