UNUTRAŠNJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PAŽNJE

Frederik J. Bremner i F. Moric,

Triniti Univerzitet, San Antonio, Teksas.

Ovu studiju je podržala Fondacija za istraživanje uma, Los Anđeles, Kalifornija, i autori izražavaju svoju zahvalnost gospodinu Hoseu Silvi za učešće u eksperimentu.

IZVOD

Ovaj izveštaj ima nameru da pruži još dokaza o unutrašnjem fokusiranju pažnje kod ljudi. Teoretski model koji je upotrebljen koristi promene u EEG stanju kao zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentatora za početak stvaranja Alfe kao nezavisne promenljive, da bi se predvidelo unutrašnje fokusiranje pažnje.

U prethodnoj publikaciji (Bremner, 1972.) nagovešteno je da unutrašnje fokusiranje jeste podskup pažnje a ovaj podskup se mogao definisati izvesnim prethodnim uslovima i izvesnim karakterističnim promenama EEG-a. Promene EEG-a su stvaranje Alfa ritma izazvanog nadražajima korišćenim kao nezavisne promenljive. Prethodna studija je bila podložna kritici, pošto je Hart objavio (1968.) da će neki subjekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s prigušenim osvetljenjem za nekoliko minuta povećati svoju Alfa produkciju. Međutim, zaključeno je da ako

S. može da počne i da zaustavi stvaranje Alfa frekvencija u skladu sa datim znakom eksperimentatora,  to  može  da  pruži  odgovor  na  pitanje  lažne  pojave  Alfa

frekvencija, kako je Hart objavio. Ako je ovo stvaranje Alfa ritma povezano sa

subjektovim izjavama o sopstvenom stanju unutrašnje fokusiranosti to bi obezbedilo posredan dokaz za podržavanje podskupa unutrašnjeg fokusiranja.

METOD

Subjekti: Deset ljudi i žena prethodno obučenih da stvaraju Alfa ritam bili su subjekti. Neki od njih već su učestvovali u prethodnom eksperimentu (Bremner 1972.); u svakom slučaju svi S-i su izjavili da su imali znatnog iskustva u stvaranju Alfe i duboke uslovljene relaksacije kao i da su imali nekog iskustva sa psihičkim vežbama.

Aparat: Korišćen je Bekman "T" tip elektroencefalografa. Elektrode su bile od nerđajućeg čelika i pričvršćene potkožno na području vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a su bili vizuelno praćeni i snimani na traci. Dodatno je priključen mikrofon sa magnetofonom kako bi subjekti mogli da snime verbalne iskaze o svojim iskustvima. Logički programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen da označi binarni broj na zapisu. Lice subjekta i gornji deo torza bili su praćeni internom televizijskom kamerom. Svi podaci su zabeleženi na Ampex Sp 300 Analog osmotračnom magnetofonu.

Procedura: Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac kojim su beležene informacije tipa: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptičnih napada i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksacije. Pored toga, od svakog S. se tražilo da potpiše izjavu kojom  daje pristanak za učestvovanje u eksperimentu i potvrđuje da mu je objašnjena priroda i svrha postupka. Svakom S. je rečeno da stvara Alfa ritam metodom na koji je već navikao. Formiranje bazne linije (podatka) traje oko 5 minuta i rađeno je sa subjektom zatvorenih očiju. Oko deset minuta je utrošeno na ono što bi se najbolje moglo opisati kao ESP vežbe (Silva Metod; MekNajt 1972.) da bi S. uspostavio repernu tačku za stvaranje Alfe. Zatim je traženo od S. da zatvorenih očiju stvaraju Alfu na verbalnu komandu eksperimantatora. Kada je, na bazi dovoljno EEG podataka i po oceni eksperimentatora, S. zaista stvarao Alfu, posle približno 30 sekundi, S. je dobijao komandu da "zaustavi Alfu". Komanda za početak i završetak stvaranja Alfe data je dok eksperimentator ne bi osetio da je S. na odgovarajući način pokazao svoju sposobnost i da je zapis dovoljno čist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oči" pa je procedura počni-stani nastavljana. Niko od S. iz ove studije nije imao teškoće u stvaranju Alfe, međutim, neki nisu mogli uvek da prekinu stvaranje Alfe na komandu, naročito dok su im bile zatvorene oči. Ukupno vreme postupka bilo je približno 45 minuta.

REZULTATI

Rezultati ove studije prikazani su na grafikonima IV i V. Mada je studija prvobitno zamišljena tako da se podaci mogu podvrći spektralnoj analizi, kontrast između Alfe i ne-Alfe bio je tako dobro definisan da su eksperimentatori osetili da statistička analiza nije bila neophodna. Grafikon IV sadrži podatke za 45 subjekata sa zatvorenim očima. "S" simbol na zapisu (Grafikon IV) označava početnu "start" komandu dok "T" (terminate) označava komandu "stani". Uočljiva je razlika između testerasto-nazubljenog oblika Alfe i umanjene amplitude zapisa koja sledi komandu "stani". Grafikon V obuhvata podatke grupe od pet subjekata, tri S. sa zatvorenim očima i dvoje S. - P8 i T9 sa otvorenim očima (Grafikon V). Zanimljivo je da je S. T9, sa otvorenim očima posle znaka za "start", imao pomak od nekoliko sekundi pre

nego što je počeo da stvara Alfa ritam. Ovo se dešavalo u svakom pokušaju sa ovim

S. čije su oči bile otvorene. To je i S.5 pokazao u stanju zatvorenih očiju, što ga je i inače karakterisalo. Povremeno se to pokazalo i kod ostalih S.

Navedeni S. su izjavili da su bili u posebnom, prepoznatljivom stanju pažnje. Svi izuzev jednog S. bili su u stanju da predvide kada stvaraju Alfu, a kada ne. Drugim

rečima S. je mogao da kaže "start" i "stop" i snimak bi izgledao isto kao Grafikoni IV i V.

DISKUSIJA

Navedeni rezultati pokazuju da, makar za ovu grupu S-a, stvaranje Alfa ritma nije lažno. Tako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu greške na koju je ukazao Hart (1968.).

Vreme pomaka kod  nekih S.  je vrlo zanimljivo,  ali autori nemaju  spreman odgovor na pitanje zašto priprema nekih S. traje toliko dugo. Ipak, postoji odnos između početka registrovanja Alfa ritma na EEG-u, jedinstvenog ličnog osećaja subjekta, i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju pažnje koje mi nazivamo podskupom unutrašnjeg fokusiranja.

LITERATURA

Bremner, F.J. "The effect of habituation and conditioning trials on hippocampal EEG." Psychonomic Science, 1970,18,181-83.

Brown, B.B. "Recognition of aspects of consciousness through association with alpha activity represented by a light signal." Psychophysiology, 1970,6,442-52.

Eddy, D.R., F.J. Bremner, and A.A Thomas. "Identification of the precursors of hippocampal theta rhytm - a replication and extension." Neuropsychologia, 1971, 9,

43-50.

Ford, J.G., M.D. Morris, and F.J. Bremner. "The effect of drive on attention."

Psychonomic Science 1968, 11, 156-57.

Hart  J.T.  "Autocontrol  of  EEG  alpha."  Psychophysiology,  1968,  4,  506. (Abstract.)

Hurwitz,  S.L.,  and  F.J.  Bremner.  "Hippocampal  correlates  of  a  conditioned

sniffing response." Neuropsychologia, 1972.

Jasper, H.D., and C. Shagass. "Conditioning the occipital alpha rhythm in man."

Journal of Experimental Psychology, 1941, 28 (5), 373-87.

Kamiya,  J. "Conscious  control  of brain  waves."  Psychology Today,  1968,  1 (April), 57-60.

Knott, J., and C. Henry. "The conditioning of the blocking of alpha rhythm of the

human electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28, 134-

44.

McKnight,  H.  Silva  Mind  Control  Through  Psychorientology.  Laredo,  Tx.: Institute of Psychorientology, Inc., 1972.

Shah, D. "The alpha state lets the mind take wings." The National Observer, 1971, 34, 1, 16.

Walter,   D.O.   "Spectral   analysis   for   electroencephalogram:   mathematical determination of neurophysiological relationship from records of limited duration."

Experimental Neurology, 1963, 8, 155-81.

Williams, A.C. "Facilitation of the alpha rhythm of the electroencephalogram."

Journal of Experimental Psychology, 1940, 26, 413-22.