Vilijam Hart 

UMETNOST ŽIVLJENJA

Vipassana meditacija po učenju S. N. Goenke

Prevod Boško Milisavljević

UVODNA REČ

Večno sam zahvalan Vipassana meditaciji na promenama koje je unela u moj život. Kada sam naučio ovu tehniku činilo mi se kao da sam do tada lutao lavirintom iz koga nema izlaza i da sam najzad pronašao kraljevski put. Od tada godinama sledim taj put i sa svakim novim korakom cilj postaje jasniji: oslobođenje od svih patnji, puno prosvetljenje. Ne mogu da tvrdim da sam postigao krajnji cilj, ali ni najmanje ne sumnjam da ovaj put vodi pravo do njega.

Dugujem večnu zahvalnost Sayagyi U Ba Khinu, koji mi je pokazao ovaj put, kao i lancu učitelja koji su sačuvali tehniku kroz milenijume, od vremena Buddhe do danas. U ime svih njih ohrabrujem i druge da prihvate ovo učenje, tako da i oni nađu put za oslobođenje od patnje.

Mada su ovu tehniku već naučile hiljade ljudi iz zapadnih zema-lja, do sada se nije pojavila knjiga koja daje precizan i celovit opis Vipassana meditacije. Zadovoljan sam što je najzad ozbiljan meditant učinio napor da popuni ovu prazninu.

Neka ova knjiga produbi razumevanje onih koji upražnjavaju Vipassana meditaciju, a neka ohrabri i druge da probaju ovu tehniku, tako da i oni mogu doživeti sreću oslobođenja. Neka svaki čitalac nauči umetnost življenja kako bi našao mir i harmoniju u sebi i širio mir i harmoniju na druge.

Neka sva bića budu srećna!

S.N.Goenka

Bombaj, april 1986.

PREDGOVOR ZA JUGOSLOVENSKO IZDANJE

Neka svi ljudi u Jugoslaviji uživaju u miru i harmoniji idući putem Vipassane. Neka sva bića budu srećna.

S.N.Goenka

juni 1993.

PREDGOVOR

Među raznim vrstama meditacija, koje danas postoje u svetu, Vipassana meditacija, po učenju S.N.Goenke, je jedinstvena. Ova tehnika je jednostavan, logičan način da postignete stvarni mir uma i vodite srećan i koristan život. Vipassana meditacija je dugo čuvana u budističkim zajednicama u Burmi. Nema u sebi sektaških elemenata i lako je mogu prihvatiti i upražnjavati ljudi bilo kog porekla.

S.N.Goenka je bivši biznismen,  a ranije je vodio Indijsku zajednicu  u Burmi. Rođen je u konzervativnoj hindu porodici. Od rane mladosti patio je od jakih napada migrene. U potrazi za lekom, došao je 1955. godine u kontakt sa Sayagyi U Ba Khinom, koji je radio kao stariji službenik u vladi zemlje, a privatno je bio učitelj meditacije. U Vipassana meditaciji, po učenju U Ba Khina, S.N.Goenka je otkrio disciplinu koja je daleko dublja od uklanjanja simptoma telesnih bolesti i prevazilazi kulturne i religijske barijere. U narednim godinama vežbanja i učenja pod nadzorom učitelja, Vipassana je postepeno preobrazila njegov život. Sayagyi U Ba Khin je S.N.Goenku 1969. godine promovisao u učitelja Vipassana meditacije. Te godine gospodin Goenka je došao u Indiju i počeo tamo da podučava Vipasssanu, ponovo uvodeći ovu tehniku u zemlju njenog porekla. U zemlji još uvek oštro podeljenoj kastama i religijom, kurseve S.N.Goenke pohađale su hiljade ljudi različitog porekla. Praktična priroda kurseva Vipassane, privlačila je i veliki broj ljudi iz zapadnih zemalja.

Kvaliteti Vipassane vide se na primeru samog gospodina Goenke. On je pragmatična ličnost i mada u svakodnevnom životu deluje veoma odrešito i odlučno, u svakoj situaciji zadržava izvanrednu blagost uma. Pored blagosti uma prisutno je duboko saosećanje za druge, kao i sposobnost da se uživi u probleme svakog ljudskog bića. Međutim, nema ničeg posebno svetog u vezi s'njim. On poseduje dopadljiv osećaj za humor, koji prožima njegovo učenje. Učesnici kurseva dugo pamte njegov osmeh i vedar duh, kao i često ponavljani moto "Budite srećni!". Jasno, Vipassana mu je donela sreću i on želi tu sreću da podeli sa drugima, učeći ih tehnici koja je njemu podarila toliko dobrog.

Mada poseduje magnetsku privlačnost, gospodin Goenka ne želi da bude guru koji pretvara učenike u automate. Umesto toga on ih uči samoodgovornosti. Kako on kaže, prava provera Vipassane je njena primena u životu. Ohrabruje meditante da se ne vezuju za njega već da se osamostale i vode srećan život. On izbegava sve izraze obožavanja prema njemu i usmerava studente da budu odani tehnici i istini koju nalaze u sebi.

To je bio tradicionalni preduslov budističkih monaha u Burmi da bi podučavali meditaciju. Međutim, gospodin Goenka je, kao i njegov učitelj, porodični čovek i glava velike porodice. I pored toga, čistoća njegovog učenja i efikasnost same tehnike dobili su priznanja starijih monaha u Burmi, Indiji i Šri Lanki, kao i velikog broja onih koji su pohađali kurseve koje je vodio.

Gospodin Goenka insistira na tome da meditacija, kako bi sačuvala čistoću, nikada ne sme postati biznis. Svi kursevi i centri koje organizuje, rade na potpuno neprofitnoj osnovi. Ni on, kao ni od njega promovisani učitelji, za rad ne primaju, posredno ili nepo- sredno, bilo kakvu novčanu nadoknadu. On širi tehniku Vipassane samo kao uslugu čovečanstvu, da pomogne onima kojima je ta pomoć potrebna.

S.N.Goenka je jedan od svega nekoliko indijskih duhovnih vođa koji su jednako visoko poštovani u Indiji kao i na Zapadu. Međutim, on nikada nije priželjkivao publicitet. Uvek daje prednost živoj reči u širenju Vipassane i podvlači značaj i prednost stvarne prakse meditacije nad pukim pisanjem o meditaciji. Iz tog razloga manje je poznat nego što zaslužuje. Ova knjiga je prva sveobuhvatna studija njegovog učenja, pripremljena pod njegovim rukovodstvom i sa njegovim odobrenjem.

Glavni izvor za knjigu su diskusije gospodina Goenke za vreme desetodnevnog kursa Vipassane i, u nešto manjem obimu, njegovi članci objavljeni na engleskom jeziku. Ja sam slobodno koristio ovaj materijal, pozajmljujući ne samo argumente i organizaciju određenih delova, već i primere date u diskusijama, originalne reči, često i cele rečenice. Onima koji su pohađali kurseve Vipassana meditacije po učenju S.N.Goenke, veći deo knjige biće sigurno blizak, i moći će da prepoznaju određene diskusije ili članke korisćene na nekim mestima u tekstu.

Za vreme kursa, teorija i praksa idu zajedno. Učiteljeva objašnjenja prate, korak po korak, iskustva koja učesnici imaju u meditaciji. Materijal je preuređen kako bi se prilagodio širokom auditorijumu, zbog ljudi koji su samo čitali o meditaciji, a nisu je i

upržnjavali. Za takve čitaoce učinjen je napor da se učenje prikaže onako kako se ono zaista doživljava: logičan napredak koji teče bez prekida od prvog koraka do krajnjeg cilja. Ova organska celovitost najočiglednija je meditantu, ali ova knjiga pokušava da i nemedi-tantu pruži kratak presek razvoja učenja kod čoveka koji počinje da ga upražnjava.

Određeni delovi namerno su dati u obliku žive reči da bi stvorili što realniji utisak učenja na način na koji to radi gospodin Goenka. Ti delovi su priče smeštene između pojedinih glava, kao i pitanja i odgovori koji zaključuju svaku glavu. Ovi dijalozi uzeti su iz stvarnih diskusija sa studentima za vreme kursa ili iz ličnih razgovora studenata sa učiteljem. Neke priče predstavljaju događaje iz Buddhinog života, druge su iz bogatog nasleđa indijskih narodnih priča, a treće iz ličnog iskustva gospodina Goenke. Sve su ispričane njegovim vlastitim rečima, ne sa namerom improvizacije originala, već jednostavno da bi se priče prikazale na svež način, naglašavajući njihov odnos sa praksom u meditaciji. Ove priče ublažavaju ozbiljnu atmosferu kursa i nude inspiraciju, ilustrujući centralne tačke učenja na način koji se lako pamti. U knjizi je dat samo mali broj priča koje su ispričane za vreme desetodnevnog kursa.

Tekstovi su iz najstarijih i najšire prihvaćenih beleški Buddhinih reči,  Zbirke govora (Sutta pitaka), onako kako su sačuvani na drevnom pali jeziku u zemljama sa Teravada budističkom tradicijom. Da bih održao jedinstveni ton kroz celu knjigu, ponovo sam preveo  sve tekstove  koji se u knjizi  navode.  U svom poslu rukovodio  sam se radovima vodećih savremenih prevodilaca. Međutim, obzirom da ovo nije naučni rad, nisam nastojao da kod prevoda sa pali jezika postignem precizno značenje svake reči. Umesto toga, pokušao sam da sprovedem neposredan jezik i sačuvam smisao svakog dela kako ga doživljava Vipassana meditant u svetlu meditativne prakse. Možda prevođenje određenih reči i delova može delovati slobodno, ali se nadam da engleski prevod sledi suštinsko značenje originalnog teksta.

Zbog konzistentnosti i preciznosti, budistički termini korišćeni u tekstu dati su u svojoj pali formi, iako je u nekim slučajevima sanskrit bliži čitaocima engleskog govornog područja. Na primer, pali reč dhamma koristi se umesto sanskritske reči dharma, kamma umesto karma, nibbana umesto nirvana, sankhara umesto samskara. Da bi se tekst lakše razumeo, množina pali reči gradi se kao u engleskom, dodavanjem

slova s na kraj reči. U celini gledano, pali izrazi u tekstu svedeni su na minimum, kako bi se izbegle nepotrebne nejasnoće. Međutim, oni često nude povoljno skraćenje određenih pojmova, stranih zapadnoj misli, koji se ne mogu lako izraziti jednom engleskom rečju. Zbog toga, na nekim mestima bilo je pogodnije koristiti pali izraz nego duže engleske reči. Sve pali reči štampane su masno i prevedene su u rečniku na kraju knjige.

Tehnika Vipassana meditacije nudi jednake koristi svima koji je upražnjavaju, bez razlike u pogledu rase, socijalnog statusa ili pola. Da bih ostao do kraja dosledan univerzalnom pristupu, pokušao sam da u tekstu izbegnem isključivo izražavanje u odnosu na pol. Na nekim mestima koristio sam zamenicu "on", misleći na meditanta neodređenog pola. Čitaoci se umoljavaju da prihvate ovaj način neodređenosti u odnosu na pol. Ne postoji namera isključivanja žena ili nezasluženog isticanja muškaraca, jer takav pristup bi bio u suprotnosti sa osnovama učenja i duha Vipassane.

Zahvalan sam mnogima koji su pomogli na ovom projektu. Posebno želim da izrazim duboku zahvalnost S.N.Goenki, koji je, pored svih svojih poslova, našao vremena da prati razvoj ovog rada i posebno mi pomogne u nekoliko početnih koraka.

U dubljem smislu, pravi autor ovog dela je S.N.Goenka, jer moj cilj je samo da jednostavno predstavim njegov način prenošenja Buddhinog učenja. Koristi od ovog rada pripadaju njemu, a za sve nedostatke preuzimam punu odgovornost.

UVOD

Pretpostavite da imate priliku da se oslobodite svih obaveza deset dana i da živite na tihom i usamljenom mestu zaštićeni od bilo kakvog uznemiravanja. Na tom mestu obezbeđeni su vam osnovni uslovi u pogledu smeštaja i ishrane, a prisutni su pomagači koji će nastojati da imate razumnu udobnost. Za uzvrat, od vas se očekuje samo da izbegavate dodir sa drugima i da, osim neophodnih aktivnosti, sve budne časove provedete zatvorenih očiju, držeći um "vezan" za izabran objekat pažnje. Da li biste prihvatili ovakvu ponudu?

Pretpostvimo da ste čuli da takva prilika postoji i da ljudi poput vas, ne samo da bi je prihvatili, nego da tako nešto čak i priželjkuju. Kako bi opisali takvu aktivnost? Mozete reći da ti ljudi blude ne misleći ni o čemu ili kontempliraju; možete to označiti kao bežanje od života ili spiritualno povlačenje; samozagađivanje ili samoistraživanje; introverzija ili introspekcija. Bez obzira da li je označavamo kao nešto negativno ili pozitivno, opšti utisak o meditaciji je da je ona povlačenje iz sveta. Razume se da postoje tehnike koje funkcionišu na ovaj način, ali meditacija ne mora nužno predstavljati bežanje. Ona može biti sredstvo za suočavanje sa svetom, da bi razumeli i svet i sebe.

Svako ljudsko biće je naučeno da podrazumeva kako je stvarni svet spolja i da život treba živeti kroz kontakt sa spoljnim svetom, priželjkujući spoljni ulaz, fizički ili mentalni. Većina od nas nikad nije razmatrala zaoštravanje spoljnih odnosa u svetlu onoga šta se dešava u nama. Ideja da uradimo tako nešto zvuči isto kao da smo odlučili da posmatramo test sliku na televizijskom ekranu. Spremniji smo da proučavamo tamnu stranu Meseca ili dno okeana nego skrivene dubine nas samih.

U stvari, za svakog od nas univerzum postoji samo ako ga doživljavamo preko tela i uma. Svet se za nas ne nalazi bilo gde, doživljavamo ga uvek sad i ovde. Istraživanjem sad-i-ovde nas samih, možemo istraživati svet. Ukoliko ne istražimo svet u sebi, nikada ne možemo spoznati stvarnost – imaćemo samo sopstvena verovanja o svetu ili lične intelektualne predstave o njemu. Međutim, posmatranjem sebe dolazimo do neposredne

spoznaje stvarnosti i možemo naučiti da postupamo sa njom na pozitivan, stvaralački način.

Vipassana meditacija, po učenju S.N.Goenke, predstavlja jedan metod istraživanja sveta u nama. Ona je praktičan način da ispitamo stvarnost sopstvenog tela i uma, da otkrijemo i rešimo sve probleme koji leže duboko u nama, da aktiviramo neiskorišćene mogućnosti i iskoristimo ih za sopstvenu dobrobit i za dobrobit drugih.

Na drevnom pali jeziku Indije Vipassana znači "uvid". Ona predstavlja suštinu Buddhinog učenja, stvarno doživljavanje istina o kojima smo govorili. Buddha je sam ostvario ta iskustva, kroz meditativnu praksu i zato je mediacija ono što je on prvenstveno podučavao. Njegove reči predstavljaju njegovo iskustvo u meditaciji, a ujedno i detaljno uputstvo kako treba meditirati da bi se ostvario cilj koji je on ostvario: doživljaj krajnje istine.

Sve ovo je lako razumljivo i prihvatljivo, ali problem je u tome kako protumačiti i slediti uputstva koja je Buddha dao. Iako su njegove reči sačuvane u tekstovima za koje se zna da su autentični, tumačenje Buddhinih uputstava za meditaciju je teško bez prisustva stvarne prakse.

Ako postoji tehnika koja je sačuvana kroz nebrojene naraštaje, koja nudi upravo one rezultate koje je opisao Buddha, koja odgovara u potpunosti njegovim uputstvima i razjašnjava tačke u njima koje su dugo izgledale nejasne, onda se sigurno isplati tu tehniku istražiti.

Vipassana je takav metod. To je tehnika izvanredna po svojoj jedno-stavnosti, nedogmatskom pristupu i, pre svega, po rezultatima koje nudi. Vipassana meditacija se uči na desetodnevnim kursevima koji su dostupni svima koji iskreno žele da nauče tehniku i koji su za to spremni fizički i mentalno. Tokom deset dana učesnici ostaju na mestu održavanja kursa i nemaju dodir sa spoljnim svetom. Uzdržavaju se od čitanja i pisanja, izostavljaju sve religijske ili druge obrede i postupaju tačno prema datim uputstvima. Za vreme trajanja kursa oni slede osnovna moralna pravila, koja uključuju celibat i uzdržavanje od bilo kakvog zagađivanja u pogledu hrane ili pića. Takođe održavaju tišinu između sebe za prvih devet dana kursa, mada su slobodni da razgovaraju sa učiteljem o problemima u vezi meditacije i sa organizatorima o materijalnim pitanjima.

Za vreme prva tri i po dana učesnici kursa upražnjavaju vežbu mentalne koncentracije. To je ispravna priprema za tehniku Vipassane koja se uvodi četvrtog dana kursa. Dalji stepeni u okviru prakse uvode se svakog dana, tako da se do kraja kursa u glavnim crtama izloži cela tehnika. Desetog dana prestaje tišina i vrši se prelaz ka načinu života koji vlada u spoljnjem svetu. Kurs se završava jedanestog dana ujutru.

U toku ovih deset dana, meditant se najčešće sreće sa mnogim iznenađenjima. Prvo je, da je meditacija težak posao! Uskoro se shvata da je popularna predstava o tome kako je meditacija vrsta neaktivnosti ili relaksacije, veliki nesporazum. Potrebna je stalna vežba da bi svesno usmerili mentalni proces na određeni način. Uputstva su da se radi sa punim naporom, a ipak bez bilo kakve napetosti. Dok se ovo ne nauči, vežbe mogu biti razočaravajuće ili čak iscrpljujuće.

Drugo iznenađenje je da u početku uvid, do koga se dolazi saoposmatranjem, najčešće nije prijatan i pun blaženstva. Normalno, mi smo vrlo selektivni u sagledavanju sebe. Kada se gledamo u ogledalu, pazimo da izaberemo najlaskaviju pozu i najprijatniji izraz. Na isti način svako od nas ima mentalnu predstavu o sebi koja naglašava naše kvalitete, a minimizira mane i u potpunosti izostavlja neke strane našeg karaktera. Mi vidimo sliku koju želimo da vidimo, a ne realnost sagledanu iz svih uglova. Umesto brižljivo pripremljene slike o sebi, meditant se suočava sa celom necenzurisanom istinom. Određene aspekte te istine sigurno je teško prihvatiti.

Povremeno izgleda da u meditaciji, umesto unutrašnjeg mira, nismo našli ništa drugo nego nemir. Sve u vezi sa kursom može izgledati pogrešno i neprihvatljivo: težak dnevni raspored rada, smeštaj, hrana, disciplina, uputstva i saveti učitelja, sama tehnika. Međutim, sledeće iznenađenje je da teškoće prolaze. Kod određenih tačaka meditanti uče da ostvaruju nenaporne napore, da održavaju opuštenu živahnost, uključivanje bez vezivanja. Umesto da se bore, postaju sve veštiji u praksi. Sada nedostaci u pogledu smeštaja i ishrane postaju nevažni, a disciplina biva koristan oslonac. Sati prolaze brzo, neprimetno. Um postaje tih kao planinsko jezero u zoru, savršeno odslikavajući okolinu i u isto vreme otvarajući svoje dubine za onog ko pažljivije posmatra. Kada nastupi ta jasnoća, svaki trenutak je pun potvrđivanja teorije, lepote i mira.

Tako meditant otkriva da tehnika zaista deluje. Svaki dalji korak izgleda nam kao ogroman skok, a ipak konstatujemo da ga možemo izvesti. Na kraju perioda od deset

dana postaje jasno koliko je dugačko putovanje od početka kursa. Meditant se podvrgava procesu sličnom hirurškoj intervenciji, kojom se čisti rana puna gnoja. Otvaranje i pritiskanje rane da bi izašao gnoj je bolno, ali dok se to ne uradi rana ne može zaceliti. Kada se gnoj odstrani, slobodni smo od njega i od bola koji on izaziva i možemo uspostaviti puno zdravlje. Slično tome, prolazeći desetodnevni kurs, meditant oslobađa um od nekih napetosti i uživa u većem mentalnom zdravlju. Proces Vipassane stvara duboke promene u nama, promene koje ostaju i posle završetka kursa. Meditant shvata da sva mentalna snaga koja je dobijena na kursu, sve što je naučeno, može da se primeni u svakodnevnom životu za naše sopstveno dobro i za dobro drugih. Život postaje skladniji, plodonosniji i srećniji.

Tehniku koju podučava, S.N.Goenka je naučio od svog učitelja, pokojnog Sayagyi U Ba Khina iz Burme, koji je Vipassanu naučio od Saya U Theta, poznatog učitelja meditacije u Burmi u prvoj polovini ovog veka. Saya U Thet je bio učenik Ledi Sayadaw, čuvenog Burmanskog školovanog monaha skraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Nema daljih podataka o imenima učitelja ove tehnike, ali se veruje da je Ledi Sayadaw Vipassanu naučio od tradicionalnih učitelja, koji su je čuvali kroz generacije, od davnina, od vremena kada je Buddhino učenje prvi put došlo u Burmu.

Tehnika sigurno odgovara Buddhinim instrukcijama za meditacju, sa najjednostav- nijim i najdoslovnijim značenjem njegovih reči. A što je najvažnije, ona daje rezultate koji su dobri, lični, opipljivi i dolaze odmah.

Ova knjiga nije tipa uputstva "uradi sam" za Vipassana meditaciju i oni koji je tako koriste to rade na sopstveni rizik. Tehnika treba da se uči isključivo na kursu gde je obezbeđena određena podržavajuća okolina i pravilno uvežbani učitelj. Meditacija je ozbiljna stvar, posebno Vipassana meditacija, koja operiše sa dubinama našeg uma. Nikada joj ne treba pristupati olako i neobavezno. Ako vas čitanje ove knjige inspiriše da probate Vipassanu, na kraju knjige imate niz adresa preko kojih možete saznati kada i gde se održavaju kursevi.

Cilj knjige je da samo pruži isečak o metodu Vipassane, kako je podučava S.N.Goenka, sa nadom da će to proširiti razumevanje Buddhinog učenja i tehnike meditacije koja je njegova suština.