Ukusi

(Uputstvo za upotrebu: Ako letujes na moru, ustani ujutru u sest, idi na hridinu, gde je dovoljno duboka i blistava voda, skoCi naglavacke, plivaj dva­ deset minuta. Osusi se na suncu, zapali, citaj pesme i podi na dorucak. U osam kreni preko 8ume na kupanje, lagano, suncaj se, kupaj, do pola dva­ naest, skupljaj pufove, skoljke, plivaj, skaci, pliskavcima pravi fabice po vodi, gradi kule od peska, u meduvremenu meditiraj o krupnoj tezi sveta: Bolje je u blistavom letu u moru se kupati, nego u hladnoj zimi u mraenoj kancelariji raditi. Kad i to obavis, jos jednom se zagnjuri u vodu, obrisi se, uzmi laku pifamu, lagano kreni u hotel, sedi za sto, i onda, dok ti ne donesu supu, citaj sledece:)

0 Kinezima sam citao da najradoznaliji gurmani, cak i ono sto ne poznaju, vole da uzmu u usta, kao hebe u pelenama. Ukuse je u meni oslobodio ovaj izvestaj. Poceo sam da promatram i uskoro sam saznao da ono sto takozvana psihologija kaze o ukusima, gola je beda. Pored ostalog, tvrdi se da ukusi nemaju secanje. Ko je to rekao, mora da je bio bezukusnik.

Mogu da kazem da ne samo Kinezi koje znam po euvenju, ne samo ja koji sam mozda izuzetak, nego mnostvo ljudi ciju eulnu kulturu veoma cenim, svi opovrgavaju ovakvu tvrdnju. Ukus se veoma dobro seca cak jela i pica koja je okusio pre trideset i pet godina. Ukus je veoma inteligentno culo koje mofo da utvrdi zadivljujuce nijanse i ume da se uzdigne na nivo dostojan divljenja. Na koncu, ukus ima takvu fantaziju kakvoj nije ni na tragu, na primer, eulo pipanja ili mirisa, eak i culo sluha veoma retko.

Od trena obavestenja o Kinezima ne stidim se da priznam kako je moj instinkt kufanja i oblapornosti u svim vremenima bio zaista veliki. Tom in­ stinktu treba da zahvalim za mnoge dozivljaje. Ispricaeu samo jedan. Znate li ukus pupoljaka? Narocito preporueujem dva pupoljka. Jedan se može brati samo nekoliko dana, sredinom aprila kada ogrozd cveta. Cvetni pupoljak, dok se jos nije rasklopio, treba odlomiti. Nije veCi od glave palidrvceta. Ne znam za sveziji ukus sirove salate. Od deset pupoljaka eovek postane sasvim ras­ polofon. Mogu da zamislim kako mofo biti sjajna salata s uljem. Tako je nefoog, topljivog, kiselkastog, penufavog, mekog ukusa da je jezik bespo­ mocan za blifo oznake.

Drugi pupoljak pripada crnom trnu. Kada je novi izdanak jos nefan, u maju i junu, dakle sasvim dugo, neograniceno se u njemu mofo uzivati. Svezi izdanak eovek otkine, ocisti ga od listova i stapice od podrug santimetra stavlja u usta. Ima ukus gorkog badema, ali je socan, rustav, svez i aromatican. Ko ga zavoli, nije u stanju da ga se odrekne.

A da ukus ima fantazije, navescu samo jedan primer. Leskario sam na ivici borika na suncu, tada mi je palo na um. Iznad mene su skakutale senice i nedaleko je pevao kos. Povremeno sam kidao i grickao vlati pasje trave. To je ona trava koju psi toliko trafo i vole. Ne sasvim bez razloga. Nema jela koje ce toliko dovesti u red stomak kao ova trava, a bolja je nego sto lekova.

Premisljao sam kakav li bi ukus imala lepa Zena. Ne ona koja u tramvaju nagazi eoveku na nogu i trabunja o grubosti. Ne fona - kako da kafom? Mislim da me shvatate. Nije rec o tome kakvo bi bilo mesa zene ako se ispece. Bila bi mesa, i verovatno ne narocito ukusno. Mislim na zenu koju eovek voli kad je zaljubljen. Kako bi to bilo kada bi eovek ovu ljubav i ovaj poljubac i ovu zenu mogao da uzme u usta i pokufa da okusi?

Sasvim je izvesno da bi licila na eokoladu, ali na veoma finu, plemenitu, cistu mleenu eokoladu u kojoj ima neki narocito sladak i opojan zacin. Ma­ terija se sigurno tako rastace da je eovek samo uzme u usta i ona se, bez grizenja, polagano razliva. Ali ukus zene, tako sam zamisljao onda, nije ona­ kav crvenkastosmedi ukus kao eokolada, nego je vise fockasti puter, a ima u njemu nesto i od karfiola, narocito ako je preliven pavlakom, nije prekuvan, ali je rastresit. Ima u njemu i malo ukusa suvarka, koji mofo da udari eoveku u glavu. Naravno drugaciji je ukus plave i drugaciji smede fone, drugaciji ride i crne fone. U plaVilSi je najvise mleka, u crnki najvise alkohola. U belokofoj plavookoj i crnokosoj foni postoji i povrh toga neki redak zacin, nista slicno jos nisam okusio, a mislim da drugde i ne postoji, samo u njoj.

Jos bih nclto da isprieam. Znam da ukus ima i transcendentni instinkt. Culo ukusa ponekad zna i o natprirodnom i nosi iskustvo o večnim stvarima. Da li ste vec culi za zivotvornu vodu? Sigurno. Samo je jos niste pili. E, jednom u zivotu, u snu bio sam u izuzetnoj prilici i pio sam je. Ponudila me je neka fona. Tek kada sam popio i kad sam se probudio, tada sam saznao da je to bila zivotvorna voda.

Bde ruzicasta, tecna kao vipo ruzica; ali na zidovima flase nalazila SU se penilSava biserna okca. Miris bese malko slan kao more, jedva primetno. Veoma cist miris, kao nekog nepoznat'bg cveta, ilibiljnog soka. U ukusu sam najpre otkrio ulje. Bcle blafe nego maslinovo, mekSe i nefoije. Pomalo nalik na krv, poput izvorske vode, poput voca, ali nematerijalnije, isparljivije, krot­ kije i istovremeno dublje. Teenost ni hladna ni topla, tako mlaka kakvu jos nisam pio, kao da je mlaka od zivota koji je u njoj. Tekla mi je niz grlo kao mleko ilivino, ali jos prisnije. Kao i da nije stigla do stomaka, nego se odjed­ nom rasplinula u grlu. Sasvim sam omekSao. I snaga koju sam usisao nije bila snaga pesnice, vec tiho i podsticajno blistavilo. Odjednom sam poceo da svet­ lim iznutra, ozaren. Od tada pouzdano znam, ako se zivot ocisti od svega sto nije zivot, pretvara se u koncentrat, onda je on ovakav bezreki zanos.