Poglavlje XXXIV

Učenje o Stvaranju

1. Imanuel je propovedao moćno, govoreći, "Pogledajte, Stvaranje stoji nad čovekom, nad Bogom i nad svim.
2. Ono izleda lako za ljudsko razumevanje, ali nije tako.
3. Mada čovekov duh i život potiču od Stvoritelja, on uvek mora sebe da usavršava.
4. Ali pošto je Stvoritelj jedan u sebi, on može usavršavati sebe putem svoje sopstvene kreativnosti, kroz stvaranje novih duhovno-duševnih oblika koji obitavaju unutar ljudi, dajući im život, i razvijajući ih prema savršenstvu kroz učenje.
5. Novostvorena duša je deo samog Stvaraoca; međutim, nije svesna da je tek njegov delić.
6. Kada je nova duša stvorena, još je nesvesna u svakom pogledu, ona živi u ljudskom telu i počinje da uči.
7. Ljudi misle da je nova duša glupa i govore da je ta individua zbunjena.
8. Ali nije, zato što je samo nesvestna i lišena znanja i mudrosti.
9. Na ovaj način nova duša može da živi i van tela i da skuplja znanje i mudrost.
10. Zatim, kada se ova duša ponovo inkarnira, nije više nesvesna kako je bila u nastanku.
11. I vrati se u svet i živi opet kao ljudsko biće, ali ne više nesvestna kao što je bila na početku.
12. Opet ona uči i skuplja novo znanje i novu mudrost, i na taj način raste i udaljava se od neznanja.
13. Tako, nakon mnogih preporađanja, dođe vreme kada ljudi mogu da kažu da ta duša normalna i nije u neznanju.
14. Ali to nije kraj duše niti njeno ispunjenje, zato što, uvek težeći ka znanju, duša traži najveću mudrost.
15. Na taj način ljudska duša sebe usavršava tako opsežno da otriva svoje stvaralačke moći dok se konačno ne stopi s Stvaraocem, što joj je bilo namenjeno od samog početka.
16. Tako, Stvaraoc je rodio novu dušu, dopuštajući da se ona usavršava nezavisno u ljudskom tijelu. Usavršena duša se vraća u Stvaraoca i stapa u Jedno s njim, i na ovaj način Stvaraoc usavršava sebe
u samom sebi, jer njegovo je znanje i mudrost da čini tako.
17. Zaista, kažem vam, nikada neće doći vreme kada će Stvaralac prestati da stvara nove duše i tako da proširuje sebe.
18. Međutim, Stvaralac takođe zahteva odmor, karakteristika svega što živi, i kada on počiva, ne stvara.
19. Kao i ljudski život koji ima svoj dan i noć i podeljen je u poslu i odmoru, tako Stvaralac takođe ima svoju meru i vreme rada i odmora.
20. To razdoblje, međutim, razlikuje se od ljudskog, zato što su njegovi zakoni duhovni,
21. dok ljudski zakoni su zakoni materijalnog života.
22. Materijalan život je ograničen, ali život duha traje večno i nema kraja.
23. Stvaranje, međutim, je podložnim zakonima Iskonskog - Bezvremenog i Iskonsko - Stvaralačkog, koji je Apsolut Apsoluta, i početak i beskraj i sve. I ono je sve stvorilo iz sebe.16
24. Svoje neizmerne tajne ono zasniva na broju sedam, po kome se meri 'vreme.'
25. Ovo je tajna i zakon koji će ljudska pamet rešiti samo kada dosegne savršenstvo.
26. Ali tako je bilo rečeno da zakoni životni nisu sakriveni od mudrog čoveka, zato on može da ih prepozna i sledi.
27. Tako mudar razume da tajna Iskonskog Stvaranja leži u broju sedam i u računanju zasnovanom na njemu. Tako oni stiču i čuvaju znanje da Stvaranje ima vreme za rad i odmor takođe osnovano na broju sedam.
28. Stvaranje se odmaralo u stanju počinka u sedmom Velikom Vremenu kada ništa nije postojalo, čak ni svemir.
29. Jedino je u samom sebi Stvaranje postojalo u vreme počinka, i ono nije rodilo nijedno biće niti stvar.
30. Međutim, ono se razbudilo iz svog počinka kroz sedam ciklusa sedam Velikih Vremena i počelo je da stvara sva bića i pojave.
31. Nakon odmora od sedam ciklusa sedam Velikih Vremena, počelo je da stvara živa bića i sve drugo, i tako čini u sledećim ciklusima, nakon počinka da bi se iznova pokrenuo u novim ciklusima.
32. Kada ono počiva u odmoru, ništa ne postoji osim Stvaraoca samoga u sebi.
33. Tada ne postoji nijedno biće ni pojava.
34. Jedino volja Stvaraoca postoji tokom sedam ciklusa Velikog Vremena, i ona ostaje tokom odmora i počinka, da se razbudi opet i rodi nova bića i sve ostalo.
35. Kao što je i Stvaralac Jedan u Sebi, tako su i sav život, sva bića i postojanje Jedno u sebi.
36. Zakon Stvaranja je da svi ljudi, biljke, životinje i sav život su Jedno u sebi.
37. Individue mogu verovati u dualizam ili u trojstvo, ali nije tako, zato što sve je Jedno.
38. Što god ljudi veruju da je dvojstvo ili trojstvo, trebali bi sagledati kao Jedno.
39. Budući da je duh čovekov deo Stvaraoca, on je jedno sa Stvaraocem, dakle nije odvojen.
16 O principima stvaranja iz Apsolutnog i zakonu broja sedam videti u delu Gurđijeva i P. D. Uspenskog, sažeto izraženo u knjizi 'Predavanja iz kosmologije'. ( http://www.ivantic.net/gurdjijev.htm ) 
40. I budući da je telo deo duše iako u drugačijem obliku i sastavu, ono je stoga jedno s dušom; dakle nema dvojstva.
41. Učenja kažu da postoji jedinstvo ili da ne postoji, u bilo kojem obliku, u dvojstvu ili trojstvu.
42. Ako se ono pojavi ljudima kao dvojstvo ili trojstvo, oni su žrtve prevare, jer oni ne misle logički već po ljudskom znanju.
43. Ali ako oni misle u saglasju s Duhom, oni nalaze i logiku, koja je takođe u zakonu.
44. Jedino ljudsko mišljenje može biti netačno, ne i zakoni Stvaranja.
45. Iz ovog razloga, rečeno je da sve počiva na jedinstvu, a dvojnost se pojavljuje samo zbog ljudi, i njihovog ograničenog razmišljanja i neshvatanja istine.
46. Obzirom da je sve jedinstveno i sve počiva na tome, dvojnost i trojnost ne postoje, jer bi narušavali zakone Stvoriteljeve.
47. Zato bi ljudi trebali objediniti dvoje ili troje u jedno i razmišljati i činiti u skladu sa zakonima Stvoriteljevim.
48. Neznanje kod osobe proizvodi dvojnost i trojnost i vređa zakone Stvoriteljeve.
49. Kada osoba odredi sve unutar ovog jedinstva, i učini sve jednim, i tada kaže planini: 'Pomeri se', ona će to i učiniti.
50. Kada je sve jedno u Stvoritelju, u njegovim zakonima, bićima i stvarima, tada je bez greške.
51. Kada mudrac kaže da tu je sve dvojno u svemu, on misli da su jedno u sebi i jedno s drugima.
52. To je jedino dvoje u pojavi, jer unutar sebe i takođe zajedno, je uvek jedno.
53. Zato je zlo jedno unutar sebe, jer je i dobro unutar sebe. Takođe, dobro je jedno unutar sebe, jer je isto kao i zlo unutar sebe.
54. Obzirom da i odvojeni čine jedinstvo, zajedno su također jedno, jer to je zakon Stvoriteljev.
55. Tako da je rezultat, dve stvari u vanjskoj pojavi, ali obadve unutar samih njih čine jedno.
56. Ako, zatim, narod kaže da postoji trojnost tada je njihova svest predata nekom kultu,falsifikovanom učenju ili konfuznom razmišljanju.
57. Jedinstvo uvijek počiva na dvema stranama, koje su jedno unutar sebe a dvojnost samo u pojavi.
58. Obzirom da je osoba jedinstvo dva dela, duh je jedinstvo dva dela, ali obadvoje unutar sebe jesu jedno.
59. Telo ne može živeti bez duha, jer telo i duh jesu jedno, bez obzira na njihovu prividnu dvojnost.
60. Duh, kako bilo, počiva u skladu sa istim zakonom, jer unutar sebe postoji od dva dela i jeste jedno u svakom delu.
61. Dva dela duha su mudrost i snaga.
62. Bez mudrosti duha, moć nema svoju snagu, niti mudrost može postojati bez duhovne moći. 
63. Time, dve stvari su uvek potrebne da čine jedno unutar sebe, kako bi bilo jedinstvo, a ne dualnost.
64. Zato zakoni kažu da su ljudska bića jedinstvena unutar sebe, i sastoje se od dva jednaka dela u formi jedinstva, oba unutar sebe takođe skupa.
65. I dva jednaka dela unutar ljudskog bića, koja čine jedinstvo unutar sebe, jesu telo i duh.
66. Tako da kada pisari uče da osoba živi u trojnosti, ovo učenje je grešno i falsifikovano, jer nije u skladu sa zakonima Stvoriteljevim.