KOLEKTIVNA SVEST I PROMENA POSTOJEĆIH PARADIGMI VEROVANJA
Kolektivna svest je objedinjena:
– svest svih ljudi kao i
– svest drugih bića i
– svest svega postojećeg.
Stalne predstave postoje u kolektivnoj svesti.
One su nepromenjive jer su srednja vrednost.
Dobijene su kao rezultat osrednjavanja predstava svih ljudi.
Svaki čovek ima svoju predstavu o svemu.
I te predstave su različite.
Ako posmatramo sve ljude, onda se predstave osrednjavaju.
Kao rezultat toga u kolektivnoj svesti postoje neke ustaljene predstave o različitim stvarima.
Upravo ta predstava je kolektivna i nju ljudi opažaju kao objektivnu realnost.
Iluziju stvara upravo postojanost predstave, iako je to rezultat osrednjavanja predstava koje postoje u svesti ljudi.
Sve što postoji oko nas Zemlja, Sunce, zvezde, prostor, sav svet – sve je to izgrađeno na strukturi svesti koja uključuje i svest Tvorca.
Promena stvarnosti je moguća, ako se promeni svest.
Što više ljudi bude donelo odluku o izboru puta sreće, večnog žiovta i zdravlja, kao i vaskrsavanja, utoliko će brže stvarnost početi da preobražava u tom pravcu.

Ako u kolektivnu svest unesemo stav da je uništenje nemoguće, da je potrebno da se svi vaskrsnu i da život bude večan, kako kaže Dr. Grabavoj, tek tada će se sve tako i događati.
Kada takva predstava postane norma, tj. deo kolektivne svesti, tada će se i opažati kao objektivna stvarnost.
Promenom kolektivne svesti možemo da promenimo stvarnost koja nas okružuje.
Vazno je još napomenuti da i jednotipski objekat imaju svest, kao recimo kompjuteri.
Ako se napravi veoma mnogo kompjutera onda njihovu relanost, njihovu kolektivnu svest može stvoriti 1 upravljajući kompjuter. I ako njihova relativna koncentracija u jedinici zapremine informacija bude velika, to može da dovede do promene formi života. Ispostavlja se kao i bezbroj puta do sada, da su pisci naučne fantastike u pravu, oni opisuju neku moguću relanost, te tako fantastika ispade da uopšte i nije fantastika.
Sve ovo treba imati u vidu, kako kaže Dr. Grabavoj i da je veoma važno da se učimo upravljanju stvarnošću.
Imamo situaciju da su neke životinje /lav, orao…/ sačuvale upravljačke sposobnosti koje se danas primećuju u vidu dobro razvijenog instikta. Lav vidi buduće događaje /isto kao što vidi i sadašnje/ 1h unarped i tako izbegava opasnosti, a orao zna šta će se dešavati i do 7h unapred. I kolektivna svest životinja postoji i ona takođe utiče na našu planetu, ali ne tako suštinski kao što utiče svest čoveka.
Prioritet je dat čoveku, sva bića su Božije tvorevine, ali je jedino čovek stvoren po liku i podobiju samoga Tvorca.
STRUKTURA SVETA TREBA DA SE VEOMA INTENZIVNO RAZVIJA U OKVIRIMA RAZVIĆA NAŠE SOPSTVENE SVESTI.
Kada razvijamo sopstvenu svest, menjamo strukturu Sveta.
Jer kada menjamo našu svest, postepeno se menja i kolektivna svest i kao rezultat dobijamo onakav Svet kakakv nam je potreban. To je mehanizam preobražaja Sveta.
Tehnike upravljanja Grigorija Grabavoja su su uglavnom zasnovane, kako on sam kaže, na običnim zakonima mišljenja.
Ljudi većinom razmišljaju raspršeno, na hiljade i hiljade misli im prolazi kroz glavu tokom dana.
Takvo mišljenje se naziva običnim mišljenjem i ne određuje usmerenost događajima.
G.Grabavoj zato dodaje mislima geometrijske pozicije /šifre, kocke, konuse, kupe…/ i na taj način nas uči da upravljamo vremenom i prostorom.
U Kosmosu je sve zasnovano na geometrijskim figurama i tačnim matematičkim proračunima svega postojećeg.
Čovečanstvu je podario na hiljade šifara direktno spuštenih od Tvorca koje u sebi sadrže multi programe razvoja svesti, isceljivanja, unošenja radosti i smislenosti u naše svakodnevne živote.
Do sad smo imali matematiku koja je čista horizontala, a sa novom matematikom Dr. Grbavoja imamo matematiku vertikale.
On definiše nove zakone našega postojanja i sve što radi, konstantno izjavljuje i u praksi dokazuje, da radi za sveopšte spasenje i harmoničan razvoj svih.
Podučava čovečanstvo da čini isto, da prvo činodejstvuje za dobro svih, a u okviru takvog rada blagodarnost od Tvorca je velika, jer i sam pojedinac ostvaruje svoje ciljeve.
Ovo je jednostavno shvatiti, ako usvojimo dugo skrivanu istinu – da smo svi mi ćelije u Telu Tvorca.

Telo Tvorca je cela Vaseljena.
Sve galaksije, sve zvezde i planete, sve što postoji bilo gde u Kosmosu, svi stanovnici svih planeta – sve su to ćelije i organi u u Telu našega Tvorca.

Radeći za dobro svih, radimo za Jednost, o kojoj smo tako dugo slušali, a bez mogućnosti da pojmimo najdublju suštinu.
Sada je znamo i sa ovim znanjem lako je raditi za sveopšte spasenje i usklađen razvoj svih.
Radeći za sve, radimo za našeg Stvoritelja.
Njegova nagrada je velika, dobijamo sve što nam je potrebno u životu /ako radimo na razvoju svoje svesti/.
I ono što je najveće, dobijamo mogućnost da večno živimo u ovom telu sada i ovde u potpunom zdravlju i bez starenja, dobili smo mogućnost da regenerišemo sve organe i zube koji nam nedostaju.
Živimo zaista u vremenu epohalnih otkrića.
Sada je vreme da promenimo u veoma kratkom roku svoja ubeđenja /pogledajte tu reč: ubediti – “u bedi biti”/.
Da steknemo veru u novu svest, u sebe same, da verujemo i da se uverimo.
Neke reči kao npr. reč: “ubeđenje” vrlo brzo će izaci iz rečnika ljudi, jer nema više potrebe da se bude u bedi mišljenja i stava da smo mali, beznačajni, nedostatni sebi i drugima.

Stvoritelj nas je stvorio po svom liku i podobiju.
Moćnima. Kao što je i On sam.
O tome nam govore sve svete postojeće knjige.
Šta mislite da li bi Večan stvarao beznačajna stvorenja ili bi stvarao za Večnost Večne???
Narod je padao u svesti milenijumima.
Od života koja su trajala hiljadama godina, stigli smo dotle da se smatra normalnim živeti kratko i uz to još i biti bolestan i star i nemoćan!
Sada je vreme da se čovečanstvo podigne u svesti, a sve to se dešava po volji Tvorca našeg.

ONAJ KOJI NIJE UMIRAO PREDSTAVLJA OSNOVU KOJA PROIZVODI SVE OSTALO.
TAKVA OSNOVA JE BOG.
BOG JE VEČAN.
ON NIKADA NIJE UMIRAO.
ODATLE SLEDI SVE OSTALO.
VEČNI ŽIVOT JE PRINCIP RAZVIĆA BOŽANSKE STVARNOSTI.
VASKRSENJE JE POSTIGNUĆE ISTINSKE SVESTI.
BESKONAČAN ŽIVOT USLOVLJAVA NEOPHODNOST RAZVOJA DUŠE.

Duša je element sveta. Nju je stvorio Tvorac kao večnu supstancu.
Svest omogućava duši da upravlja telom. Telo je materijalni deo duše. Promenom svesti menjaju se događaji.
Istinska svest je svest koja omogućava večni život i večni razvoj.
Istinska svest se formira pri duhovnom razvoju, ona se razvija pre svega dušom, duhovnom strukturom i telom.
Duh upravlja svešću.
Sada je moguće živeti večno, ne umirati.
I moguće je SVESNO birati najbolju varijantu života.
Čovek koji nauči duhovno da upravlja je neuništiv!
Najveća znanja nam trenutno stižu iz Rusije, fantastični naučnici se bore da do nas stignu spoznaje o večnom životu.
Dr. Garjaev, genetičar, stalno iznosi u javnosti da je naša jedna ćelija stvorena da se prvi put deli tek posle 1.000 godina, faktički da je večna, a sa njom i sam čovek.
Dr. Garjaev na sebi dokazuje da je svakim danom sve mladji, ima preko 70 godina, a izgleda kao da ima 40-tak…
Dr. Grabavoj dokazuje da je moguće svakog čoveka, ma kako mu zdravstveno stanje bilo narušeno, u veoma kratkom roku dovesti do potpunog zdravlja /on sam isceljuje ljude u terminalnim fazama raka i side i to uvek sa 100% – tnim rezultatima/, jer se sve radi sa informacionog niova, tamo gde je bolest prvo i nastala.
Nije prvo nastala u telu, vec u informacionom polju.
Dr. Grabavoj je krenuo i dalje, dokazao je da je moguće ljude vaskrsavati i to već postaje standardna procedura u Rusiji, koju je moguće naučiti i primenjivati /uz veoma visoko stanje svesti, jer ne vaskrsava čovek nego Tvorac/.
Na desetine hiljada ljudi je vaskrslo u Rusiji /kao što je i obećano u Novom Zavetu/.
Na svakom čovekuje da podigne svoju svest i da shvati da su smrt, bolest i starenje – paradigme iz prošlih vremena.
Ono u šta verujete – to i imate u vašim zivotima!
NAŠA SVEST OPAŽA KAO REALNOST ONO ŠTO POSTOJI U NAŠOJ SVESTI.
A u vašoj svesti postoje određena verovanja nastala društvenim “odgajanjem”.
Promenimo verovanja – promenićemo i realnost koju živimo!
Molim vas da pogledate odličnog naučnika Grega Badena koji detaljno objašnjava šta je to verovanje i zašto su ljudi u takvom kavezu “ubeđenja” – kada to razumete, dalje razumevanje znanja koja nam stizu iz Rusije postaje lako i brzo.
I čuveni naučnik Greg Baden, takođe govori o večnom životu ljudi na Zemlji. I da je to stvar izbora svakog pojedinca.

 

 

 

Kako se sprovodi čin vaskrsavanja milih i dragih koji su “otišli” iz naših zivota, pročitajte u knjizi Dr. Grabavoja VASKRSAVANJE I VEČNI ŠIVOT – OD SADA JE NAŠA REALNOST.
On dokazuje da je uništavanje bilo čega besmisleno, jer postoji večni zivot sada i ovde.
Postoji i knjiga OBNAVLJANJE ČOVEČIJEG ORGANIZMA POMOĆU BROJČANIH NIZOVA u kojoj je G. Grabavoj dao preko 1.000 šifara za isceljivanje od raznih bolesti.
Ukoliko vam je ova knjiga neophodna, pišite na:

vecnamladost1489999@yahoo.com

…poslaćemo vam je besplatno.

Šifra 148 9999 je večni zivot, a primenjue se i kada je potrebno brzo uspostaviti normu labaratorijskih pokazatelja.

Evo još nekih šifara koje možete da ispišete na delove tela, ili na ceduljice i da ih nosite sa sobom, da ih zalepite na vaše radne stolove i kompjutere /dok ne završite kurs i naučite kako da se željeno stanje trajno nastani u vama, da imate planirana dešavanja – da naučite da formirate ĆELIJU SPASITELJICU/:

123 707 44 – KONTAKT SA TVORCEM – Tvorac, Otac nas, zeli sa svakim da razgovara licno
123 111 50 25 – Prisutnost Tvorca u svemu i rad za dobro svih
1 888 888…9..1 – širenje svesti po Normi Tvorca (tri tačkice znače da malo stanete, napravite pauzu pa tek onda izgovorite 9,
pa opet malo pauzirete pa izgovorite 1)
714 27 321 893 – normalizovanje finansijske situacije (ispišite ovaj broj i stavite ga u novčanik, na neko drugo mesto)
212 3099 09 – stabilizovanje poslovne aktivnosti
141 111 963 – usklađivanje odnosa na radnom mestu
1823 451 – štitna žljezda, za NORMIRANJE endokrinih bolesti
(štitna žljezda štiti ceo organizam i svakih 5 minuta šalje naredbu ostalim žljezdama u organizmu šta da rade)

589 32 40 – poboljšanje memorije
35 986 – razvoj visoke intuicije
881 881 881 – RAZVOJ VIDOVNJAČKIH SPOSOBNOSTI
555 5 555 – pravilna obrada podataka
938 179 – brza pomoć
942 181 942 137 142 133 194 – kontrola događaja (pa recite kog …)

19974 – RAZVOJ DNK
88888 5 88888 – TRENUTNO USPOSTAVLJANJE ZDRAVLJA
918 77 589 81818 – BROJČANI NIZ ZA ZAŠTITU CELOG ORGANIZMA

188 43 21 – nepoznate bolesti
52025 – zastoj, razrešenje nekog problema (navesti kog)

1888 948 – pretvaranje negativnog u pozitivno

SAMOIZGRADNJA TELA 9187948181

ALOPECIJA, GUBITAK KOSE – 548 41 21
DEBLJINA – 4812412 i 1823451

IMPOTENCIJA 88 51 464

AKO NEŠTO NE MOŽETE SAMI DA ODRADITE, POZOVITE 358 22 95 – TELEPATSKA VEZA SA GRABOVOJEM

17981 – URADITE OVU ŠIFRU DA BISTE BOLJE RAZUMELI UČENJE GRABOBOJA,
OVO JE ŠIFRA ZA OPTIMALNO USVAJANJE UČENJA GG

NAJBOLJE VREME ZA RAD SA GG JE OD 22 DO 23 h SVAKOG DANA…

AKO NE MOŽETE DA UPAMTITE CEO BROJ, DOVOLJNO JE DA ZNATE
PRVE TRI CIFRE, ONE SU SU VAŽNE I KRECE ENERGIJA TVORCA DA RADI…

MI SMO ĆELIJE U TELU TVORCA.
Ovo upamtite.
I sve što radite – radite telu Tvorca.
Baš sve.
Odakle nam pravo da onečišćujemo telo našeg Stvoritelja, ko nam je ta prava dao?
Osvestimo se, porastimo i volimo jedni druge.
I radimo sve sami. Gurua nema.
Sve tehnike su lake, jer Tvorac je jednostavan i dao nam je jednostavne tehnike.

Pogledajte reč JEDNO-STAVNO – u jedno se stavi!
Jedno je koren ove reči!
Jedan daje jednostavno.
Jedan je Stvoritelj, mi smo jedno u njegovom telu.

Bilo bi odlično da sve kompliovane stvari zaboravite i udaljite iz vaših života.
Pojednostavite misli, dela, živote.

Donesite odluku da hoćete da živite večno sada i ovde, u zdravlju, veselju i obilju po Normi Stvoritelja našeg.
I naučite tehniku duhovnog upravljanja koja vas povezuje sa vertikalom, sa našim Tvorcem i direktno mu se obraćajte.

Ono što je predivno u ovom Učenju i to ga upravo i razlikuje od svih dosadašnjih “znanja” je radost koja vam se trajno useljava u srce, dušu, postojanje.

Postajete sigurni u sebe, podržani, strah i nedaće se gube onim tempom kojim podižete svoju svest.
Da biste ubrzali svoj napredak, Dr. Grabavoj je čovečanstvu podario odlične koncentracije za svaki dan.
Knjizica se zove METODI KONCENTRACIJE i samo kupujte rusko ili srBsko izdanje.
Ostala izdanja imaju nedostatnosti u prevodima.
Koncentracije vam razvijaju svest i čine zivot smislenim, jer osvešćavate vašu zivotnu misiju, zašto ste došli naZemlju i čime bi valjalo da se bavite da bi vam zivot bivao srećan!

Pogledajte video

 

Podmlađivanje!

Još jednom vas pozdravljam.
Tema mog večerašnjeg seminara je učenje o Bogu – podmlađivanje.

Tema podrazumeva izdvajanje konkretnih oblasti, kada je čoveku potrebno podmlađivanje.
To su oblasti kada imamo delovanje čoveka iz:
1. zdravstvenih razloga ili
2. kada tu odluku donosimo iz subjektivnih razloga.

Zato je tema podeljena na dva dela, podmlađivanje zbog kliničkih razloga kada je to neophodno da se obnovi zdravlje čoveka i drugi deo kada se to radi zbog lične želje.

U prvom delu ja razmatram proces kada je neophodno strukturu podmlađivanja posmatrati kao strukturu regeneracije, odnosno obnovu tkiva u određenoj periodu čoveka, tj. čovek se posmatra kao globalni nivo razvoja u celom svetu, kao sistem razvoja sa svim vezama i izdvaja se deo koji karakteriše šta je konkretno u datom trenutku potrebno da čovek najbolje ovlada stanjem organizma i zdravljem kroz spoljašnje i unutrašnje događaje.
Podmlađivanje je u ovom slučaju kompleksna veličina i ako mi na trenutak pogledamo kako to radi Bog kada se radi o procesu podmlađivanja…za njega je ovde proces upravljanja takav da mi imamo razvoj delovanja Boga , to je vrsta delovanja Boga, odnosno proces podmlađivanja je za njega proces delovanja – stvoriti strukturu podmlađivanja ili stvoriti strukturu starenja je takođe delovanje itd.

Ovde je važno izdvajanje subjektivnih uzroka, odnosno duša čoveka treba da razmatra neki period kao period mladosti. Struktura podmlađivanja prema kliničkim rezultatima – izdvajanje spektra mladosti je zadatak subjektivnog tipa, čovek u nekom periodu treba da živi fazu svoje mladosti Bog prihvata mladost kada on to poželi, odnosno za Boga pitanje starosti u principu ne postoji, on može bilo koji razmak vremena da prihvati kao period „mladog“ stanja.
Zato je Bogu teško razumeti šta je za njega mladost ili starost.

To je specijalna tehnologija sveukupnosti značajnih stanja. Da bi se podmladio, potrebno je da čovek isto misli i razmatra kao u onoj strukturi kada je imao najbolji optimalni kvalitet sa tačke gedišta onog stanja kojeg možemo da nazovemo mladošću.
Zato je prva faza izdvajanje strukture upravljanja za stanje mladosti, odnosno prema kliničkim rezultatima čovek treba da bude zdrav, odnosno pretpostavka da je zdrav i drugi je korišćenje unutrašnjeg segmenta informacija da bismo privukli vreme koje teče u sadašnjem trenutku.
Zatim ide faza preobražaja tj.reakcija organizma na zadato stanje i faza adaptacije Najbolja je zategnuta ili ona koja ima neki talas pritiska to je upravo faza adaptacije – zato što čovek onda iz sistema izdvaja fazu onako kako to radi Bog. To nije teško, dovoljno je da se prisetite 2-3 strukture iz mladosti.
Faza adaptacije je prirodna faza, organizam je bio mlad. U ovoj fazi nema ničeg neprirodnog, to je faza adaptacije ka vremenu koje teče, gde postoji promena fizičkih i drugih informacionih događaja. To je osnovna pozucija datog upravljanja, ako smatramo da prva faza zauzima 1000-ti deo procenta na izdvajanje i privlačenje strukture tekućeg vremena onda jeto u osnovi strukture podmlađivanja neophodno koristiti kada je reč o kliničkim rezultatima za zdravlje čoveka. Ponekad se događaj normalizuje sa ciljem da se povrati zdravlje itd. Za tehnologiju večnog života neophodno je periodično se podmlađivati i ako razmotrimo strukturu kakva je npr. vaskrsenje – tamo rad sa tkivom mora da bude direktan, postizanje potrebnog uzrasta, upravljanje itd.
U principu tehnologija fiksacije nekog uzrasta, na opštem planu tehnologije razvoja, reč je o tome da ako izdvojimo segment vremena i tako upravljamo, potrebno je da u ovom vremenu imamo taj uzrast i neke zdravstvene karakteristike. I kada mi to koristimo zbog toga da bi mi imali neke zdravstvene karakteristike, pri uslovu da je za prvi nivo osnova toga što je potrebno za upravljanje.

Prva neophodnost u tehnologiji večnog razvoja je izdvajanje strukture neumiranja čoveka.

Čovek ne treba da umre ni pod kakvim okolnostima – što je veoma važan tehnički nivo za tehnologiju večnog razvoja i ovde se dešava adaptacija strukture spoljnim događajima, što nam omogućava da postupamo kao što postupa Bog. Da odolevamo ponekad trenutno, to je moguće videti kroz labaratorijske analize kroz strukturu dijagnoze duše koja prihvata neko bolje stanje – koje mi određujemo kao strukturu mladosti, bez da vodimo brigu o nekakvim spoljašnjim parametrima-mislim da je to jasno svakom čoveku. Sa tačke gledišta informacije ako razmotrimo kako čovek misli, kakva je struktura razvoja u centru delovanja – to je upravo struktura optimuma „mladosti“.

Šta je to mladost u informativnom shvatanju?

To je izvršavanje nekih bliskih ili periodično bliskih delovanja, možemo da kažemo novih početnih delovanja koji se kasnije mogu ne završavati.

U principu to je tehnologija večnog razvoja u subjektivnoj percepciji.

Kada mi razmatramo upravo funkciju adaptacije tj. čovek je već prihvatio upravljanje i preneo je pažnju na sebe, tada nastaje adaptacija organizma na tekuće događaje i počinje najvažniji zadatak – upravljanje.

Prvi zadatak je viđenje strukture mladog stanja koje se kontroliše kao stanje koje je integrisano u organizam u strukturi beskonačnog razvoja, ako je to moguće uraditi odjednom, čovek se podmlađuje jako brzo.

Ako smo stvorili strukturu razvoja i dobili beskonačnu svetlost na svoju stranu – tada će adaptacija teći jako brzo.

Ako se negde u nekom periodu integracije dogodi da smo dobili dodatni podatak za upravljanje, odnosnu neku dodatnu vezu koja može da bude to da čovek u trenutku podmlađivanja počinje da misli kako će ga prihvatiti okolina ili neki drugi subjektivni faktor –kako će to izgledati sa njegove tačke gledišta (mada to mogu biti i bilo koje druge misli –često su to misli koje nisu dosledne). I po pravilu one nastaju u prvoj fazi i stvaraju vrstu blokirane adaptacije strukture mladosti ka organizmu. Mada i pri ovome mogu da nastanu fiziološka ozdravljenja – proviđenje strukture „mladog“ stanja vizuelno ili posredno tako da nastaju jednotipske slike u upravljanju. Ovde ova struktura počinje da biva sporija, a da bismo je ubrzali treba zaobići strukturu kao periodično sistematično mišljenje, gde nastaje slično pitanje (mišljenje).

Npr. kako se podmladiti na konkretno vreme? Dešava se da se osnovni zadatak javlja kao faktičko podmlađivanje na neko konkretno vreme. Tada nastaje ceo kompleks zadatka, čovek se podmladio za 5,10,15 godina, on izaziva primerenu reakciju okruženja prema sebi i stvorio je sebi onakav uzrast koji mu je potreban.

Da bi se po kliničkim nalazima podmladio tj. da bi ozdravio dovoljno je podmlađivanje na mesec ili na sekundu, da bi u toj sekundi odradio reaktivnu fazu.

Dovoljno je uraditi integraciju u vremenu na minus jednu sekundu zahvaljujući elastičnosti tkiva (jer je to upravljanje sistemom tkiva) i organizam dobija normirano stanje (normu). Upravo kada mi govorimo o podmlađivanju po kliničkim rezultatima tj. možda on nije ni bolestan već želi da bude jednostavno zdraviji, to je takođe jedno moguće svojstvo kliničkih uslovnih pokazatelja.

Ja sada govorim o tome da kroy ovu strukturu možemo da budemo izlečeni od nekih problemčića, ali takođe možemo da izlečimo i neko teško oboljenje kroz strukturu podmlađivanja.

Šta ja podrazumevam pod kliničkim pokazateljima i da pri tome svojstvo vremena bude veoma jednostavno? To je uvođenje u organizma u stanje kada se on seća prirodnog nivoa gde nije bilo oboljenja. Govoreći s tačke gledišta budućih događaja, prebacujemo strukturu budućih događaja čak i ako ne radimo sa prošlim elementom vremena.
Uopšteno, mi dobijamo normalno stanje zdravlja. Mada, zdravlje već može biti dobro, ali mi ovu preceduru koristimo za preventuvu nekih problema. Možemo je koristiti da bismo izbegli uticaj ekološki štetnih sistema.

Šta je to sistem?

To je neka normirana periodična sredina, a ako u njoj postoji radijacija ili neko toksično delovanje možemo da iznesemo organizam u fazu tog ne uticaja zahvaljujući funkciji adaptacije koja je kod mladog arganizma mnogo veća. Iako je za Boga ovo, takođe uslovno stanje, jer svako od nas ima funkciju adaptacije i upravljanja. Zbog toga mi uslovno govoreći možemo da nazovemo stanje povećane adaptacije – oblašću.
Uzećemo tkivo i učinićemo da bude natrpano sa što manje informacija sa tačke gledišta proteklih događaja razvoja i sa tačke gledišta direktnih informacija. Na kraju mi treba da napravimo ćeliju koja beskonačno prihvata bilo koji sistem informacija da bi dobili kretanje po vremenskoj strukturi.
Mladost je naš lični nivo, kako čovek želi da izgleda tako će i izgledati. Polazeći ponovo od takozvanih kliničkih normi tj. normi koji su klinički pokazatelji, mi možemo upotpunosti da smatramo da je to sredstvo normiranja zdravog organizma. Normiranje može biti po ekološkim pokazateljima, normiranje reakcije organizma na neku situaciju. Kada se čovek nalazi u nekoj složenoj situaciji, tada mu je lakše da uđe u stanje mlade integracije realnosti i da odreaguje na tako reći „mladi način“.
Npr. potrebno je povećati emotivnu formu upravljanja, vi ulazite u stanje jednostavnog informativnog rada i pri tome možete biti spokojni, ali kada u uđete u to stanje na „mladom nivou“, vi odmah možete da radite na emotivnom načinu tj. da kroz emociju sprovedete osnovno upravljanje. Tada ste vi radili kao mlad čovek koji radi u svom vremenu, jer u kolektivnoj svesti postoje određeni znaci emotivnog nivoa starosti. A vi ste radili na određenom nivou delovanja sa tačke gledišta kako deluje mlad čovek. Zbog toga mi u principu govorimo da mi tu informaciju znamo ili je donekle znamo. Mi znamo kakav je neko bio u stanju mladosti, odnosno to je stanje bez informacija o svemu onome što čovek postaje kasnije.
Možda između ovoga ne postoji razlika, ali mi smatramo da mogu da postoje uslovna iskustva u odnosu na stanje mladosti. U ovom slučaju mi možemo da smatramo da u mladosti postoji određeno stanje koje karakteriše pojam emocionalnog i psihološkog plana, karakteriše plan upravljanja. Mi sa ovim imamo dovoljno veliki izbor u upravljanju, pri čemu je još karakteristika mladog stanja, da je sve lakše savladati sa tačke gledišta organizma koji je mlađi, lakše ćete savladati neki momenat upravljanja, neke određene sisteme koji su bili ispred vas. Vi imate iskustvo savladavanja, možete nešto da savladate. Ako uzmete neku osnovnu konstrukciju vi možete da je uvedete u osnovno rešenje –to može biti univerzalno rešavajuće delovanje.
Prosto uzimate formu koju uvodite u strukturu upravljanja i time omogućavate sebi da uvek nešto savladate. Iz ovoga proizilazi da u stanju mladosti uvek možete da savladate probleme. U upravljačkom planu to je uvek tako. Sa tačke gledišta ličnog plana čovek nema nikakvih zdravstvenih problema, on je zdrav i on je rešio da se podmladi po svojoj želji.
Ovde se postavlja pitanje zašto mu je to potrebno, da li je statistički nivo ili lični nivo. Možda smatra da će promenon uzrasta, promenom starosnih karakteristika promeniti svoj socijalni status. To takođe može biti nivo statističkog tipa ali ovde nastaje još jedan nijansa da sa tačke gledišta ličnog izbora u stranu razvoja procesa starenja, struktura se jako komplikuje. Da bi čovek je izabrao nivo podmlađivanja ili nivo adaptacije, on mora da ima određeni uzrast. Radi se o široj integraciji razumevanja, zato što je ispred čoveka zadatak duše i zadatak ličnog razvoja. Recimo da je on npr. profesor na fakultetu, a zeli da ima uzrast od 16 godina ili malo više od 16 godina, ovde se postavljaju nivoi koji nisu subjektivni, to su neke faze kolektivne svesti koji deluju na sistem spoljašnjeg upravljanja. Ali za podmlađivanje po kliničkim rezultatima, za podmlađivanje zarad ozdravljenja, ništa dodatno ne deluje na čoveka. Ako je on odlučio da ozdravi on će ozdraviti nema nikakvih drugih kriterijuma, jer je zdravlje apsolutna norma upravljanja U ovom slučaju ličnog izbora postoji jako puno nijansi koji mogu da dovedu do ozdravljenja. Za zdrave ljude to je veoma složena konstrukcija.

Možete biti jednostavno zdravi, zašto vam je potrebno da budete mladi? Kakva je razlika?

Zdrav čovek može da uradi sve što poželi tj. on može da radi na bilo kojem nivou upravljanja.

Ovde nastaje nijansa upravo sa tačke gledišta tehnologije večnog razvoja, ovde je koren razvoja sistema potpune obnove bilo kojeg objekta izgradnje informacije npr. strukture vaskrsnuća, strukture obnove nekog cveta, neke travke u beskonačnom razvoju.
Bog može da obnovi sve jer on u realnom vremenu vidi sve istovremeno. Ovde nastaje kontekst brzog i ličnog rešenja.
Podmađivanje koje nastupa na ličnom planu – to je izbor ovog rešenja.

To je kao da predložimo Bogu da obnovi neku travku koja se za njega nalazi negde daleko u vremenu. On može jako brzo da se prenese kroz vreme i ona će rasti sada i ovde.
Rašće u ovom vremenu. To je nivo rada brze odluke. Da bismo se podmladili na ličnom planu. potrebno je izabrati rešenje veoma brzo.

Pri svemu ovome shvatanje podmlađivanja ima ponekad subjektivni sistem upravljanja.
Npr. čovek polaže ispit, on ga je pre toga učio. Tada postoji mogućnost da čovek iskoristi ovaj sistem da bi se jednostavno ponovo pronašao u stanju kada je učio za taj ispit. To može da bude sredstvo za treniranje pameti, ili sredstvo da sve znamo bez toga da učimo. Ovo je tehnološki pokret, odnosno primena ovog procesa. Što znači da izlazeći iz ovoga mi možemo da imamo pristup svim informacijama. To je kao da možemo segment svog saznanja da unesemo u strukturu knjige i probamo da razumemo strukturu knjige, emotivnu strukturu, starosnu strukturu autora, jer je razumevanje uzrasta i razlog istraživanja autora. To je takođe i nivo spoznaje. Da bismo razumeli strukturu upravljanja dovoljno je da znamo autora. Odnosno dovoljno je da znamo njegove starosne karakteristike, često je lako razumeti autora po uzrastu, vi znate njegov uzrast i razumete šta je hteo da kaže – što znači da iz ovoga jednostavno možemo da uzimamo informaciju! To znači da ne moramo obavezno tehnički da čitamo tekst i da nešto dugo proučavamo. To je sistem pristupa informacijama i upravljanje tim procesom. Kada vi zadate sebi cilj da koristite ovaj način pristupa informacijama – vi možete koristiti metod podmlađivanja.

Ovde ja dajem metodološki plan u određenom stepenu, zato što se ovde već govori o sistemu ličnog izbora koji omogućava da zadatak bude više uopšten i da se normira metodološli plan. Za metod podmlađivanja po ličnom izboru čovek jednostavno treba da poželi da se podmladi da bi se podmladio.
Zaključak je u tome da je za prvi metod potrebno prihvatiti sebe u beskonačnoj budućnosti u strukturi proviđenja u spoljašnjem svetu. I uzrast koji ste fiksirali, tamo ćete ga promeniti.
Ovde postoji jedna aksioma koja glasi: koliko god da radite dodatnih vežbi, osim prve tj. osim prvog skupa vežbi, sva sledeća vežbanja će se odnositi na vas lično i vi treba da radite na sledeći način.

Ne smete stalno da radite prema jednom kordinantnom sistemu.

Kao što kaže poslovica u jednu vodu ne možeš dva puta ući.

Ovde se govori o periodičnom statusu, periodičnog nivoa života.

Šta je uostalom preces starenja?

To je proces promene neke informacije.

U principu, zadatak podmlađivanja i jeste u tome da umemo u sadašnjem vremenu da stvorimo sistem, jedno-tipski sistem koji ste već koristili, samo sada sa drugačijim strukturama upravljanja.
Vama je poznata forma, a mi uzimamo i želimo da koristimo tu formu po drugi put.
Za Boga, svaki element informacije radi jednolično, pa tako i prelaz na drugu formu. To je za njega periodičan proces.
Da biste ovo razumeli potrebno je da razumete Boga.
Šta je on hteo za vas na tom nivou kada vam je dao takav razvitak da vi starite?
Ovaj razvoj na kraju krajeva postoji u kolektivnoj svesti. Odnosno mi smatramo da starenje postoji u kolektivnoj svesti tj. mi gledamo u prvobitnu formu i želimo da razumemo, zašto se mi nalazimo u kolektivnoj svesti kada mi možemo da se nalazimo mladi u nekom vremenu tj. u određenoj starosnoj dobi.

Odnosno vi gledate u beskonačnost, a vidite rastući nivo samog sebe. U početku to je informativni nivo – to je veoma jak nivo razvoja vidovitosti zbog kontrole situacije oko sebe. Kada vi počinjete da vidite svoj informativni plan, vi počinjete da razumete kako vi zaista radite na nivou informacije.

Primer: vi vidite neki objekat informacije i događa se da morate da razumete kako se ta informacija odnosi na vas, onda ona počinje da se razvija tj. vi počinjete da radite na informaciji, počinjete drugačije da izgledate informaciji, tek onda vi počinjete da razvijate sistem. Samo vaš lični, iskonski oblik stvoren Bogom ili zamišljen od strane Boga postoji na tom nivou vašeg mišljenja. On pokazuje kako vi radite sa informacijom, kada vi počnete da pratite svoje sopstvene veze tj. veze koje polaze od vas vi ćete moći da upravljate celim sistemom.

Ovaj metod vam omogućava da ispratite sve svoje sopstvene veze koje praktično vi sami i gradite. To su vaši sopstveni kanali, praktično sistemi upravljanja koji omogućavaju pristup bilo kojem tkivu. U upravljanju i informaciji ne treba da dodirujete svoj sistem tkiva direktno već u integraciji sa celokupnim sistemom celog sveta, vi možete tako pažljivo da ispravljate sistem.
Celokupna realnost ima svoje strukture. Da bi promenio strukturu čovek mora da deluje onako kako deluje Bog. On može radi sebe da promeni strukturu i tada deluje individualno a da bi se to odrazilo na druge, on mora druge tome da nauči. I čim proces obučavanja drugih postane manje više sistematičan kod čoveka on sve više počinje da obraća pažnju na svoju javni, nejavni, socijalni status tj. on sve više počinje da misli o tome, on se sve više nalazi u strukturi upravljanja tim procesom po svojoj želji. Tada nastaje sledeća aksioma: da bi se podmladila maksimalna količina stanovništva –cela zemaljska kugla na neko vreme, na jedan sekund, neophodno je da se to uradi tako da svi za tu sekundu (od početka do kraja ove sekunde) dobiju znanja tj. vektor podmlađivanja promene strukture cele realnosti.

Za Boga bilo koji događaj je „ jednolinijski“ bez obzira da li se radi o prošlim ili budućim događajima.

Zbog toga je isto da li se podmlađujemo na deset godina ili jednu sekundu – to je jedan te isti zadatak za upravljanje. I ako mi tu sekundu uporedimo sa celokupnim prethodnim razvitkom da bismo promenili neki događaj u svetu – to znači da mi imamo takvu ulogu upravljanja da je sav prethodni posao usmeren na promenu nekog konkretnog događaja.
Zašto da mi idemo tamo gde idu svi, da li zbog toga da se ne razlikujemo? Ali šta nam je potrebno da imamo, odnosno kada na sebi primetimo znake starenja šta je ono što bi želeli od sveta? Čovek uvek bira sam za sebe.
Ono što se dešava sa tačke gledišta Boga je ipak više kolektivno dejstvo. Primer: Kada kroz makro spasenje svih treba da postanemo mlađi, onda zaista možemo da postanemo mladi. Brzo može da postane mlada bar ona osnovna količina ljudi koja smatra da je to potrebno za spasenje, za večan život.
Podmlađivanje u ovom slučaju može da se posmatra kao tehnologija makrospasenja, ako treba da postanemo mladi postaćemo mladi.
U ovom slučaju to je ipak tačka gledišta – određena pozicija, postoji određeni uzrast i čovek smatra da u tom uzrastu treba da se ponaša na jedan ili drugi način. Faze kolektivne svesti su kao nekakve konture. Možemo to da zamislimo kao električni tok koji ide po nekom okviru i neki okvir koji faktički formira neki normirani sistem prihvatanja. Ako u prirodi potražimo ove zakone, npr. sistem funkcionisanja pčela i postavimo pitanje zašto se sakupljaju u jednom mestu po nekim svojim zakonima? Mi onda možemo da promenimo taj zakon da im pokažemo neki drugi put razvoja, možda intenzivniji, ali pre toga moramo da uđemo u njihovu strukturu i promenimo je. Mi treba da odredimo šta želimo da rešimo u sledećoj određenoj sekundi s tim da mi uvek imamo primer sopstvenog razvoja uopšte. Odnosno jedno lokalno dejstvo se upoređuje sa sveopštim razvojem čoveka tog datog trenutka… A kada mi počinjemo da upravljamo, Bogu je svejedno, jer Bog jednom deluje na večnost i njemu je svejedno da li je to jedno delovanje ili mnogo njih. Jednostavno govoreći mi ulazimo u sistem upravljanja i kada mi ulazimo u taj sistem, nastaje proces adaptacije.
Dovoljno je velika masa vremena, događajna masa koja počinje na razne načine (što se i praktično oseća) da deluje. Informaciona masa se često oseća na fizičkom nivou kao neki talas, koji se nalazi pored tela „kao čovek koji se kupa u jako slanoj vodi“ – nekakav takav talas. Čitav ovaj spektralni nivo pokazuje da sva sledeća realnost ima često nivo koji nije korigovan, odnosno prilazite sve bliže strukturama izgradnje sveta i događaja i kada vi počinjete da vidite da je izgradnja sveta i događaja u ovom trenutku određena time da je sve kao na nivou bilo kojeg nivoa upravljanja ili bilo kojeg spoljašnjeg sistema, ali ste sigurni da imate večni razvoj.

Vi ste ranije rešili da se podmladite, ranije ste uradili dejstvo. A dalje će svaka informacija govoriti o tome da je to moguće dostići. Dovoljna ja čak informacija nekog pritiska, možda ona zahteva neku reakciju, mada ne mora uvek to uvek biti pritisak to može biti i nekakva prijatna reakcija.
Ali na određenom nivou znanja vama je jasno da ćete dostići onaj sistem koji vam je potreban.
Čak i oko ćelijskih prostranstva nalaze se veoma važne strukture upravljanja.
One omogućavaju da prostranstvo oko ćelije počinje da radi kao rezervna struktura same ćelije.

Ćelija srca je potpuno objektivna informacija koja sadrži informacije o kojima ste vi ranije mislili, jer je to istorija vašeg razvoja. Ali u datom sistemu međućelijskog prostora sve informacije imaju isti status.

Odnosno vi faktički prihvatate tu informaciju i imate status razvoja na planu događaja. Vaši događaji su uvek sa rezervom, tj.u planu mogućnosti da se dogodi bilo koje dejstvo. Ovo dejstvo u početku upada „okolo informacijskog nivoa, tj. ne na vaš ćelijski nivo, nego na informaciju o vama, odnosno vi svesno prevodite bilo koje dejstvo na informacioni nivo upravljanja. Da bi to dostigli u nekom negativnom obliku prvo morate da pobedite faktički suprotstavljenu strukturu. Ako mi „resetujemo“ taj nivo nekoliko puta, mi to onda možemo raditi onoliko puta koliko to želimo u zavisnosti od potrebe. Tada se dešava da se prijem signala do vas negativnog tipa znatno komplikuje, potom se događa da mi upadamo u strukturu razvoja u kojoj možemo da radimo onako kako to radi Bog koji je sve stvorio i za njega ništa ne može da bude nepoznato. Bar je to nemoguće našim delovanjem na njega. On može sam po sebi da brine, da donosi odluke i da reaguje na svoj način.
Ali da mi utičemo na njega to nije moguće, to ne sme da se desi. Sa tačke gledišta ovog procesa, on se nalazi na takvom nivou da bilo koji sistem delovanja na njega ili obraćanja njemu – to je nivo informacijskog delovanja. Obraćanje Bogu i jeste „mladost“. Ako mi želimo da osvestimo nivo mladosti za sebe, mi treba da se obratimo Bogu u tom mestu gde je on i sam mlad. A Bog je svuda mlad. Za njega ne postoji pitanje uzrasta. Probajte da zamislite uzrast Boga, postavite takvo pitanje. Zaključićete da je njegov uzrast takav kakvim ga smatra sam Bog.
On je uzeo neki uzrast, postavio ga i mi ga vidimo u tom uzrastu vizuelno.
Mada u principu samo vizuelni kriterijum starosti i postoji.

Koji još kriterijum može postojati? Zašto je Bogu potrebno da bude u fizičkom telu čoveka da bi se njegov uzrast video i da bi se videlo da on može da prenese znanja po kriterijumu uzrasta. Ako se Bog pojavljuje kao dete koje raste, nivo prenosa znanja je usmeren na decu. Sa određenim uzrastom npr. 16 godina Bog može da prenese opširnije znanje, pa onda još šire kada je osoba starija.
Kriterijumi prenosa znanja su isti su kao i za prenos znanja od čoveka do čoveka, ne može se svim ljudima reći sve odjednom, ali makro spasenje svih dolazi od nivoa poznanja i delovanja. Mi možemo da vidimo da upravo kroz integraciju znanja Boga u strukturi nastaje vreme ili struktura večne mladosti tj. stanje mladosti.
To je nivo mnogobrojnog „resetovanja“,odnosno faktičko upravljanje spoljašnjom informacijom tako nekako izgleda na nivou upravljanja. Sva spoljašnja informacija šalje se do određenog nivoa tj. dostiže neki kriterijum i nastavlja da se kreće dalje od fizičkog tela. Do fizičkog tela dolazi informacija prijatnog tipa. Proces se dovodi do nivoa usavršavanja modela prvobitne forme neprijatnog tipa i izravnavanja linija vektorskog upravljanja. Tako dobijamo prijatnu informaciju iako za čoveka, za čovekovu dušu, to može biti tako da se neke situacije usaglase sa njom. Ali za spoljašnji sistem to može da bude veoma neprijatno osim za potpuno suprotstavljene slučajeve za koje je jasno da će oni u svom slučajevima biti negativni. Bilo koji drugi stimulansi mogu biti uslovni. Nije obavezno da oni budu negativni za datu ličnost – možda su put nekog razvoja. Zbog toga diferenciranje višestruko složenih sistema i potpuno jednolinijskih sistema dešava se prema zakonima norme zdravlja razvoja u smeru tehnologije večnog razvoja. To su savršeno konkretne norme koje moraju da se izdvoje jer po njima ide kontura upravljanja, odnosno već je jasno da se one moraju ispravljati.
A u svim drugim slučajevima postavlja se pitanje delovanja. Onog trenutka kada koren delovanja razumemo, da je koren delovanja Bog, Bog koji je stvorio ceo svet.
Ali šta je za njega osnova? To je unutrašnji maksimalni razvoj, sakramentalan (svetotajan) momenat u ovoj situaciji. Šta on prihvata kao suštinu situacije u celom svetu? I uz sve ovo njemu je svejedno – bez obzira da li se radi o plus beskonačnom ili o minus beskonačnom.
Kako onda Bog određuje suštinu datog procesa? Šta je za njega suština? Bogu je suština procesa ono što je on uložio sa tačke gledišta večnog razvoja čovečanstva ili konkretnog čoveka jer kada on vidi da se On razvija kako treba u tom planu On realizuje svoju suštinu u tom trenutku.
Šta je suština čoveka?

U principu to je isto to. Po analogiji čovek daje znanja drugome i pokazuje razvoj beskonačnosti.

Kada neko prenosi znanja o večnom razvoju on se prvobitno realizovao. Jednostavan tehnološki princip – dao je znanja drugome i to iskustvo razvoja će primiti natrag. Ovo se dešava u trenutku za čoveka. Potrebno je da znanja damo i da drugi čovek pokuša da se razvija u smeru beskonačnosti. Onaj ko daje znanja dobija odmah svo iskustvo razvoja tog čoveka u beskonačnosti. Ovaj sistem je neuporediv po obimu. Možemo da damo jedan centimetar razvoja, a da dobijemo ono što će dobiti onaj koji je spoznao metod svog beskonačnog razvoja. Analogno deluje Bog razvijajući sistem mira u svetu u beskonačnosti, za to mu je potrebno da učinimo graničnu tačku svake pojave (ako smatramo da je ceo svet sfera) da bude tačka sfere koja daje beskonačan razvoj celokupnom spoljašnjem svetu-geometrijski model. Kada vi dajete znanja o večnom razvoju vi dobijate beskonačni nivo znanja celokupnog spoljašnjeg sveta.
Bog tako i radi.
On zna ceo spoljašnji svet sa tačke gledišta logike čovekovog razvoja. Postoji i logika Boga.
Bog jednostavno vidi sve odjednom i on nema takvih zadataka.
On jednostavno sve radi i sve vidi odjednom. To je drugi sistem spoznaje. Sa tačke gledišta logike on vidi logično sredstvo sistema, to je logika koja se smatra logikom sveukupnosti ili logika mogućeg razvojnog procesa. Mi umanjujemo logiku Boga, kada želimo sve odjednom, zbog logike koja nam je bliska tj. to je logika razvoja fizičke sredine koja je bliska ljudima.
Dešava se da u centru nastaje veoma jednostavna slika, metodološki je to jednostavan metod podmlađivanja .
Znači čovek se nalazi preko puta fizičkog tela Boga i sijanje koje dolazi od Boga podmlađuje.
Bog i čovek imaju isti status percepcije, dva objekta, dva sistema.
I kada vi vidite ovu srebrnu svetlost nastaje celokupan spoljašnji i unutrašnji svet.
Formiranje unutrašnjeg sveta je već nekako spoljašnji zadatak.
Jer vaš sledeći zadatak je takav da ono što je stavljeno ispred vas razmatrate kao zadatak komunikacije sa Bogom.
To je zadatak gde vi komunicirate i taj zadatak ništa ne usmerava.
U dijalogu ili u kontaktu sa Bogom, vi ste realizovali sopstveni zadatak, onaj koji nastaje unutar srca ili vašeg unutrašnjeg tela. Tako zadatak počinje da se razvija, eto zašto je fizičko telo potrebno čoveku da bi pokazao da je on slobodan, da je on lično od svog fizičkog tela realizovao svoj zadatak tj. da on sam može da ga reši.
Odnosno ništa osim ličnog zadatka kod čoveka u principu ne postoji sa tačke gledišta kontakta sa Bogom. Kada vi počnete da prisvajate ovakav princip kontakta sa jednim ili drugim čovekom tada vi veoma precizno shvatate da ta znanja, kojima vi vladate po suštini – trenutno prenosite drugim ljudima. Potrebno je ovo spoznati i razumeti – kako se ovo radi tehnološki?
Vi učite da prenosite osnovnu količinu znanja u realnom vremenu kao što Bog svima prenosi znanja. Ovde u principu vi fiksirate strukturu svog razvoja sa tačke gledišta vremenskog uzrasta. Ovde možete da imate varijacije. Kada prenos ide bez prekida, vi pogledom na svet možete da prenesete ljudima ova znanja, npr. o večnom razvoju, znanja o stvaranju. Ovde vi možete po želji da modifikuje uzrast koji želite da imate, to više nije problem. A vaše delovanje je usmereno tj. možete da kažete da činite delovanje da bi drugi nešto bolje razumeo.
Npr: u vašoj sali se nalazi čovek kome je potrebno da vi mlađe izgledate, tada možete da se podmladite i da tako prenosite znanja da bi vas bolje razumeo. Sveobraznost udara u strukturu tj. možda treba da postoji neki prihvaćen uzrast koji je jasan svima. Kakav god da je Bog po uzrastu svejedno svima mora da bude jasan. Sa tačke gledišta deteta ako Bog izgleda pa ne baš onako kako ono to želi, odnosno za dete je bolje da Bog izgleda kao neko srednjih godina, umesto nekog sa bradom da plaši dete.
A Bog to ne radi.
Na kraju dolazimo do nekog srednjeg uzrasta koji se javlja obrascom delovanja i u tom liku kao kroz neki lavirint, koji je oblik prepreke, možete da gledate da u krugovima u putevima kolektivne svesti postoji neki integrisani oblik i da on nečemu služi.
Dakle u čemu je smisao uzrasta ili nekih drugih kvaliteta čoveka?
Npr. da bi mogao da služi nekom određenom cilju.
Učitelj u školi treba da bude određenog uzrasta.
Ako j eučitelj istog uzrasta kao učenici, to otežava prenos informacije.
Iako je to moguće, mi razmatramo „ako je učitelj mlađi od dece, kako je on uspeo da završi nekoliko razreda“, kako on predaje nekome ko je stariji od njega?
Ovde počinje da radi naša logika. Ovde već počinjemo da istražujemo, da se izjašnjavamo šta je to uzrast za našu svest. Za najbolji, najtačniji smisao, nama je za razmišljanje potrebno neko vreme. Mi možemo da mislimo samo na ono vreme koje omogućava globalnu sigurnost razvoja. Zdrav smisao usmeren je na to da se realizuje struktura makro spasenja za početak. Ako razmišljamo jako dugo, možemo da razvijemo neke linije na veštački način. Odnosno možemo da odemo od sistema upravljanja jako daleko. S te tačke gledišta postoje sledeći nivoi upravljanja u podmlađivanju.
Na isti način kako to radi Bog možemo i mi konkretno da delujemo.
I svako ima pravo da razmišlja čemu služi neki aksiom kolektivne svesti koji mi dobijamo određenjem neke norme, koje vladaju u socijalnom planu ili političkom planu upravljanja. Tada mi vidimo da su ovi sistemi potrebni za obavljanje nekih sistema, npr. ako je prihvaćeno da učitelj bude određenog uzrasta, on treba da bude tog uzrasta u školi, u srednjoj školi. Tada treba videti šta u njegovom slučaju njegov „lik“ daje za večni razvitak ili za večni život. Ako vi ispratite sve ove linije, možete da postanete mlađi. Vi ste učitelj u srednjoj školi i krećete samo tehnički da kompenzujete linije socijalnog statusa za upravljanje.

A sada uzmimo primer da se radi o nekom drugom čoveku, on je rukovodilac ili obavlja neku drugu upravljačku funkciju u društvu, tada sve ono što se traži od čoveka u tom uzrastu se kompenzuje odnosno zameni se upravljanjem. Potrebno je intelektualno razmotriti šta radi kolektivna svest u tom trenutku za tog čoveka. Može da postoji još i zadatak Boga i čovekov lični zadatak koji je on postavio sebi da u određenom uzrastu nešto dostigne. Treba takođe ispratiti misli drugih ljudi koji su mislili da će taj čovek u određenom periodu nešto raditi, što je srazmerno tom dobu.. Misli koje kao da su ga pripremale na to , misli rođaka , prijatelja, poznanika misli ljudi koji tog čoveka sreću na ulici –misli slučajnih ljudi. Kada vi počnete da analizirate vidite da nema slučajnosti. Bilo koja tačka viđenja je objektivna tačka viđenja-kakvim god vas je neko video. Ako vas je rođak dugo vremena zamišljao odraslim, vi na kraju i postajete odrastao. A posle vi sa njegove tačke gledišta pronalazite put večnog razvoja i postajete mlađi. Neko ko vas je video prvi put, i dug put nastajanja misaonih formi vašeg rođaka – za Boga je jedno te isto. Vama je potrebno da sve razmotrite. Vi možete da kompenzujete sve sisteme razvoja, ali ako ne razvijete jedno viđenje sebe, moraćete dugo da se vrtite oko jednog istog sistema. Zbog toga je potrebno da umete da razvijete svoje duhovno telo u strukturi bilo kojeg signala koji se tiče vašeg uzrasta. Zbog toga nastaje sledeći aksiomatski pristup, gde su aksiomi ono što je priroda informacije, a metodologija je delovanje u datom slučaju. Kod upravljanja za podmlađivanje po ličnoj želji potrebno je razmotriti koliko vaša želja odgovara spoljašnjoj tački gledišta. Čak i ako je ta tačka potpuno jednokratna ili slučajna. Vi morate da razmotrite sve elemente upravljanja. Jer ćete sigurno izaći negde na ulicu i pogledaće vas neki čovek. On je fiksirao realnost u nekoj tački. Da bismo ugradili da ta realnost bude pokretna, potrebno je da se taj čovek saglasi da ste vi u datom trenutku još mlađi. Za njega je to neobično u tom trenutku i kako on da se uveri na zaobilazan način. Eto zašto ja smatram da treba da razvijete sistem prenosa formirajućih tehnologija-zaobilaznim načinom. Zato što ovde vi možete da prenesete strukturu znanja tom čoveku o tome da je to moguće. Da je reč o regulaciji sistema veza u svetu i da ste vi ispunili zadatak tj. postajete mlađi u njegovoj percepciji u svom trenutku vremena. Ovde postoji konkretni princip prenosa informacija.
Čim naiđete na konkretnog čoveka nailazite na signale koji postoje u vašem informativnom razvoju i prenosite po tim signalima usvojeni jedinstveni oblik čoveka na nivo desne ruke.

Možete da misao postavite u sferu večnog razvoja i neka ta sfera u fizičkom telu čoveka počinje da se rastvara i da ga podmlađuje.

Ako ste vi preneli metodologiju podmlađivanja na drugog svojim delovanjem, vi ste faktički podmladili i sebe.
Onda vam nije potrebno da objašnjavate nešto, jer na osnovu ličnog iskustva postajete mlađi.
I kada ste vi oko sebe podmladili sve sisteme veza sa tačke gledišta ljudi ili ste uradili tako da biljke duže vremena budu zelene, da budu u životu mlađe. Vi ovde delujete identično kako to radi Bog. Vi faktički oko sebe stvarate neki sistem normiranog vremena u trenutku kojeg su svi procesi balansirani. I nema strukture starosti, postoji samo normirano vreme koje je okarakterisano upravo pojmom mladosti. Tada to vreme možemo povećavati, možemo ga razvijati možemo mu dati neke karakteristike, možemo da mu damo konkretni uzrast, konkretne godine. Kada se povežemo sa tim vremenom možemo stvoriti dostupno intenzivno polje za upravljanje.
Čim vi uđete u to polje upravljanja, vi ste ušli u strukturu podmlađivanja. Što se više nalazite u toj strukturu, vi se više podmlađujete.

Na ovome završavam večerašnji seminar.

Veliko hvala za pažnju.

http://www.vecnamladost1489999.com/ucenje-grabovoja-video-sa-prevodom-srpskim/