Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član JosipJankovic

Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

PROČITANO

592

PUTA

OD 14.01.2018.

U ašramu u Encinitasu

U  ašramu u Encinitasu
IZNENADENJE, GOSPODINE! Dok ste bili u inostranstvu, izgradili smo ovaj ašram u Encinitasu; to vam je poklon za dobrodošlicu!" Sestra Gjanamata rne je sa osrnehom uvela kroz kapiju i uz stazu u senci drveća.

Poglavlje   47

U  ašramu u Encinitasu

IZNENADENJE, GOSPODINE! Dok ste bili u  inostranstvu,  izgradili  smo ovaj ašram u Encinitasu; to vam je  poklon  za  dobrodošlicu!" Sestra  Gjanamata rne je sa osrnehom uvela kroz kapiju i uz stazu u senci drveća.

Video  sam  kako  se  zgrada  pomalja   nalik   na   veliki   beli   prekookeanski brod  na  plavoj  pučini.  Najpre  bez  reči,  potom  sa  „O!"  i  „A!"   a   na   kraju ljudskim  rečnikom  nepogodnim  da  izrazi  radost  i  zahvalnost  pregledao   sam ašram  -  šesnaest  neobično  velikih  prostorija,  sve  očaravajući  uredene.

Impozantna središnja sala, sa ogromnim prozorima  do  plafona,  gleda  na oltar sjedinjene trave, okeana i neba - simfoniju smaragdnog, opalnog i safirnog. Na prekrivaču prebačenom preko ogromnog kamina u sali nalazi se uramljen lik Lahirija Mahasaje, koji sa osmehom šalje svoje blagoslove ovom pacifičkom raju.

Direktno  ispod  te  sale,  ugrađene  u  samu  obalu,  dve  usamljene  pećine  za

meditaciju suočavaju se sa beskrajem neba i mora. Veranda, sunčane niše, jutra voćnjaka, aleja eukaliptusa, kaldrmisane staze koje  vode  kroz  ruže  i  ljiljane  do tihih  stabala,  dugačko  stepenište  koje   se   završava   na   izolovanoj   plaži   i ogromnim  vodama!  Da  li  je  ikad  neki  san  bio  stvarniji?

„Neka dobre  i  junačke  i  dobrostive  duše  svetaca  dođu  ovamo"  glasi 'Molitva za Dom' iz Zend-Aveste,  postavljena  na  vrata  ašrama,  neka  idu  ruku pod  ruku  sa  nama,  dajući  nam  isceljujuće  vrline   svojih   blagoslovenih   darova široke  kao  svet,  dugačke  kao  reke,  visoke  kao  Sunce,  za  budućnost  dobrih  ljudi i  uvećanje  obilja  slave."

Neka  poslušnost pobedi  neposlušnost     u         ovom   domu;       neka        mir          ovde

pobedi  neslogu;  davanje  od  srca  tvrdičluk;  istinite  reči  obmanu;   poštovanje prezir. Da bi naši umovi bili ushićeni, a i naša tela proslavljena; i, o Svetlosti Božanska, daj da vidimo Tebe i daj da, primičući ti se, obiđemo oko tebe  i postaneš  nam  stalni  pratilac!"

Ovaj ašram Društva za samospoznaju bilo je moguće izgraditi zahvaljujući velikodušnosti nekoliko američkih učenika, biznismena sa beskrajnim obavezama, koji su ipak našli vremena da svakodnevno vežbaju krija jogu.

Tokom mog boravka u Indiji i Evropi do mene  nije  doprla  ni  reč  o gradnji ovog ašrama. Zapanjenost, oduševljenje!

Ranijih  godina  u  Americi,  pročešljao  sam  kalifornijsku  obalu  u  potrazi  za

malom parcelom za ašram na obali; kad god bih  našao  neko  pogodno  mesto, iskrsle   bi   neke   prepreke   koje   bi   me   omele.   Gledajući   sada   na   prostrano


zemljište Encinitasa,346 video sam kako se bez napora  ispunilo  Šri  Juktešvarovo davno  proročanstvo  o  „ašramu  uz  okean".

Nekoliko meseci kasnije, na Uskrs 1937, vodio sam na mekim travnjacima Encinitasa prvu  od  mnogih  Jutarnjih  službi.  Nalik  na  magove  iz  davnine, nekoliko stotina učenika se u posvećenom poštovanju sakupilo da posmatra svakodnevno  čudo,  rani  ritual  solarne  vatre  na   istočnom   nebu.   Do   zapadnog kraja  neiscrpnog  Pacifika  probija  se  njegova   svečana   hvala;   u   daljini,   maleni brod na vodi i let usamljenog galeba. „Hriste, ti si ustao!" Ne samo  sa  mladim Suncem, već u večnom svitanju Duha! Prohujali su mnogi srećni meseci; u miru savršene  lepote  u  tom  ašramu  sam  uspeo  da  završim  delo  koje  sam  dugo planirao,  „Kosmičke  napeve".  Preveo  sam  na  engleski  jezik   i   evropski   notni zapis oko četrdeset pesama, od kojih su neke izvorne, a neke predstavljaju moje adaptacije  drevnih  melodija.

Medu njima su  i  Šankarina  pesma  „Nema  rođenja,  nema  smrti",  dve omiljene   Šri   Juktešvarove   pesme,   „Probudi   se,   ipak   probudi,   moj   sveče!"   i

„Želja, moj najveći neprijatelj", drevnu sanskritsku „Himnu Brami",  stare bengalske  pesme  „Kakav bljesak  munje!"  i  ,,Oni  su čuli  Tvoje  ime",  Tagoreovu

„Šta je u mom hramu" i nekoliko mojih kompozicija,  „Uvek  ću  biti  Tvoj",  ,,U zemlji koja prevazilazi moje snove", „Izadi iz tihog neba",  „Slušaj  zov  moje duše",  ,,U  hramu  tišine"  i  „Ti  si  moj  život".

Kao predgovor toj pesmarici, ispričao sam moje prvo izuzetno iskustvo sa prijemčivošću Zapadnjaka za  neobično  posvećene  melodije  Istoka.  To  se  desilo na jednom  javnom  predavanju;  vreme,  18.  april  1926;  mesto:  Karnegi  Hol  u Njujorku.

„Gospodine Hansiker", poverio  sam   jednom  američkom  učeniku,

„nameravam  da  zamolim  publiku  da  otpeva  jednu  drevnu   indijsku   pesmu,   'O Bože   Divni!"

„Gospodine", pobunio se g. Hansiker, ,,te istočnjačke pesme su strane američkom poimanju. Kakva bi to bila bruka da se  predavanje  pokvari komentarom trulih paradajza!"

Sa osmehom sam  se  usprotivio:  „Muzika  je  univerzalni  jezik.  Amerikanci će uspeti  da  osete  težnju  duše  u  toj  uzvišenoj   pesmi  Tokom  predavanja,  g. Hansiker je sedeo iza mene na podijumu, verovatno  se  plašeći  za  moju bezbednost. Njegove sumnje su bile neosnovane;  ne  samo  da  nije  bilo  tog nezgodnog povrća, nego su tri hiljade grla sat i dvadeset  pet  minuta  neprekidno pevala „O, Bože Divni!"347 Niste vise blazirani, dragi Njujorčani; iz  vaših  srca  se izdigao jednostavni  napev  radosti!  Te  večeri,  među  posvećenicima  koji  su  sa ljubavlju  pevali  blagosloveno  ime  Gospodnje,  dogodila  su  se  božanska  isceljenja.

220      Encinitas,  mali  gradić  na  obalskom  autoputu,  udaljen  je  160km  na  jug  od  Los  Anđelesa,  a 40km  na  sever  od  San  Dijega.

347  Ovde prevodim reči te pesme Guru Nanaka: O  Bože  Divni!  O  Bože  divni!

U  šumi  si  Ti  zeleno, U  planini  si  visoko,  U  reci  si  Ti  nemiran, U  okeanu  si  ozbiljan!

Za onog što služi, Ti si služenje, Za  onog  što  voli,  Ti  si  ljubav, Za žalosnog, Ti si saosećanje

Za Jogija, Ti si blaženstvo!

O Bože Divni! O Bože Divni!

Pred  Tvojim  Stopalima  ja  se  klanjam!


Moja uloga usamljenog trubadura nije dugo potrajala. Uskoro sam svakih petnaest dana išao od Los Andelesa do Encinitasa. Nedeljne službe, časovi, predavanja za klubove i koledže, razgovori sa učenicima,  neprekidna  prepiska, članci za „Istok-Zapad", usmeravanje  aktivnosti  u  Indiji  i  brojnim  malim centrima u Americi. Mnogo vremena sam takođe posvećivao i uređivanju  krije i drugih učenja Društva za samospoznaju u niz studija koje mogu da proučavaju tragaoci za jogom u dalekim krajevima, čiji žar ne priznaje granice prostora.

Radosno  posvećenje  Crkve  svih  vera  Društva  za  Samospoznaju  odigralo  se u Vašingtonu 1938. g. Ta  impozantna  crkva,  koja  se  nalazi  među  uređenim dvorištima,  nalazi  se  u  delu  grada  koji  se  primereno  zove  „Visovi  prijateljstva".

Vašingtonski lider je  svami  Premananda,  koj  je  učio  u  školi  u  Rančiju  i na Univerzitetu  u  Kalkuti.  Pozvao  sam  ga  1928.  da  preuzme  vođstvo vašingtonskog  centra  Društva  za  samospoznaju.

„Premananda", rekao sam  mu,  tokom  jedne  posete  njegovom  novom hramu, „ovo istočno sedište je spomenik tvojoj neumornoj posvećenosti. Ovde, u prestonici ove zemlje, uzneo  si  svetlost  ideala  Lahirija  Mahasaje."  Premananda me je pratio na putu iz Vašingtona u kratku posetu centru Društva za Sampospoznaju  u  Bostonu.  Kakva  radost  da   ponovo   vidim   družinu   Krija   joge koja se čvrsto držala od 1920! Bostonski lider, dr M.  V.  Luis,  smestio  je  moju pratnju  u  savremen,  umetnički  ureden  prostor.

„Gospodine", sa osmehom mi reče dr Luis, „tokom vaših prvih godina u Americi stanovali ste u ovom gradu u jednoj  sobi,  bez  kupatila.  Hteo  sam  da vidite da Boston ima i nešto luksuznih apartmana."

Dva puta mesečno u Encinitas ašramu, sagrađenom za vreme moje odsutnosti, držao sam predavanje o hinduističkoj filozofiji.

“Zašto je Bog uopšte spajao dušu i telo”, upitao me je  jedno  veče  neki učenik. “S  kojom  namerom  je  pokrenuo  tu  dramu  stvaranja  i  evolucije?” Bezbroj ljudi postavlja takva pitanja, a filozofi uzalud  pokušavaju  da  na  njih tačno odgovore.

“Ostavite nekoliko tajni  za  večnost,     pa    ćete  tamo   da  ih                istražujete”,

obično je, smeškajući se, govorio Šri Juktešvar. “Kako čovekove ograničene moći rasuđivanja   mogu   da   obuhvate   nepojmljive   motive   nestvorenog   Apsoluta?348

Čovekov razum, sputan principom uzroka i posledice, koji vredi  u  pojavnom svetu, zbunjen je zagonetkom Boga, onoga koji nema početak, koji nije ničim uzrokovan. Međutim, iako čovekov razum ne  može  da  reši  zagonetku  stvaranja, sam Bog će na kraju otkriti svom pokloniku sve tajne.

Onaj ko iskreno žudi za mudrošću, zadovoljan je kad ponizno savlada abecedu božanskog plana i ne traži odmah precizan matematički  grafikon “Ajnštajnove  teorije”  života.

Svi  veliki  proroci  ćutali  su  kada  su  od  njih  tražili  da  rasvetle  vrhunske

tajne. Kada je Pilat  pitao:  “Šta  je  istina”,349  Hrist  nije  odgovorio.  Velika razmetljiva pitanja,  kakva  postavljaju  intelektualci  poput  Pilata,  retko  kad  izviru iz žarke želje za znanjem. Takvi ljudi često govore podstaknuti bahatošću koja nedostatak vere u spiritualne vrednosti smatra znakom “duha bez predrasuda”.350

348      “Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji  putevi,  veli  Gospod;  nego  koliko  su nebesa više od zemlje, toliko su putevi  moji  viši  od  vaših  puteva,  i  misli  moje  od  vaših  misli” Isaija 55, 8-9.

349      Jovan 18,  38

350      Ateisti takođe sebe smatraju veoma  “otvorenim”  ljudima.  Ali  u  njihovom  od  ega  zagušenom biću nema mesta za Boga. No, kao što plaho dete s kojim se loše postupa reaguje na topao i neočekivan osmeh, tako i Gospod nestrpljivo čeka da uđe u svaku šupljinu ili pukotinu koja mu se ponekad ponudi.


“Ja sam zato rođen, i  zato  dođoh  na  svet  da  svedočim  istinu.  I  svaki koji je od istine sluša glas moj.”351 U tih nekoliko reči Hrist  je  sažeo  cele tomove.  Božje  dete  “svedoči”  svojim  životom.  Ono  utelovljuje  istinu.  Ako  je  još i tumači, onda je to iz velikodušnog preobilja.

Istina nije nikakva teorija, nikakav spekulativni filozofski sistem, nikakva intelektualna spoznaja. Istina je savršena podudarnost sa stvarnošću. Za čoveka, istina je nepokolebljiva spoznaja njegove prave prirode, njegovog  Jastva  kao duše. Svakim činom i rečju svog života Isus je dokazivao da zna istinu o svom biću - svoje poreklo u Bogu. Potpuno poistovećen sa sveprisutnom  Hristovom svešću, mogao je tvrditi s jednostavnom konačnošću:  “I  svaki  koji  je  od  istine sluša glas moj”.

I Buddha je takođe odbijao da osvetli  metafizičke  tajne  trezveno  ističući kako je najbolje da čovek svoj kratak boravak na zemlji upotrebi za moralno usavršavanje. Kineski mistik Lao-Ce s pravom je podučavao: “Onaj koji  zna,  ne govori; onaj koji govori,  ne  zna.”  Vrhovne  Božje  tajne  nisu  “predmet  za diskusiju”. Dešifrovanje njegovog  tajnog  koda  jeste  umeće  koje  čovek  ne  može da  prenese  čoveku.  Ovde  je  učitelj  sam  Gospod.

Bog je ljubav. Njegov plan stvaranja može da se temelji samo na ljubavi. Zar ta jednostavna misao ne pruža više utehe ljudskom srcu od svakog učenog dela o kosmologiji? Svaki svetac koji je prodro u srž stvarnosti, posvedočio je postojanje univerzalnog Božjeg plana, kao i  njegovu  lepotu  i  radost.  Proroku Isaiji Bog je ovim rečima otkrio svoje namere:

“Tako će biti reč moja kad iziđe iz  mojih  usta:  (stvaralačka  vibracja aum)  neće  se  vratiti  k  meni  prazna,  nego  će  učiniti  što  mi  je  drago,  i  srećno

će svršiti na što je pošaljem. Jer ćete s veseljem  izaći,  i  u  miru  ćete  biti vođeni; gore i bregovi pevaće pred nama od radosti, i sva će  drveta  poljska pljeskati rukama.”352

U Encinitasu u ašramu sam proveo veći deo  1938.  godine,  diktirajući sekretarima  svoje  tumačenje  Novog  zaveta.  Usrdno   sam   molio   Hrista   da   me vodi dok otkrivam pravo značenje njegovih reči,  od  kojih  su  mnoge  tokom dvadesetog veka pogrešno shvaćene.

Jedne noći dok sam se molio, soba mi se ispunila opalno plavim svetlom. Ugledao sam blistavi lik blaženog Gospoda Isusa.  Izgledao  je  kao  što  izgleda mlad čovek od oko dvadeset i pet  godina,  retke  brade  i  brkova.  Dugačka  crna kosa sa razdeljkom na  sredini  bila  je  okružena  oreolom  sjajnog  zlata.  Oči  su mu bile neopisivo čudesne i neprestano  su  menjale  izraz.  Iz  svake  promene intuitivno sam shvatao Božansku mudrost koju su mi prenosile. U njegovim veličanstvenim očima osetio sam  moć  koja  podržava  bezbroj  svetova.  Kraj  usta mu se pojavio sveti gral. Spustio se do  mojih  usana,  a  zatim  se  vratio  Isusu. Posle  nekoliko  trenutaka  Isus  je  progovorio  i  umirio  me   je   lepim  rečima,   ali tako  ličnim  da  ih  čuvam  u  srcu.

Senke budućeg pokolja već su  se  nadnosile  nad  svetom;  izoštreno  uho  je već  moglo  da  čuje  zastrašujuće  bubnjeve  rata.  U  razgovorima  sa  hiljadama  ljudi u  Kaliforniji  i  u  prepisci  sa  ljudima  širom  sveta,  uvideo  sam   da   oni   tragaju duboko u svojim srcima; tragična spoljašnja nesigurnost naglasila je potrebu za Večnom   Lukom.

„Zaista smo shvatili vrednost meditacije", napisao mi je voda Londonskog društva  za  Samospoznaju  1941.  g,  ,,i  shvatili  da  ništa  ne  može  da  pomuti  naš

351      Jovan  18,  37

352      Isaija  55,  11-12


unutrašnji  mir.  Poslednjih   nekoliko   nedelja   tokom   sastanaka   slušali   smo   sirene za  vazdušnu  uzbunu  i  eksplozije  bombi  sa  usporenim  dejstvom,  ali   se   naši učenici  još  uvek  sastaju  i  potpuno  uživaju  u  divnim  službama."

Još jedno pismo mi je  stiglo  iz  ratom  razdirane  Engleske,  neposredno pre  nego  sto  je  Amerika  ušla  u  rat.  Plemenito  patetičnim  rečima,  dr  L. Krenmar Bing, urednik „Edicije mudrosti Istoka" napisao je: „Kad čitam 'lstok- Zapad',  shvatam  koliko  nam  je  izgledalo  da  smo  odvojeni  i  da  prividno  živimo u dva različita sveta. Lepota, red, smirenost i mir mi dolaze iz Los Anđelesa, uplovljavajući u ovu luku kao što je brod obdaren blagoslovom i utehom Svetog Grala uplovio u opsednuti grad.

Vidim kao u snu tvoju aleju  palmi  i  hram  u  Encinitasu  sa  svojim okeanskim širinama i planinskim vidicima, a iznad svega sa njegovim bratstvom duhovno orijentisanih muškaraca i žena, zajednicom utonulom u kreativni rad, ispunjenom kontemplacijom. To je svet moje sopstvene vizije, kome sam  se nadao da ću i ja malo doprineti, a sada...

Možda nikad neću u telu stići do  tvojih  zlatnih  obala  ni  moliti  se  u tvom hramu. Ali, nešto znači, i  znači  nešto  više,  imati  viziju  i  znati  da  i  usred rata još uvek postoji mir, koji boravi u tvojim lukama i na  tvojim  brdima. Pozdrav svim članovima Društva od jednog običnog vojnika, pisan na stražarnici, dok čeka svitanje."

rata!    Da

bi    zadovoljila     rastuće     potrebe,     1942.

je    u    Holivudu   izgrađena   i

posvećena

jedna   inspirativna   mala   crkva   Društva

za  Samospoznaju.  To  mesto

Rat  je  doneo  duhovno  buđenje  ljudima  čija  interesovanja   nisu   nikad ranije  uključivala  proučavanje  Novog  Zaveta.  Jedan  slatki  proizvod  gorkih  biljaka

gleda na Maslinova brda i udaljeni Planetarijum u  Los  Andelesu.  Ta  crkva,  u beloj, zlatnoj i plavoj boji, ogleda se među vodenim ljiljanima u prostranom jezercetu. Vrtovi se šarene od cveća, ima nekoliko iznenađujućih kamenih jelena, nekoliko senika sa poluprozirnim staklima  i  neobični  bunar  želja.  Sa  novčićima koji se bacaju  u  njega  i  raznovrsnim  željama  ljudi,  on  predstavlja  čistu  težnju za jedinim blagom Duha! Sveopšta dobrota struji iz malih niša sa  statuama Lahirija  Mahasaje  i  Šri  Juktešvara,  a  i  Krišne  i  Bude,  Konfučija,  svetog  Franje i  divnom  reprodukcijom  Hrista  na  „Poslednjoj  večeri"  načinjenoj  od  čkoljki.

Još  jedna  Crkva  društva  za  Samospoznaju  osnovana  je  1943.  u  San Dijegu.  Mirni  hram  na  vrhu  brda,  nadnosi  se  nad  padinom  obraslom eukaliptusima  sa  pogledom  na  svetlucavi  zaliv  San  Dijega.

Dok sam jedne večeri sedeo u toj mirnoj luci, izlio  sam  svoje  srce  u pesmi. Pod mojim prstima nalazile su se slatko melodične  crkvene  orgulje,  a  na mojim usnama bila je žarka  jadikovka  jednog  drevnog  bengalskog  posvećenika koji  je  tragao  za  večnom  utehom:

,,U  ovom  svetu,  Majko,  niko  ne  može  da  me  voli;

U  ovom  svetu  oni  ne  znaju  za  ljubav  božansku. Gde  je  čista  ljubav  koja  voli?

Gde  si  Ti  koja  istinski voliš? Tu moje srce čezne da bude."

Moj pratilac u kapeli, centar-lider iz San Dijega, dr Lojd Kenel, malo se nasmešio na reči te pesme.

„Reci mi zaista, Paramhansađi, je li vredelo?" Pogledao me je sa žarkom

iskrenošću. Razumeo sam  njegovo  lakonsko  pitanje:  „Jesi  li  bio  srećan  u Americi? Šta sa razočaranjima, sa bolovima srca, sa centar-liderima koji nisu bili u stanju da vode, sa učenicima koji se nisu mogli poučiti?"


„Blagosloven je onaj  čovek  koga  Gospod  tako  proverava,  doktore!  On  se tu i tamo  setio  da  mi  nabaci  neki  teret!"  Pomislio  sam  tada  na  sve  one  verne, na  ljubav  i  posvećenost  i   razumevanje   koje   živi   u   srcu   Amerike.   Malo naglašeno,  nastavio  sam:  „Moj  odgovor   je:   'Da,   hiljadu   puta   da!'   Vredelo   je. Bila je to  stalna  inspiracija,  veća  nego  što  sam  mogao  i  da  sanjam,  videti  da su se Istok i Zapad ovde približili  zahvaljujući  jedinoj  trajnoj  vezi,  onom duhovnom!"

U sebi sam dodao molitvu: "Neka  Babađi i  Šri Juktešvarđi osete da sam odigrao svoju ulogu, da nisam izneverio velike nade sa kojima su me poslali."

Ponovo sam se okrenuo orguljama: ovog puta je moja pesma zazvonila ratničkom   odvažnošću:

„Točak  Vremena  što  melje  kvari

Mnogo života Meseca i zvezda

I mnogo sjajnih nasmešenih jutara - Al'  još  moja  duša  stupa  dalje!

Tama, smrt i neuspesi su se nadmetali Da mi prepreče put žestoko pokušavali

Moja je borba sa ljubomornom Prirodom žestoka -

Al'  još  moja  duša  stupa  dalje!"

Novogodišnji praznici 1945. zatekli su me u Encinitasu u radu na reviziji rukopisa ove knjige.

„Paramhansađi, molim  te  izađi  malo",  molećivo  mi  se  nasmešio   dr   Luis na  prozoru.  Ubrzo  smo  šetali  napolju.  Moj  pratilac  mi  je  pokazao  nekoliko  kula u  izgradnji  duž  ivice  imanja  Društva,  koje  se  graničilo  sa  obalskim  autoputem.

„Gospodine, od moje poslednje posete vidim mnoga poboljšanja ovde." Dr. Luis dolazi iz Bostona u Encinitas dvaput godišnje.

„Da, doktore, jedan projekat o kojem sam odavno razmišljao počeo je da dobija određen  oblik.  U  ovoj  divnoj okolini  zasnovaću  svetsku  koloniju.  Bratstvo je ideal koji se bolje razume pomoću primera nego pomoću učenja! Jedna mala skladna grupa osnovana ovde mogla bi da nadahne stvaranje drugih idealnih zajednica u svetu!"

„Sjajna ideja, gospodine! Ta kolonija će sigurno biti uspešna  ako  svako odigra  svoju  ulogu."

„Svet je širok pojam,  ali  čovek  mora  da  proširi  svoju  odanost  i  da  gleda na sebe kao na građanina sveta". Nastavio sam: „Čovek koji zaista oseća: 'Svet je moja domovina; on  je  moja  Amerika,  moja  Indija,  moji  Filipini,  moja Engleska, moja  Afrika,  nikad  neće  izgubiti  iz  vida  perspektivu  korisnog  i srećnog života. Njegov  prirodni  lokalni  ponos  doživeće  bezgranično  proširenje; on će  biti  u kontaktu da  kreativnim univerzalnim  strujanjima"

Dr Luis i ja smo se zadržali iznad  jezerca  sa  lotosima  u  blizini  ašrama. Ispod  nas  je  ležao  bezgranični  Pacifik.

„Iste ove vode se razbijaju  o  obale  Istoka  i  Zapada,  Kalifornije  i  Kine." Moj pratilac je bacio kamenčić u prvu od sedamdeset miliona kvadratnih milja okeana. „Encinitas je simbolično mesto za jednu svetsku koloniju."

„To je istina, doktore. Ovde ćemo organizovati  mnoge  konferencije  i kongrese religija, pozvaćemo delegate iz svih zemalja. Zastave  raznih  naroda visiće u našim dvoranama. Na čitavom  zemljištu  izgradićemo  minijaturne hramove, posvećene glavnim svetskim religijama"

„Što  je  pre  moguće",  nastavio  sam,  „planiram  da  ovde  otvorim  Institut

joge.  Blagoslovena  uloga  krija  joge  na  Zapadu  jedva  da  je  i  započela.  Neka  svi


ljudi saznaju da postoji određena, naučna tehnika  samospoznaje  kojom  se prevazilazi  sva  ljudska  beda!"

Do duboko u noć moj dragi prijatelj - prvi krija jogin na Zapadu - diskutovao je sa mnom  o  potrebi  za  svetskim  kolonijama  zasnovanim  na duhovnoj   osnovi.   Nedaće   pripisane   jednoj   antropomorfnoj   apstrakciji   zvanoj

„društvo"  sa  više  realizma  se  mogu  ostaviti   pred   vratima   Svečoveka.   Utopija mora da nikne  u  privatnim  nedrima  pre  nego  što  bude  mogla  da  izraste  u građansku  vrlinu.  Čovek  je  duša,  a  ne  institucija;  jedino  njegove  unutrašnje reforme   mogu   učiniti   trajnim   spoljašnje   reforme.   Naglašavanje   duhovnih vrednosti, samospoznaje, osposobljuje jednu koloniju koja  predstavlja  primer svetskog  bratstva  da  šalje  nadahnjujuće  vibracije  daleko  izvan  svog  lokalnog okvira.

15. avgust 1945, kraj Drugog svetskog rata! Kraj sveta; osvit zagonetnog Atomskog doba! Stanovnici ašrama sakupili su se u glavnoj dvorani radi molitve zahvalnosti. „Nebeski Oče, neka se ovo nikad više ne ponovi! Tvoja deca odsad nastupaju  kao  braća!"

Nestala  je  napetost  ratnih  godina;  naši  duhovi  su  kao   mačke   preli   na suncu  mira.  Srećno  sam  gledao  moje  američke  drugove.

„Gospode", pomislih zahvalno, „Ti si ovom monahu dao veliku porodicu!"

Poslednja fotografija Joganande, neposredno pred smrt, 1952 godine.

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba
MAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinu

DUHOVNOST U STUDENOM...

STUDENI...

ASTROLOGIJA, NUMEROLOGIJA I OSTALO

BRZI CHAT

  • Član iridairida

    Edine, ti se tako rijetko pojaviš, pa ne zamjeri ako previdimo da si svratio, dobar ti dan!

    30.10.2024. 12:33h
  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    Dobro veče.

    28.10.2024. 22:30h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Blagoslovljenu i sretnu nedjelju vam želim. Lp

    13.10.2024. 08:02h
  • Član iridairida

    Dobro nam došao listopad...:-)

    01.10.2024. 01:57h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    rujan samo što nije....-)

    29.08.2024. 08:59h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karteLjubavne poruke

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

Vraćam se na zapad