Tri sile - štednja

U čoveku postoje  3  vrste sila. Svaka je nezavisna u svojoj prirodi i svaka ima sopstvene zakone i kompoziciju. Ali izvori njihovog formiranja su isti.

Prva sila je ona koja se naziva fizičkom. Njen kvantitet i kvalitet zavise od strukture i tkiva ljudske mašine.

Druga sila se naziva psihičkom. Njen kvalitet zavisi od čovekovog misaonog centra i materijala koji sadrži. Ono što se zove „voljom" i druge slične stvari funkcije su ove sile.

Treća se naziva moralnom snagom. Zavisi od obrazovanja i nasleđa.

Prve dve lako mogu biti promenjene pošto su lako i formirane. Moralna snaga, s druge strane, veoma teško se menja, jer zahteva puno vremena da bi se uobličila. Ako čovek poseduje  zdrav razum i ispravnu logiku, svaka akcija može promeniti njegovo mišljenje i njegovu „volju". Ali promeniti njegovu prirodu, tj, moralni sastav zahteva dugotrajan pritisak.

Sve 3 sile su materijalne. Njihov kvantitet i kvalitet zavise od kvantiteta i kvaliteta onog šta ih proizvodi. Čovekova  fizička snaga je veća ako ima više mišića. Na primer, A. može podići više nego B. Isto važi i za psihičku snagu - zavisi od količine materijala i datosti koje čovek poseduje.

Na isti način, čovek može posedovati veću moralnu snagu ako su njegove životne prilike uključivale uticaje mnogih ideja, religije i osećanja. Na taj način, da bi pojedinac nešto promenio, mora živeti veoma dugo.

Moralna i psihička snaga su takođe relativne. Često je iskazi­ vano, na primer, da čovek može da se promeni. Ali  ono  šta  on jeste, kakvim ga je priroda načinila, ostaće isto. Tako,  kao  u slučaju fizičke snage,  čovek  ne  može  da  se  menja;  sve  što  može da učini je da prikupi snagu ako želi da poraste. Svakako, ako govorimo  o  bolesnom čoveku,  ako  ozdravi,  biće drugačiji.

Tako vidimo da proizvođač energije ne može da se promeni; ostaće isti, ali je moguće povećati proizvod. Sve 3 sile mogu da porastu štednjom i ispravnom potrošnjom. Ako  ovo  naučimo biće to jedno postignuće.

Tako čovek može da poveća sve 3 sile ako nauči da praktikuje štednju i ispravnu potrošnju. Štednja i znanje pravog načina po­ trošnje energije čine čoveka stotinu puta snažnijim od atlete. Kad bi Dž. znala kako da sačuva i kako da potroši, u datom trenutku bila bi stotinu puta snažnija od K-a, čak i fizički. Tako je u svemu. Štednja može biti praktikovana i u psihičkim i moralnim stvarima.

Razmotrimo sada  fizičku snagu. Na primer,  uprkos  činjenici da upotrebljavate  drugačije reči i govorite o  drugačijim stvarima nego pre, niko od vas ne zna kako da radi. Ne samo da nepotrebno trošite mnogo snage kad radite, nego čak i kad ne radite ništa. Možete štedeti ne samo dok sedite nego i dok radite. Možete raditi nešto 5 puta teže a potrošiti 10 puta manje energije. Na primer, kad B. koristi čekić on to čini celim telom. Ako, na primer, troši 10 funti snage, onda je jedna funta potrošena na čekić a 9 potpuno  nepotrebno.  Ali  da  bi proizveo bolje rezultate čekić zahteva dve funte, pa B. daje samo polovinu potrebne količine. Umesto 5 minuta treba mu 10; umesto jedne funte, sagoreva dve funte uglja. Tako on  ne radi kako bi trebalo.

Sednite kao ja, zatvorite šaku i pazite da stegnete mišiće samo u pesnici, onoliko snažno koliko možete. Vidite, svako to čini drugačije, jedan steže noge, drugi leđa.

Ako obratite pažnju učinićete to drugačije nego uobičajeno. Naučite - kad sedite, stojite, ležite - da zategnete vašu desnu ili 1e- vu ruku. (Govoreći M-u)  Ustanite, stegnite ruku i sačuvajte ostatak

vašeg tela opuštenim. Pokušavajte to da praktikujete da bi bolje razumeli. Kad vučete, pokušajte da razlikujete povlačenje od otpora.

Ja sada hodam bez napetosti, pazeći samo na to da sačuvam ravnotežu. Ako stojim mirno, biću stena. Sada želim da hodam bez potrošnje bilo kakve sile. Ja samo dajem jedan početni pokret, ostalo ide po inerciji. Na ovaj način prelazim sobu bez rasipanja bilo kakve snage. Da biste ovo činili morate pustiti kretanje samo; to ne zavisi od vas. Rekao sam ranije nekom da ako reguliše svoju brzinu da to pokazuje da zateže svoje mišiće.

Pokušajte da opustite sve sem vaših nogu i hodajte. Poklonite posebnu pažnju da telo bude pasivno, ali glava i lice moraju biti živi. Jezik i oči moraju da govore.

Po ceo dan, na svakom koraku, ozlojeđeni smo zbog nečega, volimo nešto, mrzimo nešto, itd. Sada svesno opuštamo neke delove tela i svesno zatežemo druge. Sa praktikovanjem toga dolazi i uživanje u tome. Svako od nas je sposoban da to radi manje ili više, i svako je siguran da što više bude praktikovao biće sposobniji da to čini. Sve što vam je potrebno je praksa; neopho­ dno je samo da želite to i činite. Želja donosi mogućnost. Govo­ rim o fizičkim stvarima.

Neka takođe, od sutra, svaka osoba počne da praktikuje sledeću vežbu: ako ste dirnuti ,,u živac", pogledajte da se to ne raširi po celom telu. Kontrolišite vašu reakciju; ne dajte joj da se proširi.

Na primer, imam problem: neko me uvredio. Ne želim da mu oprostim, ali pokušavam da sprečim da uvreda utiče na  mene celog. Ne dopada mi se P-ino lice. Čim je ugledam osećam anti­ patiju. Tako pokušavam da me ovo osećanje ne obuzme. Stvar nije u ljudima - stvar je problem.

Sada druga stvar. Kad bi svi bili prijatni i ljubazni, ne bih imao priliku za praktičan trening; tako da treba da budem zahvalan što imam ljude za vežbu.

Sve što nas dira čini to bez našeg prisustva.  Pripremljen je takav put u nama. Mi smo robovi toga. Na primer, ona mi je anti-

patična ali nekom drugom može biti simpatična. Moja reakcija je u meni. Stvar koja je čim antipatičnom je u meni. Nije ona za osudu, antipatična je u odnosu na mene. Sve što do nas dopire u toku dana, i u toku celog života, u odnosu je prema nama. Ponekad što dopire do nas može biti dobro.

Ova relativnost je mehanička, baš kao što je zategnutost naših mišića mehanička. Sada učimo da radimo. Istovremeno mi takođe želimo da naučimo da budemo dodirivani onim šta treba da nas dodiruje. Kao po pravilu dodirivani smo onim šta ne treba da nas dodiruje, iako stvari koje nas po ceo dan diraju u živac  ne  bi trebalo da imaju tu moć, pošto nemaju stvarno postojanje. Ovo je jedna vežba moralne snage.

A što se tiče psihičke snage, stvar koja treba da se uradi je ne dozvoliti da „to " misli, već  pokušati  zaustaviti  „to"  uvek  iznova, bez obzira da li je ono šta „to" misli dobro ili loše. Čim se setimo, čim uhvatimo sebe, moramo zaustaviti „to" da misli.

U svakom slučaju, takvo mišljenje neće otkriti Ameriku, bilo u nečem dobrom ili lošem. Isto kao što je teško u sadašnjem trenu­ tku ne zatezati svoju nogu, isto je tako teško ne dopustiti da „to" misli. Ali je moguće.

U vezi vežbi. Kad ih budete praktikovali, neka oni među vama koji su ih vežbali dođu kod mene za naredne. Za sada imate dovoljno vežbi.

Morate vežbati sa onoliko delova tela sa koliko vam je moguće. Princip vašeg rada treba da bude: da pokušate da kon- centrišete svu snagu koju možete na one delove tela koji izvode rad na račun drugih delova.

Čikago, 26. mart 1924.