Trenutno vs. evolutivno prosvetljenje

Bez obzira na to što je u univerzumu sve moguće, trenutno prosvetljenje u stilu da nekoga obasja svetlost i razotkrije mu se istina dok putuje za Damask, teško da će se desiti. Može, ali onome ko je na sebi radio oko petnaest miliona godina. Buđenje se uopšte ne dešava trenutno. To je evolutivni sistem.

Ako ste imali prilike da idete kod nekog gurua na Istoku, on vam je rekao da sednete, ćutite i da sledećih dvadeset godina pratite svoj dah pa ćete tek onda biti spremni nešto da naučite. Mi zapadnjaci imamo mnogo manje strpljenja za gurue. Radije skupo platimo za neki vikend seminar koji obećava instant prosvetljenje. Volimo da mislimo da smo stekli sve preduslove za instant prosvetljenje.

Pa, put kući jeste da jednostavno stanete ispred ogledala i vidite "da sam ja, da sam ja". Svako od nas je Bog, Bog, baš Bog, najviši Bog a to smo oduvek i bili još od početka stvaranja. Ali, da bi smo došli do tačke kada možemo da se setimo istine, moramo da prođemo kroz proces evolucije.

Ako želimo da budemo pošteni, moramo da priznamo da se ne bavimo duhovnošću zbog toga što volimo Boga ili želimo da odemo u svetlost. U stvari, ne marimo za te stvari. Samo želimo da se otarasimo muka! Želimo da prestanu bol i patnja i to je jedini motiv koji nas tera da tragamo. Niko nema grižu savesti zbog toga. Ne kažemo: "Oh, Bože, baš i nisam bio previše duhovan oko toga i toga" jer sistem nije tako zamišljen.

Univerzum oduvek zna koji su ljudski motivi. Ne osuđuje, već koristi ljudsku prirodu da nas povede kući. Zna da nećemo da budemo baš mnogo veliki altruisti. Plan spasenja je savršen i praktičan. Ako neko hoće da sazna istinu kako bi se otarasio bolesti ili siromaštva, sigurno će stići i do Boga. Univerzum od nas jedino to i hoće- da prestanemo da se mučimo. Onda ćemo se jednog jutra probuditi i otkriti da smo se setili našeg prirodnog stanja bića lišenog ograničenja.

Pad čoveka

Postizanje prosvetljenja je apsolutno identičan proces kao i gubljenje prosvetljenja. Mi smo svi na početku bili savršeno oteletvoreni delići Boga. Pošto smo istraživači, počeli smo da eksperimentišemo sa tim kako izgledaju stanja koja nisu "savršena". Počeli smo sa ograničavanjem dimenzija. Mnogi uživaju da traže svoj put krećući se po lavirintu. U jednom trenutku moramo da se setimo da smo mi sami tražili ograničenja, sami smo odredili svoj sistem verovanja, percepciju. Niko drugi nam to nije nametnuo. To je naše delo. Naša slobodna volja nikada nije bila ugrožena. Nismo se otimali, bacakali i vrištali kada smo iz stanja neograničene svesnosti prešli u stanje ograničenja. Naša slobodna volja nikada ne može biti ugrožena. Zato moramo iskoristiti upravo tu činjenicu da počnemo da biramo u šta ćemo verovati, kojim ćemo očima gledati kako bismo se prosvetlili. Ne može neko umesto nas da se iskupi.

Zemlju su napravila bića koja su krenula da istražuju univerzum. Mi smo svi zato avanturisti. Cela istorija čovečanstava puna je istraživanja novih teritorija, kontinenata, Meseca, morskih dubina. Isto važi i za druge stanovnike univerzuma. Osnivači ove škole odlučili su da istraže sva carstva realnosti koje su mislili da mogu da iskreiraju. Kako bi im ta carstva padala na pamet, oni bi ih i kreirali. Kada krećete od sveobuhvatnog, možete da idete samo u jednom pravcu. Naniže. To je početak procesa našeg nazadovanja, koji se u Bibliji slobodno naziva "pad".

Neograničena bića koja su živela u neograničenom broju dimenzija izjavila su: "Kakva dosada. Hajde da probamo da živimo u realnosti koja ima samo sto miliona dimenzija. Oh, ovo je zabavno, ovo je uzbudljivo. Ali smara. Hajdemo ponovo na svetlost. A sada hajdemo opet dole da probamo realnost sa hiljadu dimenzija. To je baš ograničeno. Hajde sada da probamo da se izvučemo iz te realnosti. Kakav izazov! Tako je ovde dole gusto da čak ima i boju. Magično je, ali idem ja ponovo u svetlost. O.K. hajde da sledeći put probamo realnost sa samo tri dimenzije. To je toliko ograničeno da jedva može da opstane! Vau, jedva da postoji! Oh, Bože, toliko je ograničeno da su stvari čvrste. Ovo ranije nismo imali. Hajde da se igramo. Ja hoću da budem koža. Ja drvo. Ja arhanđeo. Lepo smo se poigrali, ali hoću da se vratim. Gde? Gde? Zaboravio sam. Gde je prozor? Gde su vrata? Oh, ne, izgleda da sam u klopci."

U nekom trenutku, pošto smo stavili toliko senki, potpuno smo ugusili svetlost koja bi nam osvetljavala put do kuće. Tada kažemo: "Znam da su vrata tu negde, hajde da ih potražimo. I to je to- postanemo tragači!" Nekada smo bili znalci, sada tragamo. A naši prijatelji koji su ostali da žive u svetlosti rekli su: "Hej, vi dole, u redu je. Napravili smo plan spasenja da vas vratimo kući" na šta smo mi odgovorili: "Ne govorite nam nipošto šta treba da radimo. Mi imamo našu slobodnu volju!" Oni su bili besni. "E pa dobro, nećemo da vam diramo vašu slobodnu volju. Slobodno patite koliko god vam je volja, a kada budete bili spremni, imamo već nekoga tu dole da vas povede kući. Neće vas silom vući kući. Moraćete da ga sledite".

Kada god neko dođe dole da nam pokaže gde je izlaz, mi ga proglasimo spasiocem. Mesijom. A to su samo Janko ili Marko koji su došli da nas odvedu do vrata. Plan spasenja uopšte nije "božanstven". To je samo zdrav razum. To samo neki ljudi pomažu nekim drugim ljudima koji su natrpali toliko mnogo senki da ne mogu da vide svetlost.