Treći partner

 

Na stolu

Aktivirali ste svoje ruke, otkrili kakav je osećaj energije u njima i naučili kako da se poigravate njome i zadržavate je u rukama dok ih pomerate uokolo. Sada ste spremni da vidite šta se dešava kad ujednačinu ubacite i trećeg partnera - pacijenta.

Kako da uključite pacijenta u energetski tok između sebe i univerzu­ ma? Koje reakcije da očekujete - kod pacijenta i kod sebe?

Pre no što odgovorim na ova pitanja, dozvolite da predložim da bi vam ovog časa možda bilo lakše ako vam „pacijent" bude neko koga znate i ko je spreman da legne na sto i pusti da vežbate na njemu. Neka te počet­ ne seanse budu takve da ni vi ni druga osoba nemate nikakav interes od is­ hoda - ni na koji način. Drugim rečima, vežbajte na nekome ko nema po­ trebu da dobije izlečenje niti mu je stalo da dokaže da niste u pravu. Moj predlog je da toj osobi jednostavno kažete: „Znaš, čitam jednu neobičnu knjigu... mogu li načas da ti pogledam dlan?" Ako se složi, stavite dlano­ ve u položaj oko ruke te osobe, počnite da je „osećate, nalazite i razvlači­ te", a kad osetite energiju u dlanovima, upitajte osobu šta ona oseća. Nije potrebno da toj osobi zaista treba lečenje - premda energija može samo da joj koristi. Ne požurujte sebe. Poslednje što želite jeste osećaj pritiska da„učinite nešto" ili obavite zadatak. Nemojte navoditi osobu govoreći joj da mislite da bi trebalo nešto da oseti. Jednostavno se igrajte. Napipajte, nađite, razvlačite. Sačekajte da dođe, a potom se krećite zajedno s njom. I osluškujte svoje ruke. Slušajte... drugim čulom.

Ukoliko je atmosfera opuštenija, bilo bi dobro da vaš prijatelj legne na leđa na sto za masažu ili šta god da imate predviđeno za to. Neka zatvori oči, a vi ga podsetite da prosto primećuje, da se suzdrži od sudelovanja u misaonom procesu i prosto opaža onda kad ima šta da se opazi, jednako kao i kad nema šta da se opazi; da leži i prepusti se, kao da ima malo ne­ predviđenog vremena za odmaranje.

Ne predlažem da pokušava da isprazni um ili ne razmišlja ni o čemu. Po pravilu, ljudi imaju problema sa konceptom nerazmišljanja ni o čemu. Um je stalno u pokretu. Predložite osobi da prosto uočava ono što joj pri­ vuče pažnju. Ovo joj daje nešto da radi i ima tendenciju da ublaži stres na koji često nailazimo kad pokušamo da ne razmišljamo ni o čemu... i za­ ključimo da ne znamo kako se to radi. Uputite je da usmeri pažnju na unu­ trašnjost svog tela i pustite je da putuje kroz njega. Opažanje bilo čega što joj se učini neobičnim u dovoljnoj će joj meri uposliti um, a da se pri tom ne izgubi u bespućima mentalnih „trebalo bi" i „ne bi trebalo".

Sada ste spremni da počnete.

Oslobodite   prostor

Kao što sam već rekao, kod Rekonektivnog tečenja, veliki deo doži­ vljaja za većinu pacijenata čine različite senzacije koje će osetiti u toku seanse. U tome je i korist za iscelitelja, jer će gotovo svi pacijenti ispolji- ti vidljive signale dok radite na njima. Neki će i čuti, videti ili namirisati stvari kojih niko drugi u prostoriji nije svestan. Nije dobro da na bilo koji način ometate ovaj proces. Zato, kao što sam već napomenuo, ne bi tre­ balo da nosite komotnu odeću koja bi svakim vašim pokretom kačila pa­ cijenta; da puštate da vam kosa pada na pacijenta i dodiruje tako njegovu kosu, lice ili telo; da na sebi imate neki parfem ili drugi miris; da pevuši- te ili puštate muziku; čak ni da u prolazu bacate senku na pacijentove očne kapke. S ovim na umu, vreme je da se ponovo igramo - ali ovog pu­ ta sa drugarom.

Pomeranje  duž  tela

Prvo, postavite se blizu tela pacijenta. Koliko blizu bi trebalo da stoji­ te? Ustanovio sam da, nakon što uspostavim povezanost s pacijentovim poljem, volim da postavim ruke na udaljenost koja varira od jedne do ne-koliko stopa od njegovog tela. Da li se energija menja kad stanem dalje? Da. Postaje jača! A zašto se to dešava? Ne znam!

Približavajte se pacijentu i udaljavajte od njega, sve vreme svesni i u kontaktu sa svojim senzacijama, posmatrajući reakcije osobe na stolu. Premda su oči te osobe zatvorene, dobro bi bilo da vi kao pomagač ostane­ te otvorenih očiju za vreme seansi Rekonektivnog lečenja. Vaše oči su sa­ stavni deo procesa lečenja i svrha im je mnogo veća nego da prosto prime- ćuju da su zidovi vertikalni.

Istražujte dok pratite energiju. Puštajte je da vas vodi. Posmatrajte ka­ ko vaše kretanje utiče na signale pacijenta. Posmatrajte kako je njihova promena povezana s razlikama u intenzitetu i specifičnostima koje oseća- te u svojim dlanovima i oko njih. Dok se budete više navikavali na ovo, počećete da registrujete znakove emocija - unutrašnje signale dinamičke reakcije - koji  se javljaju i u vašem telu.

Sa kojim delom pacijentovog tela bi trebalo prvo da radite? Glavom? Rukama? Da li bi trebalo da počnete od neke specifične čakre? Zaista nije važno. Ja često počinjem od glave ili regije grudnog koša. Nije neobično ni ako počnem od stopala. Zavisi od toga kako me instinkt vodi, a često na to utiče i ugao iz kojeg prilazim. Drugim rečima, ne pridajte tome mnogo više smisla nego što biste pridavali pitanju da li ćete fotelji prići s leve ili desne strane. Što više unapred analizirate, to se više udaljavate od nalaže­ nja  „kanala".

Ako rešite da krenete od vrha, stanite tako da ruke, opuštene i ispruže­ ne u normalan anatomski položaj, možete udobno da smestite sa obe stra­ ne pacijentove glave. Sada pronađite energiju - ili, bolje rečeno, pustite da ona pronađe vas. Ponovo, osluškujte, nađite je i razvlačite. Osetite žmar- ke, vrelo, hladno ili kako god je to već kod vas. Ne zaokupljajte se pita­ njem da li osećate pravu stvar. Kakvu god senzaciju da osećate, prava je. Nije stvar u tome šta osećate; stvar je u tome da osećate. Kad je nađete, obrađujte je malo - razvlačite testo  ili  prebacujte skočka.

Sada, zadržavajući opušten položaj raku, pomerajte ih bez naprezanja, udaljavajući ih i približavajući, ili pravite sitne kružne pokrete. Mešajte, uskladujte i kombinujte sve dok ne nađete sjedinjavanje. Ovo je ritam vašeg života. Vaša energija ulazi sada u drugačiji domen, a vaše biće primetiće dublju percepciju i integrisati tu moć u vaše postojanje. Upravo pronalazite ritam koji pojačava talasnu dužinu, koji pojačava silu što prolazi kroz vas. Ta mera, taj regulator, u vašem je životu i pod vašom kontrolom.

Ukoliko sam pored glave ili nogu, često počinjem tako što rotiram dla­ nove u vertikalnoj ravni, ili u horizontalnoj ako sam pored tela, Ponekad puštam jednu ili obe ruke da lutaju, istražujući. Nemojte preterivati sa analiziranjem; prosto pustite ruke da se pomeraju i istražuju u skladu s onim što vam kazuje instinkt.

Ono što ovde radite jeste stvaranje kontakta ili komunikacije između vašeg energetskog polja i energetskog polja pacijenta. Udružujete svoju energiju sa njegovom, a time i sa ostatkom univerzuma. Ne samo da paci­ jent može to da oseti, nego ćete i vi često u jednoj ruci osećati pokrete dru­ ge ruke.

Na primer, zamislite da neko leži na leđima na stolu, a vi stojite sa nje­ gove leve strane, licem okrenuti prema njemu. Levom rukom (dlan je okrenut naniže) pravite sitne kružne pokrete u regiji iznad njegovih nogu, omogućavajući tako ravnomerno nagomilavanje senzacije u  svojoj  ruci. Sada je razvucite samo malo i držite tako napregnutu. Desnu ruku stavite oko pola stope iznad grudnog koša osobe. Ponovo, počnite da istražujete malim kružnim pokretima; potom razvucite naviše. Dok održavate ,,na- pregnutost" obema rukama, uočite da ste u stanju da vrlo jasno osetite da kružno kretanje vaše desne ruke stvara energetski kovitlac u dlanu vaše le­ ve ruke. Kada dostignete ovaj  povećani nivo senzibilnosti, postajete sve- sni novih nivoa povratnih informacija. To je sledeći korak u vašem napre­ dovanju prema majstorstvu, budući da je povratna informacija u ovoj fazi od velike pomoći. To što ove energije protiču kroz vas dolazi od vašeg bi­ ća. Vi ste ne samo deo, već i učesnik u ovoj razmeni. Ona se ne dešava ne- gde izvan vas; dešava se u vama.

Prvi put uključujete u ovaj proces energiju neke drage osobe. Ono što osećate je sjedinjavanje - a to sjedinjavanje vam omogućava da doživlja­ vate tačniju percepciju, ne samo za vreme isceliteljskih seansi, nego i u ži­votu.

Nema   smetnji

Ključna reč u malopređašnjem tekstu je sjedinjavanje. Druga značaj­ na reč je suština. Stariji pogledi na svet, koji su više zasnovani na materi­ jalističkom gledanju na svet, zajedno sa njihovom percepcijom ograniče­ nom četvorodimenzionalnom egzistencijom, mogli bi da vam kažu da fi­ zičko telo osobe blokira ili omela protok energije. Dokaz često vidile u obliku „iscelitelja" koji su se primili na ovu iluziju, pa okreću osobu la- mo-ovamo da bi „doprli do druge strane". Nema druge strane. Posredi je iluzija zasnovana na strahu. Živo ljudski) biće pred vam;i nije nikakva smetnja protoku rekonektivne energije. U stvari, ono je sastavni deo inter­ akcije. Njegova suština je komponenta koja omogućava nastanak ovog novog sjedinjavanja. Ne samo da osoba doprinosi, nego ne bi mogla da blokira energiju sve i da je fudbaler prve lige.

Ako vam sve ovo postaje malčice „sa onoga sveta", dozvolite da obja­ snim sa stanovišta fizike. Kad biste iz ljudskog tela izvukli sav prazan pro­ stor, grumen čvrste materije koji bi ostao odgovarao bi razmerama loptice za golf postavljene nasred praznog fudbalskog igrališta. Ili, možete o to­ me da mislite i ovako: kad bismo razvukli atom vodonika na veličinu tog istog fudbalskog igrališta, njegovo jezgro bila bi ta loptica za golf, dok bi elektron kružio negde na aut-liniji. Između njih nema ničega sem praznog prostora - što je više nego dovoljno mesta da energija iz jedne vaše ruke nađe svoj put do one druge.

Radite  onako  kako  osećate  da  treba

U ovoj fazi, vi i pacijent delite istu energiju. Počnite lagano da se po- merate niz njegovo telo. Puštajte da vam se ruke i dalje približavaju i od­ miču od njega. U kojem se pravcu krećete? U onom koji vam se čini odgo­ varajući. Kako da pokrećete ruke: da li da kružite, razvlačite, držite ih tako da „plutaju"? Neka vam ruke to same kažu. Vi ste u kontaktu sa životnom silom. Vaša energija egzistira u sferi uticaja koja je od centralnog značaja za vaše poimanje drugačije sfere uticaja. Vi nosite njenu moć na raznovr­ stan i multidimenzionalan način.

Vi ste primalac. Ovo nije svestan proces donošenja odluka. To je kao kad hodate. Znate da se pomerate od tačke A ka tački B, ali pri tom ne raz­ mišljate: Sada ću da podignem levo stopalo i onda ću da spustim najpre petu, a potom i prste; sada ću da prebacim težinu napred i podignem de­ sno stopalo, pa da spustim prvo petu, a onda i prste... nego jednostavno hodate.

Ako imate teškoća da je registrujete, prisetimo se vežbe pomenute ne­ koliko poglavlja ranije. Ponovo zamislite da telefonom razgovarate sa ne­ kim. Podignite pogled uvis i malčice u stranu. Napregnuto slušate. Sećate se? Osluškujte rukama. Samo obraćajte pažnju - ne razmišljajte o onome što osećate. Ne analizirajte to. Ne tumačite. Samo osećajte.

Ilustracije radi, reći ću vam šta ja ponekad radim tokom uobičajene seanse lečenja. Počnem, recimo, od podnožja stola, praveći kružne pokre- te jednom rukom u pravcu pacijentovih tabana. Mogu da imam osećaj kao da nešto mešam, premda, istini za volju, ne znam zašto taku često poči- njem seansu baš odatle. Ne pravim taj izbor svesno, a podjednako često umem da počnem i iznad predela stomaka ili od potiljka. Kružni ili meša- jući pokreti pomažu mi da primetim prvu senzaciju, kao što biste vi malo zamočili prste na nogama i „brćnuli" kada se pripremate da uđete u jezero ili bazen.

Često počinjem tako što na pacijentovom telu potražim regije koje mi daju najjaču povratnu reakciju ili senzaciju. Oči osobe su u toj fazi možda još otvorene i ćaskamo dok jednu raku pomeram kružno, a dragom povla­ čim ili potiskujem. Naposletku, zamolim pacijenta da zatvori oči i opusti se, i nastavljam odatle.

Vaša desna ruka zna šta radi leva

Uzgred, retko sinhronizovano pokrećem obe ruke. Kad to radite, samo pravite šare samo šara radi. Kako da to znate? Razmislite o brisačima na kolima - pokreću se paralelno ili u suprotnim pravcima, ali uvek na ravno- meran, sinhronizovan način. Ovaj obrazac funkcioniše zato što brisači mogu da brišu sve kišne kapi na isti način. Međutim, nama tako nešto ne odgovara. Jedna regija ili lokacija može da izaziva jedan, a neka druga sa­ svim drugačiji osećaj. Budući da svaka ima jedinstvene karakteristike, ako zanemarimo tu činjenicu i prosto teramo dalje vodeći računa samo o pokretu, tada nismo dosledni procesu.

Recimo da sedite u zamračenoj bioskopskoj sali. Piće ste spustili na pod pored svog levog stopala, a kokice su u kesi na krilu vašeg prijatelja, koji sedi sa vaše desne strane. Sada zatvorite oči i napipajte istovremeno piće i kokice. Uočite kako vam se leva i desna ruka pokreću na sasvim raz­ ličit način. To je zato što ste sebi dali vremena da se uključite u senzaciju, dopuštajući tako rukama da individualno reaguju na čulnu povratnu infor­ maciju koja dolazi od dva predmeta na različitim lokacijama, različite gu- stine i strukture. Da su obe vaše ruke sledile isti obrazac kretanja, prosuli biste kokice po prijatelju, a piće po ljudima koji sede ispred vas. Isto tako pomislite na pijanistu ili gitaristu, čije ruke, dok sviraju, rade različite stvari, a opet, zajedno proizvode jedan, skladan rezultat.

Isto tako, dok se krećete duž tela pacijenta, „osluškujte" rukama, spremni na varijacije u osećaju energije. Kad ustanovite da je energija jača ili slabija ili na neki drugi način neobična, poigravajte se njom - razvlačite je, pomerajte, komunicirajte sa njom. Uočite da li vam deluje penušavo.

poput mlaza iz džakuzija ili gazirane mineralne vode, hladnjikavo i va- zdušasto poput povetarca ili vrelo i opipljivo kao da ste upravo zamočili prste u vruć vosak. Šta god da vam u pacijentovoj energiji privuče pažnju, zastanite i poigravajte se s tim - ali bez bilo kakvog konkretnog cilja na umu. Usredsredite se na proces, ne na rezultat. Prosto se igrajte, sve dok vam je to zanimljivo i dok vas motiviše. Potom krenite dalje.

U međuvremenu, obraćajte pažnju i na ostatak pacijentovog tela. Po- smatrajte njegove oči, ali ne gubite iz vida ostalo. Trudite se što više mo­ žete da budete svesni svih promena i povezujte ih s onim što u isto vreme osećate u rukama.

Ovo je veoma važno zato što obezbeđuje da ne pomešate nasumične ili umišljene senzacije u rukama sa autentičnim protokom energije i pove- zanošću.

Uobičajeni   signali

Kao što sam već pomenuo, signal je nevoljna fizička ili fiziološka reak­ cija na frekvencije. Ti signali su raznovrsni i neujednačeni kao i senzacije koje doživljavamo u toku seanse lečenja. Ne postoji neki određeni signal koji bi trebalo da očekujete. Neki pacijenti reaguju izraženije od ostalih- ali svi su izgledi da će se, kada uspostavljate vezu, nešto jasno pokazati na pa­ cijentu. Dok pomerate ruke, istražujući i otkrivajući sve prepletanje ove ko­ munikacije, signali će se razlikovati ne samo po intenzitetu, nego i po ka­ rakteru. Na seminarima, neki ljudi manifestuju ovo dovoljno snažno da mo­ gu da vide i oni u poslednjim redovima, dok se kod nekih dragih dobrovo­ ljaca ispoljava toliko blago da na to mogu da ukažem samo polaznicima ko­ ji sede u prvim redovima. Pošto vi i vaš pacijent objedinite energije, svi su izgledi da ćete i vi početi da jasno uočavate ove signale.

Bez obzira na to kakvi su reakcija ili signal, dozvolite sebi da vam ne smeta da ih ne definišete i ne pripisujete im nikakvo značenje. Posredi su automatske reakcije, od kojih su mnoge prosto refleksi, kao trzaj kolena na udarac lekarskim gumenim čekićem. Suze mogu da ukazuju na radost kao i na tugu ili na prestanak bola. Najbolje je da o signalu mislite kao o pokazatelju da ste našli dobro „mesto" u energetskom polju - mesto na kojem možete da uspostavite vezu.

Uočićete da, što bolje pronađete regiju koja je izazvala signal, pacijent više pojačava taj signal. A kad se signal uspori ili vaše interesovanje za tu regiju počne da bledi, krenite dalje i nađite drugu. Šta znače ove nevoljne pojave? Signali su pokazatelji da je osoba na stolu otišla tamo gde se do­ nose odluke vezane za njeno izlečenje.

Postoje tri stvari koje, spolja gledano, nisu ni u kakvim međusobnim vezama: lokacija simptoma osobe, mesto na kojem držite ruke i regija u kojoj osoba ispoljava signale. Drugim rečima, signali često uopšte neće korespondirati sa telesnom regijom za koju se veruje da je lokacija povre­ de ili bolesti pacijenta.

Na primer, rad u blizini stopala može da rezultuje time što će ta osoba da se oslobodi glavobolje, kao što bi i rad oko glave mogao da ima iste re­ zultate. Rad u blizini glave može da ima rezultat da se osobi povrati sluh, ali isto tako može da rezultuje nestankom njenih kurjih očiju. Takode, nje­ ni signali mogu da se manifestuju u njenim kolenima, kao što mogu da se pojave i na licu. Nije bitno gde stojite ili gde držite ruke. Vaša funkcija je da nađete zanimljivo mesto u pacijentovom energetskom polju i poigrava­ te se sa njim dok ne osetite da je vreme da krenete dalje. Zašto zanimljivo mesto? Zato što vas zainteresovanost, kad vam je pojačana, drži prisutnim i povezanim. A svaki put kad pređete na novo mesto na telu, obnavljate svoje prisustvo i povezanost.

Da, zapravo je to sve što radite. Osetite energiju na nekom mestu, po­ tom se poigravate njome, otkrivate je, istražujete — bez očekivanja ili ci­ ljeva. Energija ima svoju rezonancu u vašim rukama i vašem unutrašnjem životu. Po prirodi je kružna. Stavite ruke bliže ili dalje, rotirajte ih kružno, činite sve ono što vam u datom trenutku deluje ispravno ili pojačava vašu konekciju. Nemojte mlatarati rukama naokolo ili praviti „lepe" šare u va- zduhu samo kretanja radi. Budite u potpunosti svesni senzacija koje opa­ žate u odnosu na signale kod pacijenta. Uočićete da se, što duže obrađuje­ te neko mesto, ispoljava više signala... ili može da se desi da se više raznih signala sjedini u simfoniju. Vi orkestrirate ovu energiju na način koji pod- seća na neku vrstu „harmoničnog spajanja" sa životima koje dotičete.

U daljem tekstu biće reči o uobičajenijim signalima.

Ubrzani pokreti očiju (REM) 

Ubrzani pokreti očiju, koji su često inicijalni signal kod osobe, pred­ stavljaju fascinantnu protivrečnost jer, premda pacijent često doživljava

    REM je skraćenica za Rapid Eye Movement (brzi pokreti oka) i kao takva uvrežena i u našoj stručnoj medicinskoj terminologiji (prim. prev.)to neverovatno stanje mirnoće, spolja deluje svakako samo ne mirno. Po izgledu, slično je onome što se dešava kad zaspala osoba počinje da sa­ nja. Međutim, u slučaju osobe koja prolazi kroz rekonektivno iskustvo, uzrok je očigledno drugi jer, ponavljam, pacijent ne spava. REM koji se javlja s rekonektivnim frekvencijama pojavljuje se na više različitih nači­ na. Ponekad je to lako treperenje kapaka, ali ponekad ume da bude i izrazi­ to. Ponekad je brzo, ponekad sporo. Obično je ravnomerno, ali ponekad je teško razaznati obrazac. Kod polovine ljudi kapci su ono što se pokreće; kod druge polovine to su oči. Pokreti oka su katkad spori, nekako rasejani; katkad su to, opet, nagli, brzi pokreti levo-desno. Ponekad su jedno ili oba oka delimično otvorena; ipak, najčešće su oba zatvorena. Gotovo uvek oči pokazuju signal. Izgledao kao da je u REM-fazi ili ne, pacijent je najčešće potpuno svestan onoga što se događa.

Promene  u  disanju

Promene u disanju su jedan od početnih signala i generalno se poja­ vljuju neposredno nakon signala očiju ili simultano sa njima. Ovaj signal manifestuje se na više načina: brže, dublje ili nepravilno disanje; i ono što ja nazivam „pućkavim" disanjem. Skovao sam ovaj izraz da bih označio vid neobičnog disanja koje se javlja kad su usne opuštene i malčice raz­ maknute, pa svaki dah izlazi uz tiho, blago puf. Disanje kroz uglove usana je varijanta pućkavog disanja kod kojeg se „pućkanje" dešava u uglu usta osobe. Tu je i hrkanje - koje se razlikuje od tradicionalnog oblika samo po tome što je pacijent budan i svestan da proizvodi taj zvuk.

Dešava se i da osoba sasvim prestane da diše! Verovali ili ne, to je po­ željna reakcija, uzvišeno stanje jedinstva u kojem možete da iskusite mir­ noću i tišinu univerzuma. Disanje se obnavlja u pravom trenutku.

Postoji nit kontinuiteta koja se provlači kroz sve ove promene u disa­ nju. Vedski izraz samadhi odnosi se na celinu, stanje jedinstva i blažen­ stva. To je upravo ono stanje za koje osoba izveštava da nije bila ni bud­ na ni zaspala, a opet, u nečemu stvarnijem od oboje. O ovome izveštavaju mnogi koji doživljavaju ove promene svesti i promene u disanju. Iako mo­ žda ne poznaju termin samadhi, opisuju vrlo slično stanje i često su, u ne­ kim njegovim delovima, svesni promena i neobičnosti u svom disanju.

      Tzv. REM-faza spavanja (prim. prev.)          

U određenim situacijama, krećete se po ivici. Ne želite da obojite neči­ je iskustvo time što ćete mu govoriti šta može da očekuje; s druge strane, ne želite da ta neočekivana iskustva remete tok njegove seanse. Većina ljudi se, u trenutku kad promene u disanju počnu da se ispoljavaju, već na­ lazi u tako blaženom stanju da prosto uživa u ekstazi tog stanja. Povreme­ no se, međutim, ipak ispreči nečiji logički um. Osoba shvati da je prestala da diše i, premda je doživljaj predivno izuzetan, nastoji da primora sebe da ponovo prodiše. Ako vas posle seanse izvesti o tome, dajte joj do znanja, za ubuduće, da je savršeno bezbedna i da nema potrebe da silom pokušava da nastavi da diše. U toku lečenja, ponekad i vaše disanje nakratko presta­ ne, zato što bi vaš doživljaj trebalo da obuhvata i trenutak potpune mirno­ će, odraz vaše totalne povezanosti sa „jedinstvom" koje doživljavate. Vaš pacijent će prodisati onda kad bude vreme. Tek tako.

Gutanje

Gutanje bi moglo da bude treći signal po učestalosti pojavljivanja. Če­ sto se dešava da osoba učestalo i/ili intenzivno guta. Obično se pojavljuje samo na početku, ali ponekad traje tokom većeg dela seanse. Posredi je vr­ lo uobičajen signal i najčešće se javlja, ako se uopšte pojavi, tokom prvih nekoliko minuta seanse. Ipak, ispoljava se manje često i manje intenzivno nego REM i promene u disanju.

Suze

Iznenadna pojava suza takođe je fascinantan signal. Naizgled bez upozorenja, na oči osobe navru suze, preliju se i nastavljaju da joj liju niz obraze iako joj je na licu i dalje izraz čistog blaženstva. Suze su reakcija na dodir Istine, na doživljaj i pamćenje Istine. To je prepoznavanje Istine kao mesta sa kojega svi dolazimo i na koje se svi vraćamo, mesta koje, čini nam se, tako dugo nismo videli. Kad nam se ukaže čast da dotakne- mo Istinu i kontaktiramo sa njom, makar i na trenutak, emocije se uzbur- kavaju zbog tog osećaja da smo kod Kuće i saznanja da ćemo se uskoro vratiti tamo.

Smeli

Ponekad će osoba na vašem stolu prasnuti u nekontrolisan smeh. Naj- verovatnije će vam reći da nema pojma zašto se smeje. Dobro je da joj date do znanja da je sasvim u redu da se smeje. Ako bude mislila da nije u redu, smejaće se još više, što može da smeta sa aspekta njenog iskustva za vreme seanse. Ako joj, pošto se zasmeje, date i verbalno odobrenje za to, smeh naj­ češće počinje da se stišava.

Pokreti  prstiju

Signal koji kod mnogih počinje da se ispoljava tek nakon nekoliko mi­ nuta od početka seanse jesu pokreti prstiju. Nevoljni pokreti prstiju često se pojavljuju na obe ruke, bilateralno i budu sinhronizovani ili nesinhroni- zovani. Ponekad se pokreću prsti na obema šakama, ponekad samo na jed­ noj. Ponekad se prsti na obema šakama pokreću istovremeno; ponekad se prvo pokrenu prsti na jednoj šaci, pa tek za njom prsti na drugoj. Kako se­ ansa odmiče, često ćete videti da počinju da se pokreću dlan i ručni zglob. Kod nekih ljudi, pridružuje se i podlaktica. Varijante ovog obrasca poja­ vljuju se i na stopalima.

Rotiranje  glave  i  telesni pokreti

Ponekad se glava lagano okreće ili nekako povlači u jednu i/ili dragu stranu.

Pokreti tela koji se najčešće viđaju su u predelu stomaka i grudnog ko­ ša. Videćete i „poskakivanje" ruku i/ili nogu.

Krčanje   creva

Često se dešava da ljudima za vreme seanse krče creva ili proizvo­ de druge zvuke, pogotovo onda kad se vaše ruke nalaze iznad tog dela tela. Preporučujem da ljudima pre seanse date do znanja da je to uobi­ čajena pojava. Neki ljudi su, naime, stidljivi kada su te stvari posredi i, ako im se ne kaže da je to uobičajeno, mogu biti ometeni u uživanju u iskustvu.

Dozvoljavanje da  stvari idu  svojim  tokom...  i  vaša  odgovornost

Dozvolite da kažem koju reč o puštanju stvari da idu svojim tokom. Premda je tačno da vi spolja zaista ne možete tačno da protumačite šta do- življava osoba na stolu, ova sila poseduje vlastitu inteligenciju vrlo Vi- soku inteligenciju. Zna šta odgovara osobi na stolu čak i onda kada naš ograničen, školovan, induktivno orijentisan um to ne može.

Rekonektivne seanse se skoro uvek doživljavaju kao prijatne, dra- gocene i jedinstvene. Samo ponekad, vrlo retko, poneko ume da protu mači svoju seansu i na drugačiji način. Njegovo tumačenje njegove se- anse nije vaša odgovornost. Ipak, dobro je da angažujete malo zdra- vog razuma. Kao što sam već pomenuo, ponekad neko zaplače na sto- lu ili izgleda kao da prolazi kroz neku fizičku nelagodnost, ali uglav- nom to ne znači da on iznutra doživljava ono što je spolja vidljivo. Međutim, ako se neko uhvati za grudi i pokaže prema nebesima, jek- nuvši: „Nebesa, evo i mene!", to svakako zaslužuje da proverite da li je toj osobi dobro. Naučićete već da procenite da li je ili nije potrebno da prekinete seansu.

Dosad, ono malo puta koliko sam, od 1993. kad je sve ovo počelo, do- neo odluku da se umešam, pacijenti su mi svaki put rekli da je sve divno i da žele da nastavimo seansu.

Moguće je da zapravo nikad nema razloga da se umešamo, budući da ovde posreduje sila koja prevazilazi našu moć poimanja. Međutim, ako ipak rešite to da uradite, tiha reč sa vaše strane najčešće će pokrenuti ko­ munikaciju, što vam omogućava da proverite da li je sa tom osobom sve u redu. Ako pacijent ne reaguje, blago ga izvedite iz seanse tako što ćete ga lakim pokretom - ili energičnim, ukoliko situacija tako nalaže - dodirnuti u predelu ispod ključne kosti (ili po ramenu) i pozvati po imenu. U najre- đim slučajevima, osetio sam potrebu da istovremeno nekoliko puta puc- nem prstima pored uva osobe. Nije loše da tada uputite pacijenta da otvori oči i drži ih tako nekoliko trenutaka, sve dok mu se ne razbistri u glavi. Čaša vode negde pri ruci takođe je od pomoći.

Tu i tamo, neko možda neće prepoznati izlečenje. Ni za to niste od­ govorni. Ono će se nešto kasnije možda ispoljiti u prepoznatljivoj for­ mi ili će se možda ispoljiti u formi koja neće biti prepoznatljiva ni u jednom trenutku u bliskoj budućnosti. A kao što sam već rekao, kad bi me pitali: „Da li se svi izleče?", imao sam običaj da kažem: „Ne." Ne mislim više tako. Mislim da se svi izleče; prosto, ne ide sve uvek uz zvona i  fanfare.

Koji  osećaj  možete  da  očekujete

Dosad sam govorio samo o nekolikim senzacijama koje možete da osetite u rukama ili telu. Hteo sam da vam na taj način dam malo vremena da usput i sami dođete do nekih otkrića. Sada bih želeo da vam dam malo širi spisak, kako biste „crno na belo" videli ono na šta ste sigurno naišli u svojoj evoluciji u transsenzorno. Odnos i interakcija između vas i energije jedinstveni su, individualni i vrlo intimni. Od suštinskog je značaja da usavršavate svoje poimanje i da se privikavate na osobenosti ovih senza­ cija, zato što upravo od momenta kada počnete ovo da prepoznajete, poči­ njete da razvijate svoj talenat. Teško je opisati na koje nivoe će vas dovesti kada usavršite ovu veštinu.

Evo nekih od senzacija koje praktičari najčešće prijavljuju:

Mehurići: Moguće je da pod dlanom imate osećaj sićušnih mehu- rića, kao u mineralnoj vodi; ili mehurova veličine klikera; ili me- hurova veličine bilijarske ili teniske loptice.

Voda: Često se javlja osećaj vodenih kapi ili sitne kiše.

Varnice: Da li ste se ikad pitali kako biste se osećali da na vas padne pljusak varnica prazničnog vatrometa? Osećaj je otprilike takav.

Evo i nekih drugih uobičajenih senzacija koje biste mogli da doživite:

•  suvoća

•  toplota

•  hladnoća

• toplo, hladno, mokro i suvo, sve istovremeno (ne umem da obja­ snim, ali kad jednom osetite, biće vam jasno šta hoću da kažem)

•   povlačenje

•   potiskivanje

•   pulsiranje

•  elektricitet

•  magnetsko  privlačenje

•  magnetsko  odbijanje

•  promene gustine vazduha

•  povetarac (obično svež i sa određenim pravcem)

• širenje-osećaj da vam se telo povećava-često se poredi sa „svemir­ skim odelom" u obliku vašeg tela, često i mnogo većim. Ova senza­ cija se ponekad ograničava na predeo ruku ili nogu; ponekad zahvata samo jednu četvrtinu ili polovinu tela; ponekad zahvata čitavo telo.

Krećite    se

Nastavljajte da se krećete duž pacijentovog tela, nalazeći u energet­ skom polju mesta sa kojima želite da se poigravate. Ako ne osećate baš ni­ šta, po svoj prilici se previše trudite. Samo se prepustite i čekajte. Nema potrebe da se ubacite u „pravljenja predstave" tako što podižete ruke iznad glave i melodramatično prizivate Duh ili Boga; nema potrebe da pravite dramsku predstavu u nastojanju da povratite osećaj. Prosto se prepustite i recite sebi: U redu, malo sam se previše usredsredio na ovo. Sada ću malo da se povučem i pustim da mi se osećaj vrati u dlanove. Zatim se prepusti­ te. Usmerite pažnju natrag na ruke i čekajte dok se senzacija ne vrati. Vrlo jednostavno.

Napipavajte, nađite, ispitajte! Pošto postanete veštiji, moći ćete da se krećete vrlo brzo. Kad nađete mesto, usporite i upoznajte ga. Održavajte kontakt. Izdvojite ga, pojačajte, radite sa njim. Ponekad možete da imate najnejasnije senzacije a da rezultati budu izvanredni. Nad nekim delovima možete da držite obe ruke, a može i jedna da vam odluta u potrazi za dru­ gom tačkom - tačkom novog interesovanja, kako bi svaka imala regiju na kojoj ćete da radite. Za vreme ovog procesa, dozvolite svojim rukama da žive sopstvenim životom - da poseduju sopstvenu radoznalost.

Upamtite, međutim, da ne tražite tačke koje ste našli ranije. Veoma je važno da ovo upamtite, postoji razlika između ovog novog nivoa lečenja i evolucije, i nekih ranijih pristupa koji su se zasnivali na „tehnikama" koje su bile ograničene i netačne.

U prošlosti, možda ste pohađali tečajeve na kojima je iscelitelj/in- struktor rekao da će da vas nauči da „skenirate". Stojeći iznad pacijenta, instruktor bi plutao rukama kroz vazduh i govorio: „Da vidimo, to je... oh, evo ga, tu je. Hajde sad, stanite svi u red i vidite možete li da osetite. Možete li da osetite, upravo je ovde? Odlično. Sledeći. Možete li da oseti­ te, upravo je ovde? Odlično. Sledeći..."

Dakle, to nije „to", a to nije ni „tu". Nema utvrđene „tačke" koju treba da osetite. Upamtite, isceljivanje se ne sastoji od pacijenta koji leži na sto­ lu i iscelitelja koji lebdi nad njim, usmeravajući energiju u njegovo telo ili tražeći već postojeće blokade. Ove transformacije su jednačina - a kao u svakoj jednačini, ako promenite brojeve, dobijate drugačiji rezultat. Zato, ako dve osobe pokušaju da nadu istu tačku, neće je obe naći -jer nije tu.

Otkriće, kako kaže nauka, može da bude i čin stvaranja. Tačka koja se pojavi meni nije ista ona koja se prikazuje vama. Ta tačka je zajednička tvorevina, proizvod ljubavi i osećanja i komunikacije između vas, paci­ jenta i univerzuma. Ovo trojstvo se pretvara u jedinstvo: u večnu i bezgra­ ničnu suštinu našeg večito evoluirajućeg univerzuma.

Tačke   sveopšte  povezanosti

Dozvolite da dodam da se na određenim delovima tela najizraženije ispoljavaju signali. I dalje treba da kreirate tačke, a možda rešite i da se krećete i prema reaktivnijim delovima u energetskom polju. Po svoj prilici najjače reakcije dobićete poigravajući se sa energijom u blizini potiljka (mesto koje se najčešće naziva krunskom čakrom); sredine čela (poznato kao oblast trećeg oka); grla; srca; donjeg dela stomaka; nadlanica i ručnog zgloba; gornjeg dela stopala i mekanih delova na gležnjevima. Ja ova izu­ zetno reaktivna mesta nazivam tačkama konekcije. Sa ovih tačaka možete vrlo lako da se uključite u energetsko polje osobe, a kada smo na tim tačkama, često možemo da zapazimo i izraženije signale. Njih možete da smatrate „žarišnim" tačkama razmene informacija.

Višeslojan,  recipročan,   dinamičan sistem  povratnih      informacija

Povratna informacija koju ćete dobijati od pacijenta na stolu ide dalje od signala koje smo pomenuli. Nije samo višeslojna, nego i dinamična i recipročna. Najednom nivou ste vi. Razvlačite energiju, na primer. Imate neku senzaciju. A onda, dok je povlačite uvis, oči pacijenta se pomeraju na određen način. To je signal. Istovremeno, međutim, osećate intenzivnu promenu u svojim senzacijama. Eto kako znate da je ono što ste radili bilo razlog za pomeranje očiju.

Na jednom nivou povratne informacije pacijent ima vidljivu reakciju. Na drugom nivou možda neće biti vidljive reakcije, ali vi imate unutrašnju reakciju u rukama ili telu. Ipak, kad se to dvoje kombinuje, dobija se dina­ mičan sistem povratne informacije koji omogućava još finije usklađiva-nje. To je više od pukih senzacija koje imate i reakcije osobe koje možete da uočite. To vi, „usklađeni", dozvoljavate sebi da osetite šta se događa i u stanju ste da uočavate pomake u trenutku (očigledne, prepoznatljive pro- mene) u svom osećanju ili doživljaju, taj bum! Simultana promena ili spe­ cifična reakcija pojavljuje se i kod pacijenta.

Prelazite u fokusirano stanje svesti. Dalja podešavanja vam dozvolja­ vaju, kad nezavisno upotrebljavate obe ruke, da u jednoj ruci osećate šta radi ona druga! Drugim rečima, možete da pratite „trag" levom rukom i nađete određenu tačku, a potom da pratite trag desnom rukom i nađete od­ ređenu tačku. Kružite desnom rukom na jednom mestu, a onda postanete svesni tog kružnog kretanja i u svojoj levoj ruci, koja ne kruži. Kad to ra­ dite, čini se da se time dodatno intenzivira polje oko osobe, a vi počinjete da kod pacijenta izazivate snažnije signale.

Ne samo iz onoga što radite, nego i iz onoga što vidite i osećate u vezi sa onim što radite, jasno vam je da je novi nivo intenziteta koji ste pronašli kod sebe u vezi sa pojačanom i dramatičnijom reakcijom kod pacijenta. Često, čini se da pravljenjem manjih pokreta dobijate jače reakcije. Ponekad mo­ že da se desi da, dok odlutate u svom oduševljenju, pacijentova ruka ili no­ ga naglo „poskoči". To je kao da subatomska čestica ovde simultano od­ govara na kretanje subatomske čestice tamo. Pretpostavlja se da je ovo je­ dan od načina kako funkcionišu lečenje u odsustvu i lečenje na daljinu.

Dok nastavljate da posmatrate pacijenta, može da se desi da ne vidite mnogo pokreta ili ne uočavate bilo kakve promene senzacije u sopstvenim rukama. Nastavljate da gledate naokolo, kad ponovo bum! - snažan trzaj očima ili neki drugi signal i, u istom trenutku, pacijent oseća nešto u svo­jim rukama.

Morate da prihvatite činjenicu da neki pacijenti ispoljavaju mnogo više signala nego dragi. To ne znači da je to lečenje bolje ili gore od drugih leče- nja. Takođe, ne znači da je više ili manje efikasno. To je kao da ste kupili dva automobila. Jedan ima sve moguće indikatore na tabli - broj obrtaja motora u minutu, pritisak ulja, temperatura motora, nivo količine tečnosti nema šta nema. Druga kola su stariji model, a instrument-tabla obaveštava vas samo o pregrevanju hladnjaka ili nivou goriva u rezervoaru, i to je sve.

Šta zapravo hoću da kažem: to što od starih kola dobijate manje po­ vratnih informacija ne znači da ne rade jednako dobro kao nova. Stoga ne­ mojte da procenjujete ono što radite na osnovu onoga što vidite.

Ipak, morate da razvijete sopstveni senzibilitet, jednu vrstu majstor­ skog dodira, da biste bili u stanju da prepoznate „osećaj". Držite oko na glavnim lokalitetima na kojima se kod pacijenata ispoljavaju signali, kao što su oči, disanje ili gutanje; ali posmatrajte aktivno i ostale delove da bi­ ste opazili znake-pokazatelje koji se možda pojavljuju na prstima ruku ili nogu ili bilo gde drugde. U isto vreme, naučite da prepoznajete senzacije koje prate pokrete. To je vaš višeslojni, recipročni, dinamični sistem po­ vratnih informacija.

Zamislimo sada da vozite kola sa automatskim menjačem. Svojim sto­ palom potražite i nađite pedalu gasa. Sada podešavate početak sistema povratnih informacija. Kad pritisnete pedalu gasa i kola počnu da ubrza­ vaju, ulazite u sistem povratnih informacija. Čulni receptori u vašem sto­ palu kreiraju sistem povratnih informacija koji vam kontinuirano kazuje koliki dinamički pritisak i tenziju održavate pri ubrzanju. Ubrzanje kola daje vam različite povratne informacije o količini pritiska i tenzije koji kontrolišete na brzinomeru.

Budući da imate dve povratne informacije, sistem je višeslojan. Budu­ ći da oni utiču jedan na drugi, sistem je recipročan. A budući da je povrat­ na informacija koju dobijate kontinuiran proces koji se menja sa varijaci­ jama u brzini ili pritisku na gas, sistem je dinamičan. Vi ste sada višeslo­ jan, recipročan, dinamičan sistem povratnih informacija. U određenom trenutku, brzina se povećava, automatski menjač „prebaciće" u drugu br­ zinu, a vi ćete osetiti jedva primetan trzaj vozila unapred.

U tom trenutku, započeli ste vezu sa drugim sistemom povratnih in­ formacija, a i dalje ste u istom višeslojnom recipročnom dinamičnom si­ stemu. Ne samo da dobijate povratne informacije o tenziji i pritisku na gas od čulnog sistema svog stopala i od ubrzanja automobila, nego ih dobijate i od pritiska svog tela o naslon sedišta. Sada imate tri sloja povratnih infor­ macija koji vam daju podatke o pritisku i tenziji koje održavate na gasu. Čak i vaše vizueine povratne informacije, koje operišu simultano sa svim ovim, moraju da upijaju više slojeva dok procenjujete brzinu prema sta­ tičnim objektima, kao što je drveće; i nestatičnim objektima, kao što su ptice i druga vozila - koji se svi kreću različitim brzinama.

Kad menjač vašeg automobila „prebaci" u novu brzinu, registrujete to trzajem tela u momentu kada se kola uz nešto jači trzaj pomere prema na- pred. Registrujete promenu pritiska na gasu, a vaš mozak ponovo mora da uzme u obzir i kompenzuje promenu vizuelnih tačaka za orijentaciju (vozi­ la, ptica, drveća i tome slično). Vi ste u sistemu povratnih informacija unu­ tar sistema povratnih informacija unutar sistema povratnih informacija.

Zamislimo sada da ste kupili nova kola sa ručnim menjačem - a znate da vozite samo ona sa automatskim. Sad morate ne samo da uzmete u ob- zir ceo navedeni sistem povratnih informacija, nego i da u njega ugradite znanje o tome kako i kada da promenite brzinu, i tako razvijate nov nivo učenja koje od samog početka uzima u obzir promenu brzine prema poka­ zivaču broja okretaja motora, koji kasnije izazovu promenu u zvuku i dru­ ge nove, naknadno razvijene i prefinjene unutrašnje pokazivače. Ovo je samo jedan od brojnih višeslojnih recipročnih dinamičnih sistema povrat­ nih informacija sa kojima svakodnevno imamo posla. Posredi je naučen sistem, baš kao što je i ovaj u knjizi. Vi razvijate svoj nivo učenja zato što je, iako većinom jedva primetan, stvaran — kao i istraživanja na Univerzi­ tetu u Arizoni.

Isto kao što, dok smo sasvim mali, naučimo da se čuvamo visine i nau­ čimo da uočavamo razliku između prozora, slike na zidu, ogledala i otvora u zidu koji vodi u drugu prostoriju, tako možemo da naučimo da opažamo ove energije. Sve je ovo stvarno. Ništa nije izmišljeno - mada neupućeni­ ma može da se čini da jeste. I nijedna od ovih energija, nakon što se prepo­ zna i postane automatska, ili „druga priroda" (fascinira me ovaj termin) - nije jedva primetna. Baš kao ni moje objašnjenje.