TREĆI MESEC

Ljubav je ptica… voli da bude slobodna

1.  dan

Moja poruka je ljubav. Ona je na neki način vrlo jednostavna, u njoj nema nikakve složenosti – nema ni obreda, ni dogmi, niti hipotetičke filozofije. To je neposredan i vrlo jednostavan pristup životu. Sve je sadržano u kratkoj reči „ljubav”. Nije važno koga volite, nije bitno kome je upućena vaša ljubav. Jedino je važno da volite 24 sata dnevno. Na neki način morate da volite. Ljubav mora da postane disanje vašeg unutrašnjeg jezgra. Ona mora da bude prirodna kao disanje. Zapravo, za dušu je ljubav isto toliko značajna kao disanje za telo.

2.  dan

Jedna od osnovnih ljudskih iluzija je da svi misle da znaju šta je ljubav; zato je niko ne nalazi. Svi tvrde da znaju šta je ljubav; pa nemaju potrebe da uče, ni da tragaju niti za njenim iskustvom. Zbog toga u svetu nedostaje ljubav. Ljubavnici postoje, ali ljubavi nema. Roditelji se pretvaraju da vole svoju decu, deca se pretvaraju da vole svoje roditelje – samo pretvaranje za pretvaranjem. Čak i ne znaju šta rade, uopšte nisu svesni te činjenice.

Da su na samom početku bar svima rekli da je ljubav najveća životna umetnost jer je najveća čarolija, najčudesnija pojava… ne možete da je uzmete olako; morate da je istražite, da uñete duboko u nju, da naučite njene puteve i načine izražavanja; jer je ona umetnost.

Ljubav nije nadarenost, nego mogućnost za sve ljude. Zato je, napokon, moguće da se sav ljudski rod uzdigne do nivoa ljubavi. Tog dana će se zapravo roditi pravo čovečanstvo, a dotle ćemo živeti ovako kako živimo.

3.  dan

Potpuna ljubav uključuje sve; zaista ništa ne preostaje, sve je uključeno. Zapamtite, ne govorim o savršenoj ljubavi, nego o potpunoj ljubavi – to se dve sasvim različite stvari. Vekovima su nas učili kako da usavršimo ljubav, ali nam to nije uspelo jer je sama ta zamisao besmislena. Ljubav ne može da se usavršava, jer usavršiti je znači isto što i ubiti je. Ljubav ne može da se ubije jer je ona život, ona je večna i vanzemaljska. Ljubav ne zna za smrt; to je jedina pojava u ljudskom životu koja prevazilazi smrt.

Meñutim, potpuna ljubav je drugačija pojava od savršene ljubavi. Savršena ljubav uključuje odreñenu zamisao, a zamisao treba ostvariti. Čovek mora da se ponaša u skladu s odreñenim obrascem, njemu često  „treba” i „ne  treba”, ima mnogo  naredbi tako da čovek  lagano neguje odreñeno  svojstvo savršenosti. Za razliku od nje, potpuna ljubav nije ideološka; za nju ne postoji zamisao. Samo je potrebno da u svakom momentu volite ono što radite – to je sve. Na to sam mislio kada sam rekao „potpuna”; ne uzdržavajte se i ne postavljajte prepreke.

4.  dan

Ljubav je više nalik mirisu nego cvetu. Cvet ima oblik, a svaki oblik postavlja ograničenja, dok je ljubav neograničena; zato ne može da ima oblik. Meñutim, toga nismo svesni i pokušavamo da joj damo oblik, boju, izraz, a što više uspevamo u tome utoliko brže ljubav nestaje, ona umire.

Ljubav mora da bude kao ptica u letu, na nebu je i ne možete da je zatvorite u kavez. Tako biste je ubili, čak i da je kavez od zlata. Ptica u kavezu i ptica na otvorenom nebu nisu jednake; to su dve različite pojave. Izgledaju slično, ali ptica koja leti s vetrom, meñu oblacima, slobodna je i u toj slobodi blagoslovena. Ptica u kavezu je njoj slična samo po obliku, ali ona nema nebo, ni slobodu, niti blagoslov.

Ljubav je ptica i voli da bude slobodna. Da bi se razvila potrebno joj je celo nebo. Zato zapamtite da nikada ne smete da je zatvorite u kavez, nikada da je zarobite, niti da je ograničite ili da joj dajete oblik, izgled, neko ime ili adresu, neku oznaku – nikada. Jednostavno dozvolite da ostane samo miris, da bude nevidljiva i tada će vas na svojim krilima podići do savršenosti.

5.  dan

Bez ljubavi je čovek bezličan; on stvarno nije živ, još nije roñen. Majka ga je rodila fizički, ali on u psihološkom smislu još uvek živi u materici, zaklonjen od vetra, kiše, sunca i svega što postoji. On biva preplašen.

Ako ostajete zatvoreni, energija počinje da se kreće u vama, a pri tome gubi vezu sa celinom. Kad god izgubite dodir s celinom nastupiće samo jad; u vama prestaje da teče energija i započinje umiranje. Tako gubite svoj sopstveni koren. Više niste reka, nego samo mala blatnjava lokva.

Strah jedino može da donese smrt, on nije izvor života. Meñutim, ako budete otvoreni - ako budu otvorena sva vrata i prozori – ista ta energija postaje ljubav. Ta ista energija započinje da teče i da se kreće - blatnjava lokva se polako čisti i postaje reka, a njen tok biva usmeren prema okeanu. Samo takav smer pročišćava jer se čovek kreće prema većem, višem, ka beskrajnom.

Svoj život živite u ljubavi, a nikako u strahu. Budete li živeli u ljubavi, upoznaćete večni život i miris Bude, Isusa ili Muhameda i svu poeziju koju sledi takvo srce ispunjeno ljubavlju, svu milost, sve blagoslove. Takva osoba ne samo da biva dobra, nego postaje blagoslov za čitavo postojanje.

6.  dan

Svako u sebi sadrži seme i može da postane savršen cvet ljubavi, lotosov cvet. Meñutim, vrlo je malo ljudi koji su u stanju to da postanu, naprosto zato što je mali broj njih toliko budan da može da odredi šta je šta.

Pogledajte samo koliko malo stvari nalikuju na ljubav. Kada bi bile ljubav one ne bi stvarale jade – to treba da bude način procene. Ako stvaraju jade, onda nisu ljubav, pa ih odbacite. Zauvek zapamtite da ljubav uvek daje blagoslov, a nikada jad – nemojte to zaboraviti ni za momenat.

Meñutim, ljudi postupaju vrlo glupo. Umesto da odbacuju ružne stvari koje samo nose oznaku takozvane ljubavi, spremni su da odbace samu ljubav. To kaluñeri i časne sestre rade hiljadama godina. Oni odbacuju ljubav. Bili su spremni da odbace ljubav ali ne i ljubomoru, sebičnost, vlast, ego. Sačuvali su ego, a

odbacili ljubav; pobegli su od sveta jer svet pruža prilike za ljubav.

Istorija ljudskog roda je do danas bila ispunjena glupostima kojima će se u budućnosti podsmevati. Deca nam neće verovati da je bilo moguće da se odbacuje prava stvar zbog nestvarne i da se zadržava nestvarna umesto stvarne.

7.  dan

Milioni ljudi žive u najprizemljenijem središtu – u seksu. Zato rad sanjasa sledbenika započinje u seksualnom središtu jer je tamo energija. Seks je energija i zato ga ja ne osuñujem. Samo treba da se pomakne naviše, a to je moguće samo ako ga poštujete, kada ste mu skloni i kada se sprijateljite s njim.

Sve svetske religije uče da se treba opirati seksualnoj energiji. Kada jednom osećate otpor prema njoj, tada gubite sve znakove za duhovni razvoj jer gubite kontakt sa sopstvenim izvorom energije. Odvajate se od sopstvenog korena. Zato vaši sveci deluju tako mrtvo i tupo, tako priglupo i neinteligentno, nemaju okus ni miris nekoga ko dolazi. Opterećeni su krivicom jer je tamo sve čemu pružaju otpor; svoje seksualne energije ne možete da se rešite ako samo osećate otpor prema njoj.

Jedini način  da je  se rešite jeste da je preobrazite,  da je podignete na  uzvišeniji  nivo, tako  će da nestane s nižeg nivoa. Kada se  budete  kretali  naviše,  tako  ćete  bez  ikakvog razloga  osećati  više  dobrote, mira, tišine, smirenosti, više usredsreñenosti i radosti.

8.  dan

Telo živi dok diše. Jednom kada disanje prestane, telo umire. Duša živi dok voli, ali mnogi ljudi ni malo nemaju duše jer nikada nisu započeli da vole. Oni samo tvrde da imaju dušu, a nemaju je. Postoji mogućnost za to; ako počnu da vole to će se ostvariti. Ljubav preobražava vašu moguću dušu u stvarnu pojavu. To je najveće čudo, najveća čarolija, najveća tajna života. Ne postoji ništa uzvišenije od ljubavi.

Meñutim, kada kažem ljubav imam na umu poseban smisao. Ova reč nema uobičajeno značenje. To je upravo ljubav prema celini, prijateljstvo sa svime, čak i sa stvarima koje se obično smatraju mrtvim.

Sveti čovek3 postupa čak i sa običnom stolicom kao sa živim bićem. Ne radi se o tome da li je nešto živo ili ne, nego o tome da sveti čovek mora da voli; pa je prema tome ljubav prisutna u svemu šta god da on

radi.

1  Buda.

9.  dan

Bog razume jedan jedini jezik, jezik ljubavi. Ako volite njegovo postojanje rekli ste mu sve što treba da se kaže; nema potrebe za molitvama u odreñeno vreme kroz posebne obrede. Religija nije obred; kada jednom to postane ona je mrtva.

Religija je ljubav; živa, ona kuca i pulsira. Zato zavolite postojanje (Boga). Vidljivi i nevidljivi Bog će to znati, jer je nevidljivi Bog u pozadini vidljivog. Sve što učinite vidljivom doseže do nevidljivog.

Pogledajte šta rade takozvani religiozni ljudi; oni se mole Bogu, dok istovremeno ubijaju jedni druge; hrišćani stalno ubijaju muslimane, muslimani hrišćane i hinduse, hindusi muslimane. Svi se oni i dalje mole Bogu, a stalno ubijaju žive ljude. Neprekidno uništavaju ono što Bog stvara –a uz to ga nazivaju stvoriteljem. Izgleda da samo ponavljaju reči, a da nimalo ne razumeju njihovo značenje. Ako je Bog stvoritelj, onda je svako razaranje čin protiv Boga. Tada je jedini način učestvovanja u njegovom delovanju da i vi budete stvaraoci – a to je moj pristup.

Stvarajte, budite kreativni prema svojim mogućnostima. Doprinosite postojanju na svoj način, svojom ljubavlju i to će biti molitva. Ulepšajte ovaj život u kome ste se zatekli. Kada budete napustili svet, ostavite ga malo boljim nego što je bio kada ste došli – tada ćete živeti ispravno. Bićete bogato nagrañeni.

10.  dan

Ljubav i molitva su dva iskustva iste energije. Ljubav je svetovnija, dok je molitva više nezemaljska, ali iskustvo je isto. Ljubav je ograničena; u njoj jedna osoba voli drugu osobu. Molitva nema granica, čovek voli sámo postojanje koje nije osoba. Meñutim, čovek voli nelično postojanje samo u početku jer se u ljubavi prema postojanju gubi i vaša ličnost. Tako kap rose prestaje da bude kap kada padne u okean; tada nužno gubi svoja ograničenja i postaje okean. Ništa ne gubi, zadobija sve, ali nestaje (njen) stari identitet.

Pravi problem je u tome što, nažalost, vrlo mali broj ljudi zna šta je ljubav – a šta tek da se kaže o molitvi? Vrlo malo ljudi je iskusilo ljubav – retki su ti pojedinci, s obzirom da ljubav zahteva obavljanje mnoštva stvari pre nego što je iskusite. Kada vam je um ispunjen stvarima koje su suprotne ljubavi, ona ne može da postoji. Ne može da postoji uz ljubomoru, sebičnost, ego, mržnju, ljutnju. Sve te pojave su suprotne ljubavi; one uništavaju samu mogućnost da se voli. Ljudi odlaze u crkve, a molitve su im lažne.

Molitva je pun procvat ljubavi, ona je miris ljubavi. Čovek koji je temeljito i intenzivno upoznao ljubav, koji je uspeo da odbaci svoj ego, ljubomoru, sebičnost i sve besmislice sam po sebi će da se okrene prema molitvi. Ako je toliko lepo voleti drugu osobu, koliko će biti lepše da se voli čitavo postojanje. To je molitva.

11.  dan

Ljudi su vekovima bežali od ljubavi u manastire, na planine, u pustinje, samo da bi izbegli sve prilike u kojima bi mogla da se razvije ljubav. Živeli su u pećinama kao pustinjaci, strahujući od ljubavi. Smisao toga je bio izbegavanje mnogih nevolja koje donosi ljubav. Život bez ljubavi je prilično miran, ali je ta mirnoća hladna, mrtva. Da, postoji mir, ali kao mir na groblju; u njemu nema pesme, on je bez vrednosti.

Čovek mora da preobrazi ljubav, a to se ne može učiniti bežanjem. Mora da upozna sve ljubavne nevolje i dalje da ostane znatiželjan, pažljiv, svestan; tako da nevolje ostanu samo u tim okolnostima, nikada ne dopru do središta, a središte da ostane mirno.

Ljubav treba da se prihvati, a da se zbog toga nimalo ne uznemiravate. To će da dovede do mnogih problema koji su zapravo korisni jer stvaraju izazove u životu. Kada odgovarate na izazove, tada se razvijate.

Prvo se od vas traži da odbacite ego i tu započinje borba. Ego se drži vas, a vi se držite ega; ego želi da zagospodari celom stvari – a ljubavlju ne može da se gospodari. Kada se držite ega, ljubav nestaje. Ona će da se razvija samo kada odbacite ego. To je prvi izazov, a za njim redom dolaze novi izazovi.

12.  dan

Ljubav zahteva najveću hrabrost u životu, naprosto zato što je osnovni zahtev za pokretanje u svetu ljubavi rastapanje vašeg ega. Ne držimo se ničega toliko čvrsto kao ega. Spremni smo da umremo za njega, a nismo spremni da pustimo ego da umre jer nas on objašnjava, daje nam identitet i izdvojeno postojanje. Omogućuje nam da se osećamo važnim i značajnim, meñutim, s obzirom da je ego u osnovi lažna pojava, sve stvari su ukorenjene u lažnosti; ipak smo u sebi svesni da je važnost koju ego daje lažna i pretvorna.

Znamo to, ali ipak to sebi ne priznajemo. Svesni smo toga, a ipak to želimo da zaboravimo. To je ljudska

sumnja.

Upustiti se u ljubav znači pobeći od ove sumnje, odbaciti lažnost, pritvornost i pseudo-vrednosti i naprosto ne biti identitet, već ništa. Iz tog ništa izvire nešto neverovatno vredno. Život postaje svečanost.

13.  dan

U ljubavi morate da naučite da do krajnjih mogućih granica poštujete drugog zbog njega samog. Drugi čovek nije sredstvo. Ovo je na svetu jedini nemoralni čin. Sav svetski nemoral može da se objasni uz pomoć ove male stvari; ako iskorišćavate drugog čoveka kao sredstvo bićete nemoralni. Ako ste do krajnjih granica ispunjeni poštovanjem prema drugoj osobi, tada ste moralni.

Meñutim, pre ili kasnije ta druga osoba će poželeti svoj prostor i vi ćete se preplašiti. Voleli biste da zatvorite tu drugu osobu – naravno da je okujete u prelepe lance, dijamantima obložene zlatne lance. Želite da ona bude zatvorena kako biste se osigurali za sutra. Ako nije tako – ko zna, možda će vaša ljubav da vas napusti? Čovek nikada ne zna šta će da se dogodi sledećeg trenutka i zato želi da se osigura za taj trenutak, želi odreñenu garanciju, a upravo ta garancija ubija ljubav.

Zatim postoje muževi i žene – to su ljudi koji su masakrirali ljubav, potpuno su je ubili. Svakako da je brak mnogo trajnija pojava, kao plastični cvet. Prava ruža će svakako da nestane, jer će jak vetar da joj oduva latice. Čovek ovo mora da prihvati, jer se život stalno menja.

Ljubav stvara sve ove izazove, ali ako ostanete usredsreñeni, budni i svesni, ti izazovi će da budu vrlo korisni i obogatiće vas.

14.  dan

Vekovima je brak bio nedodirljiv, jer je muškarac potpuno uništio ženin ego. Njen ego nije samo uništen, neko je zakopan; zapravo je u podzemlju. Žena je postala vrlo suptilna u svojim egoističnim zahtevima, odatle proizilazi zanovetanje i svakojake ženske strategije. Morala je da ih izmisli jer muškarac nije dozvoljavao njenom egu nikakvo neposredno izražavanje, pa je morala da pronañe posredne načine, ali je isto tako morala da pokaže ko je pravi gospodar. Tako je širom sveta u svim kućama sav problem u tome ko je zapravo gazda! Gotovo da nije moguće odlučiti jer je čitava stvar besmislena.

Ako postoji ljubav tada nema gospodara; ljubav gospodari. Oboje nestajete u ljubavi. Ni muškarac ni žena nisu gospodari – oboje ih poseduje ljubav. Niko za to nije spreman, svi bi hteli da imaju ljubav i predmet ljubavi. Zato muškarac samo želi da svede ženu na predmet zadovoljstva, a žena isto tako želi muškarca da svede na predmet za zadovoljstvo i oboje su uspeli u tome. Tako se žena seksualno zloupotrebljava, a muškarac se ekonomski zloupotrebljava. Kada se približava dan isplate žena je veoma zaljubljena; tada je silno zaljubljena! Jednom kada se dočepa plate, onda je baš briga! Onda ste dvadeset devet dana niko i ništa.

Muškarac je silno zaljubljen samo kada postoji seksualna potreba; inače ga ne zanima ništa. Kada se zadovolji okreće se na drugu stranu i odmah zaspi. Zloupotrebljava ženu, a ona to zna i zbog toga pati.

15.  dan

Od ljubavi ne može da se stvori dužnost; u momentu kada volite jer ste to dužni ljubav postaje veštačka i površna. Ne dopire ni pod kožu. Otac na primer kaže: „Zavoli me jer sam ti otac.” Daje razloge zbog kojih dete treba da ga voli, kao da su u ljubavi potrebni razlozi. Ne stvara za dete okolnosti u kojima bi ono izraslo u osobu koja je kadra da voli; nego samo na silu sprovodi svoju zamisao.

Kada dete ne oseća ljubav ono će prirodno da prebacuje – jer ne voli svog oca i svoju majku, a to je zlo i tako ne bi smelo da bude. Onda započinje da osuñuje samo sebe. Kada pokuša da ih zavoli da bi izbeglo krivicu, tada mora da postane licemerno jer mora da preživi. Tada je prisiljeno da voli braću i sestre, ujake i strine. Mora da voli i tako potpuno zaboravlja da bi ljubav mogla da se razvija prirodno. Sada je to dužnost, zahtev kome mora da se udovolji i ono to i čini. Ljubav samo postaje isprazna poza. Konačno, to postaje obrazac za ceo detetov život.

16.  dan

Na svetu je vrlo malo ljudi koji znaju da vole; zato ima toliko mnogo nevolja i jada. Svi bi želeli da vole i da budu voljeni, ali niko ne uči veliku umetnost ljubavi. Roñeni smo samo sa mogućnošću, ali ta mogućnost mora da se pretvori u istinsku realnost, ona mora da postane stvarnost. Prvi zahtev za to je da budete budniji.

Ljudi nisu svesni, zato žele ljubav. Žele da vole, ali zbog svoje nesvesnosti sve što čine je upravo suprotno ljubavi. Uništavaju svoju sopstvenu ljubav, uništavaju sve prilike za ljubav; zapravo su jadni. Okrivljuju sudbinu, Boga – sve okrivljuju osim sebe. Budna osoba će uvek da okrivljuje sebe, jer će biti svesna činjenice da su njene žudnje i njeni postupci u suprotnosti, da su suprotstavljeni.

Osnovni  zahtev  je  da  se bude  svestan.  Umetnost  svesnosti  postaje  umetnost  dobrote.  To  je sve  o

religiji.

17.  dan

Ne možete da budete stvaralac sve dok ne zavolite svet. Zašto biste slikali stabla ako ih ne volite? Zašto biste pevali ako ne volite pevanje ptica? Zašto biste svirali violinu ako ne volite pesmu vetra u granama borova? Stvaralac može da bude samo čovek koji zaista voli egzistenciju. Moja je poruka: Jedini način da se bude religiozan je da se bude stvaralac. Ako je Bog stvoritelj, stvaralački način je tada jedini način da se s njim sarañuje, da se učestvuje u njegovom biću i da mu se veseli.

18.  dan

Zaljubite se, ne posebno u nekog, nego naprosto postanite zaljubljenik uopšteno. Neka vam ljubav bude osobina, a ne samo veza s nekim, jer svaki put kada ljubav postane veza ona uključuje jednu osobu, a isključuje celi svemir. Vrlo je opasna pogodba izabrati jednu osobu, a isključiti celi svemir; kada vam pripada celi svemir i vi pripadate njemu. Čitav svemir vas obasipa svojom ljubavlju; ako mu ne odgovarate znači da ste vrlo nezahvalni.

Zato zavolite sunce, mesec, zvezde, stabla, reke, planine, ljude i životinje. Naprosto budite zaljubljenik i neka vam celina bude ono što volite. Upravo to čoveka čini religioznim. Kada se vaša ljubav proširi po celom prostoru, kada ne poznaje nikakve granice i ništa je ne ograničava; kada je bezgranična, a nije usredsreñena samo na jedan predmet, nego je naprosto način postojanja, tada je ljubav molitva, tada je ljubav meditacija i ona oslobaña.

19.  dan

Dok se uzdižete u ljubavi, vaš život postaje sve značajniji. U srcu vam odjekuje mnoštvo pesama; raña se sve veći zanos; a u pravom osećanju ljubavi, kada je ona božanska, upravo postajete lotosov cvet koji oko sebe širi svoj miris i zanos. Tada ne postoje, smrt, vreme niti um; tada ste deo večnosti. Nema straha – naravno, kada nema smrti ne može da bude ni straha. Ne postoji nezadovoljstvo; jer kada nema uma kako bi moglo da bude nezadovoljstva? Samo postoji savršena vera, zadovoljstvo i ispunjenje.

20.  dan

Solomonova Pesma nad pesmama je jedna od najlepših ikada izrečenih i napisanih pesama. Ona se vrlo često pogrešno razume. Nad njom se posebno zgražavaju hrišćani. Pesma je deo Starog Zaveta i oni nisu u stanju da shvate njeno značenje. Boje se, jako se boje, jer pesma govori o lepoti, ljubavi, radosti – dok oni zamišljaju religiju kao tugu. Savršeno im odgovara krst, ali im se ljubavnik i ljubavna pesma čine previše materijalnim, previše svetovnim. Zato ne postoji hrišćanski komentar Solomonove pesme. Jevreji su svetovni ljudi, ali se i oni zgražavaju jer su u toj pesmi simboli ljubavi.

Moje iskustvo mi kaže da je ljubav jedina reč koja može da opiše nešto od božanskog. Susret dvoje ljubavnika je jedino iskustvo koje nešto može da kaže o neopisivom, o onome što ne može da se definiše, u čemu se naslućuje predivan zanos koji se javlja kada se čovek stapa sa celinom. To je kao meñusobno stapanje dvoje ljubavnika, snažan zagrljaj ljubavi. Naravno da je još snažniji, mnogo sadržajniji, drugačijeg kvaliteta i na drugom nivou od zagrljaja običnih ljubavnika. Oni se, meñutim, tome približavaju bliže od bilo koga drugog. Tome ne može da se približi nikakav krst.

Solomonova pesma je za mene najlepši deo Biblije – i Starog i Novog Zaveta, ali treba da se objasni sa sasvim novog gledišta.

21.  dan

Kada čovek ne može da postane pesma život ostaje prazan i beznačajan. Meñutim, ljudi pokušavaju da budu sve, samo ne pesma. Žele da postanu bogati, moćni, slavni. U tom bogaćenju i sticanju političke moći i slave gube sve odlike koje bi mogle da im razvedre život; gube svo veselje, postaju ozbiljni. Moraju da postanu ozbiljni jer su stvari za kojima teže takmičenje, sve su one egoistično putovanje, a ego je ozbilja stvar.

Ego nema smisla za veselje, on je vrlo ozbiljan. Zato su egoisti skloni da postanu sveci jer je to izgleda najlakši način da postanu moćni, cenjeni i slavni a da ne izgube ni malo od svoje ozbiljnosti. Zapravo što ste veći svetac, vi postajete sve ozbiljniji i ozbiljniji, a uz to sve mrtviji i mrtviji.

Razvedrite se! Veselite se koliko je god više moguće; budite sve življi, koliko god možete. Biti religiozan za mene znači biti preplavljen životom, toliko obilno da možete da ga delite s drugima; da možete

da oživite neke mrtve ljude – a mnogi su mrtvi; oni koji su izgubili svu ljubav i oni koji su izgubili sav smeh.

22.  dan

Upravo je ljubav pružila prvi pogled na Boga, pa su onda ljudi osetili podsticaj za dubljim traganjem. Uz pomoć ljubavi su otkrili meditaciju. Ljubav je prirodna pojava, a meditacija je promišljena

veština. U ljubavi ste naprosto izloženi na milost i nemilost vetra; ponekad se pojave munje, a ponekad ne; a vi sami ništa ne možete da preduzmete.

Meditacija omogućava kontrolu ovakve munje, možete da je upalite i ugasite. Ona vam omogućava da se služite elektricitetom. Elektricitet je uvek postojao, ali je bio van naše kontrole. Sada nam služi na bezbroj načina.

U mojoj poruci je sadržana ljubav jer znam da je ona jedina pojava koja može da ima univerzalan izgled – zato što je prirodna. Možete da se raspravljate sa hrišćanstvom, da se raspravljate sa hinduizmom, možete da se raspravljate sa budizmom, ali ne možete da se raspravljate s ljubavlju.

Kada jednom osetite ljubav, meditacija započinje sama po sebi pa lako ostajete skloni meditiranju. Zapravo, već ste u ljubavi; a ljubav svakoga navodi na meditaciju; tada nećete moći ništa drugo. To je jedina nada, jedino obećanje. Uvek uspeva, nikada ne greši, ne može da ne uspe. Iz dubokog iskustva ljubavi neizbežno sledi meditacija. Meditacija otvara vrata hrama božjeg.

23.  dan

Biti religiozan znači voleti spontano i voleti prirodno. Religija nema nikakve veze sa poštovanjem Isusa, Bude ili Krišne. Nema nikakve veze s pevanjem mantri, niti sa svakovrsnim obredima koji se održavaju u crkvama i hramovima. Nije povezana sa svim tim besmislicama. Iskrena religija je naprosto spontana ljubav – a čitavo društvo je protiv nje.

Svakako zapamtite jednu stvar; sve dok se ne postigne spontana ljubav život će da bude obična pustinja. Ljudi se rañaju sa sjajnim mogućnostima a umiru kao prosjaci; mogućnost ostaje neostvarena,

neispunjena.

Ljubav otvara vrata u carstvo božje – ali je to spontana, prirodna ljubav, nije ljubav na koju nas prisiljava neko drugi, nego ona koja izvire iz nas samih bez ikakvog razloga. Ljubav radi ljubavi predstavlja toliku lepotu, toliku draž, doseže tako neverovatne dubine i visine da ni vrhovi Himalaja nisu ništa u poreñenju s njom.

24.  dan

Ljubav ima sopstveni način saznavanja, koji je potpuno drugačiji od načina saznavanja uma. Na primer, ako pokušavate da upoznate ružu pomoću uma moraćete da je raščlanite, a samim raščlanjavanjem ćete uništiti njenu lepotu. Saznaćete njen hemijski sastav, ali ćete prevideti njenu poetičnost koja je njena istinska priroda. Ubićete duh, a ostaće vam samo njeno telo, zato to nije ispravan način upoznavanja ruže.

Pravi je pesnički način, način zaljubljenog, način muzičara i pevača. Ako ste muzičar pevaćete neku pesmu, uskladićete se s melodijom cveta koji pleše na vetru; sedećete mirno pored cveta i pokušati da slušate njegovu muziku.

Oko njega svakako postoji muzika. Vrlo je tiha. Ali postoji. Postoji poezija. Ne ona koja je zapisana u knjigama, nego poezija samog bića cveta, njegov šapat, njegov ples, njegova igra sa sunčanim zracima; to je poezija, sjajna poezija. Tako nećete upoznati hemiju cveta, ali ćete svakako upoznati samu njegovu dušu.

Postojanje treba upoznati pomoću ljubavi; tada se saznaje Bog. Bog je samo postojanje shvaćeno uz pomoć ljubavi.

25.  dan

Muzika je istinska kada joj čak ni instrumenti nisu potrebni. Iz tog razloga osećam da u indijskoj mitologiji ima više uvida nego u svim ostalim mitologijama.

Indijska mitologija kaže da božanski muzičari ne treba ni da sviraju niti da pevaju pesme. Njihova tišina je njihova pesma, njihova tišina je njihova molitva. Tako izgleda mnogo značajnije i mnogo dostojanstvenije.

Tišina je muzika, čista muzika. Zen budisti tvrde da je pravo prosvetljenje kao zvuk pljeska jedne ruke. Kada obe ruke pljesnu javlja se sudar, sukob. Kada pljesne samo jedna ruka to je naravno u potpunoj

tišini, nema nikakvog zvuka; a ta tišina je prava, istinska muzika.

Ljubav je za mene istinska muzika, njoj čak nije potrebna ni druga osoba. Kada je potrebna druga osoba u pitanju je ili životinjska ljubav ili u najboljem slučaju ljudska ljubav. Kada nije potrebna druga osoba u pitanju je božanska ljubav. Tada se ne radi o vezi, ne radi se čak ni o načinu na koji volite; vi postajete sama ljubav. Tada ste vi muzika; vi ste pesma. To više nije svojstvo niti aktivnost. To je sámo vaše biće.

Kada  ljubav  postane  vaše  biće  u  unutrašnjosti  počinje  sjajna  svečanost.  Nema  ni  zvuka,  ni instrumenta, ali čovek čuje rajsku muziku – nestvorenu muziku… Samim usklañivanjem sa sopstvenom

unutrašnjošću automatski ćete nešto da čujete, istog momenta će da vas ispuni nešto neopisivo, neizrecivo. Tome je najbliža ljubav. Zato zapamtite da, ljubav mora da postane muzika vašeg života.

26.  dan

Možete da postanete središte ciklona koga svara ljubav i vaš život će početi da se razvija. Kada se jače usredsreñujete sa svakim izazovom, što se jače povezujete sa zemljom, jača vam koren; ništa više ne može da vas iščupa – nikakav problem da uznemiri i bićete jedinstveni u krizama svih vrsta – bićete zahvalni ljubavi jer se ta celovitost postigla zahvaljujući upravo ovim problemima.

Čovek se tada uzdiže više od ljubavi – ovde je značajna lakoća. Kada volite a ljubav ipak ne može da vam stvori probleme, nastaje lakoća, nastaje neizmerna lepota tela, uma i duše. Sve te lepote se ujedinjuju u sklad lakoće. Meñutim, tog puta nema dok izbegavate ljubav.

Nikada ne izbegavajte ljubav ni ljubavne probleme. Suočite se s njima, prihvatite izazov i probleme, a istovremeno ostanite smireni i tihi.

27.  dan

Imajte na umu svoju jedinstvenost. Volite sami sebe, poštujte sami sebe, poštujte svoj glas; slušajte ga i sledite. Bolje je otići u pakao sledeći svoj sopstveni glas, nego otići na nebo sledeći tuñ glas, jer to nebo neće da se pokaže kao pravo; samo ćete nekoga slediti slepo. Poštujte i sebe i druge. Volite i sebe i druge. Ova mala promena u pristupu će stvoriti radikalnu revoluciju. Ona može da preobrazi čitavo vaše biće.

28.  dan

Ljubav vas oslobaña; što više volite to ste slobodniji. Na kraju postižete slobodu kao oblak. Oblak je sasvim slobodan, nema odreñeni oblik; stalno se menja, nepredvidljiv je. U jednom momentu liči na slona, u sledećem na tigra; čovek nikada ne zna. U jednom momentu putuje na istok, u sledećem na zapad. On je sasvim slobodan, nigde nije ukorenjen. Niti ima korenje u zemlji, niti je za šta obešen; nije pričvršćen, niti je čime obuhvaćen. Upravo je takva ljubav; nigde nije ukorenjena, niti je za šta vezana; pliva potpuno slobodno kao oblak.

29.  dan

Ljubav je najčudesnija stvar koja može da se desi ljudskom biću. Ona ulazi u samu srž i obasjava vas; ispunjava vas svetlošću. Iz vas zrači svetlost. To se dešava čak i u svakodnevnoj ljubavi i mi to znamo; viñate odreñenu osobu kada nije zaljubljena, a zatim doñe dan kada je ugledate zaljubljenu. Njena svetlost je sasvim drugačija, lice joj sija; izgleda kao da blista. Ljudi blistaju čak i u svakodnevnoj ljubavi. Šta tek da se kaže za ljubav o kojoj govorim, o kojoj sveti ljudi4 već vekovima govore; o ljubavi izmeñu vas i celog postojanja? Naprosto se pretvarate u svetlost. Telo prestaje da bude materijalna pojava, postaje čista energija. Vi ste samo plamen, a taj plamen ispoljava sve želje, sve čežnje. Taj plamen vas čini delom boje vatre.

Postanite svetiljka ljubavi. Zavolite strasno život. Potreban je jak intenzitet, ako bude mlak neće biti dovoljan. Svoju svetiljku života morate da upalite istovremeno s obe strane. Tada i jedan jedini trenutak postaje više od večnosti.

30.  dan

Ljubav, dobrota, meditacija, istina – svima je potrebna velika snaga. Čovek mora da bude jedinstven. Obični ljudi su samo fragmenti. Sastoje se od bezbroj delova, ali oni nisu sjedinjeni. Kada je čovek slab, tada je podeljen, a snaga je u jedinstvenosti. Uvek kada ste jedinstveni postajete ličnost, doslovno, ličnost je nedeljivost. Ona donosi snagu, ona postaje temelj božanskog.

Sve meditacije su načini kojima vaši fragmenti postaju celina, rastapaju se i meñusobno stapaju, stvaraju u vama neku vrstu jedinstva, stvaraju središte vašeg bića. Kada to središte počne u vama da se

razvija, imaćete dovoljno hrabrosti za odlazak u nepoznato; tada ćete rizikovati sve. Bog traži sledeće;

rizikujte sve, samo tada možete biti dobri, možete postati zaljubljenik, istinoljubivi, božanski.

31.  dan

Bez smeha religija je mrtva. Oživećete samo kada možete potpuno da se smejete, strastveno i jako, tako da smeh pleše u svim vašim ćelijama, da vibrira u čitavom vašem biću; tada se pretvara u nešto više od vas samih, vi postajete samo mali njegov deo, okružuje vas kao aura i nestajete u njemu.

2  Bude.

U smehu zapravo nestaje vaš ego. On možda neće da nestane u vašoj molitvi, molitva će možda da ga osnaži. U molitvi ego može da postane svetiji od vas. Neće da nestane ni zbog vašeg autoriteta i asketizma

–  postaće još čvršći i konkretniji. Meñutim, kada se slatko nasmejete, ego nestaje. U momentu kada se otvori prozor, istog momenta ega više nema. Kada nestane ego, nema ni vas.