DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

TREĆE SLOVO: O stanju početnika i keliota

1. Najpre nam je potrebno smirenoumlje kako bismo na svaku reč koju čujemo, ili pri svakom delu, bili spremni da kažemo: "Oprosti". Jer, smirenjem se rasipaju sve zamke neprijatelja.

2. Nemoj se meriti ni u jednom svom delu, kako bi bio miran u pomislima svojim.

3.  Neka ti lice nosi pečat sete (kad si sam), ali ga pred stranim ljudima pokazuj u prijatnom izgledu, kako bi se u tebe uselio strah Božiji.

4.  Kada pođeš na neki put sa bratijom, udalji se unekoliko kako bi ćutao. Idući, nemoj gledati levo i desno, nego se poučavaj u pomislima svojim ili se moli Bogu u srcu svom. Na mestu u kome predahneš nemoj biti smeo, nego se drži skromnosti u svemu. Prema onome što se iznese pred tebe nemoj brzo pružati ruku, već neka izgleda kao da te prinuđuju da jedeš. Ako si mlađi, ne usuđuj se da pružiš ruku svoju kako bi stavio [hranu] u usta drugog. Na mestu gde vam dopadne da prenoćite, nemoj se zajedno sa drugim pokrivati istim pokrivačem. Pre nego što legneš, satvori mnogo molitava u srcu svom. Ako si se umorio od puta i želiš da se malo namažeš uljem radi pešačkog truda, dozvoli da ti se samo noge istrljaju, stideći se pri tome da ih otkriješ. Međutim, nemoj dozvoliti da ti se celo telo istrlja uljem, izuzev u krajnjoj nuždi ili bolesti.

5.  Ako te, dok sediš u svojoj keliji, poseti strani brat, učini i ti isto, tj. istrljaj mu noge i reci: "Učini ljubav, i uzmi ulje, te namaži ostalo telo". Ukoliko on neće da rado prihvati ponudu, nemoj ga zamarati, a ako je starac, nudi ga sve dok ga [radi uspokojenja] ne namažeš celog.

6.  Kada sediš za trapezom sa bratijom od kojih si mlađi, nemoj im reći: "Jedite, ali se sećajte svojih grehova, da ne biste jeli sa naslađivanjem". Ruku svoju pružaj samo ka onome što je ispred tebe, a ne ka onome što je ispred drugih. Neka tvoja odeća pokriva tvoje noge i tvoja kolena neka budu tesno sjedinjena jedno sa drugim. Ako među onima koji jedu ima stranaca, ponudi im potrebno sa srdačnim izrazom. Kad prestanu da jedu, reci im dva ili tri puta: "Učinite ljubav i jedite još malo". Kada jedeš nemoj podizati lice svoje na onoga koji je nasuprot tebe, niti gledaj levodesno. Nemoj govoriti sujetne reči. Ne pružaj ruku svoju ka onome što želiš ne rekavši: "Blagoslovi". Kada piješ vodu, ne dozvoljavaj da ti grgoće grlo, kao što čine prosti svetovnjaci.

7.  Ukoliko ti se pojavi tečenje u nosu dok sediš sa bratijom, ne briši se pred njima, nego izađi i očisti se napolju. Ne proteži se telom svojim pred drugima. Ako ti se zeva, ne otvaraj usta i zevanje će te proći. Nikako ne otvaraj usta radi smeha, zato što se u tome krije odsustvo straha [Božijeg].

8.  Ne poželi ništa što vidiš kod brata svoga: ni odeću, ni pojas, ni kukulj, i ne ispunjavaj želju svoju da im budeš sličan.

9.  Dobivši knjigu, ne ukrašavaj je, jer je i to strast.

10.  Ako pogrešiš u nečemu, nemoj lagati zbog stida (da priznaš), već učini poklon i reci:

"Oprosti mi". Tako će tvoj greh proći.

11.  Ako ti neko kaže uvredljivu reč, nemoj podizati na njega srce svoje, nego požuri da mu učiniš poklon pre nego što se u tvom srcu rodi nezadovoljstvo na njega, zato što bi za njim brzo došao i gnev.

12.  Ukoliko te neko iznenada ukori zbog neke stvari, nemoj se ustremiti protiv njega, nego učini poklon i reci: "Oprosti mi. Više neću teko činiti. Da li si ti upoznat sa tom stvari ili nisi?" Sve takvo jeste napredak za početnike.

13.  Dok obavljaš rukodelje, nemoj biti nemaran, već se potrudi sa strahom Božijim, da

ne bi pogrešio iz neznanja.

14. Kad se učiš nekom rukodelju, nemoj se stideti da tvom učitelju često govoriš: "Učini

ljubav i pogledaj da li je to kod mene dobro, ili nije".

15. Kad te pozove brat dok si za svojim rukodeljem, raspitaj se šta hoće i, ostavljajući svoje, učini [kao što zahteva].

16.  Po završetku trapeze uđi u svoju keliju i izvrši svoje poslušanje. Nemoj sedati da razgovaraš sa onima od kojih ne očekuješ korist. Ali, ako se radi o starcima koji govore reč Božiju, pitaj svog avu: "Da li da sednem da čujem ili da idem u svoju keliju?" I učini ono što ti on kaže.

17.  Ako te (ava) pošalje na put radi nekog posla, pitaj ga: "Gde naređuješ da noćim?" Navedi mu i ostalo što ti je potrebno. I učini kao što kaže, ništa ne dodajući, niti oduzimajući.

18.  Ako napolju čuješ neke reči, ne uzimaj ih sa sobom, niti ih, vrativši se, prepričavaj drugom. Ako sačuvaš uši svoje, tvoj jezik neće pogrešiti.

19.  Ako poželiš da ostvariš nešto sa čime se onaj koji sa tobom živi ne slaže, odreci se od svoje želje da ne bi došlo do prepiranja i da se on ne bi ožalostio.

20.  Ako stupiš (u neku keliju) da živiš sa bratom kao doseljenik, nemoj mu naređivati ni

u kakvoj stvari, niti želi da mu budeš starešina.

21.  Ako živiš zajedno sa drugom bratijom, nemoj želeti da si ravan sa njima u slavi. Ako ti narede da učiniš nešto što ne želiš, pobedi svoju volju i učini to, kako ih ne bi ožalostio i kako ne bi narušio skromnost i miran život sa njima.

22.  Ako budeš živeo sa bratom i on ti kaže: "Skuvaj mi nešto", pitaj ga: "Šta hoćeš da ti spremim?" Ako on to ostavi tvom izboru, govoreći: "Pripremi šta hoćeš", spremi ono što nađeš, sa strahom Božijim.

23.  Ako živite u zajednici jedni sa drugima, i ako se javi neki zajednički posao, potrudi se i sam. U njemu učestvujte svi. Radi savesti ostalih nemoj štedeti svoje telo.

24.  Svako jutro kad ustaneš, pre nego što se latiš rukodelja, pouči se u rečima Božijim. Brzo i bez lenjosti se potrudi ako je neophodno da najpre nešto dovedeš u red - rogožu ili neki sasud.

25.  Kada se pojavi neko delo koje se nagrađuje, neka u njemu učestvuje i brat tvoj, jer ne treba da mu zavidiš. A ako se radi o nekom malom delu i brat ti kaže: "Pođi, brate, i radi svoj posao, a ja ću ovo sam da završim", poslušaj ga, jer je velik onaj ko sluša.

26.  Kada kod tebe svrati brat putnik, pokaži mu srdačno lice. Pošto ga pozdraviš, ponesi mu prtljag koji nosi, a na isti način postupi i kad ga ispraćaš. Neka tvoj pozdrav bude pristojan i sa strahom Božijim, kako on ne bi pretrpeo štetu. Čuvaj se da ga ne pitaš za nešto što za tebe neće biti korisno, već ga zamoli da se pomoli. Kada sedne, zapitaj ga: "Kako si?", i zaustavi se na tome. Zatim mu daj knjigu i pusti ga neka čita i poučava se. Ako se na putu premorio, daj mu da odahne i operi mu noge. Ukoliko on u razgovoru počne da upotrebljava neke neprilične reči, ti ga sa ljubavlju zamoli: "Oprosti mi, ja sam slab i to ne mogu podneti". Ako je on nemoćan i ako mu je odelo prljavo, operi mu ga. Ako je on prost i ako muje odelo pocepano, okrpi mu ga. Ako je jedan od lutalica, a kod tebe se nađu neki verni, nemoj ga uvoditi kod njih, već mu učini milost u ljubavi Božijoj. Ako je, pak, on brat koji prolazi Boga radi i koji je svratio da odahne, primi ga sa radošću, zajedno sa vernima koji su kod tebe. Ako je siromašan, nemoj ga otpuštati bez ičega, već mu daj od blagoslova kojima je tebe blagoslovio Bog, znajući da ono što imaš nije tvoje, nego da ti je darovano od Boga.

27. Ako brat kod tebe ostavi neki predmet, nemoj ga otkrivati bez njega u želji da saznaš o čemu se radi. Ako je to što ostavlja kod tebe suviše dragoceno, reci mu: "Daj mi to u ruke".

28.  Ako pođeš u nečiji dom i domaćin te, izašavši, ostavi samog, nemoj podizati lice da bi video kakve stvari ima u kući, niti bilo šta otvaraj - ni vratanca, ni sasud, ni knjigu. Kad bude izlazio, ti mu reci: "Daj mi da nešto radim dok se ne vratiš". I radi bez lenjosti ono što ti bude dao.

29.  Nemoj hvaliti ono što nisi video, a o onom što si čuo nemoj govoriti kao onaj koji je

gledao.

30.  Nikoga ne preziri zbog njegove odeće.

31.  Ako stojiš na maloj nuždi, ili sediš za velikom, nemoj biti nemaran, nego se sećaj da

te Bog vidi.

32.  Kada ustaneš u svojoj keliji da vršiš molitvu, nemoj biti nemaran da ne bi, umesto da uzneseš pohvalu Bogu, izazvao Njegovu srdnju. [Na molitvi] stoj sa strahom Božijim i nemoj da se naslanjaš na zid. Noge svoje nemoj da širiš, niti da stojiš na jednoj, savijajući drugu, kao što čine nerazumni. Protivi se srcu svome kako ne bi lutalo za svojim željama, kako bi Bog primio tvoju žrtvu.

33.  Kada pevate [službu] nekoliko vas zajedno, neka svako satvori svoju molitvu (po redu). Ako sa vama bude stranac, i njega sa ljubavlju zamolite da se pomoli. Pomenite mu to dva ili tri puta, premda bez upornosti.

34.  U vreme prinošenja [beskrvne žrtve] protivi se pomislima, utvrdivši svoja čula u strahu Božijem, da bi se dostojno pričestio Svetim Tajnama i da bi te iscelio Gospod.

35.  Pazi da ti telo ne bude neuredno i prljavo, da te ne bi potkrala taština. Početnik, međutim, neka se prepusti svakoj neurednosti u odnosu na svoje telo, jer za njega u tome ima koristi.

36.  Početnik neka nikada ne nosi dobru odeću, sve dok ne dostigne uzrast odraslog: za njega je to lekarstvo. U vezi sa vinom neka sebi postavi kao zakon da u nuždi koristi do tri čaše. Prilikom smeha, nikako ne treba da otkriva svoje zube, a lice treba da spušta naniže sa pobožnim stidom. Ležući da spava neka ostaje prepojasan i neka se potrudi

da svoje ruke ne stavlja unutra (pod odeću), jer telo ima mnogo strasti sa kojima se i srce slaže. Kada ga potreba natera da izađe napolje, neka oblači sandale, a kada je u keliji, neka se podvizava da ne nosi sandale. Kada korača, neka ruke svoje zadene za pojas, da ne bi njima mahao kao svetovnjak.

37. Kada ideš sa starijima od sebe, nemoj ih preticati. Kada se stariji zaustavi da pogovori sa nekim, nemoj biti drzak da sedneš, već stoj sve dok ti ne da znak šta da radiš.

38.  Kada ideš u grad ili u selo, neka ti oči budu spuštene naniže, kako ne bi podigao

borbu protiv sebe u svojoj keliji.

39.  Na putu ne ostaj na konačištu u domu u kojem se plašiš od pada u greh.

40.  Kada saznaš da će tamo gde si nameravao da jedeš biti prisutna i žena za jelom, nikako nemoj pristajati da sedneš. Bolje ti je da ožalostiš onoga koji te je pozvao, nego da tajno u srcu svom učiniš blud. Ako možeš, uopšte ne gledaj čak ni na žensku odeću. Ako ti žena na putu kaže: "Mir ti", odgovori joj u srcu svom, imajući pogled spušten ka zemlji.

41. Kada si na putu sa nekim starcem, nemoj dozvoliti da on nosi prtljag koji imate sa sobom. Ako ste obojica mladi, nosite naizmenično, pri čemu onaj koji nosi neka ide napred.