Treba li potiskivati želje?

Ne pokušavajte da potisnete svoje želje, jer biste rizikovali da postanete apatični. Bili biste lišeni energije i to bi bilo užasno. Želja je, u zdravom smislu reci, energija, a što više energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte želju - shvatite je. Shvatite je. Ne trudite se toliko da je ostvarite, koliko da je shvatite.

Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih lja - shvatite ih, sagledajte ih u njihovom istinskom svetlu.l Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako se l zadržimo na tome da potisnemo svoju želju, nastojeći dal se odreknemo predmeta želje, najverovatnije ćemo ostati! vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i sa-j gledamo koliko je ona uopšte vredna, ako shvatimo daj nam samo utire put ka nesreći, razočaranju i depresiji, 1 tek tada se želja preobražava u to što nazivam "ono čemu] dajem prednost".

Kada se živi sa onim čemu dajemo prednost, ne do- j pustivši da sopstvena sreća zavisi od toga, tek tada smo zaista probuđeni. Krećemo se ka stanju budnosti. Budnost, sreća - nazovite to kako vam odgovara - je stanje j odsustva iluzija, stanje u kome se stvari ne gledaju kroz prizmu onoga što smo i kako smo, već kakve one jesu, u. onoj meri u kojoj je to moguće jednom ljudskom biću. Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i konačno ćete' videti stvarnost, živećete.

Svaki put kad smo nesrećni, nešto je pridodato stvar-] nosti. Taj prirepak nas čini nesrećnim. Ponavljani: vi ste odgovorni za to, vi ste nešto dodali, negativna reakcija unutar vas. Preko svoje reakcije, vi nešto dodajete. I ako razmotrite to što ste dodali, videćete da je to uvek neka iluzija, neka_potreba, neko očekivanje, neki zahtev. Uvek. Iluzije se sve više umnožavaju. Ali kada jednom krenete u pravom smeru, sami ćete to uočiti.

Uzmimo, na primer, čestu iluziju, grešku u mišljenju, da ćete se, ako promenite svet oko sebe, i vi promeniti. Ne možemo se promeniti ako samo menjamo spoljašnji svet. Ako nađete

novi posao, ili novog bračnog druga, ili novu kuću, ili novog duhovnog učitelja, sve to ne znači da ćete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli da promenite svoj rukopis tako što ćete promeniti penkalo. Ili da promenite svoj način razmišljanja tako što ćete pro--meniti šešir.

Očigledno je da se takvim promenama u svetu oko sebe mi u suštini ne menjamo, pa ipak većina ljudi ulaže svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet sopstvenom ukusu, navikama i potrebama. Ponekad us- pevamo u tome - dobije se pet minuta predaha - ali ostajemo napeti čak i u tim trenucima predaha, jer život teče dalje bez zaustavljanja, život se neprekidno menja. Prema tome, ako hoćete da živite, ne možete biti fiksirani u jednoj tački. Ne postoji nikakav oslonac na koji biste mogli da položite glavu. Morate da pratite tok samog života. Kao što je rekao Konfučije: "Onaj koji želi da bude neprekidno srećan mora često da se menja."

Život juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo unazad, zar ne? Kačimo se za prošle događaje i sadašnje događaje. Međutim, kaže se: "Kada se ruka položi na plug, ne može se okrenuti unazad."

Hoćete li da uživate u nekoj melodiji? Hoćete li da uživate u simfoniji? Nemojte se ograničiti samo na poneki akord muzike. Ne ograničite se samo na nekoliko nota. Pustite ih da prolaze, pustite da teku. Čitavo uživanje u nekoj simfoniji je samo u vašoj spremnosti da pustite note da protiču. U suprotnom, ako bi neki poseban akord uzburkao vašu maštu i vi doviknuli orkestru: "Produžite da svirate taj akord, nemojte prestati!" to ne bi više bila simfonija.

Znate li za onu priču o Nasradin-hodži? On je svoje mističko učenje širio pričajući zabavne priče. Glavni lik u ovim pričama uvek je on, Nasradin.

Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom i svirao stalno istu notu. Posle nekog vremena, oko njega se skupila gomila sveta (to se dešavalo na pijačnom trga) i neko mu je rekao: "Lepa je ta nota koju sviraš, hodža, ali zašto ne sviraš i nešto drugo, kao ostali muzičari?"

"Oni su budale!" uskliknuo je Nasradin. "Samo traže i traže pravu notu, a ja sam je našao."