IX.           POGLAVLJE

TRAGANJE

Jasan rezime prethodnih poglavlja, i uvod u ovo, Mudrac daje u sledećem: "Gde ego ne izranja, tamo smo To. Ali, kako dostići tu savršenu Slobodu od ega, ako um ne zaroni u svoj Izvor? Kako da ostvarimo svoje Prirodno Stanje, u kojem smo To, ako ego  ne umre?" (Ulladu Narpadu stih 27). Izvor uma, ono iz čega um izranja, a na čega se ovde ukazuje, jeste Srce, koje, kao što smo videli, treba privremeno da se smatra Obitavalištem samog Sopstva. Naravno, apsolutna je Istina da je Sopstvo Samo stvarno Srce. Ovde se Mudrac poziva na Stanje bez ega kao na naše Prirodno Stanje, jer smo u njemu ono što zaista jesmo, naime, Čista Svest.

Moramo da se oslobodimo ega, što je, kao što nam Mudrac kaže, jedino u čemu se sve religije slažu. One se razlikuju jedino kada je u pitanju priroda Stanja Oslobođenja. Jednom prilikom, Mudracu je postavljeno pitanje: "Koje je od ova dva gledišta ispravno - ono koje kaže da su Bog i duša jedno, ili ono koje kaže suprotno?" Mudrac je odgovorio: "Prihvati se posla oko onoga u čemu se oba gledišta slažu, naime, da moramo da se oslobodimo ega." Prema tome, suštinsko učenje je ono koje nam kaže kako da se oslobodimo ega; sve ostalo je manje važno. Jer, mnogo je važnije da pronađemo način na koji ćemo zadobiti Stanje bez ega, nego da gajimo verovanja (ako ih uopšte ima) u vezi tog Stanja ili o svetu koji nas sprečava da dođemo do njega.

Svi metodi za postizanje Oslobođenja koje različite religije neprestano naglašavaju su na neki način ispravni. Međutim, direktan metod je onaj kojem podučava Mudrac. Ostali samo pripremaju um za pravi metod. Više od toga ne mogu da učine. Mudrac je to ovako objasnio: "Ego ne može da savlada onaj ko za njega misli da je stvaran. On je poput nečije senke. Zamisli čoveka koji ne poznaje pravu prirodu svoje senke. On vidi da  ga  ona uporno prati, pa želi da je se reši. Pokušava da pobegne od nje, ali ga ona i dalje prati. Kopa duboku jamu i pokušava da je zakopa. Međutim, senka se ponovo pojavljuje i nastavlja da ga prati. Može

da je se ponovo oslobodi, samo ako skrene pogled sa nje, ka sebi, izvornom izdanju senke. Tada ga senka više neće zabrinjavati. Tragaoci za Oslobođenjem su poput čoveka iz ove priče. Oni ne uspevaju da vide da je ego samo senka Sopstva. Ono što moraju da urade je da se okrenu od njega, prema Sopstvu, čija je on senka."

Ono što treba uraditi pre nego što se započne Traganje, je da analizirati ego-osećaj i u njemu razdvojiti stvarno od nestvarnog. Već smo videli da ego sadrži element stvarnosti upleten u sebe, naime, svetlo Svesti, koje se ispoljava kao "Ja sam". Ovo predstavlja deo koji je postojan i nepromenljiv. Moramo da odbacimo nestvaran deo, omotače ili tela, i uzmemo ostatak, čisto "Ja sam". Ovo "Ja sam" je ključ za pronalaženje stvarnog Sopstva. Ako ne ispustimo ovaj ključ, kaže nam Mudrac, nesumnjivo možemo da pronađemo Sopstvo. Jednom prilikom je uporedio tragaoca za Sopstvom sa psom koji traži svog izgubljenog gospodara. Psa nešto vodi, naime, gospodarev miris. Praćenjem mirisa, zaboravljajući sve ostalo, on ga na kraju pronalazi. Ovo "Ja sam" u egoosećaju je isto što i gospodarev miris za psa. To je jedini ključ koji tragalac ima za pronalaženje Sopstva. Ipak, to je nepogrešiv ključ. On mora da ga se dokopa, da ga čvrsto drži i usredsredi svoj um na njega, isključivši sve ostalo. Taj ključće tada nesumnjivo odvesti njegov um Sopstvu, izvoru "Ja sam".

Analiza izgleda ovako: "Ja nisam ovo grubo telo, jer kada sanjam, njega zamenjuje drugo telo. Nisam ni um, budući da i u dubokom snu nastavljam da postojim, bez obzira što um prestaje. Nakon buđenja se prisećam dva obeležja spavanja: pozitivnog (čista sreća), i negativnog (neopažanje sveta). Budući da se um i telo pojavljuju na mahove, oni su nestvarni. Budući da postojim neprekidno, Ja sam stvaran, kao čisto "Ja sam". Ove mogu da odbacim kao nešto što nisam Ja, jer su objekti koje Ja vidim. Ne mogu da odbacim ovo "Ja sam", jer je to ono što preostane kada se telo i um odbace. Otuda, "Ja sam" je istina o Meni. Sve ostalo nije Ja."

Na ovaj način nemamo praktično iskustvo ovog "Ja sam". Ono što dobijamo ovom analizom predstavlja samo intelektualno razumevanje istine o Sopstvu. Sopstvo spoznato na ovakav način predstavlja običnu mentalnu apstrakciju. Ono što moramo da iskusimo  jeste  konkretno  prisustvo  Sopstva.  Da  bi  ovo  uradili,

moramo da prekinemo začarani krug tri stanja, o čemu smo govorili u prethodnom poglavlju. Metod kojim ovaj začarani krug može da se prekine je Traganje za Sopstvom, kojem podučava Mudrac.

Može se pretpostaviti da je ovo bio metod koji su sledili Mudraci prošlosti. Na jednom mestu u upanišadskom nasleđu nam se kaže da "Sopstvo mora da se traži". Izgleda da je Gautama Buda sledio ovaj metod. Međutim, njegova tajna je nekako izgubljena. Jer, ono što nalazimo u knjigama nije ovaj metod, već nešto što ćemo da nazovemo tradicionalnim metodom. Prvo ćemo njega da proučimo.

On izgleda ovako: Isprva tragalac saznaje istinu o Sopstvu, kakvu obznanjuje drevno nasleđe, zvano Upanišade. Ove i druge knjige vode učenika kroz filosofsko ispitivanje koje je dato u prethodnim poglavljima. Pokazuje mu se da Sopstvo "nije ovo", "nije ovo" i tako dalje - odbacujući na svakom koraku sve no što se smatralo da je Sopstvo. Na ovaj način se odbacuju grubo telo, životni princip, um i ego. Ili vode učenika kroz tri stanja postojanja i pokazuju mu da sopstva koja se doživljavaju u njima nisu Sopstvo u svojoj prirodnoj veličanstvenosti. Ono što preostaje nakon što se sve ovo odbaci, kaže mu se, jeste stvarno Sopstvo, kao i Vrhovno Biće, hipotetički uzrok i ono što održava sve svetove. Dalje mu se kaže da je ovo Veliko Biće zapravo nevezano, apsolutno, besformno, bezimeno, bezvremeno, besprostorno, jedno bez drugog, stalno nepromenljivo, savršeno izvorište sreće koje navire u ovaj svet i predstavlja celokupno uživanje u njemu.

Sledeći korak predstavlja učenikovo razmišljanje o ovom učenju, posebno o jedinstvu stvarnog Sopstva i Velikog Bića o kome se govori, razmatranje dokaza za i protiv toga. Dok tako čini, mora da upamti da sveto nasleđe predstavlja jedini dokaz koji on može da dobije o istini stvarnog Sopstva, koje je vančulno, te stoga izvan intelekta. Sveto nasleđe je, naravno, autoritativno, budući da jasno predočava svedočanstva Mudraca koji su otkrili Istinu. Kaže mu se da upotrebi logiku, ne da bi omalovažio ta svedočanstva, već da bi mogao da ih prihvati. Jer logika je sama po sebi nekorisna, a može da se upotrebi na bilo koji od ta dva načina, u skladu sa sklonostima onoga ko je koristi. Ona sama ne može da nas odvede do konačnog zaključka. Ovim promišljanjem učenik mora da dođe do zaključka da je sveto učenje ispravno, da je Vrhovno Biće zaista njegovo  najskrovitije  stvarno  Sopstvo,  a  ovaj  proces  mora  da

ponavlja sve dok ne bude čvrsto ubeđen da je istina o Sopstvu izražena u rečenici "Ja sam To".

Treću i poslednju fazu metoda predstavlja meditacija na ovo učenje. Učenik mora da učvrsti svoj um na misao "Ja sam To", isključujući sve ostale misli, sve dok ne dostigne savršenu koncentraciju i dok njegov um ne počne da teče sigurnim tokom meditacije na tu misao. Knjige nam kažu da će se tek nakon ovoga stvarno Sopstvo razotkriti, a neznanje i ropstvo prestati jednom za svagda. Ovo predstavlja trostruki metod kojem podučavaju knjige uputstava.

Mudrac sa Arunačale smatra da ovaj trostruki metod ima svoju svrhu. Kaže da je koristan za pročišćenje i osnaživanje uma, kako bi mogao da postane dobar instrument za Traganje kojem on sam podučava. Jer se snaga uma sastoji u njegovoj oslobođenosti od mnoštva rastresenih misli koje se obično javljaju i rasipaju njegovu energiju. Nesumnjivo je da jedino snažan um može da dostigne cilj, nikada onaj slab. Tako kaže drevno nasleđe, a i Mudrac sa Arunačale: "Direktan metod za ostvarenje stvarnog Sopstva je uranjanje u Srce, traganje za Izvorom iz kojeg potiče 'Ja sam'. Meditacija, 'Ja nisam ovo, Ja sam To,' naravno, pomaže. Ipak, ona nije sama po sebi metod za pronalaženje Sopstva" (Ulladu Narpadu, stih 29). U razgovoru sa jednim posetiocem je rekao: "Rekli su ti da ego nije tvoje stvarno Sopstvo. Ako to prihvatiš, tada jedino moraš da tražiš i da pronađeš to što je tvoje stvarno Sopstvo, stvarno biće čija lažna pojava predstavlja ego. Zašto onda meditiraš na 'Ja sam To?' To samo daje svežu snagu egu. To je kao kad neko pokušava da izbegne 'da misli o majmunu kada uzima lek'. Samim tim što pokušava, on priznaje misao. Da bi se pronašao izvor istine o egu neophodno je pratiti trag ega. Meditacija 'Ja sam To' ne donosi nikakve koristi. Jer, meditacija se izvodi pomoću uma, a Sopstvo je izvan uma. Tragajući za sopstvenom stvarnošću, ego sam od sebe iščezava. Prema tome, ovo je direktan metod. U svim ostalim, ego se i dalje zadržava, i otuda se javlja toliko mnogo sumnji, a večno pitanje čeka da se s njim suočimo. Sve dok to ne učinimo, egu neće doći kraj. Zašto se onda ne suočiti sa tim pitanjem odmah, ne prolazeći kroz mnogobrojne metode?" Svaki metod koji priznaje stvarnost, bilo izričito ili prećutno, ako nismo oprezni, samo nas udaljava od cilja, stanja bez ega.

Mudrac kritikuje ovaj metod na sledeći način: "Ako čovek i dalje meditira 'Ja nisam ovo, Ja sam To,' umesto da ostvari Prirodno Stanje, na koje upućuje upanišadska izreka 'Ti si To,' putem istrajnosti u Traganju 'Ko sam Ja?' jednousmerenim umom - posledica je obične slabosti uma. Jer, ta Stvarnost uvek sija kao Sopstvo." (Ulladu Narpadu stih 32). Ovde je istaknuto da upanišadska izreka, "Ti si To", iskazuje činjenicu da je Sopstvo koje se doživljava u Stanju bez ega Vrhovna Stvarnost. To, dakle, znači da bi Stanje bez ega trebalo da zadobijemo odgovarajućim metodom. Ona nam ne kaže da meditiramo "Ja sam To". Iz ove izreke moramo da shvatimo da ćemo jednim jedinim naporom zadobiti dve naizgled različite stvari, naime, Sopstvo i Vrhovno Biće, budući da su obe jedno isto.

Traganje za stvarnim Sopstvom sastoji se u sakupljanju sve energije tela i uma, odstranjivanjem svih stranih (nepoželjnih) misli, i usmeravanjem tih energija u jedan jedini tok, to jest - odlučnost da se pronađe odgovor na pitanje "Ko sam Ja?". Pitanje može da preuzme i oblik "Odakle potičem?" "Ko sam Ja?", znači "Šta je Istina o meni?". "Odakle potičem?", znači "Šta je Izvor osećaja sopstva u egu?". U ovom Traganju ne sme da se misli da je Izvor neki daleki praotac ili predak u evoluciji, niti da je neko biće koje je postojalo pre rođenja tela, već da je trenutni Izvor. Jedan čovek, koji je, izgleda, mislio da je važno poznavati svoja prošla rođenja, pitao je Mudraca kako bi mogao da sazna nešto o njima. Mudrac mu je odgovorio: "Čemu briga o prošlim rođenjima? Prvo otkrij da li si sada rođen." U ovom, kao i u drugim ispraznim pitanjima, ego se skriva i uspeva da umakne potrazi za Istinom. Zapravo, Sopstvo se nikada nije rodilo, i zato Izvor ne sme da se traži u prošlosti, već u sadašnjosti.

Ovo Traganje je jedini siguran metod da se prekine začarani krug tri stanja; jer on ne samo da umiruje misaoni um, već mu i ne dozvoljava da zaspi i pri tom izgubi svu svest. Zato su ga opisali kao "spavanje na oprezu". Ni u uobičajenom budnom stanju - kada um luta od misli do misli - ni tokom spavanja - kada je čak i osnovna svest "Ja sam", potopljena - ne može da se prevaziđe taj začarani krug. Ipak, za trenutak, tokom prelaska uma iz lutanja budnosti u krajnji mir spavanja, svest dostiže svoju čistotu kao besformno "Ja sam".

Snagom odlučnosti u ovom Traganju, svest se svodi na ovo besformno stanje i kao takva postojano održava, a time se prekida začarani krug i zadobija Stanje bez ega.

Mudrac opisuje metod Traganja na sledeći način: "Baš kao što neko zaroni u jezero, tražeći stvar koja je potonula, tako i tragalac treba da zaroni u Srce, rešen da pronađe odakle izvire ego-osećaj, zaustavljajući govor i životni dah." (Ulladu Narpadu, stih 28). Ovo pokazuje aspekt predanosti u Traganju, kao što se ronilac posvećuje svom cilju - pronalaženju izgubljenog predmeta zaustavljanjem daha i zaranjanjem svom svojom težinom. Isto tako i tragalac mora da bude posvećen pronalaženju stvarnog Sopstva - izvora "Ja sam" u egu sakupljanjem svih životnih i mentalnih energija i usmeravajući ih ka Srcu. Odlučnost da se pronađe Sopstvo predstavlja dinamički element u Traganju, bez kojeg ne može da se zaroni u Srce. Pitanje "Ko sam Ja?", ili "Odakle potičem?", podrazumeva ovu rešenost. Onaj ko zaranja na taj način, kaže Mudrac, može da bude siguran u uspeh. Jer tada se, kaže on, neka misteriozna sila pojavljuje iznutra, obuzima njegov um i odvodi ga direktno u Srce. Ako je tragalac pročišćenog uma i oslobođen ljubavi prema individualnosti, on će bezrezervno da se preda ovoj sili i dobiće najveću moguću nagradu. Jer, čemu god da se čovek posveti, to i dobija, a ne postoji ništa veće od stvarnog Sopstva. Onaj ko ne poseduje ovu savršenu predanost, moraće neprestano da praktikuje Traganje, sve dok um ne postane čist i snažan, ili da praktikuje neku drugu meditaciju ili predanost Bogu.

Predanost podrazumeva odricanje, što znači nevezanost za nestvarno; tako nas uče Mudraci. Onaj ko se nečemu snažno posvećuje, prema ostalom je daleko ravnodušniji. Onaj ko se posvećuje Sopstvu koje se nalazi unutra, daleko je ravnodušniji prema svetu koji se nalazi spolja. Predanost i odricanje su kao dve strane jedne iste medalje - neodvojivi su. Odricanje osnažuje um i osigurava uspeh u Traganju. Ovo saznajemo iz svakodnevnog životnog iskustva. Ko god da se posveti nekom svetovnom cilju, odriče se svega što mu stoji na putu, i ostvaruje taj cilj. Naravno, odricanje je isto tako neophodno za sticanje najvećeg mogućeg dobitka, Stanja bez ega. Ipak, moramo da se potrudimo da odricanje ispravno shvatimo. Ono predstavlja pročišćavanje uma,

jedno skladno i koncentrisano usmeravanje uma ka cilju - a ne puko pridržavanje spoljašnjih formi samoodricanja.

Rekli su nam da bi trebalo da praktikujemo zaustavljanje govora i disanja. Međutim, Mudrac kaže da dah ne mora aktivno da se zaustavlja, ukoliko je rešenost snažna i trajna, jer bi se dah tada automatski zaustavio, a energije koje su do tada upravljale telom, uvukle bi se i ponovo se sjedinile sa umom, na taj način  mu omogućujući da zaroni u Srce. Ovo sakupljanje životnih energija je od suštinskog značaja, jer sve dok su one ujedinjene s telom, um ne može da se okrene od tela i sveta i zaroni u Srce. Kada disanje prestane usled snažne odlučnosti, um više nije svestan tela i sveta. Telo tada postaje nalik lešu.

Ako tragalac nema potrebnu snagu predanosti, tako da se disanje ne zaustavlja samo od sebe, njemu se savetuje da izazove zaustavljanje daha pomoću jednostavnog metoda posmatranja disajnog procesa. Kada sa sigurnošću održavamo ovo posmatranje, dah se usporava i konačno zaustavlja. Tada um postaje miran - oslobođen uznemiravajućih misli - i može da se posveti Traganju.

Kao i prilikom bilo koje druge meditacije, tako i prilikom sprovođenja Traganja, mogu da se pojave misli iznenađujuće raznolikosti i da rastrzaju um, tako da može da dođe do osećaja poraza i obeshrabrenja. Mudrac nam kaže da se ove misli pojavljuju samo da bi bile savladane, i otuda nema potrebe da se tragalac za Sopstvom obeshrabri - da to prihvati kao poraz. Ako izgleda da do uspeha ne može da dođe u bliskoj budućnosti - već samo nakon dugog odlaganja - trebalo bi da se ta misao odbaci prisećanjem da vreme samo po sebi nije stvarno i da se Sopstvo ne nalazi u vremenu. U jednoj drevnoj knjizi je istaknuto da tragalac za stvarnim Sopstvom mora da bude isto toliko postojan i strpljiv, kao da pokušava da isuši okean, vadeći iz njega vodu, kap po kap. U jednoj drugoj knjizi postoji priča o jednom paru vrabaca čija je jaja odnelo more: ptice su čvrsto odlučile da pronađu jaja i da u isto vreme kazne more tako što će ga isušiti. Ovo su učinile tako što su neprestano zaranjale u vodu i otresale na obalu kapljice koje su se priljubile uz njih. Basna kaže da su se na kraju umešali bogovi i da su jaja vraćena.

Svaka strana misao koja se tokom Traganja pojavi i savlada, povećava snagu uma, kaže Mudrac, i tako dovodi tragaoca jedan korak bliže cilju.

Kada je tragalac dovoljno dugo istrajao u Traganju, a unutrašnja snaga se pojavila i obuzela um, do Srca se brzo stiže. Um, takoreći, biva sveden na stanje čiste Svesti i počinje postojano da sija u svojoj čistoj formi, kao besformno "Ja". Mudrac ovu besformnu Svest zove "Ja sam Ja", da bi napravio razliku između nje i ego-osećaja, koji ima formu "Ja sam ovo (telo)". To označava prestanak postojanja ego-forme; konačni ego je progutalo beskonačno Sopstvo. Gubitkom konačnog ega se gube i sva nesavršenstva i ograničenja koja pritiskaju život. Željama i strahu dolazi kraj, kao i grehu i odgovornosti. Stvarno Sopstvo nije nikada bilo podložno ovima - oni su pripadali egu i njega ne mogu da nadžive. U Stanju bez ega Sopstvo obitava u Sopstvenoj slavi. Mudrac koji je pronašao Sopstvo odbacivši ego, nije individua, kako to može da izgleda nezrelim učenicima i ostatku sveta.

Mudrac preporučuje i meditaciju čistog "Ja sam" ili "Ja" - "Aham" - kao nečega što donosi isti rezultat kao i Traganje. On kaže: "Budući da je Njegovo Ime 'Ja', sadaka koji meditira na 'Ja' biva odveden Srcu, Svetu stvarnog Sopstva." (Guru Vachaka Kovai, stih 716).

Kako uskladiti predanost Sopstvu i svakodnevnu rutinu u obavljanju posla koju zahteva svet? Ovo pitanje je Mudracu postavio jedan čovek koji je vozom došao iz udaljenog mesta. Mudrac mu je ovako odgovorio: "Zašto misliš da si ti aktivan? Uzmi slučaj svog dolaska ovde. Otišao si od kuće kolima, zauzeo svoje mesto u vozu, sišao na stanici (u Tiruvanamalaiu), ponovo ušao u kola i našao se ovde. Kada te pitaju, kažeš da si ti došao ovde iz svog grada. Da li je to istina? U stvari, ostao si tamo gde si i bio; samo su se vozila kretala. Isto kao što za ova kretanja misliš da su tvoja, tako isto misliš da su i ostale aktivnosti tvoje. One nisu tvoje; one su Božje." Pitalac je primetio da bi takav stav jednostavno doveo do praznine uma i da bi u radu došlo do zastoja. Mudrac mu je rekao: "Uzdigni se do te praznine, pa mi onda reci." Kada uvidimo da Sopstvo nije delatelj, shvatamo da nije neophodno da se iskreni tragalac povlači iz svojih svetovnih aktivnosti - da postane osamljenik ili pustinjak - da bi nastavio Traganje. Jednostavno

može da dopusti umu i čulima da obavljaju svoj posao automatski, ne zaboravljajući da on nije delatelj, aktivno sprovodeći Traganje ili meditaciju, kao što se odvija mišljenje u toku hodanja.

Da bi se prihvatili Traganja ne samo da nije potrebno napustiti svakodnevne aktivnosti - postati osamljenik ili pustinjak, već izgleda da bi za većinu bilo poželjno, prema onome što je Mudrac rekao, da nastavi aktivnost kako bi se pripremili za Traganje. Mudrac nam kaže da se rastapanje uma u Sopstvu postiže pravilnim negovanjem znanja da je um samo utvara Sopstva, što se može činiti tokom svakodnevnih aktivnosti. Aktivnosti na taj način mogu da se iskoriste kao priprema za Traganje. Kada se ovo znanje

-    da je um samo utvara stvarnog Sopstva - čvrsto utemelji, tada će biti lako da se posvetimo Traganju i da budni istrajemo u njemu do samog kraja.

Mnogo puta je Mudracu postavljeno pitanje, da li je neophodno odreći se kuće i porodičnih veza i krenuti na put kao asketa koji prosi. Mudrac je rekao da, ako je nekom suđeno da postane asketa, pitanje se ne bi ni pojavilo, ali da po pravilu to nije neophodno. Jednom prilikom došlo je do kratkog razgovora. Posetilac je pitao: "Da li da napustim kuću, ili mogu u njoj da ostanem?" Mudrac je odgovorio: "Da li si ti u kući, ili se ona nalazi u tebi? Treba da ostaneš baš Tamo gde jesi, čak i sada; iz Toga ne možeš da odeš." "Znači, mogu da ostanem kod kuće." "Nisam to rekao. Slušaj. Treba da ostaneš postojan na tom Mestu koje je prirodno uvek tvoje." Pitalac je mislio da on boravi u kući; međutim, istina je da se ceo svet nalazi u njemu kao stvarno Sopstvo. Znači, rečeno mu je da ostane u Sopstvu, to jest, da prestane da misli da je svet stvaran. Jednom drugom prilikom, Mudrac je rekao: "Domaćin koji ne misli 'ja sam domaćin' predstavlja istinskog asketu, dok jedan asketa koji misli 'ja sam asketa' to nije. Sopstvo nije ni asketa ni domaćin."

Može da se primeti da prihvatanje asketskog načina života predstavlja ozbiljnu stvar. Mudrac ističe da je u svakom slučaju um taj koji treba da se uskladi sa Traganjem, i ako to ne može da se uradi kod kuće,  neće biti nimalo lakše da se  uradi na nekom drugom mestu.

Nešto izuzetno korisno, što učenik mora da iskoristi kad god je moguće, jeste društvo Mudraca. Izgleda da sveto nasleđe koristi čak

i hiperbolu dok preporučuje ovo. Mudrac otvoreno citira ove izreke. Koliko će neko da ima koristi, zavisi od njegovog razumevanja i predanosti Mudracu kao Guruu. Takva predanost je izuzetno važna, što ćemo videti u sledećem poglavlju.

Učeniku se daje važno upozorenje u jednom delu manjeg obima koje se pripisuje Mudracu Šankari, a Mudrac ga prihvata. "Čovek uvek treba da promišlja o istini o Nedualnosti, ali ne treba da nastoji da učenje primenjuje na svoja dela. Meditacija na Nedualnost je prikladna, što se tiče sva tri sveta. Ipak, shvati da ne treba da se primenjuje na Gurua." Možda je teže razumeti zašto se daju ove opomene. Međutim, ako se prisetimo sposobnosti ega da iskrivljuje i osujećuje čak i iskrene napore da se ostvari Istina - što bi predstavljalo njegovu smrt - ne bi trebalo da budemo zbunjeni. Razmišljanje o istini Advaite ima za cilj da rastopi ego i osnaži predanost Istini.

Međutim, delanje sa advaitskog gledišta bilo bi pogubno, jer bi takvu akciju sprovodio neprijatelj. Dok smo u neznanju, dualnost i dalje nastavlja da se pojavljuje kao stvarna, zbog ego-osećaja, tako da je advaitsko delanje nemoguće sprovesti. Jedino Mudrac može da pokrene Advaitu u delo, jer je lišen ega. Zbog toga nas sveto nasleđe, kao i Mudrac, savetuju da ograničimo svoje aktivnosti i da ih ne povećavamo, kako bi ego dobio što je manje moguće prostora da osujeti naše napore. Ovde je korisno prisetiti se da teorijsko poznavanje Sopstva ne uništava ego, neprijatelja koji se nalazi u nama.

Predanost Guruu kao inkarnaciji Boga je ispravna i neophodna, što ćemo videti kasnije. Sve dok neko ima ego, ne bi bilo mudro da Gurua posmatra kao sebe, jer bi stvaran ishod bio nešto sasvim drugačiji. To bi nekoga navelo da poveruje kako je jednak Guruu. Biti zaista jedno sa Guruom, znači biti bez ega. Otuda upozorenje da se ne umišlja istovetnost sa Guruom.

Naredna upozorenja i uputstva su iz Guru Ramana Vachana Mala, Sadhakachara prakarana.

"Zaborav (Sopstva) uistinu predstavlja Smrt. Zbog toga, onaj ko želi da nadvlada smrt putem Traganja, mora da se pridržava samo jednog pravila, da ne zaboravlja."

"Budući da čak i usled sopstvenih aktivnosti čovek zaboravlja (Sopstvo), zar nije izlišno govoriti da onaj ko je zauzet Traganjem za Sopstvom ne treba da se upliće u rad drugih ljudi?"

"Iako postoje brojni propisi, pravilna ishrana je za sadaku (tragaoca) dovoljna samo po sebi, budući da uvećava svojstva Satve"

"Pravilno uređenje ishrane znači da čovek treba da vodi računa o vremenu koje je potrebno stomaku da se odmori, a kada  je gladan, da uzme ograničenu količinu Satvičke hrane."

"Sve dok ego konačno ne umre, jedino je poniznost korisna za sadaku. On ne bi nikada trebalo da prihvati iskazano poštovanje drugih."

"Posuda tone, jer se puni vodom. Deblo pluta, jer u njega ne ulazi voda. Onaj ko se vezuje, postaje zarobljen. Onaj ko se ne vezuje, nije u ropstvu, čak i ako boravi u kući."

"Čovek treba da prebrodi nesreće sa verom, hrabrošću i iskrenošću, imajući u vidu da one dolaze Božjom Milošću, s ciljem da osnaže."

"Za onog ko je posvećen Najvišem, bolje je da živi u svetovnim uslovima zbog kojih bi ga ljudi žalili, nego u onim zbog kojih bi izazivao zavist."

"Ravnodušnost prema svemu, uz vedar um, bez želje i bez mržnje, divan je način života za sadake."

"To što se naziva sudbina, ne predstavlja ništa drugo, do dela koja je neko učinio ranije. Prema tome, sudbina može da se izbriše uz primereni napor."

"Ono što se obavlja mirnog i čistog uma, predstavlja ispravnu akciju. Sve što se obavlja uzrujanog uma, poteklog iz želje, predstavlja pogrešnu akciju."

"Biti nevezan i miran, predajući sav teret Bogu Svemoćnom, predstavlja najviši tapas."

"Kao što žito koje ostane u podnožju stožera u žrvnju nije zdrobljeno, tako ni one koji uzimaju utočište u Bogu ne dotiču ni velike nesreće".

"Kao što magnetska igla ne odstupa od pravca severa, tako i oni čiji su umovi posvećeni Bogu, ne odstupaju sa pravog puta kroz iluziju."

"Nikada ne ostavljaj prostora zabrinutosti, pitajući se: 'Kada ću dostići to Stanje?' Ono je izvan prostora i vremena, te zato nije ni daleko ni blizu."

"Prožimajući sve Sopstvenom prirodom, Sopstvo je večno slobodno. Može li Ono da bude zarobljeno Majom? Zato, ne daj oduška očaju."

"Mišljenje 'Ja sam jedna labilna duša', pojavilo se usled napuštanja sopstvene postojane Prirode. Sadaka treba da odbaci ovo mišljenje i da miruje u Vrhovnoj Tišini."

"Ovo je način za prevazilaženje nestalne prirode uma. Gledaj na sve što posmatraš i na posmatrača kao na stvarno Sopstvo."

"Kao što je nepotreban trn koji se iskoristio da bi se izvadio drugi trn, isto tako i dobra misao, koja služi za isterivanje loše misli, takođe treba da se napusti."

"Kao što čovek zaroni u more s (teškim) kamenom i vadi bisere, tako bi sa nevezanošću trebalo zaroniti u Srce i ostvariti Sopstvo."

Traganje za stvarnim Sopstvom se u osnovi razlikuje od svih ostalih popularnih metoda sticanja Oslobođenja. Oni su poznati kao Joge. Četiri od njih su opšte poznate, naime, Joga akcije, predanosti, kontrole uma i ispravnog razumevanja. Mudrac ih u ovoj izreci upoređuje sa Traganjem: "Traganje 'Ko je taj čija su dela, odvojenost (od Boga), neznanje ili odvojenost (od Stvarnosti)?', samo po sebi predstavlja Joga akcije predanosti, ispravnog razumevanja i kontrole uma. U Istinskom stanju (Sopstva) - neokaljanom i blaženom iskustvu čovekovog Sopstva - ovakvo ispitivanje više nije potrebno, budući da je sam tragalac, 'Ja' iščezao". (Ulladu Narpadu Anubandham, stih 14). Ovde je razjašnjeno da u te četiri Joge sledbenik smatra da je ego on sam, te zato pripisuje Sopstvu neke od nedostataka koji se u njemu (samom) pojavljuju zbog tog zaključka. Jogi akcije smatra da je Sopstvo delatelj akcija, i da zato obavezno mora da snosi njihove posledice. On želi da poništi ove akcije drugim akcijama. Jogi predanosti je ubeđen da se razlikuje od Boga, i ima potrebu da se sjedini s Njim putem predanosti. Jogi

ispravnog razumevanja misli da se Sopstvo nalazi u neznanju, i želi da otkloni to neznanje. Jogi kontrole uma misli da je Sopstvo odvojeno od Stvarnosti, i traži ponovno sjedinjenje pomoću kontrole uma. Ovo su pogrešne pretpostavke, budući da ne postoji individualna duša - jer je čitav poredak sveta iluzija. Kada se stvarno Sopstvo traganjem pronađe, otkriće se da ono nije nikada bilo zarobljeno, već da je večno savršeno. Tragalac za Sopstvom kreće od ove spoznaje. Kada putem Traganja ego umre, videće se da ni ove četiri mane, niti četiri leka, nemaju šta da traže u Stanju bez ega, koje je jedino stvarno. Mudrac je jednom prilikom rekao piscu ove knjige da Traganje predstavlja Veliku Jogu - Maha Jogu, a razlog je taj, kao što je ovde pokazano, što su sve Joge uključene u Traganje.