Toro

Zrela vocka
iznad glave tvoje.
- Na žalost; Dosta ste sena pojeli!

Taeno moj slucaj, pomislio sam, kada sam ovu recenicu procitao. Toro,
iako mu je ime francusko, ziveo je u Severnoj Americi i pisao na engleskom. Ime mu se nalazi u svakom iole vrednom katalogu, jer je Vaiden doziveo vise od stotinu izdanja. S razlogom. Treba zamisliti ovog eoveka u najboljim mu­ zevnim godinama, iako je posvrfavao ozbiljne skole, kako jednog dana okre­ ee leda civilizaciji, zapueuje se u divljinu, gradi kueu od balvana, lovi, peca, sece drva, ore, i sam provodi cele dve godine. To je Valdenova tema, i po tome se vidi da u svetu jedva da i postoji privlaenija knjiga. On je stvamo znao sta znaci: Na pafo! Dosta ste sena pojeli!
Inace na svakoj stranici ima ponesto o cemu vredi razmisljati. Na jednom mestu kaže: ,,Nauka laže. Svaka stvar je nistavna ako se pogleda ispod mikroskopa. Zamisli eoveka, konja, pticu u desetohiljaditom uvećanju." Zar nije sjajno? Iiiovo: ,,U svakom dostojanstvu ima nesto od talasanja sfera." Ko to ne razume, on ne zna sta je more i sta je vetar. Zatim: ,,Iza velikih dela nalazi se beskrajna dokolica, kao iza sveta beskrajan prostor." Kao da je za mene pisano i toga se ne bih odrekao ni za kakve pare. Za umetnika kafo: ,,Ako umd da kazd sto nikada need Cuti, ako umes da napisd sto nikada neees procitati." 0 istoj temi: ,,Umetnik treba lako da radi, isuviSe mnogo rada pokvari umetnicko delo."
Na kraju samo jos dva citata: ,,Istorija se isto tako malo sme kriticki gle­ dati, kao i jedan predeo." To je jedan. Drugi mi je jos viSe potaman: ,,Sasvim je cudno sto se i u najbeznacajnijim stvarima svakodnevnice nalaze upuCiva­ nja na natprirodno."

Pokufao sam da u dve odrednice imitiram Toroa na taj nacin sto iz nje­ govih dela preuzimam odredene paragrafe, ideje i reCi. Uzivam u tome sto sada ne pravim razliku izmedu svoga i tudega. Ovaj put, velim, neka bude sasvim svejedno ko je ovo pisao, Toro iii ja.

Setnja (Walking)

je zacelo. Prema zapadu eovek ide ka vrtu Hesperida. Zapad je podneblje misterija i poezije.
Puteve je najbolje izbegavati. Put na koncu vodi u politiku. Ako eovek seta dovoljno iii ako se popne na brdo i pogleda naokolo, s cudenjem pri­ mecuje kako je malo puteva u predelu.

Tokom celog zivota susreo sam se samo s jednim, iiidva eoveka koji su se razumevali u umetnost setnje, one stenje koja je genijalnost, one koja je, tako reCi, sveto lunjanje. Engleska rec sauntering, koja isto to izrafava, starog je porekla. Nastala je u ono vreme kada su mnogi - u srednjem veku - spartali drumovima, ziveli od milostinje, i hodocastili u Sainte Terre, Svetu zemlju. U Svetu zemlju su isli ovi Svetozemaljci, ovi suntereri, sveta lunjala.
Ima pak onih koji saunterer tumace od sans terre, sto znaci bez zemlje, bez domovine, u dobrom smislu onaj ko nema doma, jer mu nije ni potreban, jer se na svakom mestu oseca kao kod svoje kuce. To je tajna uspefoog lunjanja. Onaj ko sve vreme sedi kod kuce jos mofo biti najveca skitnica na zemlji; ali lunjalo manje skita od krivudave reke koja vredno trazi najkraCi put ka moru.
Svaka setnja je krstasko hodocasce, mi setaCi smo krstasi strasnog srca. Ako mazes da ostavis oca, majku i bracu i sestre i fonu i decu svoju i prijatelje tako da ih vise nikada neces videti, ako namiris sve dugove, napises testa­ ment, dokrajcis sve svoje nedovrsene poslove, slobodan si i spreman si da kreneS u setnju.
Moji poznanici cesto kafo kako bi voleli kad bi umeli da lunjaju kao ja. Ova sloboda, bezbriinost, nezavisnost ne mofo se kupiti ni za kakve pare. Da bi eovek umeo da seta, to je dar, i to dar neba. Ambulator nascitur, non fit. Cudim se sto vec popodne, kada je svako proCitao sve novine, na ulicama ne zavlada opsta guiva, i sto se ljudi ne raspde na sve strane sveta da malo proskitaju.
Setnja nema nikakve veze s onom higijenskom askezom koju ljudiyrak­ tikuju iz zdravstvenih razloga. Svakodnevna setnja je avantura dana. Covek odlazi izvoru zivota. Karla putnik zapita Vordsvordovog slugu, koja je radna soba njegovog gospodara, dobija odgovor: Ovo ovde je biblioteka, radna soba
· je, pak, iza kapije.
Setnja je najbolja kad eovek krene bez primisli, tek onako bez sesira i kaputa, a vrati se uvece iii nocu. Naravno, to je moguce samo leti, a to je klasicno doba setnje. Zimi pripreme, odevanje sve zagorcava. Mnogi poku­ favaju da povefo sa sportom. Nisam pristalica. Teske cipele, tople carape, debela kofolja, rukavice, dfomper, vreo caj, paziti na vreme. Priprema za jedan skijaski izlet trazi gotovo isto toliko obazrivosti kao pljacka banke.
Narocitu car ima ako eovek krene u setnju prema istoku iiiprema zapadu. Ako krenem prema istoku, onda se priblifavam mestu gde sunce izlazi, gde

Bez principa
(Life without principles)
Da bi eovek ziveo lepim zivotom, raspolozenje treba da mu je cisto; da bi mu raspolozenje bilo Cisto, treba dobro da vari; da bi dobro vario, treba da seta; da bi dobro mogao da seta, treba da zivi bez principa.
Celu glupu strku za novcem, uzbudenja dnevnih listova, politiku Toro smatra ne samo grefoom praznovericom. Sve to, kaze kao neki Kinez, nije prakticno. Praktieno je ono sto je korisno. A korisno je lepo ziveti; za to je potrebna cistota raspolozenja, a za to treba dobra probava, a za ovo, pak, setnja, i konaeno za ovo treba da eovek nema principa.
Principi su najneprakticnije stvari na svetu. Ako neko kafo: demokratija pomafo eovecanstvu na njegovom putu prema miru, svet se smesta preok rene. Razume se, i onda ako se kaze: treba se boriti protiv demokratije. J onda ako se kafo: svako se svakog dana mora umiti, iii: svetom treba cia vladaju samo celavi, iii: iz metodienog poznavanja izvire znanje. Ovakav prin­ cip eoveka lifava radosti bezbriine setnje, a ako nema setnje, nema dobre probave, ako nema dobre probave, nema Cistog raspolofonja, ako nema Cis­ tog raspolozenja, propao je lepi zivot.
Ranije sam pisao nesto, gde sam na najodlueniji naCin pospesivao neki uvid. Nemnogo potom izjavio sam da je uvid suvifan. Neko me je upitao: kako je moguce da se tako brzo odricem svojih principa? Pozeleo sam da mu odgovorim: principi su dobri da ih se odricemo. Samo zato nisam odgovorio jer sam znao da je i to princip, i najispravnije je ako ga cak i ne poreknem.
Drugom prilikom veoma me je obradovala jedna Geteova misao. Ovako glasi: nije dovoljno ako za svoje prijatelje frtvujemo zivot, treba za _njih da se odreknemo i svojih principa.
Mislim da je princip za modernog gradskog eoveka, takozvanog civili­ zovanog eoveka isto sto i fetis za Indijanca iii crnca. Surogat dtiSe. PlaSi se da ce izgubiti dusu. Treba je negde saeuvati, i skriva je u evrsti princip kao Indijanac u mani, crnac u fetifo. Zato su principi opasni i zato su u stanju da poremete i varenje, jer su puni mane, odnosno duse. Samo primitivan eovek ima princip. Jadnik, ne zna da je negde zatvorio svoju dtiSu. Sam sebe Iisav; slobode. I kako mofo da se seta eovek bez slobode? Jedino da se vrti u krug kao zatvorenik u dvoristu tamnice. Tako se setaju ljudi po gradskim ulicama neprekidno u krug oko sopstvenih principa.

Radikalan naCin odvikavanja od principa jeste njihovo ismevanje. Bez izu­ zetka svaki princip, svakog eoveka vernog principu, pa cak i samog sebe. Principi sve mogu da izdde, cak i muciliste. Ne samo da izdrfavaju, trijumf principa je upravo lomaca. Jedino se plasi smeha, ali njega bas jako. Zato ako neko nesto tvrdi veoma ozbiljno, najbolje mu se smejati u oci. Svako drugo resenje je samo poluresenje.
Kako eovek da prepozna princip? Po odeCi. Princip, molim vas, nosi emu odeeu, svestenicki talar, dostojanstveno se krece, ima sladunjav glas, i uvek vrsi objavljenja. Eto, na primer, principa ciji je naziv: ,,Radnici odrfavaju svet". Stavite mu na glavu decji vencic od maslacka, obesite mu oko vrata zvonce, u ruku mu stavite lutku, potegnite ga za dugmad talara i viknite: Uja! Ti predstavljas radnike? Videcete da ce se princip zarumeneti od besa. Pro­ testujem, reCi ce, sto se podrugujete ovako ozbiljnoj gospodi. A vi, molim vas, smireno uzmite kredu, na leda crnog talara ispisite lepim citljivim slovima: Magarac na prodaju. Princip ce se razbesneti i pocece da se dere. Ne plasite se. Predlozite mu da se igrate malo crvenih rukavica.
Pa to je nihilizam! Nije, molim vas, reCi ce Toro, i nihilizam je princip.