To što Nebo celinom i delovima predstavlja čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog

76.  Da po Božanskom Ljudskom Gospodnjem Nebo u celini i delovima predstavlja čoveka, zakljućak je iz svega onoga što beše pokazano u prethodnim brojevima: I Da je Gospod Bog Neba; II Da Božansko Gospodnje ćini Nebo; III Da se Nebo sastoji od neizbrojnih Društava, IV Da Nebo kao celina, predstavlja jednog jedinog čoveka; V Da svako Društvo u Nebu predstavlja jednog čoveka; VI Da Anđeo ima savršen ljudski oblik. Iz svega ovoga izvodi se zakljućak da je Božansko, pošto saćinjava Nebo, Ljudsko po obliku. Da je ovo Božansko u stvari Gospodnje Božansko Ljudsko, može se još jasnije videti iz izvoda “Nebeskih Tajni” sabranih da bi služili kao kruna ovoga   broja i kao kratak pregled. Da je Gospodnje Ljudsko u stvari Božansko, a ne - kao što se misli u Crkvi - da ono to nije, to se može videti iz izvoda, a isto tako i na kraju dela “Nebesko Ućenje Novog Jerusalima”, gde je reć o Gospodu.

77.  Da je to tako, bilo mi je dokazano velikim brojem iskustava, o kojima treba reći u onome što sledi. Svi Anđeli opažaju Božansko samo u Ljudskom obliku; i što je zaćuđujuće, na višim Nebesima samo se tako može misliti o Božanskom. Da oni tako misle, dolazi od SŠmoga Božanskog koje utiće, kao i od sŠmog oblika Neba prema kojem  se njihove misli šire oko Anđela; jer svaka misao, koja pripada Anđelu, prostire se, i u tom prostiranju je i njihov um  i mudrost. Zbog toga tamo svi priznaju Gospoda, jer božansko Ljudsko postoji samo u Gospodu. I ne samo da su mi to Anđeli rekli, već mi je bilo dano da to vidim, kad bejah uzdignut u unutarnje sfere Neba. Tamo je jasno da što je Anđeo pametniji, to bistrije opaža; otuda i to da im se Gospod pokazuje; On se pokazuje u obliku Božansko- Anđeoskom, a to je oblik Ljudski, i to se pokazuje onima koji priznaju i veruju u Božansko vidljivo, a ne onima koji veruju u Božansko nevidljivo. Oni mogu videti Njegovo Božansko, dok ovi drugi ne mogu.

78.  I pošto Anđeli ne opažaju Božansko nevidljivo koje nazivaju Božansko lišeno oblika, već Božansko vidljivo u Ljudskom obliku, njima je zajednićko da kažu da je Gospod Jedini čovek, i da su oni ljudi samo po Njemu, i da je svaki ćovek po tome kako prima Gospoda. Pod primanjem Gospoda oni razumeju prihvatanje Dobrog i Istinitog  koje proizlazi iz Njega, jer Gospod je u svom Dobru i svom Istinitom; oni to nazivaju mudrošću i umom. Oni kažu: svak zna da um i mudrost ćine ćoveka, a lice bez njih ga ne ćini. Da je tako, vidi se po Anđelima iz unutarnjih Nebesa. Ti Anđeli, pošto su po Gospodu u dobrom i istinitom, stoga u mudrosti i umu, imaju najlepši i najsavršeniji ljudski oblik; Anđeli nižih Nebesa imaju oblik manje savršen i manje lep. Obrnuto je u Paklu; u svetlosti Neba, oni izgledaju ne ljudi, već ćudovišta. Oni su, naime, u zlu i obmani, a ne u dobru i istini, pa su oprećnost mudrosti i  umu; eto zašto se njihov život ne zove život već duhovna smrt.

79.  Pošto Nebo, u celini i u delovima, predstavlja ćoveka prema Božanskom Ljudskom Gospodnjem, Anđeli kažu da su oni u Gospodu, a neki dodaju da su u telu Gospodnjem; pod tim oni razumeju da su u dobru Njegove ljubavi. “To je ono što Gospod ući, govoreći: “Budite u Meni i Ja ćuu vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u Meni ne budete... jer bez Mene ne možete ćiniti... ništa. Ostaćete u ljubavi mojoj: ako zapovijesti Moje uzdižete” (Jovan XV. 4 do 10.).

80.  Pošto se u Nebu Božansko opaža na takav naćin, u svakog ćoveka koji prima uticaj Neba usađeno je da misli o Bogu u ljudskom obliku. To su ćinili drevni, to ćine i ljudi naših dana, kako van Crkve, tako i u njoj. čisti (ćesto nazvani i nišći) u mislima Ga vide poput drevnih ljudi, a to je kao Starca u blistavoj svetlosti (sicut Antiquim in candore). Ali, oni koji su od sebe odstranili uticaj Neba vlastitim umom i zlom života, ti su ugušili to usađeno. Oni koji su ga ugušili vlastitim umom hoće jednog nevidljivog Boga, a oni koji su to ućinili lom svoga života, ti neće nikakvoga Boga; ni jedni, ni drugi ne znaju da postoji takvo usađeno verovanje, jer ga u njima nema, dok je ono u stvari samo nebesko Božansko koje prvo utiće u ćoveku van Neba, jer je ćovek rođen za Nebo, i jer niko ne dolazi u

se pokazalo visoko prema istoku kao belo-ružićasti oblak opkoljen sitnim zvezdama; taj se oblak postupno spuštao, i spuštajući se postajao sve veći, dok ga konaćno ne videh u savršenom ljudskom obliku. Sitne zvezde oko oblaka  behu Anđeli koji su se tako pokazivali u svetlosti potićućoj od Gospoda.

70.  Treba znati i to, da ljudski oblici koji predstavljaju dva razlićita Društva nisu isti; oni se međusobno razlikuju

kao ljudska lica od iste loze; i to s razloga slićnog onome o kome je bilo govora u br. 47, to jest, da se ona razlikuju prema menjanju dobra u kome su i kojem duguju svoj oblik. Društva koja se opažaju u najsavršenijem i najlepšem ljudskom obliku, ona su iz Unutarnjeg ili Najvišeg Neba, to jest iz središta Neba.

71.  Vredno je pomenuti da je taj ljudski oblik utoliko savršeniji ukoliko je više Anđela koji saćinjavaju to Društvo; jer razlićitost raspoređena u nebeskom obliku ćini savršenost (kako beše pokazano u br. 56). A razlićitost je veća tamo gde je veći broj. Svako nebesko Društvo brojno se uvećava svakog dana, te postaje savršenije, u srazmeri  kojom se uvećava, pa tako ne samo da se Društvo usavršava, nego i Nebo u celini, jer Društva saćinjavaju Nebo. Pošto se Nebo usavršava množinom, vidi se koliko se varaju oni koji veruju da se Nebo upotpunjavanjem zatvara. A upravo je obrnuto: ono nije nikada zatvoreno; sve veća punina samo ga usavršava. Zbog toga Anđeli najviše žele da  u svoje Društvo prime nove Anđele.

72.  Da je svako Društvo po slici ćoveka, pošto se svi koji ga saćinjavaju pokazuju kao jedan, to je zato što je sveukupno Nebo takvog izgleda (kao što se vidi iz onoga što je izloženo u prethodnome broju); štaviše kod najsavršenijih oblika, kao što je oblik Neba, postoji slićnost delova sa celinom, kao i onog što je manje sa onim što je veće. Ono što je manje i što su delovi, to su na Nebu Društva, koja su takođe Neba u manjem obliku (vidi o tome br. 51 do 58). Da postoji takva neprekidna slićnost, razlog je što dobra sviju zraće iz jedne jedine ljubavi, to jest jednoga su porekla; a jedina ljubav iz koje proistiću sva dobra, to je ljubav prema Gospodu a koja je od Gospoda (amor in Dominum a Domino). Otuda dolazi da je Nebo u celini slićno Gospodu u opštim crtama, svako Društvo u manje opštim, i svaki Anđeo u pojedinaćnim (vidi o tome br. 58).