7.   poglavlje

Temperatura: Vaše se telo bori protiv bolesti

Zabrinete li se kad vam dete dobije temperaturu i odmah zovete lekara? Mnogi roditelji učine upravo to, jer su ih lekari i medicinske sestre uverili kako su sve povišene temperature opasne. Lekari imaju pogrešno verovanje da je visina tempera- ture merilo detetove bolesti. Zato je temperatura simptom zbog kojeg 30% pacijenata završi kod pedijatra.

Kad pozovete pedijatra da mu kažete da vam je dete bolesno, njegovo prvo pitanje gotovo uvek će biti: “Jeste li mu izmerili temperaturu?” Bez obzira na to da li je vaš odgovor 38,3 ili 40°C, verovatno će vam reći da detetu date aspirin i dovedete ga u ordinaciju. Za pedijatre je ovaj obred postao gotovo univerzalan. Mislim da ga mnogi sprovode mehanički i da bi vam rekli isto i kad biste im rekli da dete ima temperaturu 43,3°C! Ono što mene muči jeste njihovo sasvim pogrešno pitanje i isto takav savet. Činjenica da je temperatura prvo što ih zanima, podrazu- meva da je ona sama po sebi opasna. Zatim, kada prepišu aspi- rin, vi naravno zaključujete da je neophodno i vrlo poželjno dati detetu lek kako bi temperatura pala.

Predstava se nastavlja u ordinaciji. U većini slučajeva sestra će prvo izmeriti temperaturu i upisati je u detetov karton. U to- me nema ništa loše. Povišena temperatura može se pokazati kao značajan element za dijagnozu unutar konteksta svega ostalog što doktor uoči prilikom pregleda. Problem je u tome što se samoj povišenoj temperaturi često pridaje veće značenje. Kada

se doktor napokon pojavi u ordinaciji, vrlo je verovatno da će pogledati karton, na licu će mu se pojaviti izraz blage zabrinutosti a onda će ozbiljno reći: “Hmmm, 38,9°C. Dakle, najbolje će biti da nešto odmah preduzmemo!”

To je čista besmislica koja vas može zavesti jer sama prisutnost povišene temperature ne znači da se mora nešto i preduzimati. Osim ako nema i drugih simptoma, kao što su nemir, nenor- malno ponašanje, teškoće s disanjem ili neki drugi koji bi mogao upućivati na ozbiljniju bolest, npr. difteriju i meningitis, doktor bi trebao da vam kaže da nema mesta strahu i da vas pošalje kući.

Ako uzmemo u obzir doktorovo zbunjujuće bavljenje poviše- nom temperaturom, ne čudi što je u jednoj anketi većina rodi- telja izjavila da se jako boji, i da stepen njihove zabrinutosti raste s temperaturom koju uočavaju na toplomeru. Taj strah je retko kad opravdan. Ako budete imali na umu nekoliko osnovnih činje- nica o temperaturi, uštedećete mnogo roditeljske patnje, a vaše dete će izbeći i nepotrebne i moguće štetne preglede, zračenja i lekove. To su istine koje bi svaki doktor trebao znati, ali koje mnogi ignorišu, a većina njih nije spremna da ih podeli sa vama.

Činjenica br. 1: Temperatura od 37°C nije “normalna” tem- peratura za svakoga.

To je ono što je većina od nas slušala celog života, ali to jed- nostavno nije tačno. Standard od 37°C za telesnu temperaturu samo je statistički prosek, a “normalno” je za većinu ljudi ili nešto više ili nešto niže od toga. To se posebno odnosi na decu. Njihove “normalne” temperature, merene vrlo pažljivo, kretale su se od niskih 35,9°C do visokih 37,4°C. Retko ko je od zdrave ispitane dece imalo temperaturu upravo 37°C.

Temperatura kod deteta se primetno menja i tokom dana. Kasno posle podne možete očekivati za stepen višu temperaturu nego rano ujutro. Prema tome, povećanje izmereno uveče mož- da je sasvim normalno za to doba dana, samo ga vi još niste uočili.

Činjenica br. 2: Dete može dobiti temperaturu iz različitih raz- loga koji nužno ne znače bolest.

Detetova temperatura može se povisiti dok vari težak obrok. U doba puberteta može porasti za vreme ovulacije. Katkada se javlja kao propratna pojava na neke lekove koje je prepisao lekar

-  antihistaminici i drugi.

Činjenica br. 3: Temperature koje bi vas trebale zabrinjavati obično potiču od jasnog uzroka.

Većina temperatura koje izazivaju ozbiljne probleme nastaju kao posledica trovanja, izlaganja otrovnim stvarima u okolini i uzrocima koji izazivaju “toplotni udar”. Ovaj poslednji verovatno ste videli uživo ili na televiziji - vojnik koji pada u nesvest usred parade ili maratonac koji se ruši prilikom trčanja zbog prevelikog fizičkog napora na žarkom suncu. Temperature od 41,7°C naviše, koje potiču od navedenih uzroka, mogu izazvati dugotrajna te- lesna oštećenja poput onih izazvanih pregrevanjem zbog predu- gog boravka u sauni ili vrućoj kupki.

Ako sumnjate da je vaše dete progutalo neku otrovnu sup- stancu, odmah nazovite hitnu pomoć. Ako je ne uspete dobiti, dete odmah odvezite u najbližu bolnicu i sa sobom, po moguć- nosti, ponesite flašicu s otrovom kako bi se lakše odredio odgo- varajući protivotrov. U većini slučajeva ono što dete proguta nije ništa opasno, ali ćete se osećati bolje čak i ako ste zatražili pomoć onda kada nije bila važna.

Brzina je važna i ako dete doživi kolaps ili padne u nesvest, čak i na kratko, nakon naporne aktivnosti na suncu ili u sauni. Nemojte samo pozvati lekara. Istog trena odvedite dete u bol- nicu. Takvi spoljašnji uticaji su opasni jer mogu otupeti obram- bene snage organizma, koje u normalnim slučajevima sprečavaju porast temperature do opasnih visina.

Zbog tih uzroka povišenja temperature su veoma retka. Mogu se prepoznati poznavanjem načela zbog kojih se do njih dolazi kao i simptoma kao što su gubitak svesti, kada više nema sumnje da je dete u opasnosti.

Činjenica br. 4: Očitana temperatura razlikuje se s obzirom na to kako se meri.

Rektalno merena temperatura kod starije dece obično je za stepen viša od oralne i pazušne. Prema tome, temperatura me- rena ispod ruke može poslužiti za određivanje da li dete ima po- višenu temperaturu i zbog toga nije neophodno upotrebiti rek- talni toplomer. Nastojte izbegavati upotrebu rektalnog toplome- ra kako ne biste slučajno probili crevo, što se, doduše retko, događa prilikom stavljanja toplomera. Spomenuo sam ovu opas- nost samo zato što su rektalna probušenja kobna u 50% sluča- jeva. Zato roditeljima savetujem da temperaturu ne mere rek- talno. Za to nema nikakvih razloga, zašto onda dete nepotrebno izlagati opasnosti?

Na kraju, nemojte biti uvereni da možete odrediti visinu tem- perature stavljanjem ruke na čelo ili grudi vašeg deteta. Doka- zano je da to ne mogu ni iskusni zdravstveni radnici, a ni roditelji.

Činjenica br. 5: Iako savetujem da se temperatura, kao takva, ne leči, izuzetak čine novorođene bebe.

Novorođenčad može patiti od raznih infekcija vezanih na in- tervencije ginekologa tokom porođaja i pre porođaja, od nasled- nih činioca ili dogadaja koji su usledili ubrzo nakon porođaja. Mogu dobiti apscese kože glave koji nastaju kao posledica pra- ćenja fetusa neposredno pre porođaja ili upale pluća izazvane amniotičkom tečnošću koja je prodrla u pluća zato što su majci preterano davali lekove tokom trudova. Na kraju, sama bolnica je leglo klica. (To je jedan od razloga zašto su svi moji unuci rođeni kod kuće!) Ako vaša novorođena beba dobije bilo kakvu temperaturu tokom prvih nekoliko meseci života, mudro je odvesti je doktoru.

Činjenica br. 6: Ako vaša beba ima temperaturu, ne zabora- vite da je možda samo pretoplo obučena.

Roditelji, naročito ako im je to prvo dete, često ne znaju da li je bebi toplo. Dete dobro obuku u nekoliko slojeva odeće i pokri- vača zaboravljajući da bebe ne mogu odbaciti pokrivače sa sebe

ako im postane prevruće. To može uzrokovati porast tempera- ture. Ako beba već ima temperaturu, možda praćenu drhtavi- com, a vi je još dobro utoplite, temperatura će još više porasti. Roditeljima obično savetujem da se drže jednostavnog pravila: bebu obucite u onoliko slojeva odeće koliko i sami imate na sebi.

Činjenica br. 7: Većinu povišenih temperatura uzrokuje virus- na ili bakterijska infekcija (upala) koju će obrambeni mehanizam tela sam savladati bez medicinske pomoći.

Obična prehlada ili grip najčešći su uzroci povišene telesne temperature kod dece svih uzrasta. One mogu podići tempera- turu i do 40,5°C, ali ni to još nije razlog za uzbunu. Jedini poten- cijalni rizik jeste dehidratacija, koja se može javiti zbog prete- ranog znojenja, brzog disanja, kašlja, curenja nosa, povraćanja ili proliva. Tada je potrebno davati detetu što više tečnosti. Važno je da pacijent popije svakoga sata bar tri decilitra neke hranljive tečnosti. Nije važno koja će to tečnost biti. Dajte detetu voćni sok, negaziranu vodu, čaj, svakako ono što želi popiti.

U većini slučajeva lako ćete prepoznati povišenu temperaturu koju je uzrokovala virusna ili bakterijska upala prema popratnim simptomima koji su tipični za takve tegobe - blag kašalj, začepljen nos ili nos koji curi, mutne, suzne oči itd. Ako nema drugih simp- toma, nema potrebe zvati lekara niti detetu davati lekove, jer nema ničega što bi on ili vi mogli učniti, a što bi “sredilo” virusnu ili bakterijsku upalu delotvornije od samih odbrambenih snaga organizma. Lekovi za olakšavanje tegoba mogu se samo uplesti u rad obrambenog mehanizma, o čemu ću više govoriti u dru- gom poglavlju. Antibiotici mogu skratiti trajanje bakterijske upa- le, ali rizik njihove upotrebe premašuje dobrobit.

Činjenica br. 8: Nema dosledne veze između visine detetove temperature i težine bolesti.

Sasvim je pogrešno mišljenje da visina telesne temperature upućuje na težinu bolesti. U svakom slučaju, ni lekari ni roditelji još se nisu složili o kojoj je visini temperature reč. Kod svojih paci- jenata nailazio sam na razna verovanja o tome, npr. koliko se

temperatura može popeti pre nego što postane “previsoka”. Is- traživanja su pokazala da više od polovine ispitanih roditelja sma- tra temperaturu visokom ako prelazi 37,8°C, odnosno 38,9°C, a većina veruje da je “visoka” ako dosegne 39,4°C. Ti roditelji očigledno veruju da je visina temperature merilo koliko je nji- hovo dete bolesno.

To nipošto nije tačno. Ako znate kolika je detetova tempera- tura, to vam ništa ne govori o tome koliko je ono bolesno ako je povišena temperatura uzrokovana virusnom ili bakterijskom upalom. Kad jednom ustanovite da je povišena temperatura uz- rokovana upalom, nema smisla stalno visiti detetu nad glavom i meriti mu temperaturu svaki sat. Time što ćete ustanoviti da je temperatura na vrhuncu nećete postići ništa, osim što ćete se i vi i dete osećati nelagodno.

Neke česte, bezopasne bolesti poput rozeole (jednodnevne boginje) izazivaju, kod neke dece, vrlo visoku temperaturu, dok druge ozbiljnije bolesti mogu proći bez povišene temperature. Ako temperatura kod dece nije propraćena dodatnim simp- tomima kao što su povraćanje ili problemi disanja, nemojte se opterećivati čak i ako dosegne 40,5°C.

Da bi se odredilo da li je povišena temperatura rezultat blage infekcije, kao što je prehlada, ili ozbiljnije, poput meningitisa, mnogo su važniji opšti izgled, ponašanje i držanje vašeg deteta. To su elementi koje možete mnogo bolje proceniti nego vaš dok- tor jer ste vi najveći stručnjak za izgled i ponašanje vlastitog de- teta. Ako je nemirno, zbunjeno ili se čudno ponaša, ima smisla pozvati lekara ako potraju takvi simptomi dan ili dva. Ali, ako je dete aktivno, igra se i normalno se ponaša, nemojte strahovati da je posredi neka ozbiljna bolest.

U pedijatrijskim časopisima tu i tamo naiđem na članak o “temperaturnoj fobiji”. To je termin kojim se lekari koriste za “ne- razumni” strah koji neki roditelji dožive od temperature. To je ti- pično za stav “okrivi žrtvu” koji preovladava u mojoj struci. Lekari ne greše. Ako i ima grešaka, to su uvek greške pacijenata. Ako

mene pitate, “temperaturna fobija” jeste bolest pedijatara, a ne roditelja; pedijatri su onoliko krivi koliko su roditelji žrtve.

Činjenica br. 9: Nelečene temperature izazvane virusnim i bakterijskim upalama ne penju se u nedogled i neće preći 40,5°C. Prepisivanjem lekova za snižavanje temperature lekari čine medveđu uslugu i vama i vašem detetu. Takav lek deluje najpre tako da plaši mnoge roditelje kako će temperatura rasti u nedo- gled ako ne preduzmu neke mere za njeno suzbijanje. Lekari vam ne kažu da sniženje temperature neće ni na koji način pomoći pacijentu ili da naša tela imaju ugrađeni mehanizam (on još nije sasvim istražen) koji sprečava da temperature izazvane upalama

dosegnu 41,1°C.

Samo u slučaju toplotnog udara, trovanja ili drugog spoljaš-

njeg uzroka telesni mehanizam može “otkazati”. Tada se tempe-

ratura može popeti i iznad 41°C. Lekari to dobro znaju, ali se ve-

ćina drži kao da ne zna. Verujem da iza takvog držanja leži želja

da vas, roditelje, ostave u uverenju kako su nešto učinili za vaše

dete. Osim toga, iskazuju i svoju potrebu da se mešaju kad god

im se pruži prilika, kao i nesklonost da priznaju da ima bolesti

koje ne mogu delotvomo lečiti.

Osim u slučajevima terminalnih bolesti, da li je doktor ikada

rekao pacijentu: “Ne mogu vam pomoći”?

Činjenica br. 10: Mere za sniženje temperature, kao što su le- kovi ili vlaženje sunđerom, ne samo da nisu važne, već su i štetne.

Ako vaše dete dobije upalu, temperatura koja je prati je pravi blagoslov, a ne prokletstvo. Ona se javlja zbog spontanog lučenja pirogena koji izazivaju porast temperature. To je prirodni obram- beni mehanizam kojim se naše telo bori protiv bolesti. Prisutnost temperature govori da su se obrambeni mehanizmi maksimalno aktivirali.

Taj proces izgleda ovako: kada dođe do upale, telo vašeg de- teta reaguje stvaranjem dodatnih belih krvnih zrnaca zvanih leu- kociti. Oni uništavaju bakterije i viruse te izbacuju oštećena tkiva i nepoželjne stvari iz organizma. Aktivnost belih krvnih zrnaca

povećana je i ona se brže kreću prema mestu upale. Ovaj deo procesa naziva se leukotaksija, a podstiče je lučenje pirogena koji podiže telesnu temperaturu. To je povišena temperatura. Podi- zanje telesne temperature samo upućuje na to da se proces iz- lečenja ubrzava. To je nešto čemu se valja radovati, a ne strepeti nad tim.

Ali ne događa se samo to. Gvožđe, potrebno mnogim klicama za opstanak, izlučuje se iz krvi i sprema u jetri. To smanjuje brzinu množenja bakterija. Delovanje interferona, stvari koju telo pri- rodno proizvodi za borbu protiv bolesti, postaje intenzivnije.

Kod laboratorijskih eksperimenata na životinjama veštački se izazivaju povišene temperature kako bi se pratili ti procesi. Povi- šena temperatura smanjuje smrtnost zaraženih životinja; ako im se telesna temperatura snizi, smrtnost se povećava. Veštačko izazvane temperature već godinama se iskorišćavaju u lečenju ljudskih bolesti koje same od sebe ne izazivaju porast tempera- ture.

Ako vaše dete ima povišenu temperaturu zbog upale, odu- prite se želji da mu date lek ili da ga hladite vlažnom krpom kako biste temperaturu snizili. Pustite da sama prođe. Ako vas rodi- teljska ljubav nagoni da preduzmete nešto čime biste detetu olakšali tegobu, obrišite ga mlakom vodom ili mu dajte tabletu paracetamola one jačine koja se preporučuje za njegov uzrast. Ne činite ništa vise od toga, osim ako temperatura potraje više od tri dana ili se pojave drugi simptomi, a dete vam se čini bo- lesnim i tako se ponaša. U tom slučaju posetite lekara.

Želim naglasiti da iako sniženje temperature može detetu olakšati podnošenje bolesti, to je i mešanje u prirodne procese izlečenja. Jedini razlog zašto raspravljam i o metodama sniža- vanja temperature jeste taj što se neki roditelji verovatno neće moći odupreti tom postupku. Ako je tako, vlaženje krpom je bolje od davanja lekova, zbog potencijalnih rizika davanja aspirina ili paracetamola. Uprkos tome što se često upotrebljavaju, daleko od toga da su bezopasni. Aspirin verovatno otruje više dece go-

dišnje nego bilo koja druga otrovna stvar. On je vrsta salicilne kiseline koja je baza nekih antikoagulanata koji se primenjuju u komercijalnim otrovima za pacove da bi umrli od unutrašnjeg kr- varenja.

Aspirin može izazvati čitav niz popratnih pojava i kod dece i kod odraslih, među kojima je i intestinalno krvarenje. Povezuje se i s Rejevim sindromom ako se daje deci koja boluju od gripa ili varičela. Bolest je kod dece često kobna i zahvata u prvom redu mozak i jetru. To je jedan od razloga zašto sve više lekara prepisuje paracetamol ili acetaminofen (Tylenol i sl.) umeste as- pirina. Time problem nije rešen, jer postoje dokazi da su veće doze ovog leka štetne za jetru i bubrege. Ne treba zanemariti ni to da su trudnice koje su pred kraj trudnoće ili prilikom porođaja uzele aspirin ponekad žrtve cefalohematoma, stanja u kojem se pod kožom glave javljaju otekline ispunjene vodom.

Ako se ne možete suzdržati da ne snižavate detetu tempera- turu brisanjem krpom, upotrebite mlaku vodu - nikako hladnu ili alkohol. Temperatura pada zbog isparavanja, a ne zbog hlad- noće vode, tako da neugodno hladna voda ne pomaže ništa više od mlake. Ne upotrebljavajte alkohol, jer nije puno delotvomiji od mlake vode, a isparavanja mogu biti štetna za malo dete.

Činjenica br. 11: Povišene temperature izazvane virusnom ili bakterijskom upalom neće uzrokovati oštećenje mozga, ni trajna fizička oštećenja.

Strah od visoke temperature potiče pre svega iz rasprostra- njenog verovanja da ona može izazvati trajna fizička ili moždana oštećenja ako se dopusti da postane “previsoka”. Kada bi tako bilo, roditeljska panika bila bi sasvim opravdana, a budući da mnogi roditelji veruju da je tako, često i paniče.

Ako i vi osetite takav strah, odbacite sve u šta vas je uverio doktor, roditelji, bake i deke, muž, žena ili bilo koji prijateljski naklonjen medicinski stručnjak koji živi u okolini i ponudi vam svoj savet uz jutarnji čaj. Ni bake nemaju uvek pravo. Prehlada, grip, ili bilo koja druga upala neće izazvati temperaturu višu od

41,1°C, a takva temperatura neće uzrokovati nikakva trajna oštećenja.

Budući da telesni obrambeni mehanizmi neće dopustiti da upala podigne temperaturu iznad 41,1°C, ne morate živeti u strahu od mentalnih ili fizičkih oštećenja kada detetu tempera- tura počne da raste. Tvrdim da mnogo pedijatara, čak i onih koji već decenijama dežuraju, nije videlo više od jednog ili dva slučaja temperature više od 41,1°C u celoj karijeri. I one na koje su naišli uzrokovane su nečim drugim, a ne upalom, npr. trovanjem ili toplotnim udarom. Lečio sam na desetine hiljada dece, a video sam samo jedan slučaj temperature više od 41,1°C. To nimalo ne čudi, jer se procenjuje da 95% dečjih povišenih temperatura ne dostiže ni 40,5°C.

Činjenica br. 12: Visoka temperatura ne izaziva grčenje. One su posledica vrlo naglog rasta temperature.

Mnogi roditelji boje se povišenih temperatura jer su videli napad grčeva i veruju da bi i njihovo dete moglo to dobiti ako se temperatura popne “previsoko”. Saosećam se s onima koje muče takve brige, jer dete u grčevima uistinu izgleda strašno. Ako ste to ikada videli, možda će vam biti teško poverovati da je to stanje retko kad opasno. Inače je prilično retko; samo 4% dece s viso- kom temperaturom dobije i grčeve. Nema dokaza da ona koja su ih dobila pate od bilo kakvih ozbiljnih posledica. Jedno istraži- vanje na 1.706 dece koja su patila od febrilnih konvulzija (grčeva) nije otkrilo nijedan smrtni ishod ili motoričko oštećenje. Nema dokaza ni da su grčevi u detinjstvu povezani s povećanom sklo- nošću epilepsiji u kasnijem periodu.

Mnogo je važnija činjenica da je lečenje febrilnih konvulzija (grčeva) obično uvek prekasno da bi pomoglo. Lekovi i vlaženje krpom su beskorisni jer do trenutka kad postanete svesni da vam dete ima temperaturu, grčevi bi se već verovatno pojavili. Razlog je u tome što oni nisu povezani s visinom temperature nego sa brzinom njenog rasta do bilo kojeg stepena do kojeg je došla. Kad postanete svesni detetove temperature, velika je verovat-

noća da se taj nagli porast već dogodio, pa ako dete više nema grčeve, opasno razdoblje je prošlo.

Verovatnoća febrilnih konvulzija (grčeva) ograničena je pre svega na decu mlađu od pet godina, a čak i ona deca koja ih imaju u toj dobi kad navrše 5 godina obično više ne pate od tih tegoba. Kada dete dobije grčeve, mnogi lekari prepisuju dugo- trajnu terapiju fenobarbitonima ili drugim antikonvulzivima kako bi sprečili ponovni napad pri sledećoj temperaturi.

Ako vam doktor preporuči lečenje, savetujem vam da ga pi- tate o rizicima dugotrajne antikonvulzivne terapije. Pitajte ga i o promenama u ponašanju koje možete očekivati kod svog deteta. Lekari se ne slažu oko dugotrajne terapije febrilnih grčeva. Lekovi koji se obično daju mogu izazvati oštećenja jetre, a istraživanja na životinjama pokazuju da mogu negativno delovati i na razvitak mozga. Jedan stručnjak za to područje rekao je da bi se “neki pacijenti osećali mnogo bolje i živeli normalnije između napada nego sasvim bez napada, ali u stalnom stanju omamljenosti i zbunjenosti izazvanih lekovima ...”

Učili su me da deci s febrilnim konvulzijama prepišem feno- barbiton kako bih sprečio ponovne napade. Studenti još uvek uče da li treba preduzeti isti tretman. Otkako sam video nekoliko pacijenata kod kojih su se napadi ponovili bez obzira na fenobar- biton, sve više sumnjam u delotvornost te terapije. Pitanje je mogu li svi oni kod kojih su napadi prestali nakon terapije feno- barbitonima to zahvaliti leku ili bi ozdravili i bez njega. Moje sum- nje su se pojačale kad su mi se neke majke počele žaliti da su im deca zbog fenobarbitona ili preaktivna, a trebala bi biti smirenija, ili su pak premirna, tako da normalno aktivna otvorena deca postaju poluzombiji. Budući da do konvulzija dolazi u tako retkim slučajevima i ne izazivaju nikakva trajnija oštećenja, više ne prepisujem ovu terapiju deci koja su mi poverena.

Ako vaše dete pati od febrilnih konvulzija i pedijatar mu prepiše dugotrajnu terapiju, moraćete odlučiti da li je prihvatiti ili ne. Znam da vam je možda neugodno dovoditi u pitanje tret-

man koji je vaš doktor prepisao; to više što možete doživeti mnoge neugodnosti. Prihvatite savet, a zatim potražite i mišl- jenje nekog drugog doktora pre nego što se odlučite za tretman.

Ako vaša kćer ili sin upadnu u grčeve izazvane temperaturom, nemojte paničiti. Ovaj savet je mnogo lakše dati nego slediti jer izgled vašeg deteta u tom trenutku može stvarno obeshrabrivati. Umirite se i prisetite da grčevi nisu opasni po život i da neće os- taviti fizička oštećenja, a zatim preduzmite nekoliko jednostavnih mera da zaštitite dete od povrede.

Pre svega, okrenite dete na stranu da se ne guši vlastitom pljuvačkom. Pazite da glavom ne udari u nešto tvrdo ili oštro. Proverite da ništa ne ometa disanje, a između zuba stavite mu nešto meko i čvrsto, poput kožne rukavice ili tašne (ne vaš prst), kako ne bi pregrizlo jezik. Zatim pozovite lekara i recite mu šta se dogodilo.

Većina napada ne traje duže od nekoliko minuta. Ako traju duže, nazovite lekara i pitajte ga šta da radite. Kada napad prođe, dete će možda zaspati, ali, čak ako i ne zaspi, ne dajte mu da jede i pije bar još 1 sat. Zbog iscrpljenosti moglo bi mu nešto zastati u grlu.

Kratki vodič dr. Mendelsona kroz povišenu temperaturu

Temperatura se kod dece vrlo često javlja kao simptom. Ona još ne znači ozbiljnu bolest ako nije povezana i s promenama kod detetovog izgleda i ponašanja, kao i drugim simptomima kao što su teškoće pri disanju ili gubitak svesti. Visina temperature nije merilo ozbiljnosti bolesti. Temperature uzrokovane infekcijama neće se popeti do onih visina koje mogu uzrokovati trajna oš- tećenja. Povišena temperatura obično ne zahteva lekarsku inter- venciju, osim u slučajevima koje ću kasnije navesti. Ona je pri- rodna odbrana organizma od infekcija i treba joj dopustiti da pro- đe svoj normalni put bez uplitanja raznih lekova ili tretmana za snižavanje temperature.

1.   Ako vam je dete mlađe od 2 meseca, a temperatura pređe 37,8°C, pozovite lekara. Ona je možda simptom neke infekcije koja potiče iz prenatalnog razdoblja ili porođaja. Povišene tem- perature kod novorođenčadi su tako retke da je odlazak kod le- kara u tom slučaju neophodan, pa makar se kasnije pokazao ne- potrebnim.

2.   Za stariju decu ne treba zvati lekara, osim u slučajevima kada temperatura ne padne u roku od tri dana ili je prati drugi značajan simptom kao što je povraćanje, problemi pri disanju, uporan kašalj koji traje danima te ostali značajniji simptomi koje obično ne povezujemo s prehladom. Posetite lekara i ako je dete stalno uznemireno, preosetljivo, nepažljivo ili se na neki drugi način ponaša bolesno ili tako izgleda.

3.   Bez obzira na visinu temperature, pozovite lekara ako dete ima poteškoće s disanjem, ako je više puta povratilo ili ima po- višenu temperaturu praćenu trzajima ili čudnim pokretima, uk- ratko, ako vas uznemiruje neki drugi element izgleda ili pona- šanja vašeg deteta.

4.   Ako dete pri povišenoj temperaturi ima i drhtavicu, ne pok- rivajte ga sa nekoliko pokrivača. To će samo izazvati brži rast tem- perature, a drhtavice se ne treba bojati jer je to prirodna telesna reakcija. Drhtavica ne znači da je detetu hladno, nego je deo mehanizma pomoću kojeg se telo prilagođava višoj temperaturi.

5.   Dete sa povišenom temperaturom podstaknite da se više odmara, samo ne pravite scene. Nema potrebe da stalno leži u krevetu. Ne mora biti ni u kući ako je lepo vreme. Svež vazduh i umerena aktivnost mogu mu olakšati tegobe i neće mu štetiti. Ali nastojte da se ne bavi nekim napornijim, takmičarskim spor- tom.

6.   Ako s razlogom verujete da je povišenu temperaturu uzro- kovalo nešto drugo a ne upala, kao što su trovanje ili toplotni udar, odmah odvedite dete u bolnicu ili pozovite hitnu pomoć.

7.   Zanemarite bapske price: “Nahrani prehladu, a izgladni po- višenu temperaturu.” Ishrana je važna za oporavak od bilo koje

bolesti. Trebali biste hraniti i prehladu i povišenu temperaturu onoliko koliko to odgovara vašem detetu. Oba stanja traže te- lesne zalihe belančevina, masti i ugljenih hidrata i treba ih nadok- naditi. Ako dete ne želi da jede, dajte mu tečnost, npr. voćne sokove, koji su hranljivi. I ne zaboravite supu od povrća.

8.   Povišena temperatura i ostali simptomi koji se obično uz nju vezuju izazivaju popriličan gubitak telesnih tečnosti. To može izazvati dehidraciju, što možete sprečiti ako pazite da dete pije dovoljno tečnosti. Voćni sokovi su dobri, ali ako ih ne želi, biće dobra svaka druga tečnost. Bitno je da dete popije oko 3 dl na svakih sat vremena.