Pacijent im a veliku potreb u  da  dodiruje  terapeuta, pošto je pacijentov tab u  proti v  dodirivanj a  ono  što uzrokuj e  osećanje  izolacije.  Da   bih  prevazišao  taj  tabu, ja  često  traži m  od  pacijenta   da   mi   dodirn e   lice   dok leži na krevetu . To  radi m  tek  pošto  sa m  pokrenu o  neke od pacijentovih strahova . Nadvijen na d njim, ja sam u položaju majk e ili oca  koji  posmatr a  pacijenta  kao  dete. To kolebanje, probn i pokreti , anksioznost koju taj pos­ tupa k  izaziva,  isprva  su   me  iznenadili.   Mnogi  pacijenti su dodirivali moje lice vrhovim a prstiju, ka o  da  su uplašeni  da  uspostav e   potpun i   kontak t   rukama .   Neki su  kazali  da  su   se   plašili   da   ću  ih   odgurnuti ;   drugi da su osećali da nemaj u prav a da me dodiruju . Bez podsticanja  da  to  urade ,  mal o  je   njih   privukl o   moje lice svome, mad a je  to  bilo  ono  što  su,  u  stvari,  želeli da  urade .  U  svim   slučajevima   taj   postupa k   je   vodio do dubin e problem a do kojih se nije moglo  stići samo recima.

U   neki m   slučajevima   pacijentov   dodi r   je   ima o   ispi­ tivački   kvalitet.   Osoba   će   dozvoliti   svojim   prstim a   da ispituju   moje   lice   ka o   što   beb a   ispituje   crt e   lica   ro-i ditclja.   Poneka d   će   pacijent   odgurnut i   moje   lice,   uz­ vraćajući   na  taj   način  ono   odbacivanje  koje  je  jednom sa m   doživeo.   Ali,   ak o   se   pacijent   prepust i   svojoj   čež­ nji  za  fizičkim  kontaktom ,  on  će  me  privući  sebi,  čvrsto me  držati  i  dodirivati  moje  telo  rukama .  Pošto  vidi  da ja   osećam  njegovu  čežnju,  on  to  oseća  ka o  prihvatanje . Stupanj e   u   kontak t   sa   mno m   omogućava   mu   da   stupi u  kontak t  sa  sobom,  što  i  jeste  cilj   terapeutsko g  rada.

Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­ logom na kojoj  stoji.  Svak i  položaj  koji  zauzimamo, svaki  korak  koji  napravim o  sadrži  taj  odnos.  Za  razliku

od riba i ptica, mi se osećamo  kod  kuće  kad a  smo  na tena firma. I za razliku od drugi h sisara,  stojimo  i  kre ­ ćemo se na dv e noge. Taj položaj na m oslobađa ruke . premeštajući   funkciju   nošenja   težine   na   kičmeni   stu b i  noge.  Promen a  ka  uspravno m   položaju   vrši   pritisak na mišiće leđa  koji  su  smešteni  u  lumbosakralno m predelu. U naredno j glavi  ću  govoriti  o  prirod i  tog pritiska i njegovom odnosu  prem a  tegobam a  u  donjem delu leđa. Ovd e  sm o zainteresovani  za  odnos  funkcija donjih ekstremitet a prem a ličnosti, kak o  se  on e  odra ­ žavaju  na  na š  jezik   tela.

Možemo, na  primer ,  opisati  osobu  kao  „dobr o  sto­ jeću"  ili  onu   koja   „nije   dobr o   stojeća".   Ova   drug a   se i ne račun a ka o osoba.  Takođ e  možemo  pitat i  „kak o stojiš?"  u  vezi  nečega.  Vaš  stav  će   odrediti   vaš   polo­ žaj. Neko „stoji iza" predloga, ili je proti v  njega.  Ak o neko  ne  „zauzme  stav "  on  „stoji  po  strani" .  Ak o  ima stav, on  „čvrsto stoji na zemlji". Poja m snage je u izdržljivosti  (opstajanju).  To  je  očigledno  u   izrekam a kao što je  „ostati  uspravno "  proti v  napada ,  destrukcij e ili raspadanja  ili  „izdržati  kritiku" .

Suprotno od „stajanja " nije glagol sedeti,  što  je  raz ­ ličita   vrst a   akcije,   već   skljokati   se,   pokunjiti   ili   biti

„nepostojan".  „Nepostojana "  osoba  nem a  stav,   skljo- kana osoba ne  može  da  stoji,  a  pokunjen a  se  uzdržav a da stane. Ti izrazi su metafor e kad a se koriste za telo ; međutim, kad a  se  primenjuj u  na  ličnost,  imaj u  buk ­ valno  značenje.  Im a  ljudi  čije  telo  izražava  pokunje - nost,  drugi  izražavaju  skljokanost  ili  u  izvesnom  ste ­ penu  pokazuju  skrhanost .  Neki  ljudi  su  nesposobni  da stoje  bez  premeštanj a  težine  sa  jedn e  noge  na  drugu . Kada takv i  stavovi  opisuju  tipičan  položaj  tela,  oni opisuju  i  osobu.

Kako se osoba snalazi u životu — tj . kaka v je nje n osnovni  sta v  ka o  ljudskog  bića  —  dramatičn o  se  ot­ kriva kroz njeno telo. Uzmim o  ka o  čest  primer ,  ten ­ denciju  ljudi  da  stoje  sa   ukočenim   kolenima.   Rezultat tog  položaja  je  da   se   noge   pretvaraj u   u   kru t   oslonac Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nije Prirodan položaj i pokazuj e da je  toj  osobi  potreba n dodatni  oslonac.  Taj  položaj  na m  govori  da  kod   te osobe  postoji  izvesna  nesigurnost   (inače,   otkud   potreb a za dodatni m osloncem?), bilo da je  osećanje nesigurnosti svesno  ili  nesvesno.  Ak o  tražim o  od  osobe  da  stan e  sa

malo   savijenim   kolenima,   to   će   izazvati   vibracije   u nogama,   što   izaziva,   osećanje   „neće   me   noge   držati". Da  bi  nek o  ima o  doba r  položaj   tela,  mor a  biti  uzem- ljen.  Stopala  treb a  da  stoje  ravn o  na  podlozi  sa  relaksi­ rani m  luko m   stopala,   ali  ne  sklj okanim .  On o  što  obič­ no  zovemo  ravni m   tabanim a  je   spuštenost   lukova,   čija je  posledica  premeštanj e  težine   prem a   unutrašnje m   de­ lu   stopala.   Visok   lu k   je,   s   drug e   strane ,   znak   zgree- nosti   mišića   stopala.   Visok   lu k   smanjuj e   kontak t   sto­ pala   i   podloge   i   pokazuj e   da   stopala   te   osobe               nisu dobro   posađena.   Interesantn o   j e   primetit i   d a   j e   visok lu k   dugo   bio   smatra n   oznako m   zdravlja   i   ka o    bolja osobina.   Mnogi   od   na s   se   mog u   setiti   da   su   policajci ranije  nazivan i   dustabanlijama ,   pretpostavlja m   zato   što su   im   taban i   ravn i   od    „udaranj a   nogama" ,   ka o   št<| još   uve k   kažemo.   „Dustabanlija "   je   uvredljiv   izraz   i

označava niži  položaj  na  društveno j  skali.

Kad a  sa m   bio   det e   moja   majk a   j e   stalno   brinula o  mojim  ravni m  tabanima .   Žestoko  se   opirala  da   obu­ va m sportske patike , je r se bojala da će on e povećati tendenciju k a ravni m tabanima . J a sa m  strašn o  želeo sportsk e  patike ,  je r  su  bile  idealn e  za   trčanj e  i   šutira­ nj e  lopte.  Sva  drug a   deca  su   obuval a   patike ,   tak o   da sa m se žestoko borio pa  sa m  najzad  i  dobio  takv e  pa­ tike.  Moja  majk a  je  insistirala  da   nosim  uloške,   što  je za men e bilo mučenj e i trebal o mi je nek o vrem e da se oslobodim te bede. To je  bilo  stvarn o  mučenje,  je r  sam kro z  čitavo  detinjstvo  pati o  od   žuljeva   zbog   tesnih, tvrdih cipela. J a  nikad a  nisam  ima o  ravn e  tabane ,  ma ­ da  nisa m  ima o  ni  dovoljno   visok   lu k   koji   bi   zadovo­ ljio moj u  majku .  U  stvari,  moji  taban i  nisu  bili  do­ voljno  ravn i  i  toko m  godina  bioenergetskog   rad a   na sebi nastojao sam da postigne m potpuniji kontak t sa podlogom, čineći ih  ravnijim . Sigura n sa m  da  ka o  re - zultat  tog  rad a  od   tad a   nema m   žuljeve,   otoke   i   dru ­ ge  tegobe  sa  nogama .

Odnos   stopala   prem a   stajanju   i   društveno m   položaju je  ilustrova n  kroz  star i  kineski   običaj   da  povezivanjem stopala   malih    devojčica   sprečavaj u    ras t    stopala    koja ostaju  mal a  i   relativn o  nekorisna .  Dva  razloga  su  pos­ tojala  za  to.  Mala  stopala  su  bila  znak  višeg  društveno g ranga ;  sve  otmen e  žene   u  Kini  imal e  su   mala  stopala. To  znači  da  on e  nisu  moral e  da  rad e  tešk e  poslove  ili da  hodaju  daleko,  već  su  bile  nošen e  u  palankinu .   Se ­ ljank e  koje  nisu  sebi   mogle  dozvoliti   taj   luksuz   ostav­

ljene su sa velikim široki m stopalima. Drugi razlog za povezivanje ženskih  stopala  je  bio  vezivanje  žena  za kuću, oduzimanje nezavisnosti. Pošto je ta praks a bila ograničena na jedn u klasu,  mor a  se  posmatrat i  ka o  od ­ raz kulturalno g i društveno g stanovišta Kineza. Prou ­ čavanje manifestovanja kulturalni h stavova kro z izra­ žavanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se pro ­ učava  efekat  kultur e na  sam o  telo.

Godinama sm o u  Institut u  za  bioenergetsku  analizu držali na pano u karikatur u koja prikazuj e profesora anatomije kak o sa štapo m u ruci pokazuje studentim a medicine    map u   ljudskog    stopala.    U   podtekst u    kaže :

„Siguran sa m da oni od va s koji  planiraj u  da  bud u psihijatri  nisu  ni  najmanj e   zainteresovani   za   on o   što ću sada  ispričati".  Možda  bi  on o  što  bi  on  reka o  o stopalu bilo nevažn o za psihijatriju. Mi u bioenergetici verujemo  da  stopala  jedn e  osobe  kaž u  onoliko  o   lič ­ nosti koliko  i njena, glava. Pr e nego> što   postavi m dijagnozu  ličnosti  ja  volim  da  vidim   kak o   osoba   stoji. Da  bih  to  video,  ja  gleda m  u   njena  stopala.

Uravnotežena osoba održava dobro ravnotež u  n a  no ­ gama,   težina   je   ravnomern o   raspoređen a   između   pete i prednjeg dela stopala.  Kad a  je  sva  težina  na  petama , što  se  dešava   kad a   nek o   stoji   ukočenih   kolena,   lako se gubi ravnoteža, Slabo  gurkanj e  grudi  može  ga  obo­ riti  unazad,  posebn o  ak o  nij e  sprema n  da  se  suprot ­ stavi. To sa m  pokaza o mnog o  put a  toko m  naši h  grup ­ nih terapija. Za takv u osobu se može reći da je „slab protivnik". Taj sta v j e pasivan. Premeštanj e težine n a prednji  deo  stopala  priprem a  osobu   za   kretanj e   unap - red i predstavlja agresiva n stav. Pošto ravnotež a  nije statičan fenomen, biti u ravnoteži zahteva stalno pri - lagođavanje položaja i čini neophodni m svesnost o sto­ palima.

Izreka  da  „osoba  stoji  na  zemlji  sa  obe   noge "   može biti  shvaćena  bukvaln o  sam o   u  smislu   da   postoji  ose- ćaj kontakt a između  stopala  i  podloge.  Taka v  se  kon ­ takt pojavljuje  kad a  uzbuđenj e  ili  energija  tek u  kroz noge,  stvarajući  vibrantn u  napetos t  sličnu   onoj   opisa­ noj  u  vezi  ruku ,   kad a   se   pažnja   ili   energija   usmer e na  njih.  Tad a  je  čovek  svestan  stopala  i   može  na  nji - nia  da  se  uravnoteži .

Cesto  se  o  moderno m  čoveku  govori  ka o   o   otuđe ­ nom  ili  izolovanom.   Rede   čujemo   da   je   nek o   išču­ pa n   iz   koren a   ili   da   nem a   korena .   Džejms    Mičener (James  Michener)  je  okarakterisa o  deo  današnj e  mla­ deži  ka o  skitnice.   Ka o   kulturn i   fenome n  to   je  predmet za sociološka istraživanja. Ali,  to  je  takođ e  bioener- getski  fenomen ;  nedostatak  osećanja  da  se  ima   koren mor a da proizlazi iz neki h poremećaja u telesnom funk- cionisanju. Taj poremećaj je u nogama ,  koje  su  naše pokretn o   korenje.   Baš   ka o   korenje   drveća,   naš e   noge i  stopala  su  u  energetsko m  međuodnos u  sa   podlogom. Kad a  čovek  hoda  bosonog  po  vlažnoj  trav i  ili  vrućem pesk u može osetiti da mu noge  postaju  energetski  na­ bijene i žive. Isti efekat se može postići  od  bioenerget- skih, telesno doživljajnih vežbi. Jedn a  vežba  koju  koris­ tim za taj cilj jeste  da  kažem  osobi  da  se  savije  unap- red  i  da  vrhovim a  prstiju  lagano   dodirn e   podlogu. Noge  su  oko  30  cm  razdvojene,  prsti  blago  okrenuti prem a  unutra .  Počinjući   sa   savijenim   kolenima,   osoba ih  ispravlja  sve   dok  ne  oseti  napetos t  u   mišićima   lis­ tova sa zadnje stran e  nogu.  Noge,  međutim ,  ne  treba nikad a da bud u potpun o opružene. Položaj  se  drži  oko jeda n  minut ,  ili  više,  dok   osoba   diše   lako   i   duboko. Ak o osećanja protiču kroz noge, one će početi da vib- riraju.  Stopala  mog u  početi  da  peckaju.  Pacijent   koji radi  tu  vežbu  neka d  saopštav a  da  se  oseća   ka o   da pušt a  korenje  dok  se   to  dešava ;   neka d   čak  oseća   kao da   mu  se  noge  produžavaj u  i  ulaze  u  podlogu.

Biti     „ukorenjen "   ili   „uzemljen",       imati      „stav "     ili

„stajati   za"   važne   su   ljudske  vrednosti   i   verujem o   da

su  dana s  retki  kvaliteti.  Automobili  su  nas  potpun o  lišili

korišćenja  nogu  i  stopala.  A  avionski  prevoz  na s  je  pot­

pun o   odvojio   od   podloge.    Međutim,   njihovo   osnovno

delovanje   n a   telesno   funkcionisanje   j e   pr e   indirektn o

nego  direktno .   Kulturaln i  uticaj   koji  nas  se  najviše  tiče

jeste   promen a   u   odnosu   između   majke   i   deteta,   pro-

men a    primetn o    u    smer u    smanjenja    kontakt a      među

njima.  Donekle   sam   tu   pojavu  izložio   u   svojoj   posled-

njoj    knjizi 2 0 .    Majka    je   detetova    prv a   zemlja,   ili   da

kažem   drugačije,   det e   je   uzemljeno   kroz   majčino   telo.

Zemlja   i   podloga   su   simbolično   identični   sa   majkom

koja   je   predstavni k   zemlje   i   kuće.   Zanimljivo   je   pri-

metiti   da   se   u   engleskom   jeziku   „ukorenjavanje "   ko­

risti   da   se  upiš u   detetovi   instinktivn i   pokret i   traženja

bradavice.   Moji   pacijenti   nisu   razvili   osećanje   da   su

uzemljeni   ili   ukorenjeni   zbog   nedostatk a   zadovoljava-

Lowen,    Depression   and   the   Body,    op.    cit.

jućeg kontakt a sa telom svojih majki. Bez  sumnje,  nji­ hove  majke  sam e  nis u  bile  utemeljen e  osobe.   Majka koja je sama  iščupana  iz  koren a  ne  može  obezbediti detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi potrebna. Ak o previdim o  te  bioenergetske  činjenice nećemo  biti  u  mogućnosti  da  sprečimo   katastrofala n efekat visoko mehanizovan e i tehnološke  kultur e  na ljudski  život.

Telesni   znaci   i   izražavanje

Jezik  tela  se   zove   neverbalna   komunikacija.   Dana s za to postoji prilično interesovanje, je r je shvaćeno da telesno izražavanje nud i ogroma n broj informacija. Ton glasa ili telesni izgled često imaju veći  uticaj  nego  reči koje  osoba  izgovara.  Kad a  sam  bio  mla d  deca   su   pe - vala refren „Stapovi i kamenj e  mog u  polomiti  moje  ko ­ sti, ali nadima k me ne može povrediti" , refren  koji  suge- riše da su bili  neosetljivi  za  verbaln e  uvrede .  Ali  mi takođe  kažemo  „pogled  koji  ubija".  Ako  majk a   upu ­ ćuje  detetu  ubilački  pogled,  ono  to  ne  može  lako   iz­ baciti  iz  glave.  Deca  su  mnog o   svesnija   jezika   tela nego  odrasli  koji  su   tokom   dugog   školovanja   naučili da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­ ražavanje.

Svaki   inteligenta n   proučavalac   ljudskog   ponašanj a zna  da  reči  mog u  da  se  koriste  da  saopšte  laž.   Cesto nema   načina   da   se   na   osnovu   sami h   reči   sazna   da li  je  informacija  tačn a  ili  lažna.  To  naročito   važi   za lične  stavove.  Na   primer ,   kad a   pacijent   kaže   „Dobro se osećam", ili „Moj seksualni život je odličan; nem a Problema sa  tim",  na  osnovu  reči  se  ne  zna  da  li  su stavovi tačni ili  ne .  Mi  često  govorimo  ono  što  želimo da ljudi veruju  o   nama .  Nasupro t   tome,  jezik  tela  ne može  da  se  koristi  za  obman u  ak o  posmatra č   zna   ka ­ ko da ga  koristi.  Ak o  se  moj  pacijent  zaista  oseća  dobr o to će se odražavati na  njegovo  celokupno  stanje.  Oče­ kivao  bih  da  mu  lice  blista,  da   mu   oči   sjaje,   da   mu glas  bud e  rezonantan ,  a   pokret i   živahni.   U   odsustvu tih   telesnih   znakova ,   ja   bih   sumnjao   u   njegovu   tvrd - n Ju . Slična razmatranj a važe i za  seksualni  život.  Kad a telo  jedn e  osobe  svojom   mišićnom   napetošću   pokazuje da  ona  drži   osećanje   u   sebi   —   steže   zadnjicu   i   guši se          nemoguć e   je   da   im a   „odličan"   seksualni   život pošto   je   nesposobna   da   se   prepust i   snažnom   seksual­ no m  uzbuđenju.

Telo ne laže. Čak  i  kad a  osoba  pokušav a  da  izveš- tačeni m položajem prikrij e prav a osećanja, njeno telo protivreči položaju stanje m napetost i  koje  se  tad a  stva­ ra. Niko ne vlada potpun o svojim telom. Zbog toga se detektor i laži mog u uspešno  koristiti  za  razlikovanje  is­ tin e od laži.  Izgovaranje  laži  stvar a  stanje  telesne  ten ­ zije  koje  se  odražav a   na   krvn i   pritisak,  otkucaj e  pulsa i električnu  aktivnos t kože. Novija   tehnik a  za  utvrđi ­ vanje te razlike je analiza glasa. To n i rezonantnost odražavaj u svak o osećanje koje čovek ima .  Stoga  je logično  da  se  u  procesu  otkrivanj a  laži  može  koristiti glas.

Poznato na m je da rukopis jedn e osobe  može da   se koristi  za  utvrđivanj e  crta  te  ličnosti.  Im a   ljudi   koji tvrd e  da  mog u  da   čitaju   karakte r   na   osnovu   načina na koji  nek o  hoda.  Ak o  svaki  aspekt  ljudskog  izraža­ vanja  otkriva  ko  smo,  onda  sigurno  naš e   čitavo   telo mor a  govoriti  o  nam a  još  potpunij e  i  jasnije.

U stvari, mi reagujem o na drug e ljud e  zavisno  od njihovog   telesnog   izražavanja.   Stalno    procenjujemo jedni druge, odmeravam o snagu ili slabost  drugog,  ži- vahnos t ili umrtvljenost , seksualnu privlačnost itd. Na osnovu  telesnog  izražavanja,  često  odlučujemo  da   l£ jedno j osobi možemo verovati, koje je njeno osnovno raspoloženje  i  koji  su  njeni  osnovni  stavovi  o  životu. Mladi  ljudi   dana s   govore   o   „vajbovima"   nek e   osobe, ili  vibracijama,  ka o  dobri m  ili  lošim,  zavisno   od   toga kaka v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača .  Na­ ročito   u   psihijatriji,   subjektivn i   utisak   koji   nek o   stiče o  pacijentovom  telesnom  izražavanju  je  najvažniji  po­ data k koji se može imat i za rad i skoro svi terapeut i neprestan o koriste t u informaciju. Međutim , im a ne- voljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte, da se ta| informacija smatr a vredno m  i  pouzdanom ,  pošto  se  ne može   lako   i   objektivno   proveravati .   Mislim   da   je   to u  suštini  stva r  poverenja  koje  nek o  ima  u  svoje   opa­ žanje i  čula.  Deca  koja  imaju  mal o  razloga  da  sumnja­ ju  u  svoja  čula  oslanjaju  se   na   tu   informaciju   vise nego   odrasli.   To   je   prič a   o   „Carevom   novom   odelu  • U vrem e ka o što je ovo današnje , kad a postoji  jaka tendencija  da  se  manipuliš e   ljudskim   mišljenjem   reci­ ma i slikama,  taj  izvor  informacija  je  od  ogromne važnosti.

Kad a bioenergetske pojmove predstavlja m profesio­ nalcima često sa m  suočen sa zahtevim a za  statistiko m grafikonima, sigurni m činjenicama. Razume m želju za takvim  informacijama,  ali  t o   n e  treb a   d a  utič e   n a   t o da  kao  beznačajne  odbacimo  podatk e  koje  na m  šalju čula.   Biološki   sm o   snabdeven i   receptorim a   za   daljinu

—     očima, ušima, nosom — što na m omogućava da pro - cenimo situaciju pr e nego što  lupim o  glavom. Ak o ne verujemo  svojim  čulima,  podrivam o   svoju   sposobnost da osetimo i razumemo . Osećajući drug u osobu čulima, možemo  razumet i  njen u  borb u  i  nevolju  na   osnovu onoga što ona govori o svom životu. Možemo je onda razumeti kao ljudsko biće, što je prv i uslov da joj se pomogne.

Osećati drug u osobu  je  proces  uživljavanja.  Uživ- ljavanje  je  funkcija   identifikacije   —   tj .   identifikujući se sa nečijim telesnim izražavanjem, može  se  osetiti njegovo značenje. Čovek takođ e  može  da  oseti  kak o  bi bilo kad a bi bio ta drug a osoba,  mad a  ne  može  imati osećanja  koja  ovaj   drug i   ima .   Osećanja   svak e   osobe su privatna , subjektivna . Ona oseća  šta  se  dešava  u njenom telu ; vi osećate šta se dešava u  vaše m  telu. Međutim, pošto su sva ljudsk a tela slična u osnovnom funkcionisanju.  ona  mog u  biti  u  rezonanci  kad a   su   na istoj  talasnoj  dužini.  Kad a  se  to  desi,  osećanja   u   jed ­ nom   telu   su   slična   osećanjima   u   drugom .

Praktično, to znači da ak o nek o zauzm e telesni  sta v druge osobe, može osetiti značenje i imat i osećanje tog telesnog izraza. Pretpostavim o da vidite  osobu  čiji  je grudni   koš   isturen,   ramen a   podignuta ,   obrve   izvijene i  da  vi  želite  da  saznat e   šta   taj   sta v  znači.   Zauzmit e taj  položaj.  Udahnit e  vazduh ,  dignite  ramen a  i   obrve. Ako ste u  kontakt u sa  svojim  telom.  odma h  ćete  pri - rnetiti da st e usvojili izraz straha . Možete se osećati uplašeno, ali ne  morate ,  što  zavisi  od  toga  da  li  je izazvan  stra h  koji  je  u  vama ,   ali   u   svako m   slučaju ćete tačn o prepoznat i izraz. Ond a će  te  razumet i  da Jezikom  tela   drug a   osoba   kaž e   „plašim   se".

Druga  osoba  se  ne  mor a  osećati   uplašeno,   bez   obzi­ ra  na  stra h  koji   izražava.   Ak o   ne   oseća   strah ,   znači da  nije  u  dodir u  sa  izrazom  svoga  tela.  To  se  dešava kada je jeda n sta v dugo bio održava n pa je postao strukturira n u  telu.  Hroničn o  uzdržavanj e  ili  napetos t gube   efikasan   ili   energetski   naboi    i   uklonien i   su   iz s v esti .   Oni   se   ne   opažaju   i   ne   doživljavaju.   Telesni

sta v postaje „druga priroda " te osobe,  u  ko m  slučaju kažemo da je to deo karaktera . Može se, najzad , pre ­ poznati po toj  pozi,  mad a  na  prv i  pogled  može  iz­ gledati čudno. Naši prv i utisci o ljudima  su  telesne reakcije  koje  težimo  da   zapostavimo   usmeravajuć i   se na  njihove  reči  i  dela.

Reči i akcija su  u  velikoj  mer i  pod  voljnom  kon­ trolom. Mogu se  koristiti  da  saopšte  utisak  koji  pro - tivreči izrazu  tela.  Tak o  osoba  čije  telo  izražava  strah može  govoriti  i   ponašat i   se   pokazujući   hrabrost ,   stav sa kojim se više  identifikovala  na  ego-nivou,  nego  sa straho m koji izražava njegovo telo. U to m slučaju opi­ sujemo  svestan  sta v  ka o  kompenzatorn i  —  tj .  ka o  na­ po r da se prevaziđe stra h koji se iza toga krije . U slu­ čajevima kad a osoba ide do ekstremn o dugog poricanja strah a koji se  manifest u  je  u  telu,  njeno  ponašanj e  se naziva kontrafobičnim.  Telo ne laže, ali govori  jezikom koji  jedino  drug o  telo  može  da  razume .

Imitiranj e telesnog izraza drug e osobe  je  neophodn o samo  da  bi  isprv a   učinilo   njegovo   značenje   jasnim. Kad a je značenje jedno m određeno , asocira  se  sa  ti m izrazom bilo kad a da  se  vidi.  Tak o  znam o  da  stisnute usn e izražavaju neodobravanje , isturen a vilica prkos , a širom  otvorene  oči  strah .  Međutim ,  da  bismo  se  uverili u valjanost ovih tumačenja , treb a da zauzmem o te  polo­ žaje. Zat o bih hteo da zamolim  čitaoca  da  zauzm e  sle- deće  položaje  i  da  vidi  da  li   može   pratit i   tumačenj e koje dajem. U položaju stajanja povucite zadnjicu una - pred i stegnite mišiće  zadnjice.  Možete  primetit i  dva efekta :   jedan   je   da   gornja   polovina   tela   oseća   slabost u predelu dijafragme, i drugi , da  je  u  predelu  karlice uočljiva napetost uzdržavanj a ili uvlačenja.  Slabost  je gubita k telesnog stava i, prem a tome, gubita k samo - aktualizacije.  Ak o  biste  zamislili  da  ljudsko   biće   im a rep, mogli biste  nacrtat i  taj   organ  provuče n  između nogu.  Bičevan  pas  zauzima  isti  položaj.  Veruje m   da smo se uverili u  tumačenj e  tog  telesnog  stava  ka o  zna ­ ka da  se osoba oseća ka o  da  je bičevana, ponižena  ili poražena.

Uzdržavanje se oseća ka o stegnutost karličnih ispusta, analnog urinamo g i  genitalnog.  Mnoge  psihološke  stu­ dije su  pokazale da su  tipične karakteristik e osobe sa mazohističkim tendencijam a doživljavanje sloma ega sa osećanjem ponižavanja  i  poraza  koji   to   prati,  plus  tež­ nja   da  se  zadržavaju   osećanja.  Sledeći  kora k  je   koreliranje tog sklopa psiholoških crta sa  izvesnim  fizičkim stavom.   Kad a  je   ta   korelacija   jedno m   utvrđena ,   stalno s e proverava posmatranjim a drugi h pacijenata. Najzad, karakterna struktur a s e identifikuje s a  određeni m  te - lesnim položajem. Stegnut a zadnjica povučena unapre d označava  mazohistički  element  u  toj   ličnosti.

Čitanje telesnog izraza je često komplikovan o zbog prisustva onoga što se zove kompenzatorn i telesni stav. Tako nek e osobe sa telesnim stavo m koji otkriva mazo ­ hističke   tendencije,   ka o  što   je  uvučen a   zadnjica,  mog u

—      nasupro t  tom e  —  usvojiti  sta v  prkos a   u   gornjem delu  tela  —  isturen a  vilica,   isture n  grudn i   koš  —   da bi pokušali  da prevaziđ u mazohističku potčinjenost iz­ raženu  u  donjem  delu  tela.

Izražena agresivnost takođ e može služiti da prikrij e pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost može skrivat i osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može negirati ponižavan je. U takvi m slučajevima govorimo o sadomazohizmu. je r kompenzirajuć e ponašanj e privlači pažnju  uprav o  na  slabosti  zbog  kojih   je   i   napravljen o da bi ih skrilo.

Čitanje jezika tela  zahtev a  da  čovek  bud e  u  kontakt u sa sopstvenim telom i da bud e osetljiv za njegovo iz­ ražavanje. Bioenergetski  terapeut i  se  podvrgavaj u  tak ­ vom  toku  tretman a  koji  je   napravlje n   da   im   omogući da dođu u dodi r sa sopstvenim telom.   Malo  ljudi  je  u našoj kultur i oslobođeno mišićnih napetosti koje struk - turiraju   njihove   reakcije   i   defmišu   uloge   koje   igraj u u životu.  Ti  sklopovi   napetosti   odražavaju  traum e  koje su  doživeli  u  toku  odrastanja  —  odbacivanje,   zavođe­ nje, potčinjavanje i frustracije. Nije  svako  doživeo  te traume u jednako m intenzitetu. Ako, na primer , odba­ civanje dominir a životom  deteta,  ono  će  razviti  shi - zoidne načine ponašanj a koji su fizički i psihološki strukturirani   u   ličnosti.   To   postaje   drug a   prirod a   čo- V e k a  i  ne  može  se  menjat i  izuzev  otkrivanje m   čove- kove  prv e  prirode .  Isto  važi  i  za  drug e  oblike  pona ­ šanja.

Izraz „druga priroda " se često koristi za opisivanje Psiholoških  i  fizičkih  stavova,  koji   su,  mad a  su  „nepri - r °dn i u  toj  meri  postali  deo  ličnosti  da  izgledaju  pri ­ rodni. Izraz podrazumev a da postoji ..prva priroda " oslobođena   ti h   strukturirani h   stavova.   Možemo   defini- S a t i   tu   prv u   prirod u   negativn o   ili   pozitivno.   Možemo r e ć i   da   na   telesnom   nivou   ona    predstavlja     odsustvo

hroničn e mišićne napetosti koja ograničava osećanja i pokrete , a  na  psihološkom  nivou  odsustvo  racionali­ zacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, on a  mor a  biti prirod a  koja  zadržava  lepot u  i  gracioznost,   kojima  su sve životinje prirodn o obdaren e rođenjem. Važno je razumet i razliku prv e i drug e prirode , je r mnogi ljudi prihvataj u    svoje    telesne    napetosti   i     odstupanja    kao

„prirodne" ,   ne   shvatajući   da   pripadaj u   „drugoj   priro­ di "   koja   izgleda   ka o   da  je   prirodn a   sam o  zbog   dugog navikavan i a.   Dubok o   sa m   ubeđe n   da       zdra v     život    i zdrav a  kultur a  mogu   biti  izgrađeni   samo   na  čovekovoj prvo j  prirodi.