Osmo Poglavlje

TAOIZAM

Od dva glavna trenda u kineskoj misli, konfucija­ nizma i taoizma, ovaj drugi je taj koji je misti ki usme­ ren, te je stoga relevantniji za na e poredenje sa savre­ menom fizikom. Poput hinduizma i budizma, taoizam je zainteresovan za intuitivnu mudrost, pre nego za raci­ onalno znanje. Svestan ogranicenja i relativnosti sveta racionalnog miSljenja, taoizam u osnovi predstavlja put izbav1jenja iz tog sveta ipo tome se mote uporediti sa putevima joge Hi vedante u hinduizmu, ili sa Budinom Osmostrukom stazom. U kontekstu kineske kulture, taoisticko izbavljenje oznacava, specificnije, oslobada­ nje od strogih pravila konvencije.

Nepoverenje prema konvencionalnom znanju i re­ zonovanju snaznije je u taoizmu nego u bilo kojoj dru­ goj skoli istocnjacke filozofije. Ono se  zasniva  na cvrstom uverenju da lludski intelekt nikada ne moze shvatiti tao. Po recima  Cuang Cea,

Naj ire znanje ga ne poznaje; rezonovanje nece uCi­ niti ljude mudrim kad je on u pitanju. Mudraci su odbacili oba ova metoda1

Cuang Ceova knjiga puna je delova koji odraiavaju taoisticki prezir prema rezonovanju idokazivanju. Tako on kate,

Pas se ne smatra dobrim zato sto dobro laje, a co­ vek se ne smatra mudrim zato  to ve to govori.2

1Chuang Tzu, preveo James Legge, priredila Clae Waltham (Ace Books, Njujork, 1971), poglavlje 22.

2 Ibid. poglavlje 24.

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                          Taoizam

Raspravljanje je dokaz da se ne vidi jasno 3•

Taoisti su logicko razmisljanje smatrali delom ves­ tackog sveta ljudi, zajedno sa drustvenom etikecijom i moralnim standardima. Oni se uopste nisu  zanimali  za taj svet, vee su svu svoju patnju upravili na posmatranje

prirode kako bi raspoznali ,.svojstva tao-a". Na taj nacin

oni  su  razvili jedan  stav  koji  je  u  suStini  bio  naucni  i

samo ih je njihova duboko nepoverenje u analiticke me­ tode sprecilo da stvore prave naucne teorije. No, bez obzira na to, pazljivo je posmatranje prirode, sjedinjeno sa dubokom mistickom intuicijom, dovelo taoisticke mudrace do dubokih uvida koji se potvrduju i u savre­ menim naucnim teorijama.

Jedan od najznacajnijih uvida taoista bilo je shvata­ nje da su preobrazaj i eromena sustinska svojstva priro­ de. Jedan odlomak iz Cuang-cea jasno pokazuje kako je posmatranjem organskog sveta otkriven temeljni znacaj promene:

U preobrazavanju  i rastu svih stvari, svaki pupoljak

•i svako svojstvo poseduje svoj odgovarajuci oblik. U tome vidimo njihova postepeno sazrevanje i pro­ padanje, stalni tok preobrazaja ipromene4 .

Taoisti su sve promene u prirodi sagledavali kao is­ poljavanja dinamicke igre meduprozimanja izmedu po­ larnih suprotnosti yina i yanga, i taka su dosli do uvere­ nja da svaki par suprotnosti sacinjava jedan polarni odnos u kojem je svaki od polova dinamicki povezan sa onim drugim. Za zapadnjacki urn je jako tesko da pri­ hvati ovu ideju implicitnog jedinstva svih suprotnosti. Nama  izgleda  krajnje  paradoksalno  da  iskustva  i  vre-

dnosti za koje smo uvek verovali da su suprotstavljeni mogu, na kraju krajeva, predstavljati aspekte jedne iste stvari. Na Istoku se, medutim, oduvek smatralo da je za postizanje prosvetljenja neophodno otiCi ..izvan zemalj­

skih suprotnosti "5, i u Kini polarni odnos svih suprotno­ sti le:ti u samoj osnovi taoisticke misli. Tako Cuang Ce

kate:

,Ovo"  je   takode   i   ..ono".   ,Ono"   je   takode   i

,ovo" ... Tosto ,ovo" i .,ono" prestaju da budu su­ protnosti cini samu sustinu tao-a. Jedino ova susti­ na, moglo bi se reCi osovina, jeste srediSte kruga podloznog beskrajnim promenama 6 .

Iz shvatanja po kojem kretanja tao-a predstavljaju neprekidno preplitanje suprotnosti, taoisti su izvukli dva osnovna pravila za ljudsko ponasanje. Kad  god  telis nesto postiCi, govorili su, treba da krenes  od onaga sto je  tome suprotno. Taka Lao Ce kate:

Da bi se nesto skupilo treba ga prvo rasiriti. Da bi oslabio, prvo pojacaj.

Da bi svrgnuo, prvo uzditi. Da bi uzeo, prvo daj.

To se naziva tananom mudroscu 7 •

S druge strane, kad god telis nesto da zadrziS, mo­ ras dopustiti da u to ude i nesto sto mu je suprotno:

5 Bhagavad  Gila, 2.45.

6  c•It•lrano  u

Fung  Yu-Lan,  A  Short  History  of  Chi11ese

Ibid., poglavlje 2.

4 Ibid., poglavlje  13.

Philosophy (Macmillan, Njujork, 1958), str. 112.

7 Lao Tzu,  Tao Te Ching, prev. Ch'u Ta-Kao (Allen &

Unwin, London, 1970), poglavlje 36.

132         133

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA                                          Taoizam

Budi savijen i ostace uspravan.

kli ne. On je poredak sveta poredio sa ..ve no zivom va­

Budi prazan i ostace pun.

trom koja se s merom pali is merom gasi" 10

to je slika

Budi izlizan iostaces nov8•

To je na6n zivota mudraca koji je dostigao jednu viSu ta ku glediSta, jedno stanoviSte sa kojeg se jasno opazaju relativnost i polarni odnos svih suprotnosti. Te suprotnosti, pre svega, uklju uju pojmove  dobra  'i  zla koji se nalaze u istoj medupovezanosti kao i yin i yang. Svestan relativnosti dobra i zla, i tako  i svih moralnih standarda, mud rae ne tezi dobru vee nastoji da odrzi je­ dnu dinamicnu  ravnotezu izmedu dobra i zla. Cuang Ce je po ovom pitanju sasvim jasan:

Izreke,  .. Zar  neeemo da  sledimo i poStujemo  ono to je  ispravno  i  klonimo  se  onoga  Sto je  pogre­ sno"?  i  .Zar neeemo  da  sledimo  i poStujemo  one koji  ispravno  vladaju  i  da  se  klonimo  onih  koji stvaraju  nered"?  pokazuju   nedostatak  upoznatosti sa principima  Neba i Zemlje i sa razlieitim kvalite­ tima   stvari.  To  je   kao  da  sledimo  i  po tujemo Nebo,  a na  Zemlju  se ne obaziremo;  to je  kao da sledimo i po tujemo yin, a na yang  se ne obazire­

mo. Jasno je da se tako ne moze postupati9 .

Zapanjujuce je da je, istovremeno kad su Lao Ce i njegovi  sledbenici  razvijali   svoj  pogled   na   svet,   u Gr koj jedan ovek, ije nam je ucenje poznato samo u fragmentima i koji je bio, i jos uvek je, vrlo cesto po­ greSno shvatan, poucavao suStinskim odlikama  ovog taoistickog shvatanja. Taj grcki ..taoista" bio je  Heraklit iz Efesa. On je sa Lao Ceom delio ne samo isticanje ne­ prekidne promene, Sto je izrazio svojom slavnom izre­ kom  ..Sve tece", vee i shvatanje da su sve promene  ci-

8 Ibid., poglavlje 22.

zaista vrlo slicna kineskoj ideji o tao-u koji se ispoljava u cikli nom preplitanju yina i yanga.

Lako je videti kako je shvatanje o promeni kao di­ nami nom preplitanju suprotnosti odvelo Heraklita, kao i Lao Cea, otkricu da su sve suprotnosti polarne i stoga sjedinjene ...Put na gore i put na dole jedno su isto", re­ kao je Grk, i ..Bogje dan noc, zima leto, rat mir, sitost glad ..n. Kao i taoisti, i on je svaki par suprotnosti video kao jedinstvo i bio je sasvim svestan relativnosti svih ta­ kvih pojmova. I opet, sledeee Heraklitove re i - ..Hla­ dne stvari se greju, toplo se hladi, vlazno suSi, suvo se

ovlazuje" 12 - snazno nas podseeaju na re i Lao Cea,

..Tesko i lako se uzajamno dopunjavaju ... muzika i glas se stapaju  u  harmoniju,  ispred  i iza slede jedno  dru­

go•I3.

Za udujuee je da ova velika sli nost u pogledima na svet izmedu ta dva mudraca iz sestog veka pre n.e. nije opSte poznata. Heraklit se esto pominje u vezi sa savremenom fizikom, ali prakticno nikada u vezi sa taoizmom. A upravo ta veza najbolje pokazuje da je nje­ gov pogled na svet bio misti ki, to, po mom miSljenju, postavlja paralele izmedu njegovih ideja i ideja savreme­ ne fizike u pravu perspektivu.

Kada govorimo o taoisti kom poimanju promene, vazno je shvatiti da oni tu proemenu ne vide kao posle­ dicu neke sile, vee pre kao jednu tendenciju koja je pri­ rodena svim stvarima i situacijama. Tao-u se njegovo kretanje  ne  nameee,  vee dolazi  prirodno  i spontano.

10   U  G.S.Kirk,    Heraclitus        The   Cosmic   Fragment

(Cambridge University Press, London, 1970), str. 307.

II Ibid., str. 105, 184.

12 Ibid., str. 149.

9 Chuang Tzu, nav. delo, poglavlje 17.

13

Lao

•

Tzu, nav. delo, poglavlje 2.

134         135

PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA          

Spontanost je tao-ov princip delanja, a kako ljudsko po­ nasanje treba da se odlikuje po uzoru na delovanje tao­ a, onda spontanost treba da olikuje i sve ljudske delatno­ sti. Delati u skladu sa prirodom za taoiste, prema tome, znaci delati spontano i u skladu sa sopstvenom  istin­ skom prirodom. To znaci imati poverenja u sopstvenu intuitivnu inteligenciju koja je prirodena ljudskom umu bas kao sto sui zakoni promene prirodeni svim stvarima oko nas.

Delanje taoistickog mudraca proishodi stoga iz nje­ gove intuitivne mudrosti, spontano i u skladu sa okoli­ nom u kojoj se nalazi. On nema potrebe da sebe iii bilo sta oko sebe prisiljava, vee on jednostavno prilagodava svoje delanje kretanju tao-a. Po reci'!la Huai Nan Cua,

Oni  koji  slede  prirodni  poredak  plove  tokovima

tao-a14•

Takav nacin delanja naziva se u taoistickoj filozofi­ ji wu-wei. Taj izraz doslovno znaCi ..ne-delanje", a Dto­ zef Nidem ga prevodi kao ..uzdrzavanje od  delatnosti koja je u suprotnosti sa prirodom", opravdavajuCi to tu­ macenje jednim navodom iz Cuang-cea:

Ne-delanje ne znaci ne ciniti nista i cutati. Neka svemu bude dopusteno da Cini ono sto po prirodi cini, tako da njegova priroda bude zadovoljena 15 •

biti uspesno. To je smisao onih naizgled tako zbunjuju­ Cih Lao Ceovih  reci: .. Ne-delanjem sve se mote  posti­ Ci"I6.

Kontrast yina i yanga ne predstavlja samo osnovni organizujuci princip sto prozima celokupnu kinesku kul­ turu, vee se on odratava i u dva dominantna trenda u ki­ neskom misljenju. Konfucijanizam je bio racionalan, muski, aktivan i dominirajuci. Taoizam je, s druge stra­ ne, isticao sve ono sto je intuitivno, zensko, misticno i prijemCivo ...Ne znati da znas je  najbolje", kate Lao Ce,

kao i ..Mudrac radi bez delanja i poucava bez reci" 17.

Taoisti su verovali da je ispoljavanje tenskih, prijemci­

vih kvaliteta ljudske prirode najlaksi nacin da se vodi savrseno uravnotezeni tivot u skladu sa tao-om. Njihov ideal je najbolje sazet u jed nom odlomku iz Cuang-cea u kome se opisuje neka vrsta taoistickog raja:

Dok se haos jos  nije pojavio,  ljudi starine ucestvo­ vahu u opustenom spokoju koji je krasio Citav svet. U tim vremenima yin  i yang  bejahu skladni i nepo­ kretni; njihovo mirovanje  i njihovo kretanje odvija­ hu se bez ikakvih smetnji; cetiri godiSnja doba sme­ njivahu  se  svako u  svoje  vreme;  stvari  ne  trpehu povrede i ziva biCa ne umirahu pre svoga vremena. Akb  i  bejahu  obdareni  znanjem,  ne  imahu  prilike da ga upotrebe.  To bejase  ono sto se mote  nazvati stanjem  savrsenog  jedinstva.   U  ta  vremena,  niko

Ukoliko se uzdrtavamo od delanja koje je suprotno prirodi iii, kako Nidem kaze, od ,.kretanja nasuprot toku stvari", onda smo u skladu sa tao-om i nase ce delanje

Citirano u J. Needham, Science and CiviUzatiofl in China

(Cambridge University Press, London, 1956), II tom, str. 88.

IS Ibid., str. 68-9.

nista ne cinjase sve dolazise samo od sebe18.

Lao Tzu, nav. delo, poglavlje 48.

17 Lao Tzu, nav. delo, poglavlja 71 i2. 18 Chuang Tzu, nav. delo, poglavlje 16.