FRITJOF CAPRA

TAO FIZIKE

Urednik: DuSall Kan

Jedno istrazivanje paralela izmedu savremene fizike i istočnjačkog misticizma

Prevod sa engleskog: Marko ZivkoviC

 

Naslov originala: Fritjof Capra, THE TAO OF PHYSICS, An Exploration of the Parallels between Mo­ dern Physics and Eastern Mysticism (Fontana/Collins, 1976)

 

 

Ovu knjigu posvecujem:

Ali Akbar Kanu
Karlosu Kastanedi
Dzefriju Cuu
Dzonu Koltrejnu
Verneru Hajzenbergu
Krishnamurtiju
Liu Hsiu Ciju
Firozu Mehti
Dzeriju Sesku
Mariji  Tojfenbah
Alanu Votsu jer su mi pomogli da nadem svoj put i Zaklini koja je sa mnom putovala  tim putem najduze.

Verovatno je prilicno opstevazeća istina da se u istoriji ljudskog mišljenja najplodonosniji razvoj cesto odigrava na onim tackama gde se susrecu dve različite misaone linije. Te linije svoj koren mogu vući iz sasvim razlicitih delova ljudske kulture, različitih vremena iii razlicitih kulturnih okruzenja iii religijskih tradicija: odatle, ukoliko se one zaista sretnu, sto ce reći, ako su harem toliko medusobno povezane da medu njima mote doei do istinske interakcije, onda se mozemo nadati da ce iz toga proizići nova i zanimljiva otkrića.

Verner Hajzenberg

PREDGOVOR

Pre pet godina doživeo sam predivno iskustvo koje me je uputilo pisanju ove knjige. Sedeo sam na obali okeana jednog kasnog letnjeg popodneva, posrnatrajuci kotrljanje talasa i osecajući ritam sopstvenog disanja, kada sam odjednom postao svestan kako cela moja oko­ lina u estvuje u jednom gigantskom kosmi kom plesu. Buduci da sam fizičar, znao sam da  su  pesak,  stene, voda i azduh oko mene sa injeni od vibrirajucih mole­ kula  i atoma, a da se ovi sastoje od  čestica  koje stupaju u interakcije jedna sa drugom stvarajući i uništavajući druge čestice. Znao sam, takode, da zemljinu atmosferu neprekidno bombarduju  pljuskovi  "kosmičkih  zraka", čestice visoke energije  koje,  prodirući kroz vazduh, prolaze kroz višestruke sudare. Sve je to meni bilo po­ znato iz mojih istraživanja u  fizici visokih  energija,  ali do tog trenutka ja sam sve to doživljavao kroz grafiko­ne, dijagrame i matematičke teorije.  Dok sam sedeo na toj obali moja su ranija iskustva oživela: •video'' sam slapove energije kako se spuštaju  iz svemira,  u  kojima su se   čestice stvarale  i nestajale u ritmičkom  pulsiranju; "video"  sam  atome  elemenata  i atome  svog  tela  kako učestvuju  u tom  kosmičkom  plesu  energije;  osecao sam njegov  ritam  i  "čuo"  njegov  zvuk,  i tog  sam  trenutka znao da je to Pies Šive, Gospodara Plesa koga štuju In­dusi.

Prosao sam dugotrajnu obuku u teorijskoj fizici i nekoliko godina sam se bavio istraživanjirna. U isto vre­me veoma sam se zainteresovao za istočnjački  mistici­zam i počeo sam da uviđam paraleJe sa savremenom fi­zikom. Posebno su me privlačili zagonetni aspekti zena koji su me  podsecali  na  zagonetke  kvantne  teorije.  U početku je, medutim, dovodenje u vezu toga dvoga predstavljalo jednu   čisto intelektualnu  vežbu. Prevazilaženje tog jaza  izmedu  racionalnog, analitickog misljenja i meditativnog dozivljavanja misticke istine za mene je bilo, i jos uvek je veoma tesko.

U pocetku, na mom  putu su mi pomagale "biljke moći" koje su mi pokazale kako je um u stanju da slobodno protice; kako duhovni uvidi dolaze sami  od  sebe, bez ikakvog napora, izviruci iz dubina svesti. Secam se prvog takvog iskustva. Kako je doslo nakon godina detaljnog analitickog misljenja, to iskustvo me je toliko snazno obuzelo da sam zaplakao, istovremeno, poput Kastanede, pretačući bujicu svojih utisaka na papir.

Kasnije je dosao dozivljaj Šivinog Plesa koji sam pokusao da uhvatim u fotomontazi prikazanoj na slici 7. Nakon njega sledila su mnoga slicna iskustva koja su mi pomagala da postepeno shvatim kako se iz moderne fizi­ke pomalja jedan dosledan pogled na svet koji je u skla­du sa prastarom mudroscu Istoka.Tokom godina sam pravio mnoge beleske, i napisao nekoliko članaka o paralelama koje sam neprestano otkrivao, sve dok najzad nisam sakupio svoja iskustva u ovoj knjizi.

Ova knjiga je namenjena obicnom citaocu koji se za­nima za istočnjacki misticizam i kome nije neophodno nikakvo znanje o fizici. Pokusao sam da prikazem gla­vne pojmove i teorije savremene ftzike bez upotrebe ma­ tematike i jednim netehnickim jezikom, mada neki pasusi i dalje pri prvom čitanju mogu izgledati tesko shvatljivi za laika. Svi tehnicki izrazi koje sam morao uvesti deftnisani su tamo gde se prvi put pojavljuju i nji­hov se spisak nalazi u registru na kraju knjige.

Takode se nadam da ce se medu citaocima ove knji­ ge naći i mnogi ftzicari koje interesuju ftlozofski aspekti ftzike, a koji jos nisu dosli u dodir sa religijskim ftlozo­fijama Istoka. Oni ce naci da istocnjacki misticizam pru­za jedan  dosledan  i lep  filozofski  okvir  u  koji  se mogu smestiti nase najnovije teorije o ftzickom svetu.

Sto se tice sadrzaja  ove knjige, citalac ce možda osetiti izvestan nedostatak ravnoteze izmedu prikazivanja naucne i misticke misli. Kroz celu knjigu njegovo shvatanje fizike bi trebalo da postepeno napreduje, no slicni napredak u shvatanju istocnjackog misticizma se ne mora  odigrati. Izgleda da je to neizbezno, posto je misticizam pre svega iskustvo koje se ne može nauciti iz knjiga. Dublje razumevanje bilo koje misticke tradicije može se osetiti jedino kada odlučimo da u njoj aktivno učestvujemo. Jedino cemu se ja mogu nadati jeste da proizvedem osecanje da bi takvo jedno ucesce bilo iteka­ko vredno truda.

Tokom pisanja ove knjige moje sopstveno shvatanje istocnjacke misli znacajno je produbljeno. Zasluga za to pripada dvojici ljudi koji su dosli sa Istoka. Duboko sam zahvalan Firozu Mehti sto mi je otvorio oči za mnoge aspekte indijskog misticizma i mom ucitelju Tai Cija, majstoru Liu Hsiu  Ciju koji me je uveo u  zivi taoizam.

Nije moguce pomenuti imena svih naucnika, umetnika, studenata i prijatelja koji su mi pomogli da for­ mulisem svoje ideje tokom podsticajnih diskusija. Ose­cam, medutim, da posebnu zahvalnost dugujem Greje­ mu Alegzanderu, Dzonatanu Esmoru, Stratfordu Kalde­ kotu, Lin Gejmbles, Sonji Njubaj, Reju Riversu, Dzo­ elu Serku, Dzordzu Sudarsanju i - na poslednjem ali i ne najmanje znacajnom mestu - Rajanu Tomasu.

Na kraju, moram zahvaliti  Gospodi Pauli Bajer-ln­ hof iz Beta za njenu nesebicnu novcanu podrsku u vre­ me kada je bila najneophodnija.

London Decembar 1974.

Fritjof Kapra

 

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Ova knjiga je prvi put objavljena pre sedam godina i nastala je, kao to je opisano u prethodnom predgovo­ ru, u jednom iskustvu koje je sada vi e od deset godina iza mene.  Stoga smatram da bi čitaocima ovog novog izdanja trebalo da kazem nekoliko reči o mnogim stvari­ ma koje su se u toku tih godina desile - knjizi, fizici i meni samom.

Kada sam otkrio paralele izmedu pogleda na svet fi­zičara i mistika, nagoveštavane i ranije, ali nikada temeljno istražene, imao sam snažan osecaj da otkrivam nešto sasvim ocigledno to će u buducnosti biti opštepoznato; a ponekad sam, pišući Taofizike, tak osećao da se ta knjiga pre piše kroz mene nego to je ja sam pišem. Događaji koji su usledili potvrdili su ta osecanja. Knjiga je u Engleskoj i Americi primljena s oduševljenjem. Mada je vrlo malo reklamirana i predstavljana javnosti, brzo se procula od usta do usta i sada već postoji, iii se tek izdaje, u desetak izdanja  širom sveta.

Kao to se moglo i predvideti, reakcija naučne zaje­dnice je bila opreznija; no i tu takode raste zanimanje za šire implikacije fizike dvadesetog veka. Oklevanje savremenih naučnika da prihvate duboke sličnosti izmedu sopstvenih i  mističkih  pojmova  ne  začuduje  mnogo, posto je misticizam-barem na Zapadu - tradicionalno po­vezivan,  i to sasvim pogrešno,  sa mutnim,  tajanstvenim i krajnje nenaučnim stvarima. Na srecu, taj se stav sada menja. Kako je istocnjačka misao zainteresovala jedan značajan broj ljudi i kako se meditacija više ne posmatra sa  podsmehom  ili podozrenjem,  misticizam  pocinje  da se uzima ozbiljno čak i unutar  naučne zajednice.

Uspeh Tao fizike znatno je uticao na moj zivot. Tokom proteklih godina puno sam putovao držeći predavanja profesionalcima  i laicima  i razmatrajuci  implikacije "nove fizike" sa raznim ljudima. Te su mi diskusije izuzetno mnogo pomogle da shvatim siri kulturni kontekst velikog zanimanja za istocnjacki misticizam koje se pojavilo na Zapadu tokom  poslednih  dvadeset  godina. Ja sad to zanimanje sagledavam kao deo jednog mnogo sireg trenda koji pokusava da se suprotstavi jednoj dubokoj neravnotezi u nasoj kulturi u nasem mišljenju i osećanjima, nasim vrednostima i stavovima, i u nasim drustvenim i politickim stukturama. Nasao sam da je ki­neska terminologija yina iyanga veoma pogodna za opisivanje te kulturne neravnoteze. Nasa je  kultura  dosledno davala prednost yangu, iii muskim vrednostima i stavovima, zapostavljaujuci  njemu  komplementarni  yin, iii žensku stranu. Mi smo samo  isticanju  davali pre­dnost nad integracijom, analizi nad sintezom, racional­ nom znanju nad intuitivnom mudroscu, nauci nad religijom, takmicenju nad saradnjom, sirenju nad cuvanjem, i tako dalje. Taj je jednostrani razvoj sada dostigao jednu vrlo opasnu fazu; dolazi do krize drustvenih, ekoloskih, moralnih  i duhovnih dimenzija.

Medutim, istovremeno smo svedoci početka jednog zamasnog evolucionog kretanja  koje kao  da  ilustruje onu staru kinesku izreku da se ,yang, dostigavsi svoj vrhunac, povlaci u korist yina". Sezdesete i sedamdesete godine iznedrile su citav niz drustvenih pokreta koji se svi izgleda krecu u istom smeru. Sve veca zainteresovanost za ekologiju, snazno interesovanje za misticizam, rastuća feministicka svest i ponovno otkrivanje  holistickih pristupa zdravlju i lecenju predstavljaju ispoljavanja jenog istog evolucionog trenda. Sve se to suprotstavlja prenaglasavanju racionalnih,  muskih  stavova  i vrednosti, pokusavajuci da povrati ravnotezu izmedu muskih i zenskih strana ljudske prirode. Na taj nacin svest o dubokoj harmoniji izmedu pogleda na svet savremene fizi­ke i shvatanja istočnjačkog misticizma sada se pojavljuje kao integralni deo jednog mnogo sireg kulturnog preobrazaja, dovodeći do rađanja jedne nove vizije stvarnosti koja ce zahtevati temeljnu promenu  naseg mišljenja, opažanja i vrednosti. U mojoj drugoj knjizi, Prekretnica (The Turning Point), ispitivao sam razne aspekte i implikacije ovog kulturalnog probražaja.

Cinjenica da ce promene naseg sistema vrednosti uticati na nase nauke mote zacuditi one koji veruju u objektivnu, vrednosno-neutralnu nauku. Upravo je to, medutim, jedna  od znacajnih implikacija nove fizike. Hajzenbergovi doprinosi kvantnoj teoriji, koje u ovoj knjizi detaljno razmatram, jasno za sobom povlace da se klasicni ideal naucne objektivnosti više ne može održati, te prema tome, savremena fizika dovodi u pitanje imidž vrednosno-neutralne nauke. Obrasci koje naucnici posmatraju u prirodi blisko su povezani sa obrascima njihovih umova; sa njihovim pojmovima, mislima i vrednostima.Odatle ce naucni rezultati do kojih oni dolaze i te­ hnoloske primene koje ispituju biti uslovljene njihovim načinom mišijenja. Mada veliki deo njihovog detaljnog istrazivanja nece eksplicitno zavisiti od njihovog vrednosnog sistema, siri okvir u kojem se to istrazivanje obavlja nikada nece biti  vrednosno neutralno.  Naucnici su, prema tome, ne samo intelektualno, već i moralno odgovorni za svoja istrazivanja.

Sa te tacke gledišta, veza izmedu fizike i misticizma nije samo vrlo zanimljiva već je takode i izuzetno znacajna. Ona pokazuje da su rezultati savremene fizike otvorili dva vrlo razlicita puta kojim se naucnici mogu zaputiti. Oni nas mogu odvesti- govoreci u krajnostima - bilo Budi ili bombi, i na svakom je naucniku da se odlu­či kojim ce putem krenuti. Meni se cini da se (u vreme kada gotovo polovina nasih naucnika i inženjera radi za vojsku, traćeći ogromni potencijal ljudske domišljatosti i kreativnosti za stvaranje sve savrsenijih sredstava masovnog uništenja) Budin put, ,put srca", nikako ne može prenaglasiti.

Ovo izdanje osavremenjeno je ukljucivanjem rezul­tata najnovijih istrazivanja u subatomskoj fizici. To sam učinio unoseći neke male izmene na odredenim mestima u  tekstu  kako bib  ga uskladio  sa novim  istraživanjima, kao i  dodajuci jedan  novi  odeljak  na  kraju  knjige pod naslovom  ., Sta se promenilo u novoj fizici", u kojem su opisana najznacajnija  nova  otkrica u subatomskoj fizici. Veoma  mi je  drago sto ni jedno  od tih najnovihih  otkri­ca nije obezvredilo ono sto sam napisao pre sedam godi­na. Većina  tih otkrica zapravo je  nagovestena  u prvom izdanju.  To je  potvrdilo ono snažno uverenje  koje me je podstaklo da knjigu  napišem  - da ce osnovne teme koje koristim  u  poredenjima  izmedu  fizike  i misticizma  biti ojacane, pre nego obezvredenje  buducim  istraživanjima.

Štaviše, sada  osecam da  se sa  svojom  tezom  nalazim na  mnogo cvrscem tlu, jer  se paralele  sa istoenjac­kim misticizmom  pojavljuju  ne samo u fizici, već i u biologiji, psihologiji  i drugim naukama. Izucavajući odno­ se izmedu fizike i tih nauka,  nasao sam da okvir teorije sistema  pruža jedno  prirodno  prosirenje  pojmova  savremene fizike na druge oblasti. Ispitivanje sistemskih pojmova  u  biologiji,  medicini,  psihologiji  i u  drustvenim naukama, kojeg sam se poduhvatio u Prekretnici, pokazalo mi je  da sistemski pristup snatno potvrduje paralele izmedu  savremene  fizike i istocnjackog  misticizma.  Po­ red toga, nova sistemska biologija  i psihologija  ukazuju na  neke  druge  slicnosti  sa  mistickim  misljenjem  koje lete izvan podrucja  fizike. U mojoj drugoj knjizi razmatraju  se izvesne ideje o slobodnoj  volji,  smrti  i radanju, prirodi  tivota,  uma, svesti i evolucije. Duboka  harmonija  izmedu  tih  pojmova,  izražena  sistemskim jezikom,   i njima  odgovarajucih  ideja  u  istočnjackom  misticizmu, predstavlja  upecatljivo  svedočanstvo za moju tvrdnju da filozofija mistickih tradicija, poznata  i kao  ."hilosophia perennis",   pruža   najdosledniju   filozofsku   osnovu   za nase savremene naucne teorije.

PUTFIZIKE

Berkli, jun 1982.

Fritjof Kapra