RIJEČI MOĆI

U hermetičkom redu Zlatna Zora, upotrebljen je najinteresantniji anahronizam kao osnova za konstrukciju sigila. U vezi je sa starim simbolom Ruže na krstu - koji sam po sebi ne bi trebalo da predstavlja nov simbol. Međutim, to nije nijedna prethodno poznata varijanta simbola Ružo-krsta. On nema paralele u okultnoj ili simboli č koj istoriji. Novina se sastoji od iscrtavanja dvadeset-dva jevrejska slova u laticama Ruže u skladu sa arhaičnim atribucijama knjige The Sepher Yetzirah.

Slova su postavljena po isvesnom redu. Dvanaest takozvanih jednostavnih slova, koja se odnose na dvanaest znakova Zodijaka, razmeštena su u spoljašnjem krugu ružinih latica. Unutar ovog kruga nalazi se sedam dvostrukih slova koja se odnose na sedam planeta. Unutar ovog drugog kruga, nalazi se treća podela širokih latica gde se nalaze tri takozvana majčinska slova (slova-majke), koja se odnose na tri prvobitna elementa, vatru, vodu i vazduh.

Ovo je rezultiralo razvojem proste ali oštroumne šeme iz koje bi se mogao izvući sasvim nov niz sigila, koji se prilično razlikuju od onih koji su originalno izvođeni iz tradicionalnih magijskih kvadrata. Ovaj kompletan simbol Ruže na krstu može se videti u jednom od tomova The Golden Dawn "Zlatne Zore" (Llewellyn Publications, St. Paul, 1969.), mada se sama Ruža, koja je samo deo simbola koji razmatramo, može na ć i u dodatku. Učeniku će se vrlo isplatiti ako eksperimentiše sa iscrtavanjem simbola svake zamislive vrste imena na ovoj Ruži sa dvadesetdve latice. On može pronaći i sigile  praktičnije vrednosti od onih koji su napravljeni od tradicionalnih kameja.  

Na raznim talismanima koje učenik može videti u knjigama na koje se upućuje u bibliografiji, naći će razne reči i stihove upisane u kružnim marginama na obodu talismana. Ti stihovi ili reči su takođe tradicionalni. Po  pravilu, te reči su bile biblijska imena boga, zajedno sa imenima anđela, duhova i inteligencija. Tabele tih hijerarhija su do nas došle iz već  pomenutih izvora. U dodatku ovom priručniku naći ćete jednu takvu tabelu imena.

Pored toga, vađene su fraze i rečenice iz Starog i Novog Zaveta kako bi se osigurali autoritet i moć . Smatralo se da ne vredi praviti talisman sve dok se u njega ne umetne biblijski autoritet bilo koje vrste. Trebalo je uvek naći neki stih ili preporuku koja bi mogla posvetiti upotrebu kojoj je taj posebni talisman namenjen. Ovde je uključen jedan arhaični princip nazvan komemoracija (spomen). Njegova teorija prosto govori da je u prošlosti Bog došao do cilja tako-i-tako, i da je izveo takav-i-takav podvig za neku osobu. U upotrebljenim stihovima treba naći aluziju na taj događaj, da bi ponovo bila  potvrđena sugestija da takav božanski podvig može ponoviti ovde i sada, za mene, isti onaj Bog koji je prethodno radio slične stvari.  

Na primer: ja sam elektroinženjer, obavezan ugovorom da izgradim novu centralu za snabdevanje svetlom i energijom novo selo koje treba podići u  blizini nekog atomskog postrojenja, i treba mi inspiracija da bih se adekvatno  pozabavio tim projektom - mogao bih napraviti Solarni talisman. Pošto bi centrala trebalo da obezbeđuje svetlost, talismanski vladalac bi moglo biti Sunce, izvor svetla i života na Zemlji. Odgovarajući biblijski stih za natpis oko spoljašnje margine jedne strane talismana mogao bi da glasi: "I reče Bog:  Neka bude svetlo. I bi svetlo!"

Pisani zapis u Bibliji o ovom preistorijskom događaju pruža opravdanje i nadu da bi se neki događaj modeliran po modelu ovog prethodnog mogao, na zahtev, uspešno ponoviti. Beskonačan broj varijanti izmena može se ostvariti  na ovu prostu temu. Međutim, ovaj (zapis) uključuje osnovnu ideju. Naravno, čovek bi morao dobro da poznaje biblijske knjige da bi znao gde treba da traži  pravu frazu.

Stih se, tako đ e po tradiciji, ispisivao jevrejskim slovima. Međutim, pošto  je samo mali broj učenika mogao da piše jevrejski čitko i umešno, dolazilo je do pojave mnogih glupih štamparskih grešaka ili neveštih prepisa, čime je  poništavano suštinsko značenje biblijskih stihova, pa su neki inovatori počeli da koriste latinski. Nešto manje su bile šanse za pogrešan prepis na latinskom, iako se pokazalo da, čak ni to, nije u celosi tačno. Međutim jevrejski, latinski i ponekad grčki, bili su klasični jezici koji su se koristili za upisivanje natpisa oko margine talismana, kao što se može videti i u Većem ključu kralja Solomona.  

Navedeni principi i dalje važe. Mnogo godina, dok sam eksperimentisao sa talismanima, sledio sam drevna pravila. I moram priznati da, uz upotrebu izvesne dosetljivosti i umetničke inventivnosti, rezultati bivaju veoma lepi i upečatljivi i svakako daju najviše efekata. Učeniku se može iskreno savetovati da sledi klasična pravila ako oseća da ga nešto privlači u tom pravcu, kao što  je mene u dalekoj prošlosti.