S

SAMOĆA

ORIGINALNOST cveta u samoći slobodna od spoljašnjih uticaja koji prete da obogalje kreativni um. Biti sam, to je tajna otkrića, biti sam, to je čas kada se ideje rađaju. VODIO sam povučen život, s kontinuiranim razmišljanjem i dubokim meditacijama.

SAMOPOSMATRANJE

JOŠ od detinjstva sam morao da se bavim samim sobom. Zbog toga sam mnogo patio ali, gledano iz sadašnje perspektive, to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam neprocenjivu vrednost samoposmatranja radi očuvanja života, kao i radi postizanja uspeha.

SAMOPOUZDANJE

... PAD mnogih carstava izazvao je samo jedan razlog! To je prekomerno samopouzdanje i neobraćanje pažnje ne neprijatelje. (1914)

SAMOSAVLAĐIVANJE

MOGUĆNOSTI snage volje i samosavlađivanje neobično su privlačile moju živu uobrazilju, pa sam i sam počeo da se vežbam u tome. Ako bih dobio slatkiš ili sočnu jabuku, što sam inače neobično voleo da jedem, ja bih ih davao drugom dečaku i trpeo Tantalove muke, osećajući na kraju zadovoljstvo. Ako bi me čekao težak, iscrpljujući zadatak, ja bih se bacao na njega uvek iznova sve dok ga ne bih rešio. Tako sam vežbao danima, od jutra do mraka. U početku je to zahtevalo žestok mentalni napor da bih savladao sklonosti i želje, no kako su godine prolazile taj sukob je slabio i najzad su volja i želja postali isto. Tako je i danas i u tome leži tajna svih uspeha koje sam postigao.

VREMENOM je ta naporna duhovna vežba postala moja druga priroda. U početku sam morao da potiskujem svoje želje, međutim, postepeno su želja i volja postale jedno. Nekoliko godina posle ovakvog ovladavanja umnim, moralnim i fizičkim sposobnostima, potpuno sam zagospodario sobom, tako da sam se poigravao strastima koje bi uništile i neke mnogo snažnije ljude.

SAT

POTREBNO je vrlo malo snage za osvetljenje domova koji bi imali vakuum-cevi za visoko-učestalu struju, te bi za svaki od njih bio dovoljan spoj koji bi malo virio iznad krova. Drugu korisnu upotrebu pretstavljao bi pogon satova i sličnih sprava. Ovi satovi bi bili vrlo prosti, o njima se ne bi moralo starati, a pokazivali bi strogo tačno vreme.

SVEJEDINSTVO

SVE ŠTO živi povezano je dubokim i divnim vezama... čovek i zvezde... ameba i sunce... naša srca i kruženje beskonačnog broja svetova... te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti, tako da svako od nas počne da stvara nove i drugačije odnose u svetu, a da pritom stare ne naruši...

SVET BUDUĆNOSTI

NOVI svet mora biti svet koji će opravdati žrtve koje čovečanstvo podnosi. Taj novi svet mora biti svet u kome neće biti eksploatisanja slabih od jakih, dobrih od zlih; gde neće biti ponižavanja siromašnih od silovitosti bogatih; gde će dela uma, nauke, veštine služiti zajednici za olakšanje i ulepšavanje života, a ne pojedincima za sticanje bogatstva. Taj novi svet neće biti svet poraženih i poniženih, nego svet slobodnih ljudi i naroda, jednakih u dostojanstvu i poštovanju čoveka... (1943)11

SVETLOST

(BLESCI svetlosti) ... su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezicima.

KADA zatvorim oči, ja neizbežno prvo vidim ujednačenu vrlo tamnu plavu pozadinu kao što je nebo u vedrim noćima bez zvezda. Kroz nekoliko sekundi ova pozadina se prožme velikim brojem svetlucavih zelenih mrlja, raspoređenih u nekoliko slojeva koji polako idu prema meni. Onda se sa desne strane pojavljuje divna slika dva skupa paralelnih gustih linija koji su međusobno upravni u svim bojama, a preovlađuju zelenožuti i zlatni tonovi. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prostor biva posut tačkicama treptećeg svetla. Slika se polako okreće kroz vidno polje i za desetak sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu i tupu sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik. Čudno je da ne mogu da zamislim lik u tom sivilu sve dok ne stignem u drugu fazu.

SVETLOST! Šta je, dakle, svetlost?

NE POSTOJE ograničenja brzine svetlosti. (1900)

SEBIČNOST

SEBIČNI instinkti i želje prepreka su svakom boljem razvoju u prirodi.

SEKS

SEKSUALNI život igra veliku ulogu u životu svakog čoveka. Priroda je stvorila privlačnost polova, da bi obezbedila opstanak ljudskog roda. Mišljenja sam, međutim, da seksualni život ometa intelektualni rad. Pre nego što sam došao do otkrića obrtnog magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bi došao do tog otkrića.

SILA

U JEDNOM društvu 1900, u jednom restoranu u Njujorku podigao je vinsku čašu i rekao: „Kad bi se samo ova sila što drži skupa molekule i atome u ovoj čaši mogla osloboditi i izdvojiti, ona bi bila kadra da tera sve mašine najveće fabrike u Americi”. (1930)

SAMO je neophodno dodavati po malo sile u pravo vreme.

SISTEM (SVETSKI) 1) MEĐUSOBNO povezivanje postojećih telegrafskih centrala ili ustanova širom sveta; 2) uspostavljanje tajne državne telegrafske službe čiji rad nije moguće ometati; 3) međusobno povezivanje postojećih centrala ili ustanova na Zemljinoj kugli;

__________________

11 U pregovoru knjizi Henri Valaa: „Vek malog čoveka”, izvor: Sremski Dnevnik, 8. januar 1959, strana 4.

4) univerzalna distribucija opštih vesti putem telegrafa ili telefona u službi štampe;

5) uspostavljanje službe na principima „Svetskog sistema” za distribuciju muzike itd.;

6) međusobno povezivanje rada svih berzi na svetu;

7) uspostavljanje „Svetskog sistema” za distribuciju muzike itd.,

8) univerzalno registrovanje vremena jeftinim časovnicima koji astronomskom preciznošću označavaju vreme, i ne traže nadzor;

9) prenošenje širom sveta znakova, slova, brojeva itd. Bilo da su kucani na mašini, bilo rukom ispisivani;

10) uspostavljanje svetske službe za potrebe trgovačke mornarice koja navigatorima svih brodova omogućava da besprekorno kormilare bez kompasa, da tačno određuju lokaciju, čas i brzinu, da sprečavaju sudare i nesreće itd;

11) uvođenje svetskog sistema štampanja na kopnu i moru;

12) svetski sistem za reprodukovanje fotografija i svih vrsta crteža ili zapisa koji bi se otpremali širom sveta. (1900)

SLAVA

DUŽNOST mi je priznati da nisam naklonjen počastima savremenika jer sam tako stvoren da se ne bih obazreo na svu savremenu slavu i blago ma koliko. Jedina mi je želja ostaviti nezaboravnu pouku vekovima. (1926)

SLIKE

ŠTA JE osnov celokupnog filosofskog sistema starih i novih vremena, celokupne filosofije o čoveku? Ja jesam, ja mislim; ja mislim, dakle jesam. Ali kako bih mogao misliti, i kako bih znao da postojim, da nema očiju? Jer, poznavanje pretpostavlja svest; svest pretpostavlja ideju, misao; misao pretpostavlja sliku a slika čulo vida, dakle organ vida.

PRIMETIO SAM da je pojavi slika u mojoj mašti uvek prethodila stvarna vizija događaja pod čudnim i uglavnom vrlo izuzetnim okolnostima i ja sam svaki put bio primoran da odredim izvorni podsticaj.

KADA bi mi neko rekao reč, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije.

FORMULISAO sam teoriju po kojoj u velikom uzbuđenju slike izazivaju refleksno djelovanje mozga na mrežnjaču.

Ako je moje objašnjenje tačno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti vidljivim slike bilo kog predmeta koji čovek zamisli. Takav napredak bi izazvao korenite promene u svim ljudskim odnosima. Uveren sam da će se takvo čudo ostvariti u budućnosti.

DEFINITIVNO se nije radilo o halucinacijama. Evo kako je to bilo: pretpostavimo da sam bio na sahrani ili nekom sličnom događaju. Noćima poslije toga, kada se sve smiri, žive slike tih prizora bi se pojavljivale pred mojim očima i ostajale, uprkos svim naporima koje sam činio da prestanu. Nekad bi ostajale u prostoru, čak i nakon što bih ja, mašući rukama prolazio kroz njih.

SLOBODA

DA BIH nešto stvorio, moram imati punu slobodu. Čim sam se oslobodio te situacije (besposlice) ideje i pronalasci pokuljali su mi mozgom kao Nijagara. (1894) VELIKI industrijalci hoće da radim za njih. Ali ja ne želim da radim s tuđim novcem i budem zavistan.

SLOVENI

ČESTO je postavljano pitanje da li će naš budući razvoj ići u smeru umetničkog i lepog ili u smeru naučnog i korisnog. Neizbežan zaključak je da umetnost mora biti žrtvovana nauci. Pošto je stvar takva, racionalni Nemci predstavljaju najpribližniju sliku čovečanstva sutrašnjice. Sloveni koji su u usponu i koji će povesti kad na njih dođe red, daće novi podstrek kreativnom i duhovnom naporu, ali i oni će takođe morati da se usredsrede na ono čto je potrebno i praktično. Krajnji rezultat biće svet pčela. (1914)

NA ZAVRŠETKU svetskog rata ostvario je Aleksandar (Karađorđević, nap. prir.) političko jedinstvo, stvorivši snažnu i moćnu državu. Ovo su svi Sloveni na Balkanu pozdravili s radošću, ali je trebalo vremena dok se narod nije snašao u novim prilikama.

SMRT

MNOGO GODINA sam pokušavao da rešim enigmu smrti i pomno sam motrio svaku vrstu duhovnog upozorenja. Ali, samo jednom u toku svoga života doživeo sam nešto što je na mene ostavilo utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme majčine smrti... Razmišljao sam da su sada najpovoljnije prilike za sagledavanje enigme zagrobnog života, pošto je moja majka bila genije i naročito nenadmašna u snažnoj intuiciji.

MNOGI od onih koji čvrsto veruju u natprirodne manifestacije verovatno će smatrati da sam ja primio poruku od svoje majke ali da sam, budući grubi materijalista, imao predrasude i zato bio nesposoban za viša zapažanja. Oni možda imaju pravo, no ja ću se držati svoje mehanističke teorije života dok se ne dokaže da je ona pogrešna. ...

SVESTAN sam da sve što se rodilo mora i umreti. No, na smrt gledam s filosofskim ravnodušjem.

SNAGA

... SVE pokreće snaga...

SPAVANJE

RADAN ČOVEK treba da spava 7-8 časova dnevno, da bi se oporavio, ali ja spavam samo dva sata dnevno, ali kada spavam, spavam dobro, umetnički, jer je spavanje umetnost kao i duboko disanje koje se mora naučiti. To je jedna od tajni Istoka, koja za mene nije tajna. Posle svakog spavanja, ma koliko kratkog, moram da izvodim telesna vežbanja da bih uravnotežio novodobivenu životnu snagu.

SRBIN

JA SAM kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. (1892) AKO SE moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednog Srbina! Živelo Srpstvo! (1892)

SRBIN I HRVAT

JA SAM rođen u Hrvatskoj; Hrvati i Slovenci nisu nikad bili u mogućnosti da se bore za svoju slobodu. Srbi su bili bitke za slobodu, i cena oslobođenja plaćena je srpskom krvlju. Svi pravi Hrvati i Slovenci priznaju to sa zahvalnošću. Oni dobro znaju da Srbi nesravnjive sposobnosti i iskustvo u vođenju rata, i da su oni najpozvaniji da upravljaju državom i silom za vreme krize.

JA SAM Srbin. Otac mi je bio pravoslavni prota u Lici, ali mi je drago, kad me i Hrvati svoje, i Hrvatom zovu: Ta mi smo jedan narod! (1922)

SRBIN sam ja, ali sam zato i Hrvat, jer mi smo jedno. (1928)

JEDNAKO se ponosim srpskim rodom i hrvatskom domovinom.

SREĆA

USPEVAO SAM da zadržim neometeni umni mir, da se dokažem pred protivnicima i da dostignem zadovoljenje i sreću tako da sam izvlačio neku korist čak i iz tamnije strane života, muka i nevolja postojanja. Posedujem slavu i neslućeno bogatstvo, i više od toga, a ipak – koliko je samo članaka napisano u  kojima me nazivaju nepraktičnim i neuspešnim čovekom, i koliko me je jadnih pisaca, u grču borbe za održanje, nazvalo vizionarom. Takva je ludost i kratkovidost!

Svaki čovek umetničkog temperamenta ponekad izgubi veliki entuzijazam koji ga podiže i tera napred. Uglavnom je moj život veoma srećan, srećniji od bilo kog života koji mogu da pojmim.

SRPSKI NAROD

JEDVA da je na svetu bilo naroda žalosnije i teže sudbine od srpskoga. Sa vrhunca svoje slave, kada je srpska država obuhvatala najveći deo Balkanskog poluostrva i izvesne pokrajine koje danas pripadaju Austriji, srpski narod je uronio posle kosovske bitke u teško ropstvo azijatskih hordi, koje su ga prekrilile. Evropa ne može nikad isplatiti veliki dug koji Srbima duguje za teške žrtve što suih oni podneli boreći se protiv varvarskih najezda. Poljaci su pod Bečom dovršili ono što nisu mogli Srbi da učine, a gotovo isto tako kao i ovi bili su nagrađeni za svoje usluge civilizaciji. (1894)

U ... TAMI (ropstva) nije moglo biti ni pomisli o nauci, trgovini, veštinama i privredi. Svoj genije je narod izrazio u lepoj i dubokoj misli, i ovaplotio se kao oličenje karaktera i duhovne čvrstine. ...

DIVIO sam se čudesnoj energiji i junaštvu naše vojske osećajući uvek sa ponosom da sam potekao iz zemljoradničkog viteškog naroda koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i evropsku kulturu zaslužio čast i poštovanje čitavog sveta.

... JA POZNAJEM naš srpski narod, on ima svoje poglede na sve...

STARENJE

ZA RAZLIKU od većine ljudi u mom dobu, ja nisam potišten i obeshrabren zbog gubitka mladosti. Nisam umoran od života i ne osećam potrebu za odmorom. Osećam da sam pun energije. Imam toliko mnogo poslova koje treba da obavim da sada ne mogu da umrem. Želim da produžim svoj život još mnogo, mnogo godina. Sada osećam da lako mogu da doživim stotu, i nameravam da odem dosta iza te granice. Mislim da ću učiniti velike stvari za svet ako se moj život produži. Sve što mi je potrebno je neprekidna energija i Vreme – dragoceno vreme da ostvarim mnoge projekte koje sam zamislio. Imam ih dosta, čak previše. Vreme da ispunim svoje planove je sve što mi je potrebno.

STVARALAC

OTKRIVANJE aktivnih sila i opisivanje zakonitosti fenomena, predstavljaju najveće stvaralaštvo ljudskog uma.

SREĆAN je dan za celo čovečanstvo kada stvaralac oseti želju da postane fizičar, električar, mašinski inženjer – i što da ne – matematičar ili finansijer.

AUTENTIČAN stvaralac je onaj koji nas nadahnjuje višim i plemenitijim osećanjima i uči nas da mrzimo sukob i uništavanje. Njegovo ime... i njegova misija je služenje čovečanstvu.

STVARALAC je bio i taj što je razbudio onaj nepatvoreni čovekoljubivi duh, koji je čak i u stara vremena varničio kroz učenja vrsnih reformatora i filozofa, onaj duh koji ljudi unose u svaku vrstu rada bez obzira na struku i položaj – ne toliko zbog materijalne koristi ili naknade, mada se i tim razlogom mogu rukovoditi – već prvenstveno radi uspeha, radi zadovoljstva koje pruža postizanje uspeha, i zbog dobra koje su time u stanju da pruže svojim bližnjima.

STVARANJE i uništavanje materijalne supstance, njeno udruživanje u oblike po svojoj želji, to bi bila vrhunska manifestacija čovekovog razuma, njegov najpotpunijitrijumf nad fizičkim svetom, njegovo krunsko dostignuće koje bi ga stavilo uz bok njegovog Tvorca i ispunilo njegovu konačnu sudbinu.

STRAZBUR

NEKI događaji iz toga grada su ostavili neizbrisiv trag u mom sećanju. Čudnom igrom slučaja, izvestan broj ljudi koji će kasnije postati slavni, živeo je tamo u to vreme. Kasnije u životu, imao sam običaj da kažem: „Bakterija slave je postojala u tom starom gradu. Drugi su se inficirali ali ja sam se izvukao!”

STRAH

DO OSME godine sanjao sam o duhovima i vampirima, bojao sam se života, smrti, Boga.

MOJA GLAVA je uvek potpuno bistra i ja nemam strahove. (1917)

PRENOS ENERGIJE bez žice je gotova stvar. Ali shvatate li da je energetski prenos bez žica u stvari nova vrsta artiljerije? Svaka kugla izbačena iz topa prenosi uništavajuću energiju. Zato me moje najnovije ideje brinu. Šta će čovečanstvo učiniti sa njima?

SUDBINA

KADA razmatram događaje iz prošlosti, shvatam koloko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine.

MA ŠTA da je budućnost namenila ljudskoj vrsti, njen dosadašnji razvoj ukazuje da je neprekidni sukob njena verovatna sudbina. Očevidno je da sama civilizacija nije dovoljna da bi se obezbedio trajan mir na Zemlji. Ona samo može da odlaže sudar, koji u međuvremenu raste po intenzitetu i razmerama, da bi tako po izbijanju postao još strašniji i razorniji.

SUNCE

SUNCE diže vodu iz okeana, a vjetrovi je raznose po dalekim krajevima gdje ostaje u najidealnijoj ravnoteži. Kad bi bilo u našoj moći da je uznemirimo gdje i kada želimo, naša volja mogla bi upravljati ovom za život neophodnom bujicom. Mogli bismo natapati pustinje, stvarati jezera i rijeke, opskrbljivati se pokretačkom snagom vode u neograničenim količinama. Ovo bi bio najdjelotvorniji način iskorištenja Sunca za potrebe čovjeka. Ostvarenje toga ovisi o našim mogućnostima da razvijemo električne sile ravne onima u prirodi.

MI CENIMO i poštujemo one velike ljude prošlosti čija su imena povezana sa besmrtnim dostignućima i koji su se pokazali kao dobročinioci čovečanstva – verskog reformatora sa njegovim mudrim životnim maksimama, filozofa s njegovim dubokim istinama, matematičara s njegovim formulama, fizičara s njegovim zakonima, izumitelja s njegovim principima i tajnama koje drži priroda, umetnika s njegovim oblicima lepog; ali ko ceni njega najvećeg od svih – ko može da kaže njegovo ime – koji je prvi pokrenuo da koristi sunčevu energiju da uštedi trud slabom sadrugu? To je bilo prvo čovekovo delo naučnog čovekoljublja, a njegove posledice su nesagledive.