N

NAGRADE

ISTINITE nagrade su uvek u srazmeri sa radom i žrtvama.

NADA

POLOVINU vremena ja sam kao čovek koji je osuđen na smrt a pola vremena sam najsrećniji smrtnik. Sve je samo nada.

NAPREDAK

NAPREDNI razvitak čovekov zavisi od pravila života. KADA se prirodna sklonost pretvori u strastvenu želju, ka željenom cilju napreduje se u čizmama od sedam milja.

SVAKA novootkrivena činjenica, svako novo iskustvo ili elemenat, dodati našem znanju i domenu razuma, deluju u istom cilju, te zbog tog menjaju pravac kretanja koji, međutim, mora uvek da se odigrava prema rezultantama svih tih napora koje mi tada karakterišemo kao razumne; to znači i korisne po nas; čuvaju nas ili donose profit ili su praktični. Ti napori se tiču našeg svakodnevnog života, naših potreba i ugodnosti, našeg rada i posla; a to je ono što čoveka gura napred.

RAZVOJ i bogatstvo, uspeh naroda, napredak cele ljudske vrste, određeni su raspoloživom energijom.

NASLEĐE

JEDINKA je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali čovek ostaje. Tu je ogromna razlika između jedinke i celine. Tu se isto tako može naći delimično objašnjenje za mnoge od onih izvanrednih pojava nasleđa, koje su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uticaja.

NAUKA

A NAUKA? Ja sam se oženio naukom.

DA SE NAUKA može ostvariti upražnjavanjem same matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek smatrao da su činjenice koje se mogu demonstrirati simboličkim procesima malobrojnije i od manje važnosti u odnosu na velike istine dosegnute iskustvom.

NEZNANJE

NEMA SUMNJE da od svih otpora trenja onaj koji najviše usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije bez razloga rekao Buda, čovek mudrosti: „Neznanje je najveće zlo sveta”. Trenje koje rezultira iz neznanja i koje se znatno povećava zbog brojnih jezika i nacionalnosti, može da se smanji samo širenjem znanja i unifikacijom heterogenih elemenata čovečanstva.

MNOGO veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga. Nepotpuno zapažanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja

NEPRIJATELJI

NEMOJTE se svetiti neprijateljima zlom, niti se protiv njih borite nečasnim sredstvima. Starajte se da ih časnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926) MOJI NEPRIJATELJI bili su veoma uspešni portretišući me kao pesnika i vizionara, ali ja moram da iznedrim nešto komercijalno bez odlaganja.

NIJAGARA

BIO SAM očaran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pažljivo pročitao, a u mašti sam zamislio veliki točak koji pokreću ovi slapovi. Rekao sam ujaku da ću otići u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Trideset godina kasnije video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedokučivoj tajni uma.

NOVAC

MISLITI se može i bez novca u džepu.

JA NE RADIM za novac. Ja ne vodim brigu, hoće li se moj patent prodati, nego hoće li nauci koristiti. Ja nisam praktičar, niti se bavim sitnim pronalascima, koji se brzo popularišu i prodaju. To su zvezde, koje se brzo gase. Ja radim na naučnoj teoriji, kojom krčim put kroz nepoznate svetove i postavljam temelj na kom će budući naraštaji zidati novi svet. (1919)

... NOVAC je beznačajna stvar, ali za veliku istorijsku čast da budem prvi koji je postigao ovo čudo (malog kompaktnog uređaja pomoću koga bi se snaga u znatnoj jačini mogla slati u međuzvezdani prostor na koju god daljinu, i to bez i najmanjeg rasturanja) bio bih skoro gotov da dam i svoj život.

MLAD ČOVEK ne treba da žali što nema milione da razvije neku ideju. Razmišljanje ne košta ništa, a pomaže da se stvori ideja.

SVOJE patente nisam prijavljivao jer mrzim patente. Čemu patenti, čemu iskorišćavanje prava? Svoje ideje sam davao čovečanstvu da ih koristi. Dovoljno mi je da imam dobru laboratoriju, krov nad glavom i hranu. Novac mi nije potreban.

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na  Nijagarinim vodopadima

Teslini generatori u hidroelektrani na Nijagarinim vodopadima

NJ

NJU DIL

„NJU DIL”10 je stalni pokretni plan koji nikada ne može da uspe već simulira operativnost konstantnim prilivom tuđeg kapitala. Većina mera koje su primenjene jeste ulagivanje glasačima i neke su razorne ze uspostavljenu industriju i otvoreno socijalističke. Slede bogatstva visokim porezima ako ne i konfiskacijom... (1934)

NJUTN

JABUKA je mnogo ali je jedan Njutn... Njutn je čekao upravo onu jabuku koja je pala ispred njega.