M

MAJKA

MOJA MAJKA je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi pronalazača. Njen otac i njen deda su izumeli mnogobrojna oruđa za domaćinstvo, ratarstvo i druge svrhe. Ona je zaista bila velika žena, retke umešnosti, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro suprotstavljala životnim nevoljama i stekla mnoga teška iskustva. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori.

MOJA MAJKA bila je genijalna žena, koja je bila osobito nadarena snagom intuicije.

PRIPISUJEM uticaju svoje majke svu inventivnost koju posedujem.

MOJA MAJKA je bila žena izuzetne snage intelekta i retke hrabrosti, koja se suočavala sa svojom sudbinom savršeno samouzdržano...

MAJKA je razumela čovekov karakter i znala je da se spasenje može postići samo sopstvenim naporima.

MARS

ŠTO SE TIČE pitanja o općenju sa drugim planetama, ja se nadam, da će se u bližoj budućnosti učiniti srećan pokušaj, ne pomoću svetlosti, jer svetlost prolazeći raspršava se, dok bi zvučan glas (sound ware), opredeljen, što se tiče utisaka, i pozitivan u razašiljanja (postigao) željenu svrhu. To je upravo, u što se ja tvrdo nadam (mogućnost opštenja sa Marsom). Ljudi na Marsu imaju biti razumni; te ako mi pošaljemo zvučne talase u određene razmake vremena, oni će brzo razumeti, da mi hoćemo njima da priopštimo znakove te celi naš sustav znakova biće im odjednom razumljiv. (1897)

MATEMATIKA

... STRASNO sam voleo matematiku i često od profesora dobijao pohvale za brzo računanje. A tu brzinu pripisujem odgovarajućoj lakoći da vizuelno zamišljam brojke i raćunske radnje, ali ne na uobičajen intuitivni način, već kao u stvarnom životu. Do izvesnog stepena složenosti bilo mi je savršeno svejedno da li sam ih napisao na tabli ili sam ih zamislio u mašti.

MATEMATIČAR SAM, i izračunavam sve, tako da mi nije uopšte potrebno mnogo eksperimenata, i neću se prevariti ni za 0,00005 procenata.

GOTOVO da ne postoji stvar koja se ne može tretirati matematički i čiji se efekti ne mogu predvideti ili rezultat odrediti unapred iz postojećih teorijskih i praktičnih podataka.

MATERIJA

JOŠ ODAVNO on (čovek) je prepoznao da sva premetljiva materija potiče od neke prvobitne supstance – koja ispunjava sav prostor, od Akaše ili svetlosnog etra, na koji deluje životvorna Prana ili stvaralačka sila, koja u svom beskrajnom kruženju daje život svima stvarima i pojavama. Ta prvobitna supstanca, bačena u beskrajno male vihore brzine, postaje gruba materija; ako sila oslabi, kretanje prestaje, nestaje materije, i ona se vraća u prvobitnu supstancu.

Može li čovek da vlada ovim najveličanstvenijim, najstravičnijim procesom u prirodi? Da li je on kadar da tako savlada neke neiscrpne energije da rade po njegovoj naredbi i, štaviše, da ih natera prosto da rade silom njegove volje?

Ako bi to mogao postići, čovek bi imao moć bezmalo bezgraničnu i natprirodnu. Po njegovoj naredbi, i sa vrlo malo truda s njegove strane, stari bi svetovi nestajali anovi bi nastajali po njegovoj zamisli. On bi mogao da uhvati, zgusne i sačuva eterične oblike svoje mašte, prolazne slike svojih snova. Mogao bi da izrazi sve tvorevine svoga duha, u ma kojoj srazmeri, u oblicima konkretnim i nerazorivim. Mogao bi izmeniti veličinu ove planete, vladati njenim godišnjim dobima, voditi je kroz dubine vasione putem koji bi sam  izabrao. Mogao bi izazvati sudare planeta i stvoriti svoja sunca i zvezde, svoju toplotu i svetlost. Mogao bi stvoriti i razviti život u svima njegovim beskrajnim oblicima.

Stvoriti ili uništiti materijalnu supstancu, naterati je da uzima oblike po njegovoj želji, bila bi najviša manifestacija moći ljudskog uma, njegova najpotpunija pobeda nad fizičkim svetom, kruna njegovih uspeha, što bi ga stavilo pored njegovog Tvorca, doprinelo ostvarenju njegove konačne sudbine.

NEMA mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vaseljeni sve se kreće, sve treperi, sve živi.

MAČAK

OSETIO SAM potrebu da pomilujem Mačka po leđima. Ono što sam video bilo je čudo od kojeg sam zanemeo... Mačkova leđa bila su pokrivena svetlošću, a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri dovoljno glasnih da bi se čuli po celoj kući. Da li je priroda divovska mačka?

Ako je tako ko nju miluje po leđima? To može biti samo Bog, zaključio sam.

MAŠINA

... Napraviti mašinu koja bi radila kao da je deo ljudskog bića – ne samo mehanićka šema, koja se sastoji od ručki, šrafova, točkova, kvačila, i ničeg više, već mašinu koja otelotvoruje jedan viši princip, koji će joj omogućiti da izvodi svoje dužnosti kao da poseduje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuđivanje, dušu! Ovaj zaključak je rezultat mojih razmišljanja i posmatranja tokom čitavog mog života.

MAŠTA

U DETINJSTVU... I danju i noću sam putovao u mašti – video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme sam se trudio da te zamišljene stvari vidim jasno i razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam živeo u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam pravio i zamišljena poznanstva, koja su mi bila vrlo draga i izgledala kao potpuno istinita.

Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine, kada sam počeo ozbiljno da razmišljam o pronalascima. Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako mogu da predstavljam stveri vizuelno. Nisu mi bili potrebni modeli, crteži ili ogledi. Sve sam ih mogao videti u svome duhu...

PUSTITE maštu da radi za vas.

MESEC

MESEC ROTIRA, ali ne oko sopstvene ose, već oko ose koja prolazi kroz centar teže sistema Zemlje – Mesec, na daljini 2.899 milja od centra Zemlje.

METOD RADA

IMA LJUDI koji onog trenutka kad hoće da konstruišu nešto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uđu u pojedinosti, umesto da se drže središne ideje. Oni mogu postići rezultat, ali žrtvuju kvalitet.

Evo, ukratko, moje metode. Kad zaželim da pronađem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upustim i razmišljam o problemu bez namernog udubljivanja. To je vreme inkubacije.

Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo pažljivo tražim rešenja koja mi izgledaju mogućna. Razmišljam, i postepeno usredsređujem svoje misli na uže polje ispitivanja. A kada namerno razmišljam o problemu u njegovim specifičnim oblicima, onda počinjem osećati da ću možda naći rešenje. I čudna je stvar da, čim počnem tako da osećam, ja odmah znam da sam zaista rešio problem, i da ću postići ono za čim težim.

Pre nego što išta stavim na hartiju, cela je misao već razrađena mentalno. U duhu ja menjam konstrukciju, vršim ispravke na bolje, pa čak i radim sa tim izumom. Iako nikada ne pravim crtež, ipak mogu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan drugom tako tačno kao da sam izradio stvarne crteže. Meni je svejedno da li radim sa mašinom samo u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.

NE ŽURIM se započeti s praktičnim poslom. Kad mi se javi ideja, odmah je u svojoj mašti počinjem graditi. Mijenjam konstrukciju, usavršavam je i već je u mislima pokrećem. Posve mi je nevažno pokrećem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriji. Čak primjećujem kad nešto nije u redu. Nema nikakve razlike, štoviše, rezultati su isti. Tako mogu brzo razviti i usavršiti zamisao, a da ništa ne dodirnem.

Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve usavršiti i kad ne otkrijem nikakvu grešku, uobličavam taj konačni proizvod uma. Moj pronalazak radi upravo kako sam i zamislio, a pokusi teku točno kako sam planirao.

MILOSRĐE POSTOJI u vasioni neko jezgro iz kojeg dobijamo svu snagu, sva nadahnuća... kad hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda misli da je to svetlost, a kada pokušam da shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost.

PROSJAKA ne mogu da odbijem, iako kadgod mislim da bi trebalo. Znam da ih je među njima mnogo od zanata, ali ne mogu ga odbiti i gledati kako preda mnom stoji i moli.

MIR (UNIVERZALNI)

SVETSKI mir je divan san koji se ne može realizovati odjednom.

MIR jedino može doći kao prirodna posledica svestranog prosvećivanja i stapanja rasa, a mi smo još uvek daleko od tog sretnog ostvarenja.

ZA UNIVERZALNI mir, pretpostavljajući da je u najdubljem smislu ostvariv, nije potrebna večnost da bi se ostvario, koliko god (ne)verovatno ovo izgledalo sudnjeći prema nerazumljivo sporom razvoju svih velikih reformatorskih ideja u prošlosti. Čovek, kao fizička masa u pokretu, nerazdvojiv je od inertnosti i sporosti u svojim životnim manifestacijama, ali iz ovoga ne sledi da bilo koja faza ili bilo koje permanentno stanje egzistencije mora neizostavno biti postignuto kroz usporeni proces razvoja. (1905)

Ali, da li će se ikada ostvariti san o sveopštom miru? Nadajmo se da hoće. Kada se sav mrak razbije svetlošću nauke, kada se sve nacije stope u jednu, a patriotizam se identifikuje s religijom, kada bude jedan jezik, jedna zemlja, jedan cilj, tada će ovaj san postati java.

ALI moguće je, da čak i onda kada se sve rase na zemlji ujedine u jednu sa zajedničkim jezikom i običajima, kada se patriotizam zameni jednim višim zajedničkim idealom, prirodan i neumoljiv zakon, isti onaj koji planetama omogućava egzistenciju u beskrajnim nebulama, može dovesti do stvaranja novog nukleusa sukoba i sile. Stalni mir, na kraju, možda je samo Himera, stanje koje je zbog same prirode ljudskog bića neostvarljivo na zemlji.

MISAO

STEKAO sam veliku lakoću u povezivanju uzroka i posledice. Uskoro sam postao svestan, na svoje iznenađenje, da je svaka misao koja bi mi se javila uslovljena spoljnom impresijom.

MORA SE pronaći način za interpretacije misli i tako omogućiti da svi oblici ljudskog napora svedu na zajednički ekvivalent. Neizvesno je da li je taj problem uopšte rešiv. ...

MISLI sam posvetio gotovo sve svoje budne sate.

MOZAK

NIJE istina, kako Dekart misli, da je mozak akumulator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohranjenog znanja. Znanje je slično odjeku koji traži pobudu da bi nastao.

MOJSIJE

MOJSIJE je nesumnjivo praktičan i vešt električar, daleko ispred svog vremena. Biblija tačno i detaljno opisuje mašinu kojom se elektricitet stvarao pomoću trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju napravljenu kao kondenzator. Moguće je pretpostaviti da je sinove Aronove ubilo pražnjenje visokog napona i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane elektricitetom.

MOLITVA

... JOŠ od mladosti, prije spavanja, klečeći na golim koljenima, molio (sam se) Bogu. ... tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugačije, no to je svejedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakoga dana.

MORAL

MORALNA opuštenost je užasno zlo koje truje duh i telo.

MOTOR

LJUDI više neće biti robovi rada: moj motor će obavljati posao sveta!