I

IDEJE

KAO SVAKI mlad čovek, ja sam imao i imam puno planova, ideja, zamišljaja, ideala...

Čovjek se maša za hiljadu stvari, pa od hiljadu može biti samo jedna dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna ostvarljiva goneći se za tim ostvarenjen, moj život bio je neprestano treperenje između agonije neuspjeha i blaženstva uspjeha. (1892)

IDEJA je prava stvar, a ono što mi zovemo otkrićem, ili praktičnom primjenom ideje, samo je posljedica, ili slučaj...

SA IDEJOM je slično kao sa omamljujućom visinom na koju se penjete: isprva stvara nelagodnost i vi se bojite da će te pasti, sumnjajući u sopstvene snage; ali, uskoro, udaljenost meteža života i uticaj visine koja pobuđuje hrabrost i oduševljenje, umiruje vašu krv; vaši koraci postaju čvrsti i sigurni, i vi počinjete da vidite – zadivljujuće visoko.

O NOVOJ ideji se ne sme suditi po neposrednim rezultatima.

KADA se jedna ideja pojavi, ona je po pravilu sirova i nesavršena. Rođenje, rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa mojim pronalaskom (motora za naizmeničnu struju, nap. prir.) je bilo drukčije. Ja sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim, teorija, ma kojiko verovatna, mora obično da bude potvrđena eksperimentom. Za onu koju sam ja formulisao, to, međutim, nije važilo.

PRAKTIČNI USPEH neke ideje, nezavisno od njene prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika. Ako se pojavljuje baš u pravo vreme, brzo je prihvaćena; ako ne, onda će proći kao pupoljak upravo iznikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi nakon toga bio povređen i usporen u rastu mrazom koji dolazi.

MOJE IDEJE su uvek racionalne jer je moje telo jedan izvanredno tačan prijemni instrument. Sve njegove reakcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravilno tumačenje tih uticaja dovodi, neizbežno, do istine.

NIJE MI ŽAO što drugi kradu moje ideje, nego mi je žao što nemaju svoje. ...

NIJEDNA stvar na svetu nije potpuna i ni jedna ideja nije potpuno ostvarljiva.

IZUMI

NAPREDAK i razvitak čovjeka bitno ovise o invenciji. Najvažniji produkt stvaralačkog uma je izum. Njegov je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i iskorištavanje njezinih sila za potrebe čovječanstva. JA IZUM tražim radi izuma, kao umjetnik „l’art pour l’art”.

A TO JE istina o svim mojim otkrićima, izumima i naučnim rezultatima koje sam objavio, da nikad nisam pronalazio ono što je neposredna potreba nalagala nego ono što sam ja smatrao da bih najradije pronašao, bez obzira na vreme.

IZUMITELJ (PRONALAZAČ)

NAPREDAK i razvoj čoveka bitno zavise od izumiteljskog dara. On je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom i ovladavanje prirodnim silama za potrebe ljudi. To je težak zadatak za izumitelja, koga vrlo često pogrešno shvataju i ne priznaju. Ali, on nalazi ogromnu nadoknadu u zadovoljstvu koje proizilazi iz njegove moći i osećanja da on pripada klasi izuzetno privilegovanih ljudi, bez kojih bi čovečanstvo odavno iščezlo u ljutoj borbi protiv nemilosrdnih sila prirode.

Ako govorim o sebi, ja sam već osetio punu meru ovog divnog zadovoljstva koje je bilo toliko da sam u mnogim godinama svoga života osećao taj neprekidni zanos. (1919)

NAŠI prvi pokušaji su potpuno instinktivni, podstaknuti maštom, živom i nedisciplinovanom. Sa godinama postajemo razumniji, sve sistematičniji i konstruktivniji. Ali, ovi rani impulsi, mada ne odmah kreativni, predstavljaju značajan trenutak i mogu da odrede naše sudbine. Zaista, kako sada to osećam, da sam ih onda razumeo i negovao umesto što sam ih gušio, znatno više bih ostavio svetu. Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam izumitelj.

DIVIO sam se delima umetnika ali su ona, po mom shvatanju bila samo senke i likovi u ogledalu. Pronalazač, smatrao sam, daje svetu dela koja su opipljiva, koja žive i deluju.

NASTOJANJE IZUMITELJA je u osnovi spašavanje života. Bilo da ukroćuje sile, usavršava naprave ili obezbeđuje nove udobnosti i lagodnosti, on doprinosi sigurnosti naše egzistencije. On je takođe sposobniji od običnog čoveka da se zaštiti u opasnosti, pošto je pažljiv u posmatranju i snalažljiv je.

INSTINKT

ALI, instinkt je nešto što prevazilazi saznanje. Mi svakako imamo u mozgu finija vlakna koja nam omogućavaju da opažamo istine do kojih ne bismo mogli doći logičkom dedukcijom i koje bismo uzalud pokušavali da saznamo hotimičnim naporom mišljenja.

INTUICIJA („OSEĆAJ”)

U MOM RADU, ja prvo dobijem „osećaj” da postoji rešenje nekog problema. Ovaj osećaj mi mnogo znači, jer kada ga dobijem, ja uvek do kraja uspem da rešim problem. Verovetno je on indikacija da je podsvest marljivo na putu, ili je već pronašla rešenje. Onda ja uopšteno razmišljam o problemu, ne koncentrišući se posebno na bilo koju tačku.

INFORMACIJE (ODASVUDA) DOĆI ĆE vrijeme da, prelazeći okean parobrodom, budete svakodnevno mogli čitati novine sa informacijama iz cijeloga sveta... moći ćete, uz pomoć malog instrumenta i komadića žice zabodenog u zemlju, razgovarati sa prijateljima u drugom kraju svijeta, sa istim takvim instrumentom.

ISTINE SVET se kreće polagano i teško je sagledati nove istine.

UVEK SAM smatrao svojom dužnošću da hrabro i bez obzira na posledice izrazim svaku istinu koju otkrijem, verujući da ako čovek od nauke ne postupa na taj način, njegov rad nije ono što bi trebalo da bude. Potpuno sam svestan da neke od mojih ideja nisu u saglasju sa postojećim naučnim mišljenjima ali se nadam da će se ustanoviti kako krivica nije do mene.

ISHRANA

MOJA IDEJA je da razvoj života mora da vodi ka takvim oblicima postojanja koji će biti mogući bez ishrane i koji neće biti sputavani odgovarajućim ograničenjima. Zašto jedno živo biće ne bi moglo da svu energiju koja je potrebna za obavljanje njegovih životnih funkcija dobije iz okruženja, umesto kroz trošenje hrane, i da transformiše nekim komplikovanim procesom energiju hemijskih kombinacija u energiju održanja života. (1901)

NA LJUDSKO TELO gledam kao na mašinu, i tako se upravljam. Svoje telo održavam uvek u čistoći, kao što podmazujem uljem svoje mašine, i ne dajem prilike da u njemu nastupi neki poremećaj. Najvažnije su ishrana i dijeta. Ako mašini ne dajemo najbolju vrstu goriva, neće pravilno raditi. Zato se staram da regulišem rad svoje mašine prema naučnim principima i prema zakonima planete na kojoj živimo. Ko što imamo dan i noć, tako i ljudski organizam ima dva razdoblja. Jedno u kome se radi, a drugo u kome se odmara. Prema tome, prvi treba da posluži za proizvođenje energije, a drugi za snabdevanje tela materijalom koji će ga krepiti za vreme spavanja.

Još od rane mladosti bavio sam se fizičkom kulturom i proučavao razne teorije o ishrani. To me je dovelo do zaključka da hranu treba dobro sažvakati, jer se na taj način pomaže organima za varenje. Proučavajući teorije ishrane, upotrebljavao sam kao hranu mleko i čorbu od povrća.