Tako govori Gospod

Uvod

Pred nama je prikaz 12 malih proroka. Naziv "mali" potiče od Vulgate, prevoda Svetoga pisma na latinski jezik, i ne označava manje vredne proročke knjige, nego male proročke knjige po obimu u odnosu na "velike" proroke, kao što su Izaija, Jeremija, Ezekijel i Danijel. Zbirka pokriva razdoblje od oko 500 godina.

Većina ovih proroka je živela u vremenima teške krize kad su Izraelcima pretile velike sile oko njih, dok su bili u ropstvu, ili kad su se vraćali u svoju zemlju i obnavljali razrušeno. Sve jedno teže od drugoga! U takvim se danima ljudi mogu povući i prosto "zanemiti" ili pričati tek toliko da se nešto kaže. S ovim prorocima to nije bio slučaj. Njima je takođe bilo teško ali oni su prilike svog naroda gledali iz neke unutrašnje perspektive, bili su pozvani i mora1i su govoriti, opominjati, vraćati sa stranputice, ukazivati na Božju perspektivu, na izlaz iz nevolja i buditi nadu.

Što se tiče njihovog porekla bili su iz veoma različitih sredina: Mihej je bio seljak, Sefanija je bio kraljevskog porekla, Zaharija je bio iz svećeničke porodice, a Amos pravi

laik u tom zvanju.

Neki su pozvani u mladosti (Jona), neki u zreloj dobi (Amos), a neki u starosti (Hagaj). S druge strane neki su prorokovali gotovo celog života, dok su drugi za samo nekoliko meseci ispunili svoj zadatak (Hagaj, Jona). Ipak, svi su bili sigurni da im je došla "Reč Gospodnja", da imaju poziv i nalog od Boga To je njihovim porukama davalo težinu, a njima lično hrabrost. Hošea i Jona su na svom vlastitom životu iskusili šta je Božja ustrajna ljubav, Amos i Mihej su Boga doživeli kao apsolutnu pravdu, dok se Malahije dojmila Božja svudaprisutnost.

Bili su različitog porekla i različitih karakternih osobina, ali Bog je radio kroz njih na veoma originalne načine.

Pomoću malih istorijskih objašnjenja bolje ćemo razumeti neke njihove govore, koji nam

inače mogu zvućati čudno. Irna tu i neobičnih slika koje su nerazumljive, a proroci se čine strogi i samouvereni, ipak, mora da im nije bilo lako. Mnogi od njih su patili najavljujući kazne, a bilo ih je i koji su hteli pobeći od svog zadatka /Jona!/.

To je tako bilo uvek. Setimo se Mojsija na samom početku Starog zaveta. Rekao je Bogu: "Tko sam ja da se uputim faraonu?" (Izl. 3,11) i dobio je pomoć u Aronu, ali je išao, a na

samom kraju Evanđelja Petar je hteo da se malo obazre oko sebe kad je dobio nalog /da

vidi što će raditi Ivan/ pa je čuo Isusovu tvrdu reč: "Što se to tebe tiče. Ti me slijedi". (Iv. 21,22) ali ovi su ljudi radili šta je Bog od njih tražio.

Bog poneke ljude stvarno želi iskoristiti u svojoj službi. Uvažava njihove posebnosti i za svakog ima neki drugi zadatak, ali je važno da svi poznajemo svoje vreme, da uočavamo prilike i neprilike u kojima smo, ali isto tako da idemo kroz život otvorenih očiju i dobro obavešteni. Tako su živeli i ovi mali proroci. Imali su poruke za svoje vreme, ali neke od njih su večne i mogu i nas mnogo poučiti.