TAJNI ZAPISNIK
(1947 - 1948)

 

Sadriaj

1. februar 1962........................................ 271

Apokalipticni  monolog........................................ 284

Ariekin........................................ 298

Melanholija poznih dela .·................................................... 311

Pitija........................................ 322

1.  februar

1

 

Cetvrtog februara 1962. godine, ujutru u sedam sati, kafo, nebeske pla­ nete ce se naCi u retkom polofaju. Prilikom izlaska Sunca u znaku Vodolije, pored Sunca ce biti Mesec, Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn. Tra­ dicionalnih sedam planeta u jednom stelijumu. Taeno naspram ovog kolosal­ nog susreta bice Uran i Pluton, a taeno pod uglom od devedeset stepeni Neptun. Ovom polofaju astrolozi pridaju razlicita prorocanstva, a ni jedno od njih se ne moze nazvati povoljnim. Vodolija je onaj zodijacki znak u kojem se sada nalazi osovina naseg sveta. Od rodenja Isusa do cetvrte decenije dvadesetog veka Zemlja se nalazila u znaku Riha. Sada, posle devetnaest i po vekova prelazimo u novi svetski mesec. Ovakav prelazak je uvek bio kri­ zan. I danas je. Sada ovaj stelijum iz sezdeset druge, kafo, jos vise istice krizu. Dogadaj koji nas ocekuje pojedinci dovode u vezu s atomskom bombom. Drugi situaciji pripisuju mesijanski znacaj. Velika prednost naseg doba je da je prepuno skrivenih ufasa i eovek bilo kuda da pogleda svuda vidi kako se bece na njega apokaliptiena Iica pojedinih vrsta smrti. Prorocanstava ima dovoljno. Pretefoa veCina ljudi na povdini svog zivota hita samo zbog toga da ne umre od gladi i da se ne smrzne, a u dubini podrhtava od necega u ciju trezvenost nije imala prilike ni da se ubedi.

Covek ne moze da bude dovoljno oprezan s prorocanstvima vezanim za vremensku fiksnu tacku stelijuma. Godina 1962, 1964, iii druga vremenska tacka koja je ocekivana i koja je izazivala strah, po svoj prilici ce verovatno podbaciti. Uvek postoji neka naivnost dostojna postovanja koja se ogleda u tome ako je neko sposoban da uhvati stvarno zbivanje samo kao vidljive i spektakularne dogadaje koji ce uslediti. Rec je o modernoj varijanti nesves­ nog kilijazma koji je u cudnovatoj suprotnosti s otvorenim ispovedanjem

                                                                                                                                                      pragmaticnog ateistickog racionalizma. Dok zvanicna nauka svu ljudsku zi­votnu delatnost svodi na svojstva jedne zivotinjske rase i time zeli celokupno

postojanje da nacini izraeunljivim na papiru, eovecanstvo nikada nije bilo toliko praznoverno i verovalo u mogucnost imaginarnog kraja sveta.

Bas i nije dostojno divljenja. Nije moguce dovoljno kratko ziveti da eovek ne iskusi savrsenu neaktuelnost pomoCi u nevoljama. Izgleda da je svojstvo ovakvih vremena da se ne prepustaju onima koji fole da ih poprave, nego onima koji ih stvarno potkopavaju. Slofona masinerija moderne civilizacije sjajno radi dok je lepo vreme. Cim nastane susa ili poplava ili liju kise ili veje sneg, ispostavlja se da je sve neverovatno labilno. ZapoCinje ljuljanje, i to ne u jednom ili drugom delu. Zapocinje ljuljanje celine. I institucije drfave rade samo u slucaju lepog vremena. Cim nastupi socijalni nemir, nezadovoljstvo, nepoverenje, nastaje kriza. Cela civilizacija je dobra u normalnim vremenima. Medutim, ona ne racuna s mutacijama i katastrofama. A ono sto preti pri prelasku u Vodoliju, a narocito u stelijumu, to je bas ovakva nekakva mu­ tacija ili katastrofa. Zbog ovakve nepredvidljive suse ili poplave ili neeega s cim civilizacija nije kalkulisala celo njeno postojanje je pod pretnjom.

Cim je neko dospeo dovde, astrologija mu vise nije potrebna. Delom zato jer pravim kljucem ovog znanja danas raspolafo veoma malo ljudi i otuda eovek ne moze biti dovoljno nepoverljiv prema prorocanstvima, ali delom i zato jer je situacija upravo dovoljno jasna i bez astrologije. Nije neophodna ni teorija induske kali juge koja uci da zivimo u poslednjem periodu tamnog razdoblja, njegovi su simptomi rasulo drfava i drustava, svetski ratovi, socijal­ ni pokreti, moralni debakli, nepoznate bolesti i cinjenica da u drustvu jedva  i postoji eovek koji je na sopstvenom mestu, s jedne strane nagomilani bo­ gatstvo i moc, na drugoj, bespomocno siromastvo, surogati vere, lafoi proroci i mnogo toga drugog. Astrologija, kali juga i sliene teorije su objasnjenje baStine, a danas je sve to nedelotvorno i ovim metodama su nerazresiva pitan­ ja naseg bica. Na ovom stepenu nase istorije, u eonu hriscanstva, u periodu nauke, slobode i lienosti ova bastina je vec nevafoca.

 

 

2

Ranije se teorija razvoja nije ucila ovako kao danas. Nije pretpostavljan tok evolucije. Mislilo se da nigde nema glatkog prelaza u prirodi. Izmedu pojedinih vrsta postoje ocite problematicne praznine. Danas se to objafojava na taj nacin da SU  izumrle meduvrste. Nema sta, i to je lagodno glediste. Ranije su nesto inteligentniji govorili da je nastanak svake vrste skokovito oCitovanje dugog gomilanja snage i duge pripreme. Takozvana mutacija. odnosu na to porodieno stablo zivih bica od jednocelijskih do eoveka nije smatrano jedinstvenim sistemom koji se uzdifo u uzajamnoj povezanosti. Za njih bi to bilo veoma apstraktno, doktrinarno. Stari su mislili da je bilo izne­ nadnih iskakanja i prestizanja, postojala SU i privremena resenja, Cak i eks­ perimenti, postojale su greske i promasaji, neuspesi i veoma eesta nazadovanja. Za ceo niz vrsta se tvrdilo da su retrogradne evolucije eoveka. Tako se zamisljalo da se jedan deo eovecanstva odvojio od ostalog, kao posledica neke mutacije, i nazadovao, a potom, umesto da razvojni zaostatak nadok­ nadi, sve je vise zaostajao. Moze se reCi da je izvdio zaokret i opet uzeo pravac prema primitivnima. Egiptu je govoreno za pavijana, u Iranu za zmiju i mrava da su odvojena ljudska grupa, koja se u choc en retour, u eudnoj nesvestici obrnula i trenutno se krece u retrogradnom pravcu.

Ova slika je              dosetljivija izanimljivija od detinjasto       me-       hanicke teorije razvitka koja je po mnogo                                    glupa i dosadna. Da ine govorimo o tome koliko je istinitija. Vrsta nije konstantan cinilac,

prekidan napor u               prema nekom smeru.             je naslutio nesto toga. Samo sto se sve vrste ne pokreeu napred i ne pokrece se svaka u istom smeru ijednoobraznom  vremenu. Postoje one koje se polagano kreeu, one koje se iznenada pokrenu, cak skoce. Postoje vrste koje stagniraju. Postoje one koje su u retrogradnom kretanju. Ovo mnostvo simultanih vremena i pravaca i ciljeva i kretanja izgleda ozbiljnije i realnije od analogne moderne teorije razvitka savremene, monotone teroristieo-imperijalisticke drfave koja ide u jednom smeru.

Stare ne smemo nipodastavati. Bili su neizmerno pametni ljudi, u mnogo eemu pametniji od nas. Imali su veliku prednost nad nama sto su mislili i na prilike kada vreme nije besprekorno. Racunali su na mutacije i katastrofe. Znali su da proseenim vremenima odgovaraju prosecne teorije. U kriznim vremenima, pak, neophodne su sasvim druge teorije. Tada treba dublje po­ segnuti i vise smeti. Nevolja nam je za vratom. Bice sta bude.

 

3

Ako je u vezi s kosmickom situacijom rec o mutaciji ili o katastrofi, onda se po pravilu obicno poziva na Atlantidu koja je, navodno, pre dvanaest hiljada godina nestala u okeanu, od danas do sutra. Medutim, Atlantida je bila juce, a svet nije od prekjuce. Ono po cemu su se stari opet isticali, to je galantnost u merenju istorije. Ne kao mi u pokoljenjima, mozda vekovima, odnosno vremenskim milimetrima, nego u prostranim i prozraenim perspek­ tivama. Karla je bila rec o istoriji, egipatski, induski i kineski svestenici nisu se libili da govore o stotinama hiljada godina.

Ako eovek hoce da razume mutaciju i njene moguenosti, u svakom slucaju mora da prihvati istorijske perspektive brahmana. Samo tako ce moCi da razume sledece.

Iranu, ako neko poCini greh protiv neke individualnosti, morao je, za ispastanje, da ubija zmije. Ako je neko poCinio greh protiv zajednice, morao je da unistava mravinjake. To je bila penitencija. Ritual je dovoden u vezu s tim da je zmija nekada bila eovek, ali eovek autokrata, samouveren i sebiean,

 

ohol, tast, bez saosecanja ibez moguenosti uticaja na njega, bezdufan, ne­ milosrdan, zatvoren, egocentriean. Cela rasa je bila takva. Stari su za Ja isto tako znali, kao sto i mi danas znamo, da je Ja zapravo matematicka tacka, fikcija, praznina, nista. Ja je povrsina, privid, odelo, veo, maska. Ko trajno zivi u svetu Ja, on postaje ovakva povdina. Zato je egoista tast i tastina cista spoljafojost. Odvaja se od ostalog, postaje bezosecajan, zato je ohol i tvr­ doglav. Unutarnji svet se polako prazni i preostaje samo ono sto je privid. Sve u svemu veo. Jedna jedina linija. Zmija. Ko svoje Ja smesta u centar, tome je centar prazan. Maska i jedna jedina linija.    se zmija gleda u oci, ona je tacka, iz profila   linija. Ta tacka i ta linija su prava slika Ja.

posledica  neke mutacije,  fovek-Ja, ta  autokratska  bezdufaa  maska, odvojio se     eoveeanstva. Nije mu bilo tesko       se odvoji. Ni              ga nista nije vezivalo za zajednicu. Sada            ostao  potpuno  prepusten  sebi. Sve se to mozda zbivalo tokom stotina hiljada godina, ali je  postalo  zbilja  1'-''-'LUJ.JLU tresom. Ukocio se u sopstvenoj maski, sve je vise

i uzeo  ono          odgovara njegovoj egzistenciji.  oblicje   zmija. Zmija koja nije nista                  do samo povdina, praznina bez centra. Maska i nepo- stojeca fikcija u centru. Jedina krpa odela, traka, veo, povdina, linija.

 

 

4

Ko     u           pocinio greh protiv zajednice, morao je da unistava mravi- njake. Ovaj ritual je dovoden u vezu s tim sto je drfava mrava nekada bila ljudska zajednica. Ova zajednica je, mozda u strahu od smrti od gladi ili zbog nedostatka radosti s kojim je rodena iii podsticana nekim nepoznatim raz­ logom i strepnjom, izgradila organizaciju u kojoj je u centru rad. Nista drugo osim rada. Nije bilo pozorista, nije bilo poezije, nije bilo muzike, bilo sporta. Mrav onaj ko nema slobodnog vremena. Rad je postao jedenje, pijenje, ljubav obaveza. S tupim automatizmom raditi, vuCi drva, donositi vodu, zabiti, izloziti, skloniti, transportovati, s monomanijakalnom jednolic­ noseu raditi bez prestanka, instinktivno, prinudno, po navici, strasno, glupo, razbludno,  ludo,  neprekidno  raditi i raditi iraditi.

Kao posledica neke mutacije drfava rada se odvojila. Nije bilo tesko da se odvoji. ostali narod i onako je nista nije vezivalo. Nije imala muzike, samo ritam rada, nije imala poezije, samo radne zapovesti, nije imala religije i nikada nije pogledala u nebo.   zmijino Ja, u fikciju, u prazninu    utonula kao Ja, i kao individua i kao jedinka  i jedina. Mrav je kao drfava i zajednica i drustvo  utonuo  iokrenuo se nazad. Istovremeno  vise miliona  bica. Poceo je da se crni, izraslo mu je sest nogu, pipci i rilica, sve neverovatno praktieno, saobrazeno njegovom radu i odgovarajuce za njega, raspolozenje je  izgubio i postajao sve sumorniji. Poceo je da se skvrcava i da hita i hita i hita kako bi jednom  zavrsio svoj posao. ·Medutim, posao je nesto sto nigda niko nije

zavdio. Postao je ravnodufan prema humoru, umetnosti, radosti, slobodnom lutanju, odvikavao se od dobrog dubokog sna, od sedenja, od razgovora. Mrav kao cela drfava istovremeno se odvojio od eovecanstva i poceo da nazaduje u ovom neobienom smeru, gde pre njega bice jos nije postojalo i nije zivelo. Grize, tegli, trazi, slaze, dize, juri i juri i juri. Konaeno se odvojio i od ljubavi. Ova drama ga je tako duboko potresla da svake godine mora da je ponavlja i jos i danas se zlikovacki i krvoloeno na gomile ubijaju muzjaci, jedne necuvene Vartolomejske noCi, muzjaci koji ne rade, samo vole.

 

5

Zasto se gresnik, prema iranskom ritualu, morao podvrCi ovakvom ispaS­ tanju, sada viSe nije narocito tesko shvatiti. ZaSto je onaj koji je pocinio greh protiv individualnosti morao da ubija zmije? Zato sto je ucestvovao u zmij­ skom grehu, u egocentrienom grehu. U grehu koji je pre mnogo stotina hi­ ljada godina pocinila idnividua i zbog cega je postala zmija. ZaStO je onaj koji je pocinio greh protiv zajednice morao da uniStava mravinjake? Zato sto je ucestvovao u mravljem grehu, sto je bio sumoran i mrk, sto je monoma­ nijakalno radio i trcao i bio uforban, poslovao, jurio  i teglio. Ueestvovao je u grehu koji je jednom, pre mnogo stotina hiljada godina pocinila jedna ljud­ ska zajednica i pretvorila se u mrave.

,,Odbacis cin, iz toga izraste vladanje. OdbaciS vladanje, iz toga izraste karakter. Odbacis karakter, iz toga izraste sudbina." Ne samo sudbina po­ jedinog Coveka. Celog Covecanstva. Ali stari SU znali da je jos i pre Cina postojalo ncito drugo, dublje od njega, mnogo dublje. To je slika, misao, to je ideja. Stari su znali da ove slike iii misli poseduju neopisivu moc. Na zem­ ljinom faru ideja je najveca moc i zato je slika najveca stvarnost. Danas se veruje da je moc revolverski metak. I otuda jedina  stvarnost. Stari su znali da revolverskom metku prethodi slika koju je eovek stvorio, video o sebi. Ubica postoji pre revolvera. Pistolj ispaljuje eovek, i to ideja, magicni dodir slike i misli. Slika prosiruje i sufava i sneveseljava i odusevljava i izluduje i cini turobnim. Stari SU se svesno bavili delovanjem slika na eoveka. Zato SU znali da slika IDOZe odvojiti Coveka od fovecanstva i IDOZe ga zacarati U zmiju, kao sto je carobna Kirka pretvorila Odisejeve drugove u svinje. Znali SU da slika IDOZe odvojiti od Covecanstva Cele narode i pretvoriti ih U neveseli vrvez mravinjaka. Slika oznacava kakve snage u sebi hrani eovek, kuda je i u kom smeru usredsreden, s kakvim  stepenom toplote, kakve su mu ielje, eega se plaSi, sta zahteva, kuda ide, sta taji i cime se razmece.

Danas se ponovo saznaje da nema spoljne i unutarnje stvamosti. Stvamost je ono sto deluje. A nista ne deluje tako duboko i iz vece dubine kao ideja. Coveka ne vodi njegova inteligencija, ni htenje, nego imaginacija. Danas se ponovo uvida kakve su uzasne opasnosti i posledice ako neko misli da su zanemarljive psiholoske realnosti. Pocinje da se shvata delovanje ideja i pocinje da se shvata sta se zbiva s eovekom koji se pretvara u zmiju i sta se zbiva s onom drfavom koja se preobrafava u mravinjak. Shvata se da njih nije zacarao revolverski metak, nego suse preobrazili u sopstvenu sliku. U eoveku se maze osiliti choc en retour, u obmutoj nesvestici kada se eovek odvaja od sopstvenog biea, a da i ne zna kada i kako, i u svojoj tamnoj earoliji pada nazad  u daleke, zaboravljene  predele  postojanja.

Ovaj choc en retour nastupa pri svakom potresu i jedan je od najvafoijih cinilaca svake mutacije. Tada je veoma snafoa usisna moc vrtloga. Mogu se usisati unazad hiljade bica, celi narodi, kao sto su unazadeni mravi i zmije.

 

6

Novi zivot se prvi put uvek javlja kao ideja. Tada novi eovek jos nevidljiv zivi u svetu, kao opsenjujuca mogucnost, za trezvene savrseno neverovatno divljenje i fantasticno uzbudenje, izvrsnost i dostignuce, kao opasnost i raz­ licitost. To je vreme inkubacije, period u kojem je slika tek ideal i zato je gotovo pod zabranom. Nema nikoga kome ideal neosetno ne bi smetao i bas zbog toga ga inficirao. Zacarana slika koju eovek o sebi ima, naravno, s pri­ metno neskromnim preterivanjem. Izgleda  da celo eovecanstvo  nezakonito zivi od predujma potpuno novog zivota i krifom strpka od ovog jos zabra­ njenog zivota. Zalud svakodnevni smisao to smatra bezumnim. Fanatike sle­ de naucnici, odnosno prorocku monomanijakalnost sledi patos scijentiene egzaktnosti. Sada ne samo da to treba uCiniti, nego je i dokazano da to treba uciniti. Carobna slika je sreca, ali je istovremeno uzor koji se sledi pod te­ retom obaveze i kazne. Covek idealom zatvara sopstveni put s obe strane, iznutra time sto samom sebi fapce mekim sanjivim glasom, spolja time sto obecava veliku, javnu zaslugu.

Nije sasvim nezanimljivo kakav je ideal danafojeg eoveka. Sta je to na sto on s mukom prisiljava sebe i za cim istovremeno tako strasno fodi. Sta danas cini od sebe kada sanja i javno sebe odlikuje, kada sebe idealizuje, gotovo svesno, kao da vec sluti da je pothranjivanje ove earobne slike pouzdano prvi i pouzdano presudni korak prema ostvarivanju onog pouzdano sasvim novog zivota. Ideal je slika u koju foli da se preobrati i kad bi od njega zavisilo, vec bi bio ona, kao sto stvamo jeste. Odluka se dogodila. Prvu ldicu novog zivota u toj carobnoj slici vec je oziveo. Sada sve zavisi koliko SU povoljne okolnosti i koliko ce se brzo i savrseno moCi razviti ukupni organi neophodni za odr­ favanje zivota stvaralacke ldice ideala. Ovakvo vreme nosenja maze biti ve­ oma dugo, ali i sasvim kratko. PosmatrajuCi danas besprimemo povoljnu sus­ tinu istorijskih okolnosti izgleda da je na pragu rodenje novog bica.

Niko ne mofo da tvrdi da ce ovaj novi ivot nastupiti kao iznenadenje. Samo dobro pogledajte slike Bofa i Brojgela i setite se sta je Svift rekao o jahu,  onda eete valjda naslutiti one tajanstvene i pretece misli kojima se

eovecanstvo mnogo stotina godina bavi s tako opojnom i okorelom radoz­ naloscu. Ono bice koje eovek konacno zeli da ostvari u punoj zivotnoj veliCini i da ga uCini mocnim ciniocem istorije zemlje, mnoge stotine godina nosi ga u sebi s tajanstvenoseu koja je dostojna divljenja. To je ldjuckalo u njemu dok je javno neprekidno govorio o utopijama i idealnom zivotu? To mu je bio ideal? Nameru je dobro skrivao. Kakvi smo mamlazi bili kada smo naseli razbludnim zavaravanjima!

Nismo mislili na ono 0 cemu SU idealisti vec davno ucili gotovo s govomice da ima ideala koji su smokvin list i njime eovek pokriva svoju sramotu. Znaci obrnuto od onoga sto govori. Ako nas idealisti i nisu nicemu drugom naucili, naucili su nas da se cuvamo moralista. Ne valja ziveti u drfavi gde se mnogo govori o istini. Tama se eovek mora pripremiti i za ufasnije stvari koje su gotovo izvan prirodne izdaje.

Ako neko dobro pogleda danafoju umetnost, recimo nadrealisticko sli­ karstvo iii roman iii poeziju iii slufa modemu muziku empirijski ce zapaziti otvorenu identicnost izmedu Bofovih grdoba i danafojih misli. Ceo zivot pul­ sira iz jednog jedinog sredista. Ovo srediste je nesvesno, ali zajednicko. Maze se saznati jedino na taj nacin ako eovek istrazi nesvesno izajednicko ispo­ ljavanje. Umetnost kazuje tajne misli i strahove eoveka i za cim on fodi, od cega se plasi i cime se zanosi. Umetnost je ldjuc kojim se ideja ponovo maze otvoriti time sto skriva. Elementama erupcija raspomamljene zlobe, svetska isprepletanost nerazresivih raspri, unistavajuca razvijenost tehnike za mu­ cenje eoveka, a uz sve to jos i necuveni virtuozitet rafinovanih metoda as­ keze, o svemu tome samo danafoja umetnosti govori toliko jasno da jasnije i ne maze biti. Grilparcer je, izgleda, dobro video kad je rekao da se modemo eovecanstvo polazeCi od humanizma preko nacionalizma uputilo ka bestijaliz­ mu. Kao da za eoveka postoji samo jedno uzivanje, uzivanje u patnjama drugih, od cega je vece samo uzivanje u sopstvenim patnjama.

 

7

Kada eovek samog sebe posveti sasvim novoj egzistenciji, on pravi bice koje bi precizno ponajbolje mogao da opise Svift iii Brojgel. Takvog umet­ nika koji bi s pafojom umeo da prati i da odmeri ovakvu vrstu preobrafaja zivota danas, na falost, nema. Danafoja umetnost u pojedinostima prikazuje vazne momente, ali za viziju celine ne raspolafo ni preciznoscu znanja, ni dubokom snagom.

Svi znaci govore da u sledecem razdoblju vladajuce bice zemlje nece biti eovek. Ponajvise ce liciti na pticu, a velicinom i oblikom na orla lesinara. Pola ptica, pola insekt. Krila nisu od pera, nego do rofojace, kada leti, zuji kao buba. Vrat i noge su prekriveni ovakvim slojem rofojace i poseduje ostre, staldene kandfo.

 

ujatu zivi vise stotina, katkada hiljadu bica, ali bez bilo kakvog reda i vodstva. Izmedu sebe ne podnose ni pametnije, ni moenije. Neprekidno se gloie, savrieno bez razuma, guraju se medusobno, cupaju i udaraju, bezraz­ lofoo se kljuju iii iz zasede nasrcu jedni na druge, kidaju jedni drugima s bataka komade mesa i prozdiru ga. Zbog toga je svako od njih gotovo uvek prepun krvavih rana. Kako rane, naravno, bole, bica su razdraiena i ne­ prekidno paze jedna na druge, cim jedno nacini sumnjiv pokret, smatraju to napadom, nasrnu i zakreste. On tada u besu pocinje da udara krilima i da se brani, sumanuto se okrece, kukastim kljunom udara levo-desno, bez obzira sta i koga dohvata. Sada i ostali obracaju pafoju, nagrnu, zaklikcu, nastaje strka, smesta se formiraju dve partije. Jedna drugu grdi i blati. Medutim, ne dolazi do napada, jer posle jednog trenutka partije se vec i unutar sebe po­ svadaju i tako nastavljaju gloienja.

Stotine ptica-insekata poleti uz cegrtavu buku, ali ne narocito daleko. Sleti posle nekoliko milja, jer im dojadi let i koliko god da su galamdzije, aljkave, prljave, koliko god da se raspomamljeno gloie, isto toliko su lenje. Gde god se smeste, za nekoliko trenutaka sve pozderu, zivotinje, mrave, vasi, miseve, gliste, fabe, listove, travu, liSce, koru ipupoljke s drveca. Za njima ostaje pustos, pusta zemlja i kamen.

Nijedna zivotinja ne maze da im se odupre, jer koliko god SU podle, jadne i pohlepne, toliko su krvoloene i gramzive. Siona i nosoroga isto tako raz­ bucaju za nekoliko trenutaka, kao i lava iii krokodila. Nema dubreta koje ne prozderu, narocito grabeCi jedne ispred drugih. Ako neka od njih vec ne moie da proguta zalogaj, ieli da ga sakrije. Ostale su, pak, na oprezu i kad uhvate neku da skriva hranu, smesta navale na nju i raskrvare je.

Muzjak je cementno sive boje, oglaSava se krkljajuCim glasom, otprilike kao motocikl iii masinka. Zenka je raspomamljeno farena, umiljava se svojim crvenim, fotim, plavim, ljubicastim i zelenim rofoatim perjem, kresti ispre­ kidanim falsetom, kljunom neprekidno ceslja svoje perje, koeoperno se nudi. Muzjak je brutalan, nemiran, gnevan je i daheuCi se mota zbog dobrog za­ logaja i zbog ienke, napada, tuce se, gura se. Zenka, poput karakondfole, ako jednom uhvati muzjaka, neprekidno mu je na vratu, grdi ga, vreda, uz­ nemiruje ga i dok ovaj spava, izvoljeva, rogusi se, jadikuje, tuzi se, ogovara, galami. Iako vrsta pripada insektima, ipak rada zive mladunce. Mlade vas­ pitavaju tako sto ih muzjak huska na ienku, a ienka na muzjaka, sve dok mali insekt zbog gadenja ne prevari oboje, pokrade ih i podvali im.

Nova vrsta se naziva cirihau. Latinski, odnosno naueni naziv je chirihau communis. Poznato je vise varijeteta: postoji europeus, africanus, asiaticus, americanus a i tu se razlikuje vise podvrsta.

Cirihau ocigledno veruje da sve sto on radi jedino je to trezven i razuman zivot. Sve sto se moZe treba pozderati, sto se ne moie treba sakriti od drugih a sva snaga koja pretekne koristi se za parenje i hrkanje. Jedina moguenost opstanka jeste sve odmah progutati i na ienku nasrnuti, zatim kliktati i tuCi

1. 0 predvodenju nema ni govora. Niko nikome ne veruje ni malo. Tako se ostvaruje potpuna jednakost. Prezivi jedino onaj koji je isto tako nemilo­ srdan, zloban, podao, lupez i krvolok, podmukao, razbludan, zao, gramziv, nasilan, kao i ostali. Nikada se ne kupaju. Ranije je kod varijeteta germa­ nikusa postojao obieaj kupanja tako da se na komandu eas ulazilo u vodu, eas izlazilo iz nje. Obieaj je vec zastareo. Ostale vrste su odomaCile drugaciji obicaj, i to da izmet razmazuju jedni po drugima. Tako ih dubre prekriva u debelim slojevima, izmedu prljavih fleka probija ranjivo, krvavo mesa i kraste. Mnogi cirihau SU prepuni cireva, mnogi imaju samo jednu nogu, jedno oko iii razbijenu glavu. Narocito je omiljen obicaj da jedni druge kljucaju u pre­ gibe krila. Onda ne mogu leteti, zaostaju, drugo jato ih dograbi i rastrza. S takvim katkada ostaje i ienka, ali samo zato da bi dotukla svog muzjaka, pojela ga i opet se prikljucila svom jatu.

Cirihau je veoma zadovoljan svojom trezvenoscu. Veruje da je uspeo da savdeno pojednostavi svoj zivot na njegovu potpunu realnost. To je stvar­ nost, ostalo je izvrdavanje. To je kvintesencija egzistencije, bez bilo kakvog suvifoog sentimentalizma. To je takozvana borba za opstanak, svi misle samo na sebe, obezbeduju sebe, grabe za sebe koliko god mogu, svejedno je po koju cenu i kojim nacinom. To je pametno, trezveno, umno, prakticno. Ako neko prica drugacije, taj samo rafinovano stiti sopstvene interese i nekim lukavstvom ieli to isto. Cirihau to prozire. Zivot je u osnovi egoistiean. Red i vlast bi sluzile da pojedinci dobro zive na tud racun. To je ukinuto. Kod njih nema lazi. Svako i onako zna za druge da iele da zderu, da zderu i da se pare i da hreu, sve ostalo je savrseno nezanimljivo.

 

8

To je cirihau. To je ideal koji je vekovima negovan i nemo pothranjivan, cudo trezvenog osecanja stvarnosti, nova bice istorije sveta, koje sada treba da se rodi, zajednicki je produkt monomanijakalnosti fanaticnih proroka i eksperimenta racionalistickih egzaktnih nauenika. To je slatki trijumf u eo­ veku kao zivotinjskoj vrsti, choc en retour, njegovom ponovnom zanosenju u ponor. To je sjajno jedinstvo mekog carobnog sna i tvrde nufoe stvarnosti ieljno iscekivane srece i velike javne zasluge utopija. Na to se eovecanstvo pripremalo krifom, poricuCi svoj cilj ipred samim sobom, da kada ga dosegne da bi uzivanje bilo sto vece. I dok je s predikaonica propovedan moral i humanizam, savrsen eovek i drustvo, mnogo religije i znanja, eovek je naj­ iskrenije, do srca uzbuden mislio na ovo i to je bilo u njemu stvarnost od koje je strahovao i koju je tako iedno iscekivao, od koje se ufasavao i kojom se opijao. Njome je pretio i mamio sebe, ufasno dvostruko, ceznutljivo, i hoteCi i ne hoteCi, jer ono sto eovek hoce, to odgurne, ono sto neee, to sebi privlaci. Sada je konacno osloboden. Ta humanost mu je vec bila na teretu. Glupe i ogranicene predrasude, ostatak starih vremena koji obavezuje na casno ponasanje bar po spoljasnjosti. Sada vise nema stida, aka eovek u besu zdere i

razbludno se svada, sve je to u znaku borbe za opstanak, aka je zavidan i zao i drzak i laie i cereka se i klikce i krvolocan je, aka iz zasede presece drugome grkljan, aka drugome oci namaZe dubretom i aka rije po gnojnim cirevima. Nema vise brige o smetnjama i pristojnosti, kakvo oslobodenje! I onako je to uvek bila stvarnost. Pa zar nismo uvek bili zveri? Covek! - Iicemerna laz, bigotna dvolicnost! Kako smo zahvalni idealizmu koji nas je svojim nadmenim idejama doveo dovde i proizveo u nama suprotnost, dok je s miloscu govorio niko nije primecivao sta se stvarno zbiva.

To je cirihau, istinito lice carobne  slike koja vec vekovima zivi u srcu eoveka koji radi i misli, eoveka koji je sada uspeo da se oslobodi. Morao je da usledi katastrofalan potres da bi se ova bice ostvarilo. Mazda bi bez ovog potresa dusa morala da skriva ova dete jos hiljadu godina. Sada je odjednom iskocilo na ocigled zadivljenog sveta, kao Atina Palas iz Zevsove glave.

Aleluja cirihau!

 

9

Ova vizija nema verovatnosti, naravno. Ne zato sto je svoje slike i zak­ ljucke uzela iz tradicije prema iranskom primeru, a smisao  tradicije se iz­ menio danas, u hriScanskom eonu. Nema verovatnosti, jer je situacija mnogo tefa od ave. Ono o cemu je rec u sadasnjem istorijskom trenu to je masovno nadiranje sile koja gazi i sve pretvara u neeovecnost, sile koju je isto tako tesko izbeCi kao i zaustaviti je. Kako? Postoji osetljivo bice koje vidi da se celi narodi suludom brzinom storpostavaju ispod nivoa zivotinjskog biea i bez reci to podnosi? Ali postoji i tako glupo bice koje vidi da se celi narodi kao lavine kotrljaju s brda na koje su se peli stotinama hiljada godina i poveruje, aka ono pocne da zapomaie, lavina ce stati? Svakako je rec o tome da se pretezna veCina eoveeanstva priprema da napusti krug ljudskog postojanja. Veliki deo naroda se odvaja i tone. Prirodno, ova odvajanje oslobada ufasnu koliCinu fizicke i bioloske iysiholoske snage i ta kolicina snae zaista poiie uvis one koji ne potonu. Coveeanstvo se teko cepa na dvoJe. Dea kOJI se stroposta pretvara se u jahu iii u robote iii cak u cirihau. Svejedno. Sub­ humano bice. Dea koji poleti pretvara se u poluduha, poludufo, poluandela.

A sredina ljudskog mesta, pak, ostaje prazna.

Medutim, situacija je, prema ukupnoj verovatnosti, i od  ovoga  mnogo tefa. Naravno, niko to precizno ne moie znati, ali aka bi neko i naslutio, s ustezanjem bi govorio o tome. A na pitanje zasto, morao bi da odgovori: jer pojavu cirihaua iiidrugog insekta treba smatrati takvim vremenom inkubacije kada samo biee, istina, jos nije zazivelo', ali su veoma osetljive sile koie po­ mafo njegovo nastajanje, pa onoga  ko kudi nova bice - unistavaju. Sta je sasvim prirodno. Ne more se nekainjeno grditi jos  nerodeno dete pred rodi-

teljima koji ocekuju porod. Pogotovo onda aka je vreme trudnoce bilo tako dugo, oblik biea tajna od koje se tako strepelo ikada covecanstvo od radanja deteta tako izvanredno  mnogo ocekuje.

 

10

Prosto kao cinjenicu jos treba navesti da kod nas, kod novovekovnih Ev­ ropejaca umetnost ima sasvim drugu ulogu nego sto je imala u davnini iii kod obojenih jos i danas. Negda je umetnik obuzdavao sile sveta. Sredivao ih i harmonizovao i mirio. Upravo zbog toga svako krupno ostvarenje stare umet­ nosti, kineske, grcke, toltecke, egipatske, jeste bilo jedna vrsta orfike. Danas bismo mogli reCi da je bilo klasicno. Delo je kristal, sve dodirnute sile us­ kladuje u konaean oblik. Nafa danafoja umetnost nije kristal, nego je u znaku ponora. Nasi umetnici prizivaju. Upravo zbog toga je nafa umetnost u odnosu na staru klasicnu umetnost - carolija. Ona ne koci i ne uskladuje sile sveta, nego ih budi i oslobada svojim carobnim formulama. Nafa umetnost nije orficka, nego magijska.

Muzika i poezija, slikarstvo i roman, prema tome, kod nas imaju sasvim posebnu vainost. Umetnost budi one sile koje upravljaju covecanstvom. Umetnost je mnogo vainija od nauke, vainija od drfavne vlasti, vainija od morala iii religije. Umetnost je kljuc kojim se ponovo moie otvoriti ideja onome koga skriva. Umetnost govori o idealima, o onome sto je u njima istinski zanimljivo. Jedino je umetnik odrfao vezu s transcendentnim silama. Jedini je vernik. A za veru znamo da moie pomerati planine, odnosno ona priziva sile. Zbog toga vernik sada na autonoman naCin raspolaie time kakve ce sile prizvati. Kojima da preda mac, koje da udalji, da izdigne, da oslobodi iz onog ponora Ciji je mag umetnik.

Ta cinjenica je povoljna i nepovoljna. Povoljna zato sto je u novovekovnoj Evropi umetnik bio eovek visokog reda. Izricita bi opasnost pretila da je prizvanim silama raspolagao, na primer, privrednik iii naucnik iii politicar iii svestenik, odnosno nevernik. Opasnost, pak, zato sto umetnik, ne uzimajuci u obzir sasvim izuzetne slucajeve, ni ne sluti ovu svoju sposobnost, niti ju je slutio. Malo je bilo ovakvih izuzetnih slucajeva; Rable, Servantes, Sekspir, Bah, Velaskes, Rembrant, Betoven, Sezan. Mazda ih inema vise. Ostali mno­ gobrojni slucajevi jedva idolaze u obzir. I da je novovekovnu Evropu stvorilo ovih nekoliko umetnika, mi bismo ziveli kao glasovi Bahovih fuga i clanovi manastira Telema, kao Gete u Italiji. Bili bismo zdravi kao Saneo Pansa, posedovali Servantesov humor ibili strasni kao Betovenove sonate. Drugi umetnici su mogli biti veliki majstori i moglo ih je i biti mnogo, a mogli su prizivati sile kojima se nije moglo odupreti, ali s obzirom na vise znanje, svi SU oni bili seprtlje. Nisu znali sta rade. Nisu znali kakvu caroliju prizivaju na zemlju i kakve sile oslobadaju na nas zivot.

 

11     I doCi ee noc kada niko nista nece moCi da ucini.

Sveta Kaleta je u jednoj viziji videla da duse padaju u pakao tako gusto

 

Moderna umetnost kao da nije nista drugo do ozivljavanje i apoteoza insekta. Umetnost priziva ponor, s cijeg bezdana, izgleda, budi najufasnije sile. Ove krzljave nemani Porfirije je nazivao elementarima. Kasnije su ih kabalisti zvali bastardima. Navodno, u najnizim slojevima preta sveta (odnos­ no astralnog sveta) zivi ih na milijarde. Prema hebrejskoj tradiciji, oni su deca Nahase, zmije sveta. Rastrojeni sljam, isteran i prognan iz svih krajeva sveta, dronjak i krpa od duse, bez inteligencije i oseeanja i samostalnog htenja, bespomoean plen svoje sramne pohlepnosti za zivotom. Uopste su sameno neosetljivi na dobro i na zlo. Samo iele da zive, zive. Nisu celovita bica, samo su maglovit trag postojanja. Bezoblicni, aka i nisu sasvim bestelesni, nesvesni, samo lutaju i puze vodeni instinktom naslucene iedi. Neki ih opisuju na taj nacin sto ih uporeduju s nevidljivim psihickim bakterijama. Vladajuce stanje im je strepnja i podmukla pofodnost. Ako se eovek ne brani od njih fizickom i duhovnom cistoeom, zavlace se u hranu, u misli, u govor, u poljupce za­ ljubljenih, u majCino mleko, u molitvu. Kaljaju eovekovu fantaziju, razaraju

harmoniena prijateljstva i brakove, hilSkaju narode jedne na druge, potpiruju mdnju, drsko se uvlaee u slike sanjaca i unereduju ciste namere. BuduCi da su to nevidljiva bica s prozirnim telom i buduCi da ne znaju za postovanje i

stid, za njih su dozvoljeni svi putevi. Jedan jedini nacin postoji za odbranu od njih: svetlost. Sunceva svetlost, smisao, moral, vedrina, smirenost, mir. Sve ono cega danas nema. Pantagruelska magija. Tama gde neko laie, zavidi, gde se zabranjeno pomisli iii cini, ne8to skriva, tamo se pojavljuju na milione i preplavljuju eoveka i obuhvataju ga kao atmosfera, ubastravaju se u njegov dah, u krv i u jetru i poCinju da ga truju. Bastard se moie prognati samo cistim mislima, dubokom meditacijom, cestitim postupcima, molitvama. Tada on ne­ ma moci.

Ako bastard napadne neko bice, njega zahvata choc en retour, ponovna fodnja za tamom, opijenost ponorom. Ako se ova bice ne odbrani na vreme, nazaduje u razvoju, kao iranskom eoveku-mravu zapocinju da mu raste sest nogu, pocrni, skupi se i pocinje da juri i juri i juri; kao iranskom coveku-zmiji sasuse mu se noge i ruke, istanji se, na kraju se ohladi i poCinje da puzi na stomaku; kao cirihau izraste mu orlovski kljun, guce, galami, kida, kresti, zdere, podmuklo se gura, javlja se zavist, svada se i prepun je prigusene mdnje.

 

12

,,I doCi ce noc kada niko nista neee moCi da uCini."

Da Ii se može izbeći katastrofa? Sta ce se dogoditi? I konacno, sta se može uciniti?

kao sto veje sneg. Gigantska hekatomba u odnosu na koju je Mikelandelov strafoi sud pristojna scena. Ko donosi ovu presudu? Svako sam. Postoji ufas­ na opasnost aka eovek porice nevidljivo i veruje da nevidljivo ne postoji zato sto se ne maze zapaziti. Opasnost je zato sto se gubi orijentacija u ovom svetu i eovek sebe predaje tako najufasnijim silama sveta. I tome ce uskoro doCi kraj. Kafo da je dusa bez nauke Cim je proguta nauka.

Rec je o jednoj jedinoj stvari. Osloboditi se opijenosti ponorom. Ne is­ pustati ruku svetlosti. Ne popustati zamamnosti, ni dole, ni gore, ostati eovek. Kada ovakva katastrofa zapreti, vise se ni onako ne moie pobeci. Ako neko hoce da spasava kofo sopstvenog Ja, taj vec pocinje da odbacuje ekstre­ mitete, krv mu se hladi i uskoro pocinje da gmiie. Ako neko veruje da se maze sakriti u kolektivu, njemu vec pocinje da raste sest nogu, postaje cm i juri i juri i juri. Nije potrebna ni zmija, niti mrav. Dobro je biti eovek.

Ako ipak usledi katastrofa, kao sto se u slucaju Atlantide, pre dvanaest hiljada godina, odnosno juce i u drugim slucajevima, po svemu sudeci, cesto dogadalo, jer postoje lofa vremena, postoje oluje, tajfuni i samumi i bujanje plima i zemljotresi i tada civilizacija obieno podbaci - i aka katastrofa ipak usledi, eovecanstvo zapljusne neka nepoznata opasnost, eovek ostaje eovek, ne postaje podlac i ne pomera se sa svog mesta. NovoposveCivani Grci su jurili u more i zaranjali u veliku svetu vodu. To je bio ritual smrti i ponovnog rodenja. Halade mystai! - u more mistagozi! U more posveeeni. Zaronimo i rodimo se ponovo. Sve dok smo ljudi, nemamo se cega plasiti. Nasi su sun­ ceva svetlost i stvarnost smisla. Glavu ne moiemo izgubiti ni u kakvom ufasu. Treba ostati eovek, i aka dode plima - Halade mystai!