SVETSKA KRIZA I KNJIGE

Postoji, naravno, gomila dobrih i lepih knjiga. Voleo bih da se ona stalno
uvećava. Ali, knjige od kojih se može očekivati uticaj na poboljšanje stanja i prijateljskije oblikovanje budućnosti, ne postoje. Kriza u kojoj se nalazi naš svet veoma je slična propasti, bojim se, ako to i nije. U takvim trenucima, među mnogim lepim i omiljenim stvarima, zauvek
nestaje i bezbroj knjiga. Ono što je do juče bilo sveto a danas obavezujuće samo za mali krug duhovnih poštovalaca, prekosutra će biti sasvim podriveno i zaboravljeno — do onog ostatka koji je neuništiv i predstavlja kiselo testo za svaku novu tvorevinu.

Dok je čoveka, knjiga neće propasti: to je jedino »večno« što čovek poseduje. Ovo najdragocenije blago čovečanstva smešteno je u različitim formama i jezicima; biblija i svete knjige stare Kine, indijska Vedanta i mnoge druge knjige i zbirke predstavljaju vrhove u kojima je to Malo, što je ranije doista bilo prepoznato, našlo svoj oblik. Ovaj oblik nije
jednoznačan a knjige nisu večne: ali, one sadrže duhovno nasleñe naše
prethodne istorije. Sva ostala literatura proizašla je iz njih i bez njih je ne bi uopšte bilo: celokupno hrišćansko pesništvo, na primer, do Dantea i do danas, jeste isijavanje Novog Zaveta te, ako čitava ova literatura propadne, Novi Zavet ostaje. Iz njega bi uvek mogle da proizađu nove literature.

Samo nekoliko »svetih knjiga« čovečanstva imaju ovu snagu oplođavanja i samo one preživljavaju milenijume i svetske krize. Dobro je pritom što uopšte nema njihovog rasprostiranja. Ne treba da postoje milioni i stotine hiljada onih koji su zahvaćeni suštinom ove ili one svete knjige. Takvih je dovoljno malo
(1937)