SVETOOTAĈKI SAVETI O MOLITVI

 

"Delo Isusove molitve ne traje dva ili tri dana nego tokom dugog vremenskog perioda i mnogih godina", zapaža sveti Zlatoust, "jer je potrebno mnogo borbe i vremena da bi se Ďavo isterao i da bi Hristos zauzeo Svoje obitavalište. Dakle, posvetite se molitvi i čekajte Gospoda Boga dok vas ne pomiluje. Nemojte tražiti ništa osim milosti Gospoda slave, i tražite je smirenog i skrušenog srca. Jecajte od jutra do večeri a ako je moguće i tokom noći: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!' Sve do svoje smrti prisiljavajte um na ovo delo."

Svi naši Oci daju slične savete, svaki na svoj način i svojim rečima, zavisno od njegovog opita u borbi i pobedi

"Braćo, uvek udišite Hrista", savetuje sveti Antonije, učitelj pustinožiteljstva. "Uvek se sećaj Boga, i tvoj um će se pretvoriti u nebo", objavljuje sveti Nil Mudri.

Ukoliko čovek više istraje u molitvi, utoliko će se više očistiti njegovo srce a njegov um prosvetliti, poboljšaće se njegovo stanje, utoliko će više Carstvo Božije rasprostreti svoju radost i svoje prisustvo unutar čoveka koji je obraz Božiji i zbog kojeg je Bogočovek Isus sve krajeve zemaljske natkrilio Svojom vrlinom, Svojim stradanjima i Svojim vaskrsenjem.

Čovek koji posredstvom podvižništva umrtvljuje svoje čulo ukusa, koji svoja čuvstva lišava svih ovozemaljskih naslada i koji do kraja odvažno stoji nasuprot uticajima vladara ovoga sveta, primiće još ovde, u ovom životu, predukus dobara Carstva Nebeskog: spokojstvo pomisli, mir srca, slatke potoke suza, uznošenje uma, poznanje tajinstava, preizobilje ljubavi, sozercavanje Boga i savršenstvo, "koliko god je to ljudskoj prirodi moguće." Sve je to moguće posredstvom sistematske, stalne, uporne, nepokolebive borbe za umnu (noetičku) molitvu. MeĎutim, da bi Bog čuo ovo neprestano umno bogomislije, moraju se ispuniti uslovi monaškog (i uopšte hrišćanskog) duhovnog života, što će zauzvrat potpomoći molitvu.

Što se tiče poslušnika, od njih se zahteva nepokolebivo poslušanje u odnosu na starca, koji je vidljivi obrazac života HristaSpasitelja. Što se tiče svih Hrišćana, od njih se zahteva da svoje živote ustroje saglasno savetima duhovnih otaca i da budu pokorni kanonima Jedne, Svete

Pravoslavne Crkve, kako pojedinac ne bi lutao sopstvenim putem želja i čežnji. Uostalom, i Sveto pismo nam savetuje da budemo oprezni.

U Izrekama pustinjskih Otaca citira se vrlo jednostavno i razumljivo gledište ave Mine: "Poslušanje za poslušanje: kad je neko poslušan Bogu, i Bog je poslušan njemu." Ava Isaija to iscrpnije objašnjava: "Nemoguće je da Bog ne čuje čoveka, ako taj čovek nije neposlušan Bogu. On nije daleko od čoveka, ali naša volja je ta koja mu ne dopušta da čuje našu molitvu."

Ako se molite i ako se vaša molitva ne čuje, razmislite da li slučajno niste bili neposlušni. Ako se molite tokom noći, a niste pazili na svoj način života tokom dana, to je kao da istovremeno gradite i rušite. Ukoliko ste nemarni u sitnicama, sigurno ćete podleći i pasti i u velikim

stvarima. Pazite na sebe.

Bog neće postojano slati Svoju blagodat u srce koje ne postavlja ogradu pred svojim strastima, niti u um koji ne pokazuje da ograničava svoja besciljna lutanja. U početku, Bog nam daje blagodat da bi nam pomogao, da bi nas pobudio, da bi nasladio naša duševna čuvstva, da bi nas privukao. MeĎutim, ako se uporedo s tim ne budemo i mi potrudili, blagodat neće biti delotvorna i povući će se. Apetit se pojavljuje sa uzimanjem hrane, a molitva sa molitvom.

Jesi li na svojoj službi, na svom zadatku? Seti se šta su Sveti Oci govorili samima sebi dok su radili: "Telo, radi da bi se nahranilo; dušo, bdij da bi bila spasena!"

Luta li tvoj um? Šapatom izgovori molitvu i ne prepuštaj se praznoslovlju, jer ćeš praznoslovljem naškoditi i drugima, kao i samome sebi.

Ava Filimon je rekao: "Mnogi od Svetih Otaca mogli su da vide kako ih angeli posmatraju, zbog čega su se štitili bezmolvijem i ni s kim nisu razgovarali."

Umesto da gubite vreme, izgovarajte molitvu. Ukoliko vas više obuzima tromost i ravnodušnost, utoliko više treba da se plašite pretnje koju je Gospod uputio zlom i lenjom slugi (v. Mt. 25;26). Ako dopustite da dani i noći prolaze u nemaru koji će sve više i više rasti, uskoro ćete postati krajnje nemarni. Hoćete li se možda pohvaliti svojim nemarom, kad drugi budu primali vence za svoj trud?

Brate, potrudi se malo u molitvi i bdenju i videćeš da radost izvire iz tvog srca, a da svetlost  sviće na svodu tvog uma. To nije ona vrsta radosti koja će iščeznuti i pre nego što si uspeo da uživaš u njoj, nego radost koja je slatka i podobna sladosti angela, dok je svetlost zapravo nezalazna svetlost drugog sveta koju ti je Hristos, Svetlost sveta, dolazeći sa molitvom, podario i pre nego što si napustio ovaj svet. Zar se to nije dešavalo našim Ocima, i zar se to neće dogoditi i nama, ukoliko ga ne spreče naš nemar i maloverje?

Moj starac je obično govorio: "Potrudi se malo da bi Bog postao tvoj dužnik, i On će ti vremenom poslati mnogo više nego što si se trudio ili tražio."

Ne zaboravi reči svetog Isaaka Sirijskog: "Đavo se najpre bori da ukloni neprestanu molitvu srca, a zatim ubeĎuje monaha da zapostavi i vreme odreĎeno za molitvu i molitveno pravilo, koje se izvršava uz poklone i metanije."

Dakle, ne slušaj ono što ti šapuće nemar, i ako želiš da Bog prekrije tvoje pogreške, prekrivaj i ti pogreške svog brata, i trpi zajedno sa njim njegova iskušenja i patnje.

Ne odgovaraj i ne skrivaj pomisli od svog duhovnog oca, jer ćeš se čitavog života uzaludno truditi, a tvoja molitva će ostati besplodna.

Ako se ne očistiš iskrenom ispovešću, kako ćeš pristupiti da primiš preneporočna i životvorna tajinstva Hristova? Zar nisi čuo da ona daju život onome ko se dostojno pričešćuje, a smrt onome ko ih nedostojno prima?

Ne govori: "Isti sam kao i drugi", jer je to besmislica, i Sudiju ne možeš prevariti.

Svaka pomisao koja donosi očajanje i preterano žaljenje potiče od Ďavola. Trebalo bi da je odmah odbiješ, jer će prekinuti nit molitve. Svaka pomisao koja u duši izaziva umereni bol, pomešan s radošću i suzama, potiče od Boga. Blagodat Božija nikad ne vodi čoveka u beznaĎe nego ga vodi ka pokajanju.