SVET KENA VILBERA

Ako još niste čuli za Kena Vilbera, čućete. Njegovo delo je ogromno. Brilijantno. Genijalno. Mogli biste ga nazvati Darvinom, Vilijamom Džejmsom ili Platonom našeg vremena. Napisao je na desetine knjiga i izdao još toliko. Na 270 veb sajtova na Internetu diskutuju o njemu, slave ga ili kritikuju. Psihološka i filozofska imena poput Hjuston Smita, Majla Marfija, Rolo Meja, Danijela Golemana, Larija Dosija i Rodžera Valša nazivaju ga najvećim misliocem našeg vremena ili tvrde da je njegov opus magnum, „Seks, ekologija, spiritualnost“ (Sex, Ecology, Spirituality), jedna od najvažnijih knjiga ikada objavljenih. Robert Dilts nesumnjivo je pod njegovim uticajem. A Robert Mekdonald, za koga se priča da je pokušao da nauči „Kratku istoriju svega“ (A Brief History of Everything) napamet, bio je inspirisan da stvori vilberovski začinjenu psihologiju pod nazivom „’psihoteleologija’”.

Brajan Van Der Horst

Rođen 1949. u Oklahoma Sitiju, Ken Vilber je u detinjstvu često menjao mesto boravka jer mu je otac bio vojni pilot. Srednju školu je završio u Linkolnu, Nebraska, a studije medicine je započeo na Djuk univerzitetu. Međutim, već na prvoj godini izgubio je interesovanje za lekarsku profesiju i počeo da čita knjige iz psihologije i filozofije. Vratio se u Nebrasku da studira biohemiju ali je nakon nekoliko godina napustio akademski svet (sa diplomom iz biohemije) i posvetio se pisanju knjiga.

Sa 19 knjiga o duhovnosti i nauci, preveden na preko dvadeset svetskih jezika, Vilber je danas najprevođeniji američki autor. Smatraju ga jednim od  utemeljivača transpersonalne psihologije, koja je šezdesetih godina nastala iz humanističke psihologije i koja se esplicitno bavi duhovnošću. Zbog pionirske prirode svojih uvida nazvan je „Ajnštajnom svesti”. Njegova prva knjiga, „Spektar svesti“ (1977) donela mu je reputaciju originalnog mislioca skoji nastoji da integriše zapadnu i istočnu psihologiju. „Bez granice“ (1979) je popularna  verzija tog dela i njegova najčitanija knjiga.

„Bez granice“ je jednostavan i uz to razumljiv vodič za sve vrste psihologija i terapija iz zapadnih i istočnih izvora, od psihoanalize i egzistencijalizma do tantre i zena. Svako poglavlje uključuje i posebnu vežbu osmišljenu da pomogne čitaocu da razume prirodu i praksu određenih terapija. Vilber nam tako predstavlja lako razumljivu mapu ljudske svesti koju tumači različitim teorijama.  U svojim skorašnjim radovima, posebno u obimnom delu „Seks, ekologija, spiritualnost“ (Sex, Ecology, Spirituality) (1995) on je kritikovao ne samo

zapadnu kulturu, već i pokrete koji spadaju u kontra-kulturu kakav je, na primer, pokret „nju ejdž”. Nijedan od ovih pristupa ne poseduje dubinu i istančanost “perenijalne filozofije” koja se nalazi u temeljima svih glavnih religija, a koja čini i pozadinu Vilberovih dela. Ovo njegovo važno delo takođe ima svoju popularnu verziju pod nazivom „Kratka istorija svega“ (A Brief History of Everything) (1996).

U svojoj najličnijoj knjizi, Grace and Grit (1991) Vilber dirljivo opisuje svoj odnos sa svojom drugom ženom Trejom, koja je umrla od raka 1989. godine. U jednom od svojih novijih knjiga, One Taste, ličnom dnevniku iz 1997. Vilber opisuje svoj način života, svoje meditacije i duhovna iskustva.

Tvorac je Integralnog instituta.

Živi u Bolderu, država Kolorado. Skoro se oženio po treći put.

Bibliografija:

Spectrum of Consiousness (1977); No Boundary (1979);

The Atman Project (1980); Up from Eden (1981);

The Holographic Paradigm (1982);

A Sociable God (1982);  Eye to Eye (1983); Quantum Questions (1984);

Spiritual Choices (1986);

Transformations of Conciousness (1987); Grace and Grit (1991);

Sex, Ecology, Spirituality (1995);

A Brief History of Everything (1996); The Eye of Spirit (1997);

Marriage of Sense and Soul (1998);

One Taste (1999);

Integral Psychology (2000);

A Theory of Everything (2000); Boomeritis (2002).