X  SVEST:  JEDINSTVO  ILI  DVOJNOST

Proširivanje svesti

U  poslednjoj  deceniji  se  razvilo  posebno  intereso- vanje za ono što se naziva proširivanje m svesti. Usme- renost na proširivanje svesti  je  deo  novog  humanis ­ tičkog pristup a psihologiji, koji je izrastao iz trening a senzitivnosti, pokret a susretanja, geštalt terapije, bio- energetike i drugih  modalitet a  za  proširivanj e  svesti  o sebi  i   drugima .   Pošto  je  bioenergetik a   doprinela  tome, i pošto pripada humanističko m pristupu ,  važno  je  ra ­ zumeti   ulogu   svesti   u   bioenergetskoj   terapiji   i    kako se svest  takvo m  terapijom  proširuje.

Treba, međutim , priznati da ta  ideja  nije  nova  u ljudskoj  kulturi ,  je r  j e  kultur a  rezultat  stalnog   ljud­ skog napor a da proširi svoju svest.  Svak i  kora k  u  raz­ voju  kultur e  —  bilo  da  je  to  religija,  umetnost ,  pri ­ rodne nauk e ili upravljanj e — sve to  predstavlja  pro ­ širenje svesti. On o  što  je  nov o  u  ovom  pristup u  jeste svesna usmerenos t na  potrebu  da  se  proširi  svest.  Taj razvoj mi  sugeriše  da  mnog i  ljudi  doživljavaju  našu kultur u ka o ograničavajuću i  sputavajuć u  i  osećaju  se fizički ugušeni  povećanom  materijalističkom  orijentaci­ jom . Ljudi osećaju beznadežn u potreb u da  unesu  malo svežeg  vazduh a  u  svoj  um  i  pluća.

Beznađ e  je  najmoćnija   motivacija   za   promenu ,   ali nije  najpouzdanija 5 9 .   Vrlo   mal o  znam o   o  prirodi   svesti i u  naše m  beznađ u  da  nešt o  promenimo ,  pravim o  loš izbor. Previše često beznadežn a osoba skače  iz  vrućeg tiganja   u   vatru.   Naivn o  je  verovati   da   svak a  promen a

5 9   Lowen,   The   Betrayal   of   the   Body.   op.   eit.,   ima   potpuniju diskusiju  psihologije  beznadežnosti.

mora  biti  nabolje.  Ljudi,  ka o  i  kulture ,  mogu  ići   niz­ brdo , kao i uzbrdo ; to k istorije je pokazao da  postoje periodi evolucije i  devolucije.  Skor o  je  bez  izuzetka tačno  da  reakcija  na  bilo  koju  situaciju   ide   do   sup ­ rotn e  krajnosti,  posle  čega   dolazi   do   spore   integracije dv e suprotnosti, da bi se započeo no v pokre t napredo ­ vanja.

Ak o  se  naša  kultur a  i  svest  koju  ona  predstavlj a mogu  opisati  ka o  mehanicistički,  onda  bi   reakcija  pro ­ ti v toga mogla voditi misticizmu. Tim terminim a  nisu potrebn e definicije.  Filozofija  mehanicizma se bazira na pretpostavci  da  postoji  direktn a  i  neposredna  veza   iz­ međ u   uzroka   i   posledice.   Pošto   ta   pretpostavk a   leži u  osnovi  našeg   tehnološko-računskog   stanovišta,   može se opisati ka o mehanicistička. Prost prime r  mehanicis ­ tičkog mišljenja je gledanje na krimina l ka o na pojavu direktn o uzrokovan u siromaštvom .   Ima,  naravno ,  od ­ nosa   između   siromaštv a   i   kriminala ,   odnosa   izraženog u izreci „Siromaštvo rađ a kriminal" , ali naivn o  je  ve ­ rovati  da  siromaštvo  uzrokuje  kriminal ;  tim e  se  pre ­ viđaju kompleksni i suptilni faktori koji  utič u  na  po ­ našanje.  Nedostata k  tog  mišljenja  se  pokazuj e  u  po ­ rastu  kriminal a  u  period u  ekonomskog  prosperiteta .

Mistični stav, pak , negira vrednos t zakon a uzroka i posledice. On vidi sve fenomen e ka o manifestacije uni ­ verzalne svesti  i  negira  važnost  individualn e  svesti.  U svetu  u  kom e  je  zakon  uzročnosti  sam o  iluzija,  akcija nem a nikaka v smisao. Mističar j e svojim verovanje m prisiljen  da  se  povlači  od  sveta.  Okreće   se   unutr a   da nađ e smisao života i  tada ,  to  se  stvarn o  dešava,  on otkriva svoje  jedinstv o  sa  svim  životom  i  univerzu ­ mom . Ili, u najmanj u ruku , on stalno teži ka  tome,  je r život ne dozvoljava potpun o povlačenje  od  sveta  koji održav a život, izuzev povlačenja kroz smrt .  Ne  može potpun o  da  transcendir a  svoje  postojanje  ni   mističar niti bilo  koje  drug o  biće.

U sadašnjem stanj u reakcije protiv mahanicističk e filozofije naše kultur e lako možemo  biti  zavedeni  uve - renje m  da  je  rešenje  u  misticizmu.   I   zaista,   mnog o ljudi se  okrenul o misticizmu   da  bi  svoju   svest   oslobo­ dili spona mehanicističkog  posmatranj a  života.  Ne  veru ­ je m d a j e t o napredak . N e kažem d a j e misticizam po ­ grešan, je r im a u njem u nek e istine. Ali, nije ni me ­ hanicizam pogrešan ,  je r  j e  nauk a  koja  j e  proizašla  i z njega   pokazala   da   u   izvesnim   situacijama   —   naime ,

u zatvoreno m sistemu gd e varijable mog u biti kon - trolisane ili određen e — zakon uzroka i posledica zaista funkcioniše.  Život,  međutim ,   nije   zatvoren ,   već   otvo ­ re n  sistem ;  sve  varijabl e  koje  utiču  na  ljudsko  pona ­ šanje mog u biti  nepoznat e  ili  nekontrolisane ,  tak o  da zakon uzročnosti nije potpun o  primenljiv.  S  drug e  stra­ ne , ima mehanicizma u životu, ka o i dinamizma , i ako zarijem nož u tvoje  srce,  zasigurno  ćeš  umreti ,  je r  bih tim e uništio sposobnost srca da izvodi  mehaničk u  funk­ ciju  pumpanj a  krvi .

Ako ni jedn o ni drug o nije pogrešno, onda su samo delimično tačni i treb a da vidimo šta je istina i  kak o  se svako od njih uklap a u tu sliku. Recimo ovako. Postoji objektivn a valjanost mehanicističkog stava. U svet u ob­ jekat a ili stvari, posebno  materijalnih ,  izgleda  da  važi zakon uzroka i posledice. Misticizam može zahtevati subjektivn u valjanost, je r opisuje spiritualn i svet gd e objekti  ne   postoje.  Ali,   postoje   oba   sveta,   je r   nijedan ne negir a drugi, tak o da  je   normaln o  ljudsko  biće   u dodiru sa oba, doživljavajući sebe i  kao  subjek t  i  kao objekt. Ne  veruje m  da  to  važi  sam o  za  ljude  —  izgle­ da  da  viši  životinjski  organizmi  takođ e   funkcionišu   u oba  sveta  —   ali,   ono   što   jeste   jedinstven o   za   čoveka je  njegova  svest   o   polarnosti   ta   dv a   položaja.   Takođ e je  za   čoveka   jedinstven a   mogućnost   deljenja   jedinstva

unatrašnje g   i   spoljašnjeg,   ka o   što   je   konačno   podelio i  jedinstv o   atoma ,   stvarajući   objektiva n   užas   nuklear ­ n e  bombe,  što  j e  potvrd a  subjektivnog  teror a   raza ­ ranja   sveta   karakteristično g   za   shizoidnu   ličnost.

Prost dijagra m može jasnije pokazati te odnose nego reči.  Predstavićem o  organizam  čoveka  krugo m   sa  cen ­ tro m ili nukleusom . Impulsi polaze iz  centra  ili  jezgra, dok pulsiranj e energije protiče  u  talasim a  prem a  peri ­ feriji  krug a   u  situaciji   kad a  je   organizam  u  interakciji sa okolinom. U istu vrem e se stimulusi koji nastaju u spoljašnjem  svetu  kreću  ka  organizmu  koji  reaguje  na neke  od  njih.

Gledajući tu sliku, podsećamo se jednoćelijskog orga ­ nizma okruženog posebnom,  polupropustljivom  mem ­ brano m predstavljeno m na slici krugom . Ljudski  orga ­ nizam  počinje  život  ka o  jedn a  ćelija  i   mad a   se  ta   će ­ lija astronomsk i umnožav a da bi nasta o čovek, u ener ­ getsko m  jedinstv u  zadržav a  funkcionalni   identite t   jed ­ ne ćelije koja je bila njegov začetak. Ziva  membran a okružuje svaki organizam, stvarajući njegovu indivi ­ dualnost  i  odvajajući  ga  od  sveta.   Ali,   ta   membran a nije  zid;  ona  je  selektivno  propustljiva ;  dopušta  raz - men u  između  individue  i  sveta.

U zdravo m stanj u čovek opaža kontak t između  svog jezgra  i  spoljašnjeg   sveta.   Impulsi   iz   pulsirajućeg   jez ­ gr a (srca) otiču u svet, a događaji  iz  spoljašnjeg  sveta dosežu  i  dodiruju  srce.  Ka o  entitet  koji  reaguje,   on oseća  da  su  on,  svet  i  kosmos   jedno.   On   ne   poseže sam o na mehanicistički način, kak o bi teorija uslovljava- nja  ponašanja  htela  da  verujemo,  već   reaguje  osećanji­ ma iz srca  i  iz  jedinstvenosti  svog  individualnog  bića. Ali, takođe , pošto je svesta n  svoje  individualnosti,  sve ­ sta n  je  i  da  njegove  reakcije   i   spontan o   ponašanj e utiču na svet i  ljude  u  svojoj  uzročnosti  i  on  može preuzeti odgovornost za te akcije. Je r uzročnost zaista postoji; ak o ja uradi m nešto što teb e povređuje, mora m preuzeti  odgovornost  za   bol  koji  ti  nanosim.

Normaln a  situacija  j e  poremećen a  kad a  čovek   posta­ ne  „oklopljen",  kak o   je   to   Rajh   opisao.   Na   dijagram u je  to  oklopljavanje  prikazan o  krivudavo m  linijom   koja leži ispod površin e ili membran e organizma . U stvari, oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa periferije.  Čineći  to,  ono  deli  jedinstv o   organizma   i prav o jedinstvo svoga odnosa prem a svetu.  Sad a  orga ­ nizam    ima    unutrašnj a    osećanja   i    spoljašnje    reakcije,

unutrašnj i i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje,  ali, zbog  rascepa,  ta  dva  sveta  nisu  zajedno.   Oklopljavanje je kao zid i  osoba  može  biti  na  jedno j  ili  drugo j  strani, ali  ne  na  obe  u  isto  vreme .

Veruje m da smo sada u  situaciji  da  razumem o  proble­ me misticizma spra m  mehanicizma.  Ob a  stanja  su  rezul­ ta t  oklopljavanja.   Misticizam  živi   u   unutrašnje m   svetu i  odvojio  se  je  od  zbivanja  u  spoljašnjem  svetu.  Za njega  je  zakon  uzročnosti  irelevantan ;  jedin o  što  je važno jeste da se pokuša da se ostane  u  dodiru  sa  pul ­ siraj ućim jezgrom. Ak o pokuš a da  se  uključi  u  svet objekta, mora o bi da  pređ e  na  drug u  stran u  zida  i  tako da  izgubi  kontak t  sa  jezgrom.  Mehanicista,  koji  je  sa drug e  stran e  zida,  izgubio  je  kontak t  sa  jezgrom.   On vidi i oseća samo  to  kak o  on  sa m  reaguje  na  događaje na uzročan način, i veruj e da  je  život  puk a  stva r  uslov- nih refleksa. Pošto objekt i događaji određuj u njegove reakcije, njegova energija je posvećena  manipulaciji sredino m  koju  oseća  ka o  otuđen u  i  neprijateljsku  pre ­ ma  svom e  biću.

Mistična svest  je  sasvim  suprotn a  od  mehanicističke. Ova  drug a  je  sužena  i  jasnije  usmerena ,  je r   svaki objekt u okolini treb a da bud e izolovan da bi bio kon ­ trolisan.    Događaji    takođ e   treb a   da    bud u    izolovani   i proučavan i ka o posebna zbivanja, sa  rezultato m  da  se istorija vidi pr e kao  serija  događaja,  nego  ka o  nepres ­ tano  nastojanje  i   borb a  ljudi   da  shvat e  potencijal  svo­ ji h života. Ne želim da  stvori m  utisak  da  je  mehani ­ cistička svest potpun o loša; ona se razvija  va n  jako g osećanja  individualnosti   i   egoizma   zapadno g    čoveka kroz vekove napor a da se potvrd i sloboda pojedinca. Nasupro t tome, svest mistik a je šira, ali  tak o  široka  u svojoj krajnjoj formi da ka o da se razliva i biva lišena smisla. Pretpostavlja m da prosto možemo reći da dok mehanicistička svest ne vidi šum u od drveća (pošto ima tendenciju  da  ih  poseče),  mistična  svest  ne  vidi   drveće od  šume.  Seća m  se  neki h  ljudi  koji  su  tak o  mnog o voleld drug e ljude da nisu  mogli  videti  ljude  ili  reago - vati pre d njima. Drug a analogija s e sam a nameće ! Ho ­ dajući širom otvoreni h očiju  i  čudeći  se  univerzumu , mistik  ne  vidi  kamenj e  na  svom  put u  i  sapliće  se  o njega. Ali, nij e važno. Mehanicista,  namem o  tražeći  ka ­ me n  o  koji  bi  moga o  da  se  saplete,  propušt a  da  vidi lepotu  neba .

Taj  konflikt  se   ne   može   razrešiti   pokušavanje m   da se  urad i  i  jedn o  i  drug o  —  da   se   gleda   dole,   gleda gore, gleda dole.  Covek  bi  trebal o  da  bud e  akrobat a  da bi  išao  gore-dole  tak o  često.  Jedin i  nači n  jeste   da   se sruši  zid,  otkloni   oklopljavanje  ili   oslobodi   tenzija,   što je  otprilike  ono  što  čini   bioenergetiku.   Dokle   god   je zid  podignut,  osoba   je   rascepljena   na   mistika  i   meha ­ ni cistu, jer, svaki mehanicist a je mistik iznutra , a svaki mistik mehanicist a na površini. U  osnovi,  oni  su  isti; obrtanj e odela na lice ili naličje ne menja odelo. To objašnjava zašto  veliki  naučni k  ka o  što  je  Ervi n  Šre - dinge r (Erwin Schrodinger), okrećući se  svojim  oseća­ njima   u   knjizi   Sta   je   život   misli   na   mističan   način.

Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično  na ­ ziva se funkcionalnim mišljenjem. Gleda m na pojam funkcionalnog  mišljenja,  ka o  što  je  Rajh   objasnio,   ka o na jedn o  od  velikih  dostignuća  ljudskog  uma .  Od  po ­ sebne j e koristi razum e va n j u svesti.

Počnimo  razmišljajući  o  svesti   kao   o   funkciji,   a   ne ka o o stanju,  ka o  što  je  funkcija  govora,  na  primer . Covek  može   govoriti,   ili   ćutati,   zavisno   od   potreba , tak o da može biti svesta n ili ne, zavisno od situacije. Interesantn o  je  primetit i  koliko   je  svest   blisko   vezan a sa  subvokalni m  govorom   koji   koristim o  skoro  sve  vreme pod nazivom mišljenja. Takođ e j e interesantn o spekulisati  da  govorenjem   dajemo   informaciju   drugi ­ ma,  dok  se  svest  tiče  sposobnosti  primanj a   informa ­ cija. Postoji bliska veza  izmeđ u  svesti  i  obraćanja  paž­ nje,  je r  što  više  obraćam o  pažnju  na   nešto,   to   smo toga  svesniji.

Ali, ak o je svest funkcija, ona ima konotaciju spo­ sobnosti.  Proširivanje  svesti   nem a  smisla  ukolik o  čovek

0  tom e  ne  misli  ka o  o   povećanju   sposobnosti   da   se bud e  svestan.  Prebacivanj e  pažnje  sa  jedn e  stvar i  na drug u ne  proširuje  svest,  je r  u  procesu  opažanja  novog, m i  n e  vidimo  staro.  Svest  j e  kao   baterijsk a  lamp a  ko ­ jo m osvetljavamo sam o jeda n aspek t polja, tak o da ga možemo videti jasno , ali  tim e  ostatak  polja  izgleda tamniji.  Pomeranj e  svetlosti  ne  povećav a   i   ne   proši­ ruj e svest, pošto prv o polje sada postaje mračn o i polje viđenja  (viđenja  i  razumevanja )   se   ne   menja.   Sem toga, pokretanj e svetlosti je fakto r koji zavisi od svesti. Osoba koja  ima  oči  fiksirane  na  sam o  jeda n  aspekt života, ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego  osoba koja  može  kretat i  oči  i  koja  vidi  mnog o  različitih  stvari.

Poređenj e  svesti  sa  svetlošću   dozvoljava   mi   da   uve - de m nekoliko faktor a koji mer e funkciju svesti.  Oči­ gledno,  jak a  svetlost  otkriv a  više  nego  slaba.   Slično  je

1 sa svešću. Osoba  sa  jasniji m  viđenjem,  preciznijim čulom sluha, oštrom osetljivošću za mirise,  boljim  uku ­ som — drugi m recima, visokim stepenov m perceptualn e senzibilnosti — ima viši stepe n funkcionalne svesti nego osoba čija  je  senzibilnost  smanjena .  Dubin a  ili  prodor ­ nost svetlosti, što  je  delom  funkcija  intenziteta  ilumi­ nacije  i  delom  fokusa,  odgovar a  sličnom  faktor u  u svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle dubok o  i  vide unapred . To  odražav a  kvalite t  njihove  svesti.  A  takođ e bi bio nedostatak kad a  osoba  ne  bi  mogla  da  vidi  dalje od svoga nosa.  Najzad, postoji  i  sposobnost  da  se  pro ­ širi  ili  suzi  polje  opažanja,  da  bi  se  moglo  slobodno kretat i između mehanicističkog i mističkog viđenja na - stalog  zbog  odsustva  zida.

Kad a se na taj način izrazi,  nij e  tešk o  videti  da  funk­ cija svesti zavisi  od  stepena  živosti  osobe  i  da  je  to direktn o povezano  sa  emocionalnim  zdravljem.  Među­ tim, mnogo je važniji zaključak da je  sposobnost  da  se bud e   svesta n   povezan a   sa   energetski m   procesima   tela

—     tj . koliko osoba ima energij e i koliko ona slobodno cirkuliše.     Svest     odražav a     stanje    unutrašnje g    uzbudenja ;  u  stvari,  ona  je  svetlost  unutrašnje g  plamen a koja se projekt u je na dva  ekran a  —  površinu  tela  i površinu  uma.

Jo š jedn a analogija može da bud e od pomoći za raz ­ jašnjenje tog  odnosa.  On o  što  se  dešava  u  svesti  mo ­ žemo  porediti  sa   televizorom.   Televizor   sadrži   apara t za  primanj e  signala,  pojačivač,  izvor   energije   (elektro­ ne) koji se projekt u ju na osetljiv ekran. Kad a  je  tele­ vizor  uključen  i  podešen  da  prim a  signale   koji   mu stižu, ekra n  svetli  i  pokazuje  sliku.  Svethn a  i  jasnoća slike određuj u se jačino m proticanja elektron a i  oset­ ljivošću ekrana . Slični faktori operišu u svesti — naime , energetski nabo j impulsa koji protiče od jezgra i oset- ljivost dv e površine, telesne i umne .  Za  nek e  ljude kažemo da su debelokošci ili tankokošci, zavisno  od stepena  njihove  osetljivosti.  Telo  bez  kože  ne  može  da štiti  od  spoljašnjih  impuls a  i  osoba  je  preosetljiva  i svaki povetara c je može  povrediti .  Takv o  stanje  je krajnje   bolno.

Televizor je mehaničk a sprava , ali pošto postoji me ­ hanički aspekt telesnog funkcionisanja, moguće  je  na ­ pravit i takv o poređenje. Međutim, telo ima sopstvenu energiju i ego ili volju, koji  mog u  usmeravat i  tu  ener ­ giju radi zadovoljenja potreba .  Možemo  voljno usmerit i pažnju na jeda n ili drug i deo tela.  To  činimo  usmera - vajući pažnju na  po  jeda n  deo.  Mogu,   na  primer ,  gle­ dati svoju nogu , imati predstav u noge, kretat i je i ki - nestetički  je  osećati  ih  dozvoliti  da   osećanja   protiču kroz nju, u ko m slučaju  može  peckat i  i  vibrirati.  Sam o tad a sa m svestan svoje nog e kao živog i osetljivog dela svoga bića. Im a različitih nivoa  svesti  koje  treb a  raz­ jasniti.

O  to m  fenomenu   sam   ranij e   diskutovao   u   ovoj knjizi  pokazujući  kak o  čovek  može  upravit i  pažnju   na ruk u  i  tak o  povećati  nabo j  u  njoj.  Isto   tak o   kad a   je ruka , noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetski m nabojem, pažnja se  usmerav a  na  taj  deo  tela  i  svest  o tom  delu  se   povećava.   Povećanje   naboj a   stavlja   taj deo  u  stanje  tenzije.  Nije  to  hroničn a  tenzija  u   zgrče­ nim mišićima, već živo, pozitivno stanje koje bi moglo prirodn o voditi do reakcije  ili  oslobađanja.  U  muskula ­ tur i to se naziva  spremnos t  ili  gotovost  za  akciju.  U penisu,  to  je  uslo v  za  izražavanje  seksualne  ljubavi.

Mad a možemo akto m volje  usmeriti  pažnju,  što  znači da   ego  ima  nek u  mer u  kontrol e  na d  proticanjem  energije u  telu, više vremen a je naš a pažnja zarobljena spoljašnjim   ili   unutrašnji m    događajem.    Mnogo     put a sa m  istakao  da  je  volja   u   celini   pomoćni   mehanizam . Ak o  su  naše  reakcije  spontane ,  perifern i  delovi   tela koji  su  u  kontakt u  sa  spoljašnjim   svetom   moraj u   da bud u sve vrem e pod relativni m napono m i u stanju spremnost i z a reagovanje. Znači, kad a sm o budni , nor ­ maln o smo u stanj u pažnje i budnosti . Drugi m recima, svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor ­ cionalan  iznosu  energetsko g  naboja.  U  snu,  kad a   je naboj povuče n  sa  površin e  tela,  iznos  pažnje  ili  svesti pad a   na  nulu .   Isti  je  slučaj   sa   onesvešćivanjem.