SVESNOST I APSOLUT

Poslednji govori Šri Nisargadate Maharadža

Naziv originala: Consciousness And The Absolute

The final talks of Sri Nisargadatta Maharaj

Edited by Jean Dunn, 1994. Lektura, korektura i napomene: Ivan Antić

1. maj 1980.

Pitanje: Kako jedan đnani vidi svet?

Maharadž: Đnani1  je svestan porekla i vrednosti svesnosti i ovog bivanja koje ga je spontano obasjalo. Ta ista svesnost igra mnogo različitih uloga; neke su srećne, neke nesrećne, ali

kakve god da su, đnani ostaje samo njihov posmatrač. Te uloge nemaju nikakav uticaj na đnani- ja.

Svi vaši problemi su problemi koje stvaraju telo i um. Pa ipak, vi se vezujete za telo. Budući da se identifikujete sa telom i umom, sledite određene kulturne obrasce dok pričate. Ja to

ne radim. Možda ću vas zbuniti; možda nećete biti u stanju da shvatite šta vam govorim.

Ja nemam osećaj za pristojnost.

Vas vezuju sopstveni koncepti i verovanja. Zapravo, vi volite jedino to "JA"; sve radite samo zbog toga. Ne radite za sve, čak ni za svoj narod, već samo za to "JA" koje toliko volite.

P: Ali, ja volim da delam; volim da radim

M: Sve se te aktivnosti dešavaju, ali samo kao zabava. Hodanje i spavanje dolazi i odlazi spontano. Kroz to osećanje "JA" vi spontano osećate da nešto radite. Ali, treba da otkrijete da li

je to osećanje o "JA" stvarno ili nestvarno, stalno ili nestalno. To "JA" koje se pojavljuje nije stvarno. Ja sam dokazao koliko je ono nestvarno. Ovo saznanje unutar vas koje zna da je "JA"

nestvarno, to saznanje koje shvata promenu, mora samo biti nepromenljivo, stalno.

Vi ste iluzija, maya, imaginacija. Pošto znam da ja nisam stvaran, tako isto znam da ni vi

niste stvarni. Znači ne: Pošto sam ja stvaran, vi ste nestvarni. Nego: Pošto ja nisam stvaran, ništa nije stvarno.

Svesnost zavisi od tela; telo zavisi od hrane. Svesnost je ta koja sada govori. Bez hrane, telo ne može opstati. A opet, bez tela, da li bih ja mogao pričati?

Možete li učiniti bilo šta da sačuvate ovaj osećaj "JA"? Kao što je došao spontano, tako će i otići. Neće vas upozoriti objavljujući: "Sutra odlazim."

Sumnja se pojavila i vi pokušavate da nađete rešenje, ali ko je taj koji sumnja? Otkrijte

sami.

10. maj 1980.

M: Kako sam došao do istine da postojim večno? Meditiranjem o onome koji meditira, sa "JA JESAM" koje se utapa u "JA JESAM". Tek tada sam shvatio šta je moja istinska priroda.

Veliki sveci su meditirali na isti način. Niko mi nije rekao kako to da radim. Nisam tražio

objašnjenje izvan sebe. Ono je izraslo unutar mene.

Meditirao sam kao sveci i imao jednu viziju. U početku, pojavio se prostor, a u tom

prostoru video sam otelotvorene principe. Zapravo, oni nisu imali tela, ali u mojoj viziji jesu. Nazvao sam ih Prakrti i Puruša, muški i ženski aspekti kosmičke svesti. Sve dok ne dođe do spajanja Prakrti i Puruša, dotle dinamička sveprožimajuća svest leži uspavana. Prilikom spajanja muškog i ženskog aspekta, supstance bivaju usađene u ženskoj figuri. Posle stapanja u materici ove supstance počinju da dobijaju oblik. Posle devet meseci trudnoće, rodi se novorođenče.

Ta svesnost koja je usađena u matericu je kauzalno telo lingadeha. U njemu je spoznaja

"JA JESAM" uspavana. Eto šta sam video u meditaciji.

P: Kako smo mi izgubili ovo stanje čiste svesnosti?

M: Svako biće iskusi stanje Išvara2, bilo direktno ili kao mogućnost, ali je toliko zarobljen u ovom svetu objektivnosti da gubi sopstveni identitet. Morate znati šta je zapravo ovaj princip

"JA JESAM". Pojavljuje se spontano i sa njegovim pojavljivanjem počinje zagonetka života zasnovanog na konceptima.

P: Kako da započnem potragu za Sopstvom?

M: Počnite od samog početka. U ovom velikom svetu ja sam počeo sa roditeljima, jer sam jasno znao da je moj princip već stanovao tamo u zbirci njihovih telesnih elemenata iz kojih sam

ja potekao. Ali, došao sam do zaključka da ja ne mogu biti taj princip koji dolazi iz tela majke.

Ovde nema nikog ko je star 100 godina. Da li to znači da vi niste postojali pre 100

godina?

P: Ne znam.

M: Onaj ko je rekao: "Ne znam." mora da je postojao: ukratko, niste izgledali ovako, ali

mora da ste bili nešto. Ovo morate shvatiti ispravno. Pre 100 godina ja nisam postojao u ovom obliku; prema tome, onaj ko ovo govori mora da je bio tamo tada. Vi ste postojali i postojite kroz večnost.

Ono što ja objašnjavam ne odnosi se na objektivnu spoznaju. Vi ne želite da se odreknete

ni objektivne spoznaje ni takozvane spiritualne, pa ipak, kroz te zemaljske koncepte želite da shvatite zagonetku svog postojanja, a baš je to razlog zbog koga to niste u stanju. Uistinu, vaše stanje je blaženstvo Apsoluta, a ne ovo zapanjujuće stanje. U tom stanju vi ste puni blaženstva, ali ne možete da ga iskusite. Tamo nema ni traga od bede niti nesreće, samo čisto blaženstvo. O čemu ja zapravo govorim?

P: Ananda (blaženstvo).

M: Zbog toga što želite određeno zadovoljenje u skladu sa sopstvenim konceptima, vi

pokušavate da definišete čisto blaženstvo. Termin "ananda" ima značaj samo ako ukazuje na to da je fizičko bivanje u stanju da ga iskusi. Kada ste u dubokom snu i počinjete da viđate oblike, vi zapravo spavate. Zar ne dolaze ti oblici iz vašeg sopstvenog bivanja? Šta god da vidite, čak i u budnom stanju, ne dolazi li to iz vašeg sopstvenog bivanja koje boravi unutar tela?

U dubokom snu, svesnost je uspavana; nema tela, koncepata, zapreka. Pojavljivanjem ovog očiglednog budnog stanja, sa pojavljivanjem koncepta "Ja sam", ljubav prema "Ja sam" se budi. Upravo je to maya, iluzija.

P: Da li Maharadž smatra da je Sopstvo to koje iskušava ova tri stanja?

M: To je saguna brahman stanje; zbog tog bivanja postoje druga stanja. Svet snova je

jako star, nije od juče. U snovima vidite stare spomenike. Vaše bivanje je jako moćno.

Pojavljivanje ovog bivanja samo po sebi konstituiše vreme. Sve je bivanje, ali ja, Apsolut,

nisam to. U meditaciji, postojao je prostor u kome su se iznenada pojavila dva oblika iz ne- oblika, Prakrti i Puruša, a suština ovih oblika bila je spoznaja "Ja sam". Nije bilo oblika, onda su se iznenada pojavili, baš kao u svetu snova.

Kao snevač, vi spavate na krevetu, ali u vašem snu vidite telo i mislite da ste to vi i sve

radite kroz to telo iz vašeg sna. Na isti način, tela su formirana u takozvanom budnom stanju.

Prakrti i Puruša stanje nema formu i večno je, nema ni početak ni kraj. Ali iz tog stanja se

pojavljuju pet elemenata, a sa njima, spontano, telo se formira u trenutku kad se vreme iskusi prvi put. Ovo objašnjenje neće razumeti svako. U trenutku takozvane smrti, sa kojim identitetom biste voleli da odete?

P: Kao Parabrahman.

M: Apsolut, koga ja zovem Parabrahman, šta je to? To što vi radite jeste da umnožavate reči sa još više reči, koncepte sa još više koncepata.

P: Maharadž, morate me spasiti od toga. M: Možete li vi definisati ko ste?

P: Moram dobiti Vaš blagoslov da bih shvatila ko sam.

M: Vrlo ste vešti sa rečima. Kada ja govorim o spoznaji, to je izvan ovog sveta, a vi

pokušavate da to shvatite kroz koncepte i reči. Odbacite sve te koncepte i istražujte samu suštinu vašeg bivanja. Kako ste postali? Duboko razmišljajte! Istinski blagoslov Gurua dolazi kada vas vaša sopstvena spoznaja preplavi iznutra.

14. maj 1980.

M: Doktori su dijagnostifikovali da ovo telo boluje od raka. Da li bi iko drugi bio tako

radostan kao što sam ja, sa tako ozbiljnom dijagnozom? Ovaj svet je vaše neposredno iskustvo, vaše vlastito viđenje. Sve što se dešava, dešava se na tom nivou. Ali ja nisam na tom nivou. Ja sam se odvojio od sattva guna, od bivanja.

Najviše stanje u duhovnosti je ono stanje gde nema nikakvih potreba, gde ništa ne koristi

ničemu. To stanje se zove Nirvana, Nirguna, a to je Večita i Najviša Istina. Suština celog ovog razgovora zove se Sat-Guru Parabrahman, to je stanje u kome nema uslovljavanja.

Posle raspada univerzuma, kada ne bude ni traga od daljeg stvaranja, ono što ostaje je moje savršeno stanje. Ni stvaranje ni raspad univerzuma me ne dotiču uopšte. Nisam objasnio

ovaj deo: moje stanje nikada nije ni osetilo stvaranje i raspad univerzuma. Ja sam onaj princip koji prevazilazi sve kreacije i sve raspade. To je moje stanje, i vaše takođe, samo vi to ne

shvatate, jer ste obgrlili svoje bivanje. Shvatiti to moguće je samo ako imate podršku nesalomive vere od večnog Sat-Guru Parabrahman.  Ovo  stanje,  ovaj Parabrahman princip,  večan je  i

istovremeno je takođe i Sat Guru. To je osnov svake istinske posvećenosti Guruu.

29. juli 1980.

P: Zašto je nastala ova svesnost?

M: Vi ste i pitanje i odgovor. Sva vaša pitanja dolaze od vašeg poistovećivanja sa telom.

Kako može da se odgovori na bilo koje pitanje koje se odnosi na ono što je prethodilo i telu i svesnosti? Ima jogija koji su sedeli i meditirali mnogo, mnogo godina tražeći odgovore na ovo pitanje, ali čak ni oni nisu to razumeli. A vi se žalite.

P: To je velika misterija.

M: To je misterija samo za neznalicu. Za onog ko se ne poistovećuje sa telom, to više nije

misterija.

P: Zar Maharadž ne može to da nam prenese? M: Ja vam govorim, ali vi ne slušate.

P: Da li nas Maharadž vidi kao individue?

M: Nema individua; postoje samo  fizička tela sa znanjem o "Ja sam". Nema razlike između mrava, ljudskog bića i Išvare; od istog su sačinjeni. Telo mrava je malo, a telo slona

veliko. Razlika je u snazi, zbog veličine, ali životna sila je ista. Za spoznaju je neophodno telo.

P: Kako je Maharadž dobio ime Nisargadatta?

M: Svojevremeno sam pisao pesme. Pesme su isticale iz mene i u jednom trenutku samo

sam dodao ime Nisargadatta. Bio sam obuzet pisanjem pesama sve dok me moj guru nije upozorio: "Suviše uživaš u pisanju tih pesama; prestani sa tim!" Šta je on pokušavao da mi kaže? Da treba da se utopim u Apsolut umesto što sam obuzet svojim bivanjem.

Tako sam ja spoznao istinu, a ne putem mentalne manipulacije. Moj Guru je rekao: "To je

tako," i za mene je to bio kraj! Ako ostanete u kraljevstvu intelekta, bićete zarobljeni i izgubljeni u sve više koncepata.

Svesnost  je  vreme  koje  teče  neprestano.  Ali  ja,  Apsolut,  neću  večno  biti u  društvu svesnosti, jer je ona vezana za vreme. Kada ovo bivanje završi, Apsolut neće poznavati "Ja sam".

Pojavljivanje i nestajanje, rođenje i smrt, to su osobine bivanja; to nisu vaše osobine. Mokrili ste i smrad dolazi od urina - jeste li vi taj smrad?

P: Ne, nisam.

M: Ovo je bivanje kao taj urin. Možete li biti to bivanje?

P: Apsolutno ne!

M: Ne treba vam više sadhana. Za vas su reči Gurua završene.

5. oktobar 1980.

M: Ja ne posedujem individualnost. Nisam se ostvario kao osoba. Šta god da se desi, manifestacija je svesti.

Ljudi me poistovećuju sa sopstvenim konceptima a oni rade sve što im ti koncepti govore.

To je samo svesnost koja se manifestuje, ništa drugo. Ko priča, ko hoda, ko sedi? Ovo su izrazi tog hemijskog "Ja sam." Jeste li vi ta hemija? Govorite o raju i paklu, ovom Mahatmi ili onom, ali šta je sa vama? Ko ste vi?

U meditaciji neko ima mnogo vizija. Te su vizije u tom hemijskom, u polju svesnosti, zar

ne? Sve su ove pojave vezane za tu urođenu herniju. Vi niste to "Ja sam."!

Duhovnost ne bi trebalo da se izučava; to je znanje koje se stiče slušanjem. Kada onaj koji

sluša čuje i prihvati to što čuje, nešto klikne u njemu. To "Ja jesam." je različitost; to je izraz dualnosti.

8.  novembar 1980.

P: Odakle to da mi sebe prirodno vidimo kao odvojene individue?

M:  Vaša  razmišljanja  o  individualnosti  nisu  zapravo  vaše  sopstvene  misli;  to  su kolektivne misli. Vi mislite da ste vi taj koji misli, a zapravo misli dolaze iz svesnosti. Kako raste

naša duhovna spoznaja, smanjuje se naše poistovećivanje sa telom i umom, i naša svesnost se utapa u univerzalnu svest. Životna sila i dalje deluje, ali njene misli i akcije nisu više svedene na

individualnost. One postaju sveukupna manifestacija. To je poput vetra - vetar ne duva za nekog određenog pojedinca, nego za sveukupnu manifestaciju.

P: Kao individua, da li se mi možemo vratiti do izvora?

M: Kao individua ne; spoznaja "Ja sam" mora da se vrati do svog izvora. E sad, svesnost se identifikovala sa formom. Kasnije, ona shvati da nije ta forma i ide dalje. U nekim slučajevima

može stići do prostora, i vrlo često tu i ostaje. U veoma retkim slučajevima, stigne do svog istinskog  izvora,  izvan  svih  uslovljavanja.  Teško  je  osloboditi  se  te  sklonosti  da  telo

poistovećujemo sa Sopstvom. Ja se ne obraćam individui, ja se obraćam svesnosti. Svesnost je ta

koja mora tragati za svojim izvorom. Iz tog stanja ne-bivanja proizilazi stanje bivanja. Ono dolazi tiho kao suton, sa osećanjem "Ja sam" i onda, iznenada, tu je prostor. U prostoru, pokret počinje sa vazduhom, vatrom, vodom i zemljom. Svih ovih pet elemenata ste vi sami. Sve se ovo događa u vašoj svesti. Ne postoji individua. Postojite samo vi, sveukupno dešavanje ste vi sami, svesnost ste vi sami.

Vi ste ta svesnost, sva imena Bogova su vaša imena, ali time što se vezujete za telo vi se prepuštate vremenu i smrti - vi to namećete sami sebi.

Ja sam ceo univerzum. Ako sam ja ceo univerzum, onda meni ništa nije potrebno, jer ja sam  sve.  Ali  ja  sam  sebe  sputavam  jednim  malim  telom;  fragmentiram  samog  sebe  i

preplavljujem se potrebama. Kao telu, potrebno mi je toliko toga.

Bez tela, da li vi postojite, da li ste postojali? Da li ste sada tu i da li ste bili tu? Dostignite

to stanje koje jeste i koje je prethodilo telu. Vaša istinska priroda je otvorena i slobodna, ali je vi prekrivate i oblačite je u različite oblike.

9.  novembar 1980.

P: Da li bi trebalo ovu nepristranost kojoj nas uči Maharadž preneti i na decu?

M: Ne. Kad biste tako učinili, oni ne bi imali ambicija da rastu dalje; oni moraju imati određene ambicije, određene čežnje, da bi se pravilno razvijali.

Onaj ko je u potpunosti istražio sebe, onaj ko je spoznao, nikada se neće mešati u igru svesnosti. Ne postoji tvorac sa tako ogromnim intelektom: čitava ova igra odvija se spontano. Ne

stoji intelekt iza toga, zato ne pokušavajte da promenite vaš; ostavite ga na miru. Vaš intelekt je logičan proizvod ovog procesa, pa kako onda može vaš intelekt preuzeti odgovornost ili čak

procenjivati sveukupnu kreaciju? Tragajte ka Sopstvu; to je svrha vašeg postojanja.

Duhovnost je samo spoznavanje ove igre svesnosti - pokušajte da otkrijete u čemu je

podvala tragajući ka izvoru.

12. novembar 1980.

M: "Ja jesam", manifestacija brahmana kao i Išvara su jedno te isto; razmišljajte o tome i shvatite to. Ovo je retka prilika, jedna od onih gde je sve objašnjeno do detalja, pa je zato iskoristite.

Vi ste manifestovan brahman. Rekao sam vam mnogo puta koje je vaše pravo stanje, ali,

zbog navike vi se uvek iznova identifikujete sa telom. Došao je trenutak kada morate da odbacite identifikaciju sa telom. Telesne aktivnosti će se nastaviti sve dok telo ne propadne, ali vi se nećete identifikovati sa njima.

P: Kako ćemo to postići?

M: Možete da posmatrate telo, prema tome vi niste to telo. Možete da posmatrate dah,

prema tome vi niste taj dah. Na isti način, niste ni svesnost; ali morate postati jedno sa svešću. Kada se stabilizujete u svesnosti, ravnodušnost prema telu i čulima pojaviće se spontano. To je prirodno odustajanje, ne voljno. To ne znači da vi treba da zapostavite svoje svetovne dužnosti; obavljajte ih sa najvećim oduševljenjem.

P: Zar ne bi trebalo da ponovo otkrijemo neopterećenost telom koju ima mala beba?

M: Shvatite poreklo deteta. Dete je produkt sperme oca i jajne ćelije majke. Svesnost je u detetu kao što je i u njegovim roditeljima; to je uvek ista svesnost bilo u deteta ili u odraslog.

Postoji samo jedna svesnost. Morate postati jedno sa njom i usredištiti se u njoj, a onda je transcendirati. Ta svesnost je vaš jedini kapital. Shvatite to. U kojoj meri vi poznajete sebe?

P: Dirala sam stopala Sat-gurua, izvan toga ne znam ništa.

M: To morate da radite, ali isto tako treba da shvatite značenje tih "stopala Sat-gurua". Shvatite da, kao što pokret počinje sa stopalima, tako isto pokret počinje od neznanja prema

znanju. Kada se pojavi spoznaja, to je pokret Sat-gurua. Idite do izvora tog pokreta, tamo gde "Ja jesam" počinje. Trud onoga ko uhvati taj pokret neće biti uzaludan. Držeći stopala Sat-gurua vi

ste na graničnoj liniji između spoznaje i neznanja.

17.  novembar 1980.

P: Zar ne treba da odbacimo sve spoznaje?

M:  Morate temeljno  spoznati ovu  svesnost,  pa kad  sve  saznate o  njoj stići ćete  do

zaključka da je sve to znanje nestvarno, a onda bi ono trebalo da nestane. Pošto se saslušali ove govore, sedite i meditirajte, "To što sam čula, da li je to istina ili nije?" Tada ćete shvatiti da i to treba da napustite.

Princip koji može da prosudi da li svet jeste ili nije, prethodi tom svetu. A TO što sve zna,

da li jeste ili nije, ko njega zna?

Kada  kažem  Parabrahman,  vi  kažete  da  razumete.  Imena  su  samo   instrumenti

komunikacije. Shvatate šta vam govorim?

P: Đnani zna da je sve ovo iluzija, da nema puta; ali ako je neko zbog iluzije ubeđen da postoji put i da ima gde da ide, da li vredi koristiti tehnike da bi se stiglo do te nove iluzije?

M: Iluzija - da li je to reč ili nije?

P: To je reč koja se odnosi na koncept. M: Pa i to je samo naziv, zar ne?

P: Da.

M: Pa koju onda lažnu reč hoćete da biste bili zadovoljni?

18.  novembar 1980.

M: Moj trenutni izgled je bez ograničenja, potpuna sloboda. Naposletku, morate stići izvan spoznaje, ali spoznaja mora doći, a može doći ako stalno meditirate. Meditirajući, spoznaja "Ja sam" postepeno se smiruje i utapa u univerzalnu spoznaju, pa stoga postaje potpuno slobodna, poput neba ili prostora.

Oni koji dođu ovamo sa idejom da će nešto naučiti, čak da će steći spiritualno znanje, dolaze ovamo kao individue koje žele nešto da dobiju; u tome je problem. Tragalac mora nestati.

Kada saznate šta je vaša istinska priroda, to "Ja sam" ostaje, ali je bezgranično. Nemoguće je da steknete znanje, vi jeste znanje. Vi ste ono što tražite.

Vaše istinsko biće jeste pre bilo kojeg koncepta. Možete li vi, kao objekat, shvatiti nešto što postoji pre pojavljivanja koncepta? U odsustvu svesnosti, postoji li ijedan dokaz o postojanju

bilo čega? Sama svesnost je um, misao, svi fenomeni, sve manifestacije. Da biste to shvatili, morate umreti za ono "Ja sam telo" još dok ste živi. Do ovog saznanja dolazi se samo u retkim

slučajevima i to je jedno od saznanja do kojih se teško dolazi i koje ne traži nikakav napor; u stvari, napor je sam po sebi prepreka. To je intuitivno saznanje.

P: Da li onda treba napustiti sve duhovne discipline?

M: Na najvišem nivou da; na početnim nivoima morate da uradite svoj domaći zadatak. Oni koji su u stanju da intuitivno proniknu u ovo, gube interes za svetovne stvari. A onda, šta

dobiju? Šta god da izgube, izgubiće to kao obični pojedinci, ali ono što će dobiti zauzvrat biće

kraljevsko. Oni koji su shvatili i koji su stigli do određenog nivoa neće više ništa tražiti, sve će im doći spontano. Neće više imati ni želju za tim; uprkos tome, ono će doći.

Ovo se ne dešava zbog pojedinca - to se događa zbog univerzalne manifestacije, ili zbog

onog ko je postao jedno sa svojom istinskom prirodom. Za đnanija postoji samo svedočenje.

20.  novembar 1980.

M: Princip koji može da upozna samog sebe nalazi se u organizmu. U puzanju crva, to je tu, jer crv instinktivno to zna.

Slušajući moje govore vi ćete se transformisati u prvobitno stanje, koje je prethodilo

vašem rođenju. Upravo sada, uprkos vašem sadašnjem životu, to će se desiti. Ono što sada govorim je nešto sasvim različito, na jednom višem nivou; zato ja i ne pozivam sve da me slušaju. Ne preporučujem da bilo ko dođe i sluša jer će postati ravnodušan prema svojoj porodici i svakodnevnom životu.

Energija reči i vitalna energija treba da se stope i stabilizuju. Inače, ako im dopustite da izađu napolje, rasuće se.

Ako želite mir, stabilizujte se u trenutku u kome ste počeli da bivate, ostanite tu. Om je nečujan zvuk, neizgovorena reč.

Ne reagujete na moje govore, niste u stanju da zapazite pravu prirodu svoje svesnosti. Svesnost je poput pozorišnog komada. Nemate podršku, uopšte. Rođenje, roditelji, sve je to

iluzija. Posmatrati sebe kao telo, to je nesreća. Ukoliko se ne držite tela kao svog identiteta, sve će biti u redu.

Kada bivanje zaboravi na sebe, to stanje se zove Parabrahman. Ovo znanje nije vaša istinska priroda, to je rezultat tela, a vi, Apsolut, niste to.

21.  novembar 1980.

M: Sve što sam ranije mislio, sada se promenilo. Ono što se sada događa jeste to da je i najmanji dodir sa individualnošću u potpunosti iščezao, a to je svesnost koja se spontano iskusi. Rezultat je potpuna sloboda. Sve vreme postojalo je ubeđenje da je svesnost ta koja ima iskustvo; ali to "Ja" koje je svesnost doživljavala bilo je tu. Sada je sve to nestalo; zato, šta god da se dešava u polju svesnosti, ja, koji sam tamo pre svesnosti, ne brinem uopšte. To svesnost doživljava samu sebe.

Ipak, shvatite šta je svesnost, čak iako svesnost nije individua. Temelj i izvor svesnosti je

u materijalnom. Ono što ja govorim još uvek je u konceptualnom svetu, i vi ne morate to da prihvatite kao istinu. Ništa u konceptualnom svetu nije istinito.

Jednom kada  je  bolest  dijagnostifikovana,  samo  ime  bolesti  izaziva  različite  misli  i koncepte.

Posmatrajući te misli i koncepte došao sam do zaključka da se sve dešava u svesti. Rekao sam svesti: "Ti si ta koja pati, a ne ja." Ako ta svest želi i dalje da pati, neka ostane u telu. Ako

želi da napusti telo, neka tako uradi. Kako god, mene se ne tiče.

Svakakve su se stvari dešavale, različite misli i iskustva su stavljani na moj račun, ali

jednom kada sam video šta je to, svi su računi bili spaljeni i ja više nemam nijedan račun. Kako je zabavno videti nekoga ko o sebi misli kao o individui, ko o sebi razmišlja kao o onome ko dela i dobija! Šta god da se dešava i doživljava kao iskustvo, zbiva se u svesti onda kada se pojavi "Ja sam".

24.  novembar 1980.

P: Ako nema razlike između onoga što je prethodilo rođenju i onoga što je posle smrti, ima li razloga uopšte pokušavati naučiti ko smo sada? Nije li to sve isto?

M: Ima li razlike između svetlosti koja dolazi od sunca i samog sunca?

P: Razlika je samo u tome šta se zbiva u međuvremenu?

M: Šta god da se dešava između rođenja i smrti, samo je još jedan od načina ispoljavanja svesti. Čak i u carstvu svesti vi provodite neko vreme zabavljajući se određenim konceptima; šta

drugo radite?

P: Da li se i Maharadž igra sa različitim konceptima? M: Ne. Svesnost to radi, ona se sama igra.

P: Da li se Maharadžova svesnost igra iako je on odvojen od nje? M: Svesnost nije privatno vlasništvo, ona je univerzalna.

P: Iako mi ovo razumemo, ponekad to ipak izgleda svedeno na telo.

M: Vi pokušavate da shvatite pomoću intelekta; samo budite. Kada vam ja kažem da ste

vi taj pokretač, manifestovano znanje, onda ste vi sve. Šta biste još hteli?

P: Svesna sam da sam došla ovamo jer mi Maharadž daje ogledalo, ali ovog puta on mi pokazuje da sam ja svoje sopstveno ogledalo.

M: Eto zašto ne bi trebalo dugo da ostanete.

P: A kada odemo, šta nam je činiti?

M: To zavisi od vas. Ako ostanete u svesnosti, sve će se dešavati spontano. Ako ste još

uvek na ravni telo-um, pomislićete da ste vi taj koji nešto radi. Ako zaista ostanete u tom što ja kažem, postaćete jedno sa Sopstvom. Onda će ljudi služiti vama, pašće vam pred noge. Šta god da vam je potrebno, desiće se. Aktivnosti će se dešavati. Svesnost ne može nikada ostati pasivna, ona će biti zauzeta uvek - to je njena priroda. Kada dođete ovde, imate određena očekivanja, određene težnje, ali kada čujete moje govore, gubite ih.

P: Čak iako intuitivno shvatam to, zašto se opirem da odbacim sve ono što nisam?

M: Niste se još uvek čvrsto stabilizovali u tom shvatanju. Vaša ubeđenost mora biti takva

da se nijedno pitanje nikada više ne pojavi. Na primer, neka osoba je umrla i kremirana je, gotovo je sve, da li se tu uopšte postavlja bilo kakvo pitanje? Kao i to, sve mora biti gotovo.

P: Šta treba da uradim u tom pravcu? M: Samo budi, bez napora.

Kada svesnost u potpunosti shvati svesnost, da li će prigrliti telo kao sebe? Svesnost je u

sveukupnosti; ona neće izdvojiti jedan deo manifestacije i reći: ''Ja sam to." Svesnost se ispoljava kao i svetlost. Ovaj pozorišni komad sastavljen iz pet elemenata je manifestacija svesti. Komad iz pet elemenata će se na kraju utopiti u svesnost, jer je on rezultat svesnosti.

25.  novembar 1980.

M: Ljudi dolaze ovamo i ostaju danima, nedeljama, čak i mesecima. Ono što čuju prvih nekoliko dana pusti korenje, i tada bi trebalo da odu, kako bi ono što je pustilo korenje imalo

vremena da izraste i procveta. Čim seme pusti korenje, oni moraju da odu. To što je pustilo korenje mora procvetati, mora se ispoljiti u svakom srcu.

P: Maharadž je rekao, u vezi sa tim, da je učio od Gurua, ali da je sam shvatio.

M: Moj Guru mi je rekao da je sama svesnost Guru, sve drugo se razvilo u meni samom.

Voće treba da raste na vašoj biljci. Ne treba ja da sejem shvatanje u vama. Ja ne volim tradiciju niti tradicionalna znanja. Ako samo malo pretražite po tradiciji, videćete da su to sve samo koncepti. Mene brine samo jedna činjenica: Ja sam ovde u svoj celovitosti (kao Apsolut), čak nesvestan svoje svesnosti, a onda iznenada iskrsne ova svesnost (individualnost). Kako se to desilo? To je pitanje koje zahteva istraživanje.

Morate shvatiti kako je pametan ovaj prevarant maya; prvo nam pokaže naše telo i natera

nas da poverujemo da smo mi to telo, ali telo nije ništa osim čestice oplođene sperme, a u toj spermi je latentna svesnost. Vidite kakav je to prevarant?

Suština tela je hrana, a svesnost leži uspavana od samog početka. U tom stanju svesti je ceo  univerzum.  Pošto  vidi ovo,  ko  god da je  shvatio  mora biti tih,  znajući da  je  to  samo

kratkotrajno. Ogromna struktura koncepata kojima su nas učili zasnovana je na prostom pojavljivanju svesnosti.

5. decembar 1980.

M: Ova bolest je dala potvrdu da ne postoji ličnost, niti individua. Bolest koga? Bolest je deo funkcionisanja čitave manifestacije, dinamičke Chaitanye; to je igra svesnosti. To stanje ne zavisi od svesnosti.

Postoji dvostih koji pevamo na Bhajane, za Chakrapani. Chakrapani znači to "Ja jesam", životni princip, manifestovani princip. To je kao ovaj upaljač za cigarete. Gas ne svetli, ali njegova manifestacija je plamen; pun svetlosti, energije, života. Čak i u atomu i subatomu, ta energija je prisutna.

Funkcionisanje svesnosti dešava se spontano i vi ne znate šta će biti. Na primer, ja kažem nešto i M. će to prevesti na jedan način, B. na drugi, onako kako su oni razumeli. Tako će se taj proces nastaviti. Ova Chakrapani je "kao točak" kako reče Krišna, "koji okreće sva bića". Ta energija koja pokreće sve stvari koje su budne, uspavana je i u dubokom je snu. Koliko dugo je neko nesvestan svesnosti? Ne zna ni sam, a onda iznenada svesnost se pojavi. Misli li neko o ovome? Zar nije čudesno što se svesnost, koja može da ostane uspavana doveka, iznenada pojavljuje spontano?

P: Da li je univerzalna svest ikada svesna sama sebe kao univerzalne svesti, ili ona postaje svesna sebe samo kada se pojavi forma?

M: Svesnost nije svesna svoje svesnosti. Ako dovoljno duboko uđete u ovo što vam govorim, odbacićete knjige koje pišete, sve.

P: Ja ću dovršiti knjige, a onda sam gotova.

M: (Jean Dunn) Obećali ste mi da ćete dovršiti knjige. Univerzalna svest neće pisati knjige. Kako ćete ih vi pisati?

P: To će se desiti spontano.

8 decembar 1980.

M: Govorim o svesnosti koja radi kroz telo u ovom trenutku, ali koja nije vidljiva. Svesnost nije ograničena na telo nego je univerzalna svest; sada ne mogu da govorim o bilo čemu

drugom. Onaj ko je već umro ne brine ni o čemu. Sviđalo se to ljudima ili ne, nije važno. Možda ćete dobiti neke blagoslove, neku korist slušajući moje govore, ja to ne znam.

Sva moja dela su dela univerzalne svesti koja deluje kroz moje telo. Ne setim se nečega iz

prošlosti pa onda delujem; sve se dešava baš sada.

P: Odakle dolazi svesnost?

M: Ona nikada ne dolazi i odlazi, ona je prosto tu.

P: Kako Maharadž to zna a mi ne znamo?

M: Nije teško da i vi znate, ali sa kojim identitetom pitate?

P: Da li je to karmički, može li karma da se promeni?

M: Sve je to svesnost koja deluje, a ne ovo ili ono, sve je svesnost.

P:  Može  li  Maharadž,  iz  saosećanja,  da  mi  pomogne  da  stignem  do  tog  stanja univerzalne svesti?

M: Da, naravno, mogu, ali vi morate da me slušate, morate u potpunosti verovati u sve što

vam kažem o vama i morate se ponašati u skladu sa tim. Po prirodi, ja sam nemanifestovan, pa ipak sam manifestovan, ali zapravo nisam manifestovan.

Možete li tako živeti, kao nemanifestovani?

Sve dok je atribut tamo, kvalitet tog atributa, "Ja sam" je tamo; zato, mogu ovako da

govorim.

Ako toga nestane, šta se dešava? Osećaj "Ja" dođe i ode, to je sve, neću umreti. Onaj ko je

odbacio ovaj identitet shvatiće.

P: Maharadž kaže da neće umreti?

M: Kako može da umre onaj ko se nije ni rodio?

Kada su ljudi prvi put saznali za ovu bolest, oni koji su mi naklonjeni dolazili su da pričaju sa mnom, ili su mi pisali, davali savete i lekove. Šta će biti, biće. Ne interesuje me. Ne plašim se i zato ne moram ništa da preduzimam. U redu je to što oni koji me vole pišu i dolaze da pričaju o tome sa mnom; ja ih ne slušam, a i to je u redu, jer se ja ne plašim ničega.

Pitate me: "Ko sam ja?" a nećete dobiti odgovor, jer onaj koji čeka odgovor je lažan. Možete da imate određenu ideju, koncept, i vi ćete misliti da ste pronašli sebe, ali to je samo koncept; nikada ne možete videti svoje Sopstvo.

P: Šta je sat-chit-ananda?

M: Reč. Recimo da je sat-chit-ananda3 granica do koje se umom može opisati stanje koje je neopisivo. Vaše pravo stanje je nemanifestovanost; manifestacija dolazi kao i reči. Onaj ko

iskusi sat-chit-ananda, taj je tamo pre svakog iskustva.

15. decembar 1980.

M: Razmislite o statusu koji ste dostigli ako ste u stanju da shvatite šta vam govorim, i videćete da ga nema. Vaša vrednost ne može biti izmerena. Uradili ste sav domaći zadatak i sada vaša sadhana ili duhovna praksa donosi plodove; vi ste sada ovde. Neka ti plodovi rastu u vama. Ne morate da idete kod bilo koga drugog kada odete odavde; taj deo posla ste već odradili. Zbog toga što zaslužujete to stanje realizacije, vi ste danas ovde.

3  Bitak-svesnost-blaženstvo, najbliži opis transcendentalnog iskustva Sopstva.

Upoznajte to "Ja sam" što se pojavljuje ujutro, bez reči. Upoznavanje Sopstva, boravak u Samospoznaji, nije samo intelektualna spoznaja. Morate biti to i ne treba da se pomerate odatle. Ostanite čvrsti.4

Nemojte da se konsultujete sa drugima oko saveta koji sam njima dao. Boravite u tome što sam samo vama rekao. Ubijte tu znatiželju da saznate šta sam rekao drugima; svakom tragaocu dat je za njega odgovarajući savet. Sve dok ne boravite u sopstvenoj prirodi, nećete biti u stanju da izmerite dubinu prirode nekog drugog. Kada pokušate da razumete druge, priroda Sopstva bi trebalo da se otvori u potpunosti. Spoznaćete sebe postepeno. To što tada naučite nećete naći ni u jednoj knjizi. A sada, pošto sam vam toliko dao, možda me vidite sutra a možda i ne, to je nevažno, ali ne zaboravite šta sam vam rekao o vašem Sopstvu.

18. decembar 1980.

P: Ova svesnost je kao ekran, a ja sam taj ekran.

M: Shvatite šta vam govorim bez koncepata; vi dodajete nove koncepte. Sada odbacite sve koncepte. Ima mnogo tragalaca čiji je cilj da stignu do određenog mesta, kao što je Raj ili

Vaikuntha. Ja nisam imao nijedan cilj osim da saznam. Nisam bio svestan svoje svesnosti i odjednom sam postao svestan da Jesam. Gde i kako se to desilo? Za tim sam tragao, vraćao se do

onog stanja kada se to još nije desilo To - pravo znanje o pravom Sopstvu. I tako, vratio sam se unatrag, po tragu ovog pravog Sopstva, i stigao sam do faze kada sam želeo da saznam u kakvom

sam stanju bio pre nego što se pojavila svesnost. To je odredište do koga sam stigao. Brahman, Išvara,  Bog,  sve su to imena data svesnosti koja  je svesna sama sebe.  Ako  ste dobro ovo

razumeli, šta ćete raditi u trenutku takozvane smrti? Posmatrati šta se dešava. Ova svesnost postepeno gubi sve i konačno više nije svesna sama sebe. To stanje je neopisivo. Naziva se

Parabrahman, Vrhovni Apsolut, ali to je samo ime koje služi za komunikaciju.

Ovo traganje je počelo kada sam primetio da od trenutka kada se probudite pa sve dok ne

zaspite, vi ste neprestano zauzeti radeći ovo ili ono. Šta je to što nas tera da radimo ove stvari? Zašto se to dešava?  Onda sam zaključio da je to moje bivanje, činjenica da sam svestan postojanja dok radim nešto po ceo dan. Eto kako je započelo moje traganje. U telu je dom svesnosti. Boraveći u svesnosti, sve postaje manifestacija. Došlo je i do transcendiranja svesnosti. Sa pojavom svesnosti, Apsolut zna sebe kao "Ja sam". To je iskustvo. Postoje i drugi doživljaji, ali oni postepeno prestaju, uključujući i ovo primarno iskustvo "Ja sam". Svesnost je jedino što će nestati, Apsolut je uvek tamo. Kakav pad! Savršeno stanje, imate iskustvo i pokušavate da izvučete određenu korist iz njega.

P: Da li je to spontano?

M: Da. Šta god da se dešavalo u ovom polju saznanja, Vrhovni princip je u tome. On prihvata neka iskustva kao samog sebe. A kada prihvati iskustva kao istinita, biva sve više

uključen.

4   Svest Sopstva se jedino može doživeti u meditaciji, u stanju samadhi, potpunog smirenja i transcendencije uma. Tim kratkotrajnim iskustvom se jedino možemo uveriti da nismo um, već šira celina koja biće i um omogućava, koja je svedok svakog bivstvovanja. To iskustvo iako kratkotrajno, ostaje u nama. Potrebno je dobro ga upoznati i uložiti sav napor da se ostane u svesti Sopstva 24 časa, kao svedok, u svim aktivnostima, naspram svih promena stanja svesti uma koja mogu da se jave, uključujući i spavanje. Kada u tome uspemo to postaje trajno stanje bez napora, sahađa samadhi, ili probuđenje.

22 decembar 1980.

M: Ovog trenutka ležim budan, ali ne primam niti razumem reči, to je nešto kao stanje- pre-reči.

Sada su me napustili i poslednji tragovi osobenosti i individualnosti. Prošle godine često sam pričao sa ljudima sa određenom naklonošću. Ali sada toga više nema. Mog doma u velikom

svetu nema više; sada je on u suptilnijim sferama, kao u kosmosu. Efekat ovih razgovora je to što ćete se vi stabilizovati u samom izvoru iz koga izviru reči. Boravak u dinamičkoj, manifestovanoj

svesnosti  je  boravak  u  rečima  Gurua.  Značenje  mantre  koju  sam  vam  dao  jeste  da  ste  vi manifestovan, dinamički princip, a ne telo. Kada boravite u tome, to i postajete.

Ljudi misle da dolaze ovamo po sopstvenoj volji, ali svesnost je ta koja ih dovodi ovamo, jer svesnost želi ovo znanje.

Moji govori su upućeni svesnosti. "Vi ste se identifikovali sa telom, ali vi niste telo." To je znanje koje mora razumeti svoju prirodu i stopiti se sa znanjem koje je njegov izvor. Ljudi

dolaze ovamo i mole za blagoslov; oni ne shvataju da je blagoslov saznati da nisu telo, nego svesnost u tom telu.

25. decembar 1980.

P: Dok smo zauzeti zemaljskim poslovima, o čemu bismo trebali voditi računa?

M: Zbog toga što je princip "Ja sam" tu, on se kreće svuda. Da biste ga prepoznali, oblačite ga u različite uniforme da biste mu dali identitet, ali taj princip već jeste tu, i zbog toga

se vi uključujete u različite aktivnosti. Dok nemate uniformu (telo), niste u stanju bilo šta da uradite.

Ovo znanje podrazumeva Išvara princip, koji je trenutno zarobljen u iluziji da je telo-um. Vi ste prihvatili identitet uniforme i taj identitet postaje vaš ego.

Išvara je manifestovan princip pomoću koga se sve aktivnosti odvijaju. Nema formu - forme su date zbog predstave koja ima pet činova. E sad, taj princip se potpuno izgubi u uniformi

a opet, samo ga uniforma može prepoznati. Vi se plašite smrti jer se plašite da ne izgubite svoj identitet, svoje telo.

Pošto vam je uniforma na raspolaganju, koristite je na sve načine, ali shvatite da vi niste ta uniforma.

P: Šta da se radi kada ta uniforma zapadne u neke probleme?

M: Povucite se u Sopstvo, budite jedno sa svojim pravim Sopstvom.

Ovo "Ja jesam" uživa u različitim doživljajima. Postaje prosjak ili kralj. Da li je ovo telo

večno? Telo se menja celog života, pa ko ste onda vi?

P: Ja se identifikujem sa svojim telom, znam. M: Ko?

P: Ja.

M: Pokažite mi fotografiju toga što predstavlja to "Ja". Ne možete. Taj princip nema ni ime ni formu ni oblik. Moj zaključak je da sve što se učini pomoću uniforme može i da se opere,

neće ostati. Koja je to uniforma trajna? Jednom kada saznate da niste forma ili ime te uniforme, sve je gotovo. Zamislite da ste gomilali novčanice od hiljadu rupija i odjednom vlada objavi da

su nevažeće.

Jednom kada odbacite tu "Ja jesam" uniformu, ono što preostane je Parabrahman. To što

je večito, to je Parabrahman.

P: Da li će mi Maharadž pomoći da odbacim svoju uniformu? M: Šta je potreba? Ona nije večna, nikada nije ni bila.

P: Ali, mi naše potrebe nismo odbacili, u tome je problem.

M: Recite mi, dok niste imali znanje, šta ste iskusili? Mali dodir "Ja jesam" i vi osetite da postojite, i vi i svet.

P: Kako odbaciti to znanje?

M: Gde je potreba (za odbacivanjem)? Ako prihvatate tu uniformu kao sebe, pojaviće se pitanje kako je odbaciti. Odbacite svoj identitet sa telom, pokušajte da upoznate Sebe. To jedva

da je znanje, ne možete shvatiti to stanje. Dođete ovde jer ste neznalice, a ne zato što znate. Ovo znanje koje vam dajem služi samo tome da odagna neznanje.

26 decembar 1980.

M: Od čega je telo sastavljeno?

P: Ono je izraz svesnosti.

M: Zar nije telo sastavljeno iz pet elemenata? Vi znate da postojite; zar to znanje ne zavisi od pet elemenata? Svesnost se ne može upoznati bez tela. Ona je zavisna od forme.

P: Mislite li da bez tela ja ne znam da jesam?

M: Tako je. Iz vašeg vlastitog iskustva, a ne iz onog što ste čuli ili pročitali, možete li znati da postojite bez tela?

P: Ja postojim bez tela.

M: Zaboravite na to što ste pročitali. Kada niste imali iskustvo tela, da li ste imali iskustvo bivanja?

P: Moj engleski nije baš dobar, ne mogu da objasnim, ali ja znam da "Ja jesam".

M: Pre nego što ste se rodili, da li ste mogli osetiti ili znati da postojite? Đnani je slobodan jer on vidi da je telo sastavljeno iz pet elemenata i da funkcioniše na osnovu tih pet

elemenata. Ja vidim to telo, ali ne tiče me se ništa što je u vezi sa njim. U njemu nema ničeg sa čim  bi  se  mogao  identifikovati.  Suština  kombinovanja  pet  elemenata  je  osećanje  bivanja,

postojanja. Sve je to došlo spontano, ja ne učestvujem u tome. Osećaj prisutnosti zavisi od tela; ja nisam ni telo ni svesno prisustvo.

U ovom telu je suptilan princip "Ja sam"; taj princip svedoči svemu. Vi niste reči. Reči su izraz prostora, one nisu vaše. I dalje, vi niste to "Ja sam".

P: Šta sam onda "Ja"? M: A ko to pita?

P: Zar nema ničeg ovde, nikakvog "Ja"? M: Ko pita ovo?

P: Postoji nešto, ne znam šta je to.

M: Ako osećate to nešto, može li to biti istina? Kada ova svesnost ode u zaborav, ko će reći kakvo je to stanje?

P: Ne znam.

M: Pošto vaš "Ja jesam" nije tamo, vi ne poznajete sebe. Kada ste počeli da znate da jeste, napravili ste mnogo štete, ali kada "Ja sam" više nije tu, nema ni govora o šteti.

P: Da li je "Ja sam" tu sve vreme, doklegod je i moje telo tu?

M: "Ja sam" je odsutno samo u stanju samadhi, kada utonete u Sopstvo. Inače, stalno je tu. I kod realizovane osobe "Ja sam" je tu, samo što ona tome ne pridaje značaj. Đnani nije vođen

konceptom.

vama?

P: Da li smo mi u nekoj vezi, Maharadž, kad ja mislim da treba da budem ovde sa M: Sama misao je veza.

P: Intenzitet moje čežnje da budem ovde sa vama tera me da se upitam da li Maharadž misli o svojim učenicima?

M: Mislim ja o njima više nego što znate.

30.  decembar 1980.

P: Mislim da bi lepota trebalo da bude u celoj manifestaciji.

M: Ne bi trebalo da se zavaravate spoljnim izgledom. Uzmite drvo - koru drveta, lišće,

pupoljke, voće, svi imaju različitu prirodu. Ako vas zavara njihov spoljni izgled, izgubićete uvid u suštinu tog drveta.

Intelektualno razumete, ali morate postati jedno sa tim, morate se identifikovati sa onim što razumete. Shvatite da je klica ovog tela očeva sperma pomešana sa majčinom jajnom ćelijom.

To je klica manifestacije fenomena, ali ja nisam ta klica, ja nisam taj fenomen, niti sam svesnost koja je ograničena vremenom.

Imena i forme koje vidite su samo svesnost. Vaša svesnost je jako čista i zato vi možete da prosuđujete. Atman je bezbojan, ali može da razlikuje boje, itd. Vaša sadhana5 je završena; stigli ste do ovog mesta.

Ovo znanje je za one koji nemaju želja. Samospoznaja je najdragocenije znanje. Vama koji tragate za Sopstvom objašnjavam tu vrstu znanja. Vodim vas do stanja gde nema gladi, želja, ali ne želim da pozivam one koji se brinu za svoju imovinu i svoje veze da slušaju moje govore.

Kada imate znanje, vidite da je ta svest o "Ja" sveprisutna, sve dok je svesnost (uma) tu; ali svedok svesnosti (uma) nema "Ja sam", a to je vaša istinska, večna priroda.

"Volim" donosi mnogo radosti, a u isto vreme nema ničeg tako jadnog kao što je to "Volim".

Napuštanje tela je za mene najveći praznik.

U čemu je smisao svih aktivnosti ljudskih bića? Sve je to zabava, samo da prođe vreme.

Zadovoljstvo osetite samo kada zaboravite sami sebe; u dubokom snu zaboravite sebe, to je samo po sebi radost.

To je Atman, a ne pojedinac, to je utapanje u duhovnost. Neću proširivati znanje ubuduće; još nekoliko reči i to je sve.