Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaže svoj razvoj i
univerzum ne može da uradi nista drugo nego da zastane i da
ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti
naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo.
Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi
kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani.

Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na
intelektu. Međutim, raditi bilo šta linearno je ekstremno sporo u
odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno.
Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu
razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu
dolaze ideje. Za duhovnog učenika učenje i znanje ne
predstavljaju teskoću. On zeli da pređe sa jednog nacina ucenja



koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su
uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da
nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u
odnosu na ono koje možemo da dostignemo. Svaki dobar guru
prvo kaze novom uceniku: "Sedi mirno i ne govori. Umiri svoj
um. Budi smiren i svestan da sam ja Bog" (ovde se pojam "ja
sam" odnosi na onoga ko meditira, a ne na starijeg gospodina
na nebesima). Prisećamo se reci iz "Kursa čuda": isceljen um ne
planira. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja
je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze. Samo sacica entiteta na
planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na
ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa prijatnim
univerzumom. Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke
zakone stvaranja.

Drugo poglavlje

"Kosmicki zakoni"

Zemlja funkcionise na osnovu kosmickog zakona. Pocinjemo da
shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na
Zemlji. Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih
zivota, nismo ni pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti
zakoni. Medjutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionisu
kreativni principi, mozemo da ih prakticno primenimo kako
bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu zelimo.

Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi
mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga
zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit,
ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se moze upotrebiti
u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili moze da sluzi unistenju
covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slucaju
ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje kako ce
upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika, um koji je
osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne
energije. On, na primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini
vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobođenom bilo kakve
napetosti.


Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja
namera nije da ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i
saosecanja. Kao sto cemo kasnije videti, istinska ljubav i
saosecanje su, sami po sebi, bazirani na cvrstim principima.

Kako bismo uspeli da sami sebe osnažimo, moramo da na
Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na
depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u
međuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne
osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam bude
zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da
odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada
je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog
principa za pomoc, on nam ne moze garantovati "darove",
"isceljenje". Ali, moze da nam se prikaze, da nam da neki znak,
povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao sto je
uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na nama je da odlucimo
kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pašćeš
dole. Dok letiš prema tlu, mozda će ti pasti na pamet zakon
gravitacije. Međutim, to tlo prema kome letis nece biti briga za
zakon gravitacije. Gravitacija nija osoba i neće reći: "Ona je tako
fina osoba, možda ću joj dozvoliti da se lagano i elegantno
prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzrocni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima ću govoriti
veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao škola,
određeno je da ce realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog
plana. Ljudi koji su proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa
drugim planovima postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni,
emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se
kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno
rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na kurseve trgovine i
prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis da imas i
dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog
stanovista, docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja



okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki nacin bavio,
nije nista upuceniji od vas. Manifestacija necega sadrzana je u
mislima koje se nalaze u nasem umu. Tako sistem funkcionise.
Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snaznu
tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo.