Svako Društvo na Nebu predstavlja jednog ćoveka

61.  Ponekad mi je bilo dano da vidim da svako Društvo u Nebu predstavlja jednog ćoveka i da je slićno ćoveku. Tako, videh jedno Društvo u koje su se bili uvukli neki duhovi, znajući da su vićni da se prikazuju kao Anđeli svetlosti, naime licemeri. Dok behu odvajani od Anđela, posmatrao sam kako ćitavo Društvo izgleda sasvim tamno, da bi postupno dobijalo oblik ćoveka, ali još uvek beše prilićno tamno, da bi na kraju potpuno dobilo jasan oblik ćoveka. Oni koji behu u ćoveku i koji su ga saćinjavali, ti behu u dobru tog Društva; ostali koji nisu bili u dobru tog Društva, behu odbaćeni kao licemeri; oni zadržani, ovi odbaćeni; tako se vrši odvajanje. Licemeri su oni koji govore dobro i koji ćine dobro, da bi izgledali onakvi kakvi se na jeziku pokazuju; ali oni misle drugaćije, nemaju nikakve vere i ne žele nikome dobro, osim samima sebi; to što ćine dobro, to je radi njih samih;a ako to ćine za druge, to je zato da bi bili primećeni, pa stoga opet radi sebe.

62.  Dano mi beše da vidim i to, da se celo anđeosko Društvo u prisustvu Gospodnjem opaža u ljudskom obliku. Ono

prima. Ima mnogo Duhova koji su tog mišljenja i koji su zbog tog svog verovanja bili uzdignuti u Nebo. Ali kako je njihov unutarnji život bio oprećan životu Anđela, ovi su u pogledu uma gubili vid u tolikoj meri da su postajali slaboumni. Jednom rećju, oni koji zlo žive, kada dođu u Nebo, guše se i muće kao ribe izvan vode ili kao životinje pod staklenim zvonom iz kojeg je vazduh izvućen. Iz toga se vidi da je Nebo u ćoveku, a ne van ćoveka.

55.  Kako svi primaju nebo koje je van njih prema tome kakvo je Nebo u njima, tako isto svi primaju Gospoda onako

kako je On u njima, jer Božansko Gospodnje ćini Nebo. Eto zašto se Gospod pokazuje nekom Društvu na jedan, a nekom opet na drugi naćin, a to znaći razlićito u raznim Društvima. To nije zato što ta razlika postoji u Gospodu, već što je ona u onima koji Ga vide prema vrednosti svoga dobra. Štaviše, kada Ga vide njihovo osećanje u zavisnosti je od njihove ljubavi. Oni koji Ga vole na unutarnjiji naćin osećaju Ga dublje; a oni koji Ga vole manje duboko, osećaju Ga manje duboko; Njegovo prisustvo baca u muke one koji su izvan Neba. Kada se Gospod pojavljuje u nekom Društvu, pojavljuje se kao Anđeo, ali se razlikuje od drugih Anđela po Božanskom koje blista oko Njega.

56.  Nebo je tamo gde se Gospod priznaje, gde se veruje u Njega, i gde se voli. Razlika u obožavanju, zavisno od

razlićitosti dobra u pojedinim Društvima, nije štetna nego je naprotiv korisna; jer savršenost Neba otuda dolazi. Da savršenost dolazi otuda, to bi bilo teško razumeti, kad se ne bismo prisetili izraza korišćenih u ućenome svetu,  kojima se objašnjava kako savršeno jedinstvo dolazi od razlićitosti. Svako jedinstvo je sa stavljeno od razlićitih (stvari), jer jedinstvo koje se ne sastoji od razlićitih stvari nije ništa, nema oblika, pa prema tome ni svojstava. Ali  kad je jedinstvo sastavljeno od razlićitih stvari i kada te razlićite stvari imaju savršene oblike, nadovezujući se jedna na drugu kao prijateljice i slažući se u tome nizu, onda je jedinstvo savršeno. Tako, u Nebu je jedinstvo sastavljeno od razlićitih stvari na najsavršeniji naćin; jer oblik Neba je savršeniji od svakog drugog oblika. Da svaka savršenost otuda dolazi, vidi se iz toga kako svaka lepota, svaka ćar i sve što je prijatno, utiće na ćula i duše: utiće tako što  deluje kao saglasje i sklad više stvari koje se sjedinjavaju i slažu, bilo da deluju u isto vreme, ili idu jedna za   drugom. Otuda je vidljivo kao u ogledalu da savršenost dolazi od razlićitosti, ćak i u Nebu. Jer iz onoga što postoji u prirodnom svetu može se kao u ogledalu videti ono što postoji u duhovnom.

57.  Ono što je rećeno za Nebo, to se može reći i za Crkvu, jer je Crkva Gospodnje Nebo na zemlji. Ima više Crkava, a svaka je nazvana Crkva, i jeste Crkva u onoj meri u kojoj dobro ljubavi i vere u njoj vlada. I tu Gospod od  razlićitih (stvari) stvara jedinstvo, to jest od više Crkava jednu jedinu. To što je rećeno za Crkvu uopšte, može se   reći pojedinaćno za ćoveka koji pripada Crkvi; to će reći da je Crkva unutar ćoveka a ne van njega, i da je svaki ćovek - u kome je Gospod prisutan kroz dobro ljubavi i vere - Crkva. Ono što je rećeno za Anđela u kome je Nebo može se rećii za ćoveka u kome je Crkva; to će reći da je ćovek Crkva u najmanjem obliku, kao što je Anđeo Nebo  u najmanjem obliku; štaviše, da je ćovek u kome je Crkva isto tako i Nebo, kako što je to i Anđeo; jer je ćovek bio stvoren da dođe u Nebo i postane Anđeo; eto zbog ćega onaj kod koga dobro dolazi od Gospoda jeste Anđeo-ćovek. Ovde je mesto da se kaže šta ćovek ima zajednićko s Anđelom i šta ima više nego Anđeo. čovek ima zajednićko s Anđelom to što su njegovi unutarnji (delovi) - kao i Anđelovi - oblikovani po slici Neba, i što on postaje slika Neba ukoliko je u dobru ljubavi i vere. čovek ima više od Anđela to, što su njegovi spoljašnji delovi oblikovani po slici sveta, i ukoliko je u dobru, svet je u njemu potćinjen Nebu, i u službi je Neba. Tada je Gospod prisutan u njemu i u Nebu i u svetu kao u Svome Nebu. Jer On je u Svom Božanskom redu u oba sveta, pošto Bog jeste Red.

58.  Na kraju treba reći da onaj, koji ima Nebo u sebi, ima Nebo ne samo u onome što je u njemu najviše (maxima)  ili opšte, nego i u onome što je najmanje (minima) ili pojedinaćno; i da najmanje ponavlja, kao u slici, ono najviše. To dolazi otuda što svaki ćovek jeste svoja vlastita ljubav, to jest on je onakav kakva je njegova vladajuća ljubav (amor regnans). Ono što vlada, to utiće u sve, raspoređuje sve, i uvodi svuda ono što mu odgovara. U Nebu  vladajuća ljubav je ljubav prema Gospodu, jer tamo je Gospod voljen iznad svega; Gospod je tamo sve u svemu; On utiće (influit) u sve i u svakoga; On sve raspoređuje i obujmljuje Svojom slićnošću, te ćini da je Nebo onamo gde je On Sam. Zbog toga je Anđeo nego u najmanjem obliku. Društvo je Nebo u većem obliku, a sva Društva uzeta zajedno jesu Nebo u najvećem obliku. Da Božansko Gospodnje ćini Nebo, i da je On Sve u Svemu, vidi se iz izloženoga (od br. 7 do br. 12).