Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo u najmanjem obliku.

48.  Svako Društvo je nebo u manjem, a svaki Anđeo nebo u najmanjem obliku, zato što dobro ljubavi i vere ćini Nebo, i što je to dobro u svakom Društvu Neba i u svakom Anđelu nekog Društva. Nije važno što se to dobro razlikuje i što se menja, to je uvek nebesko dobro. Razlika je samo u tome što Nebo ovde ima jednu, a onde drugu kakvoću. Eto zašto se za nekoga kaže, kad je podignut u jedno nebesko Društvo, da je došao u nebo. Tako se kaže za one koji su u Nebu, da je svaki u svome. To znaju svi koji su na drugome svetu. Pa i oni koji su izvan ili ispod neba, kad izdaleka gledaju Zborove AnđelŠ, kažu da je Nebo na ovom ili na onom mestu. To se može uporediti s namesnicima oficirima i službenicima u istoj Palati jednoga kralja ili na istom Dvoru: iako stanuju odvojeno po boravištima i sobama, jedni više, drugi niže, oni su ipak u istoj Palati na istom Dvoru, svaki vršeći svoju dužnost u službi Kraljevoj. Iz toga je jasno kako treba razumeti ove reći Gospodnje: “U kući Oca mojega mnogi su stanovi” (Jovan XIV, 2), kao i to šta znaće “nebeska staništa i Nebesa nad Nebesima” kod Proroka.

49.  Da je svako Društvo Nebo u manjem obliku, mogao sam videti po tome što je oblik svakog Društva slićan   obliku celog Neba. U ćitavim Nebesima, u sredini su oni koji mudrošću nadilaze ostale, a okolo su manje savršeni, i to sve po redu (kako je objašnjeno u br. 43). A to mogah zakljućiti i stoga, što Gospod upravlja svima u celom Nebu kao samo jednim jedinim Anđelom, a tako isto i onima koji su u jednom Društvu. Zbog toga se ponekad jedno anđeosko Društvo pokazuje u obliku jednog jedinog Anđela, a što mi Gospod dade da vidim. Štaviše, kad se Gospod pojavljuje medu Anđelima, on se ne pojavljuje okružen njima, već se sam pojavljuje u anđeoskom obliku. Eto zbog ćega je Gospod u Reći nazvan Anđelom, eto zašto se i jedno anđeosko Društvo tako naziva. Mihailo, Gavrilo i Rafailo samo su anđeoska Društva, tako nazvana zbog njihove uloge.

50.  Kako je celo jedno Društvo Nebo u manjem obliku, tako je i Anđeo Nebo u najmanjem; jer Nebo nije izvan Anđela već u njemu, pošto je Anđelovo Unutarnje, pripadajuće njegovom umu, podešeno u obliku Neba radi primanja svega onoga što je u Nebu, i to (primanje je) shodno svojstvu dobra koje je u Anđelu, a koje dolazi od Gospoda; eto zašto je Anđeo Nebo.

51.  Nikako se ne sme reći za nekoga da je Nebo van njega, ono je Nebo unutar njega; jer svaki Anđeo prima Nebo koje je van njega prema nebu koje je unutar njega. Po tome se vidi koliko se vara onaj ko misli da je doćiu Nebo samo jednostavno biti uzdignut među Anđele, bez obzira kakav je ćovek u sebi, te da je nebo dano svakome po neposrednome milosrđu. A u stvari, ako nema Neba unutar ćoveka, ništa se iz Neba ne uliva u njega, niti on nešto

sjedinjuje sva Neba neposrednim i posrednim uticajem (per influxum). Na taj naćin On ćini da su tri Neba jedno, i   da su sva u vezi od Prvog do Poslednjeg, tako da ne postoji ništa nepovezano; sve što nije vezano preko posrednog s Prvim, to se ne održava već se rasipa i postaje ništa.

38.  Onaj ko nije upoznat sa Božanskim Redom u pogledu stupnjeva, ne može shvatiti ni kako su Neba razdvojena, niti šta je to Unutarnji a šta Spoljašnji ćovek. Većina ljudi na svetu misli o Unutarnjem i Spoljašnjem, odnosno o višem i nižem, kao o nećemu što se nastavlja, što je jednorodno i što ide od ćistijeg ka grubljem. Međutim, između Unutarnjeg i Spoljašnjeg ne postoji odnos neprekidnosti, nego odnos odvojenosti (non continue sed discrete).  Postoje, naime, dve vrste Stupnjeva: postoje neprekidni, a i prekidni Stupnjevi. Neprekidni su slićni slabljenju svetlosti od plamena do tame; ili smanjenju vidljivosti predmeta kad je na svetlosti i kad je u tami; ili ćistoći atmosfere od najviših slojeva do najnižih, gde razdaljine oznaćavaju stupnjeve. Naprotiv, prekidni, odnosno   odvojeni stupnjevi, razlikuju se kao prethodno i potonje, kao uzrok i posledica, kao ono što proizvodi i ono što je proizvedeno. Svako ko posmatra videće da su, u svim stvarima na svetu, kako u velikim tako i u malim, takvi stupnjevi stvaranja i spajanja, to jest da od jedne stvari ishodi druga, od ove treća i tako redom. Onaj ko dobro ne uoći ove stupnjeve, taj ne može nikako uoćiti razlike između Neba, ni razliku u svojstvima unutarnjeg i spoljašenjeg kod ćoveka, ni razliku između duhovnog i prirodnog sveta, ni razliku između duha i prirodnog tela ćovekova. Iz   toga sledi da ne može shvatiti šta je priroda i izvor saobraznosti (korespondencije) i predstavljanja (reprezentacije), otkuda dolaze i kakvo je njihovo delovanje. čulnim ljudima je nedostupno to razlikovanje, jer oni rastenje i   opadanje po stupnjevima uvek shvataju kao neprekidno; stoga su nesposobni da shvate duhovno kao nešto prirodno ćistije. Na taj naćin ostaju daleko od pravog razumevanja.

39.  Najzad dozvoljeno mi je da o Anđelima otkrijem tajnu koju do sada nije pojmio um ijednoga ćoveka, zato što  nisu bili shvaćeni stupnjevi; naime, da svaki Anđeo, kao i svaki ćovek, ima najunutarnjiji ili najviši stupanj, odnosno (da ima) izvesno Unutarnje ili Najviše, u koje Gospodnje Božansko najpre utiće, i prema kome to Unutarnje raspoređuje ostale unutarnje (stvari) koje slede prema stupnjevima reda u njima. To Najunutarnjije ili Najviše može  se nazvati ulazom Gospodnjim u Anđela ili ćoveka, i sŠmo Njegovo stanište u njima. I upravo po tome Najunutarnjijem ili Najvišem ćovek jeste ćovek, i po tome se razlikuje od životinja koje ga nemaju. Otuda dolazi da ga Gospod može, za razliku od životinja, uzdignuti k Sebi, to jest sve njegovo Unutarnje koje pripada njegovom   umu i duši, tako da (ćovek) može verovati u Njega, biti dirnut ljubavlju prema Njemu, videti Ga, primiti um i mudrost, i govoriti razumno (ex ratione). Otuda dolazi i to da ćovek živi većno. Pa ipak, ono što Gospod raspoređuje  i što obezbeđuje u Unutarnjem, to ne može jasno opaziti nijedan Anđeo, jer je to iznad njegove misli i nadmaša njegovu mudrost.

40.  Ovo su opšte istine o tri Neba, a u nastavku će biti reći o svakome posebno.