Svaka životinja radi u skladu sa sopstvenom konstitucijom . . .

( Vrednost rada nije u kvantitetu nego kvalitetu )

Svaka životinja radi u skladu sa sopstvenom konstitucijom. Jedna životinja radi više, druga manje, ali svaka radi onoliko koliko je za nju prirodno. Mi takođe radimo; među nama jedan je više spo­ soban za rad, drugi manje. Ko god radi kao vo bezvredno je i ko god ne radi takođe je bezvredno. Vrednost rada nije u kvantitetu nego kvalitetu. Nažalost moram reći da niko od naših ljudi ne radi dovoljno dobro u pogledu  kvaliteta.  Međutim,  neka  dosadašnji rad posluži kao izvor kajanja. Ako posluži kao izvor kajanja biće od koristi; ako ne, nije dobar ni za šta.

Svaka životinja, kao što sam već rekao, radi u skladu sa onim Šta ta životinja jeste. Jedna životinja - recimo, crv - radi potpuno mehanički; niko ne može očekivati od njega ništa  drugo.  On nema drugi mozak nego mehanički. Druga životinja radi i kreće se isključivo osećajući - takva je struktura njenog mozga. Treća životinja shvata kretanje, koje se naziva radom, samo kroz inte­ lekt; niko ne može tražiti od nje bilo šta drugo jer nema drugi mozak; ništa se drugo ne može očekivati od onog šta je priroda stvorila sa tom vrstom mozga.

Na taj način kvalitet rada zavisi  od  toga  koji  mozak  postoji. Kad pogledamo različite životinjske  vrste,  pronaći  ćemo  da postoje one sa jednim  mozgom,  sa  2  i  životinje  sa  3  mozga. Čovek je životinja sa 3  mozga. Ali često  se  događa da onaj  koji ima 3 mozga mora  da radi,  recimo,   5  puta  više  od  onog  koji ima 2  mozga. Čovek je tako stvoren da se od njega traži mnogo više  rada  nego  što  može  da  proizvede  u  odnosu na  svoju  konsti-

tuciju. To nije čovekova greška već greška prirode. Rad će biti od vrednosti samo kad čovek uloži sebe do krajnjih granica svojih mogućnosti. Obično je u čovekovom radu neophodno učešće osećanja i misli. Ako je jedna od ovih funkcija odsutna, kvalitet čovekovog rada će biti na nivou rada učinjenog od onog ko radi sa 2 mozga. Ako čovek želi da radi kao čovek mora naučiti da radi kao čovek. To je lako razlučiti - kao što je lako napraviti razliku između životinje i čoveka - i uskoro ćemo naučiti da to vidimo. Do tada morate mi verovati na reč. Sve što treba  da uradite to je da umom napravite razliku.

Rekao sam da ništa do sada niste radili kao ljudi; ali postoji mogućnost da naučite da radite  kao ljudi.  Raditi kao  čovek znači da čovek oseća ono šta radi i  razmišlja  zašto  i  radi  čega  to  radi, kako to radi sada, kako je to bilo učinjeno juče a kako danas, kako bi mogao sutra, i kako bi to uopšte bilo najbolje da se uradi - da li postoji bolji način. Ako čovek radi ispravno, uspeće u činjenju sve boljeg i boljeg rada. Ali kada stvorenja sa  2  mozga rade,  nema razlike  između  njihovog jučerašnjeg,  današnjeg  ili  sutrašnjeg  rada.

Tokom našeg rada nijedan čovek nije radio kao čovek. Ali za Institut je bitno da se radi drugačije. Svako to mora za sebe, niko ne može za drugog ništa učiniti. Ako možete napraviti, recimo cigaretu, kao čovek, vi već znate kako da napravite ćilim. Svi neophodni aparati su dati čoveku da uradi sve. Svaki čovek može da uradi šta god drugi može. Ako jedan čovek može, svaki čovek može. Genije, talenat, sve je to glupost. Tajna je  jednostavna, raditi stvari kao čovek. Onaj  koji može da misli i čini stvari kao čovek može odjednom da uradi stvar isto tako dobro kao drugi koji ju je radio celog života, ali ne kao čovek. Ono što je jedan naučio za  10  godina, drugi nauči za  2  ih  3  dana i onda je radi bolje nego onaj koji je potrošio život radeći je. Sreo sam ljude koji, pre učenja, celog života nisu radili kao ljudi, ali posle obuke sa lakoćom su mogli da rade podjednako  dobro kako  najfiniji tako i najgrublji posao, čak posao koji prethodno nisu ni pozna­ vali. Tajna je mala i veoma laka - pojedinac mora naučiti da radi kao čovek. A to je kad čovek radi jednu stvar i u isto vreme misli

o onom šta radi i proučava kako to treba da se uradi, i čineći to zaboravi sve - babu, dedu, večeru.

U početku to je veoma teško.  Daću  vam  teoretske  smernice koje se tiču toga kako raditi, ostalo će zavisiti od svakog čoveka posebno. Ali vas upozoravam da ću reći samo onoliko koliko budete praktikovali. Što više stavite u praksu više ću reći. Čak ako ljudi tako rade  samo  jedan  sat,  govoriću  im  onoliko  dugo  koliko je neophodno,        24         sata ako je potrebno. Ali onima koji budu nastavili da rade kao pre - nek idu do đavola!

Kao što sam rekao, suština pravilnog čovekovog rada je u zajedničkom radu 3 centra - motoričkog, emocionalnog i misao­ nog. Kad sva 3 rade zajedno i proizvode akciju, to je rad čoveka. Hiljadu puta je vrednije čak i glačanje poda ako se radi kako treba nego  pisanje        25        knjiga.  Ali pre  započinjanja  rada  sa svim centrima i njihovog koncentrisanja na rad, neophodno je pripremiti svaki centar posebno tako da bi mogao da se koncentriše. Neophodno je vežbati motorički centar da radi sa ostalima. I čovek mora da pamti da je svaki centar sastavljen od tri.

Naš  motorički centar je više  ili  manje prilagođen.

Drugi centar, po težini za rad, misaoni je centar, a najteži je emocionalni. Već smo počeli da uspevamo u malim stvarima sa motoričkim centrom. Ali ni misaoni ni emocionalni centar ne mogu uopšte da se koncentrišu. Uspeti u prikupljanju misli u željenom pravcu nije ono šta se traži. Kad u ovom uspevamo, to je mehanička koncentracija koju svako može da ima - to nije koncentracija čoveka. Važno je znati kako ne zavisiti od asoci­ jacija, zato ćemo započeti sa misaonim centrom. Nastavićemo da vežbamo motorički centar onim vežbama koje smo radili do sada.

Pre nego što krenemo bilo gde dalje, bilo  bi korisno naučiti misliti u skladu sa određenim redom. Neka svako uzme neki objekat. Neka svako postavi sebi pitanja u odnosu na objekat i odgovori na njih u skladu sa svojim znanjem i materijalom:

1)      njegovo  poreklo

2)       razlog   postojanja

3)       njegovu  istoriju

4)       njegove kvalitete i osobine

5)       objekte povezane sa njim i u odnosu prema njemu

6)       njegovu upotrebu i primenu

7)       njegove posledice i dejstva

8)       šta objašnjava i dokazuje

10)      njegov kraj ili budućnost

11)     vaše mišljenje, razlog i motive tog mišljenja.

Prieure, 21. avgust 1923.