ŠUPALJ BELI LUK
Ne primećuješ vrt,
jer želiš sićušnu smokvu sa slučajno izabranog drveta.
Ne upoznaješ predivnu ženu.
Šališ se sa matorom vešticom.
Dođe mi da zaplačem koliko te ona zadržava,
smrdljive gubice, sa stotinu kandži,
izbacujući glavu preko ivice krova da podvikne,
ta bljutava smokva, bora preko bore, šuplja
kao sasušen truli češnjak.
Ima te čvrsto vezanog na kaišu,
premda nema ni cveća ni mleka
u njenom telu.
Smrt će ti otvoriti oči
za ono što je njeno lice: kožnati hrbat
crnog guštera. Dosta je saveta.
Dopusti da te nečujno sebi privuče
moćna sila onoga što zaista voliš.
bglavac
irida
edin.kecanovic
