10.Poglavlje

Sunce – stvaralac i razaralac života

Ako praktikan yoge oseti potrebu da vodi suzdržan život zbog bržeg napredovanja, potrebno je prvo da se temeljno preispita da li je za to dovoljno zreo. Ne sme da se ponaša kao lisica koja je pronašla grožđe, ali ne želi da ga pojede jer su grozdovi previsoko. Mora biti spreman i sposoban da svari višu hranu. Dobro je posavetovati ga kako da živi suzdržanim životom, a da pritom ne nanese sebi štetu. Takav život jedino ima smisla ako je koristan, a ne štetan.

Treba ponovo govoriti o strpljenju. Da bi se viši centri aktivirali kroz suzdržan način života potrebno je vreme. Niko ne može od deteta načiniti odraslu osobu pre nego što za to dođe vreme. Ako mu uprkos tome oduzmu njegove igračke i nateraju ga da se ponaša kao odrasla osoba, dete ipak neće odrasti već će mentalno oboleti. Zbog toga treba strpljivo da čekamo dok naši viši živčani centri ne postanu aktivni i dok transformacija seksualne energije u više energetske forme ne postane moguća. To se ne dešava preko noći. Stoga ukoliko smo postigli znanje u kome se osećamo dovoljno zreli za vođenje suzdržanog  načina života i ako shodno  tome uskladimo naš život i vežbe, ne treba da budemo nestrpljivi i da odmah očekujemo više rezultate. Možemo da budemo zadovoljni pojavljivanjem ljubavi, radosti, sjaja u očima i povećanom radnom energijom.

Naše iskustvo nam govori da kod onih ljudi koji su sazreli, suzdržan način života može da rezultira stvaranjem i nakupljanjem toliko vitalne energije, da ako je primenjena na pravi način i svesno usmerena, može da ukloni neurastenične simptome i hronične bolesti koje su postojale godinama. Držanje postaje mladalačko, um oštar i jasan, a nestaju čak i ozbiljne depresije. Moć koncentracije se povećava, osoba zadobija sugestivnu moć, a telo se puni novom vitalnošću. ^esto smo bili svedoci da su uzdržanim načinom života osedeli yoga praktikanti povratili svoju pravu boju kose, da su znaci starosti koje se danas rano ispoljavaju nestali, i da su ljudi opet mogli da čitaju bez naočara.

Ako čovek transformiše seksualnu energiju na pravi način, može biti siguran da će tokom vremena, pre ili kasnije, zadobiti duhovna preimućstva.  ^ovek  u  sebi  iznenada  otkriva  talente  koje  ranije  nije prepoznavao. Oni su prisutni u svakoj osobi, ali u latentnom stanju. Ukoliko podignemo branu ispred seksualne energije, ona se akumulira, uzrokujući napetost i nemir. Ako, uprkos tome, ostanemo postojani, ta energija počinje da traži nove puteve i mi postepeno postajemo sposobni da je pretvorimo u više snage. Seksualna energija koja je usmerena na gore prvo izaziva rad žljezda, obnavljajući i jačajući telo. Zatim stimuliše više živčane centre koji su sve do sada bili sposobni da ispoljavaju potencijalno prisutne kreativne snage kao različite talente. To znači da je živčanim centrima koji su sposobni za ispoljavanje tih talenata nedostajala izdržljivost i da su bili u latentnom stanju. U istoriji često nailazimo na slučajeve, kada su ljudi nakon razuzdanog života iz nekog razloga bili primorani da žive suzdržanim životom, i kada su nakon kratkog vremena počeli da ispoljavaju izuzetne talente, a posebno izuzetno jake magijske moći u čije postojanje su oni sami najviše sumnjali. Ovde možemo da spomenemo primer Ignatia Loyole, osnivača Jezuitskog reda, koji je zbog nesreće morao da leži u dvorcu svog oca i gde je iz puke dosade ekperimentisao s tajnim vežbama, jer je bio primoran da vodi suzdržan

način života. Za vreme tih eksperimenata došao je do tako neočekivanih otkrića da je u potpunosti promenio svoje ponašanje i zajedno sa prijateljima osnovao Jezuitski red. Za vreme sledećih petnaest godina zadobio je moć nad celim svetom, sve do Kine! On sam je tvrdio da je svoju čuvenu magijsko hipnotičku moć stekao suzdržanim načinom života i tajnim vežbama.

Ovde treba opet reći da prosečan čovek može da izraste u superiorno biće koje poseduje magijsko sugestivne moći, jedino ako vodi suzdržan način života, ako je daleko napredovao iskustvom, razvojem i zrelošću i ukoliko  je sposoban  da  podupre  i  izdrži  nadražaje  obuzdane  seksualne energije na više živčane i moždane centre, neuzbuđen, miran i bez patološke iritabilnosti. Najbolja pomoć za postizanje ovog cilja može se dobiti iz odgovarajućih yoga vežbi o kojima ćemo kasnije govoriti.

Ako čovek nije spreman za transformaciju seksualne energije, tj. ako njegovi viši kanali još uvek nisu otvoreni i ako je njegova svest još uvek veoma ograničena, a uprkos tome, iz nekog razloga je primoran da vodi suzdržan način života, on će se na kraju razboleti. Prenapetost obično prvo deluje na štitnu žljezdu koja može da pruzrokuje srčane smetnje, a sigurno uzrokuje nesnosan polet ideja, stanje teskobe i druge ozbiljne poremećaje. U tim slučajevima seksualna energija ne pronalazi put za samu sebe, niti pronalazi put do viših centara kroz koje bi se mogla ispoljiti kao viša, duhovna energija. Ona prouzrokuje patološki neumerene nadražaje koji predstavljaju veliku opasnost za živce jer je neprekidno razbuktavana iznutra. Ovo može da dovede do nervnog sloma, a može da se ispolji i kao mnogo opasnije stanje koje savremena terminologija naziva šizofrenijom. Svako ko je bio u mogućnosti da proučava obolele od šizofrenije u bolnicama za duševne bolesti, mogao je primetiti da su oni svi, skoro bez izuzetka, imali neku prepreku ili poremećaj, bez obzira da li je on mentalnog ili fizičkog porekla, u ispoljavanju svoje seksualne enrgije i da često imaju neverovatno visok intelektualni nivo i sposobnosti. ^esto imaju uvid u najviša duhovna carstva i bljeskove veoma visokih duhovnih istina, a da su ipak nedovoljno razvijeni i nedorasli tako visokom intelektualnom nivou i nisu u stanju da se odupru, ili prilagode tako visokom naponu površne intelektualnosti. Ne mogu da je koriste, a njihovi živci ne mogu da podupru tako visok napon, takvo razdeljeno stanje, pošto nemaju priliku za otpuštanje. Postoji nepobitna povezanost između maničnih napada i frustriranog ispoljavanja seksualne energije. Osoba koja radi sa mentalno obolelima, a koja i sama živi suzdržanim načinom života, ima prednost zbog ličnih iskustava i zapažanja pa tako bez ikakvih teškoća može da razume stanja ovih pacijenata. Na žalost ovakva zapažanja nisu dovoljna pomoć. Razlog mog ukazivanja na ove bolesti je na drugom mestu. Rad sa tim pacijentima dovodi do čudnog otkrića. Većina njih nije namerno odbacila seksualni život. Baš suprotno. Oni bi želeli da vode čulno razvratan, perverzan i razuzdan život da ih u tome nisu sprečili fizički ili psihički razlozi. Neki od tih pacijenata su toliko inteligentni da razumeju istinu o seksualnoj energiji pa koriste svoje seksuane inhibicije potpuno svesno i namerno i vode suzdržan način života da bi transformisali seksualnu energiju. U takvim slučajevima bilo je vidnog poboljšanja njihovog stanja i oni su postali korisni članovi društva. Voljno suzdržavanje ovih pacijenata trebalo je da se spoji sa promenom ka moralno uzvišenom stanju. Trebali su biti vraćeni Bogu. To ne može lako da se postigne i samo je kod nekolicine primećeno poboljšanje. Međutim, u tim slučajevima postignut je takav napredak gde se zaista može govoriti o dubokoj vezi između šizofrenije i ne voljno potisnute, seksualne energije. Oni takođe, ukazuju na mogućnost oporavka, kroz veru u Boga, ili kroz moralno čišćenje mentaliteta u sprezi sa voljnim odricanjem, a tu se ne može govoriti o potiskivanju, pošto je osoba svesna procesa. Nasuprot tome nikada nismo videli lečenje koje se može pripisati neobuzdanom seksualnom uživanju, već samo pad i propadanje. Jedino čovek može da pomogne sam sebi, jer niko drugi ne može ući u njegovu svest i urediti je. Najviše što mi možemo da učinimo jeste to, da ukažemo na put koji tome vodi, ako poznajemo taj put. Ipak, izgleda da je većina onih koji žele da pomognu takvim pacijentima daleko od prepoznavanja kreativne energije u svakom od njenih ispoljavanja u njima samima i daleko od određivanja njenog pravca. To se ne može naučiti iz knjiga, na fakultetu, već samo iz ličnog iskustva. Teško je naći profesionalnog psihologa ili psihijatra koji je eksperimentišući sa seksualnom energijom u sebi, stekao lično iskustvo. Kada bi na fakultetima bio propisan određen period uzdržavanja u cilju eksperimenta, zapadna psihijatrija bi se rešila nekoliko pogrešnih koncepcija. Iskusni sportisti davno su shvatili da mogu sačuvati veliku količinu energije uzdržavanjem. Takmičarima je u periodu od šest nedelja zabranjen alkohol, duvan i seksualni odnos. Bilo bi dobro da se na studije medicine uvedu u praksu takvi periodi uzdržavanja, posebno pri psihijatriji, da bi se obezbedilo lično iskustvo.

Koliko god da se sledeći događaj činio neverovatnim, on je istinit: upoznali smo se s poznatim  i istaknutim lekarom.  Nakon što  su on  i njegova izuzetna žena na svet doneli petoro divne dece, odlučio je da živi uzdržanim načinom života koji mu je, po njegovim rečima omogućavao da sačuva svu energiju, da se više usredsredi na pacijente, da bolje dijagnostikuje, i da intuitivno pronalazi najbolji način za lečenje svojih pacijenata. Njegova privlačna, zdrava i veoma inteligentna žena je s mnogo ljubavi, u potpunosti podržala svog muža, koji je za ljude osećao toliko milosrđa. Takve stvari se dešavaju i nisu samo retki izuzeci.

U Bibliji se kaže:

“Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili carstva radi nebeskoga. Ko može primiti neka primi” (Matej 19:12).

Sve ovo se govori da bi se rastumačilo zašto se čoveku koji prolazi kroz  teškoće  da  bi  stekao  svoje  sopstveno  iskustvo,  ne  teoretsko  već praktično, uvek kaže, da suzdržan način života ne odgovara svakom već samo duhovno zrelim ljudima kojima donosi blagotvorne rezultate. Takav čovek razume da se kreativna snaga može usmeriti prema gore ili prema dole  i  da  se  može  koristiti  prema  sopstvenoj  volji.  On  takođe  razume opasnost koja je uključena u transformaciju seksualne energije. Ukoliko je osoba rešena i ako ne oseća nikakav strah, tada može da započne sa procesom. To može da uradi samo ako ne dovodi u opasnost bračnog partnera koji za to još nije spreman. Ova opaska nema nameru da uplaši one koji žele da napreduju na božanskom putu yoge, jer u našim rukama se nalazi najbolje oružje protiv svih opasnosti: naša sopstvena svesnost. Ako smo uvek uz nju, tj. ukoliko smo uvek svesni ovde i sada, ne može nam se dogoditi ništa loše.

Od pokušaja da se vodi suzdržan način života mnogo su opasnije neke yoga vežbe koje utiču na kičmenu moždinu, a koje u današnje vreme propagiraju neuki i beskrupulozni ljudi. Protiv opasnosti koju podrazumeva uzdržanost postoji jednostavna zaštita, naime, trenutni prestanak, kada je ona uzrok patološkoj neurozi ili ekscesivnoj iritaciji. Moramo shvatiti da seksualna energija nije bilo šta i da s njom treba da postupamo veoma oprezno.  Mi  smo  imali  priliku  da  vršimo  istraživanja  u  manastirima  i znamo kakve se sve žalosne posledice mogu dogoditi ako se nezreli muškarci i žene prisilno odriču seksualnosti i “sve” žrtvuju. Sve dok to za nas predstavlja žrtvu mi nismo u stanju to da učinimo. Bog od čoveka ne traži žrtve. Zaista je malo takvih koji su postigli duhovnu zrelost i koji mogu da  transformišu seksualnu  energiju  u božansku  kreativnu snagu.

Mnogo je pozvanih, a malo odabranih. Odabranih je bilo i uvek će biti, u manastirima kao i van njih, širom sveta, i ovde i na Istoku. Stoga, ohrabreni nastavimo našim putem.