Snovi su mi uvek bili znacajni i korisni. Imao sam san, upecatljiv
i komplikovan. Ukratko, receno mi je da stanje u kome se nalazio
moj zivot nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali
su da u svom zivotu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez
njihove pomoci. Jedva da sam imao za sta da se uhvatim.
"Idemo na odmor", rekli su. Rekli su mi da je na meni da naucim
kako da dostignem kontrolu nad svojim zivotom do trenutka
kada cu moci da demonstriram? prirodno univerzalno stanje
bica? (nema napetosti, sve je mir, blagoslov, harmonija, radost)
drugim ljudima koji zive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj skoli u
kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osecaj krivice i bespomocnosti.
Dok sam jos uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam
dostignem stanje prosvetljenosti, vec i da njime toliko ovladam
da bih mogao da pomognem jos nekim drugim ljudima da ga
dostignu. U stvari, rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina
hiljada kosmickih emisara koji ce za koju godinu da dostignu to
stanje "sva-napetost-je-nestala". Kada ucimo da se oslobodjamo
sopstvene napetosti mi ucimo celu planetu da radi to isto. Kada
ucimo da ostvarimo unutrasnji mir ili da se iscelimo, mi ucimo
celu planetu da radi to isto. Kazu da ne mozemo da se borimo za
mir. To je oksimoron.

Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je pocelo da
se pretumbava. Sve je otislo do djavola. Ali, kakva lekcija!
Pokazala mi se svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom.
Svaki otpor. Svaka zavisnost. Svaka situacija kada sam
dozvoljavao nekoj drugoj osobi da me kontrolise, da me cini
srecnim ili nesrecnim, sada mi se vratila kao bumerang. Tresnuo
me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je trebalo
prihvatiti ljubav, mir i srecu.

Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodici.
Vaznesenje su stepenice koje su sagradjene za svakog posebno.
Ne mozemo nikoga da ovlastimo da se iskupi umesto nas.
Postoji samo odluka da ponovo osvojimo svoje pozicije u
kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo u prirodno
stanje bica u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru
odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojih pozicija.

Majstori ucitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade
umesto nas. Mogli su samo da nam daju primer koji bismo

sledili. Sada je na nama red. Mi treba da ucinimo da nas zivot
funkcionise, a posto smo uvek svi telepatski povezani na Zemlji,
to ce uraditi i drugi koji to zele, sledeci nas primer, po
sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Nas posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmicku misao
koja cuci u ormaru nase podsvesti. Nas posao je da postanemo
srecni. Po cijem to nalogu...

Nedavno, posle jedne moje radionice, jedna zena me je pitala:
"Sta je Bog?" Bilo je vec kasno, ljudi su se vec spremali da
krenu kuci, pa sam rekao: "Zapravo ne znam".

Kasnije, kada sam razmisljao o tom skupu tragaca, osetio sam
da nisam dobro postupio. Morao sam da joj ponudim neki
koristan odgovor u fazi puta na kojoj se nalazila. Bez obzira na
to sto su van mog domasaja potpuno razumevanje Boga,
trodimenzionalne stvarnosti, cetvrte ili pete dimenzije.

Religiozne vodje ili filozofi cesto nam objasnjavaju sta je Bog.
Mozda je mnogo vaznije, u ovom trenutku, da budemo svesni
toga sta Bog nije. Mnogima od nas je tesko da se odnosimo
prema Bogu kao "ocu" ako sami nismo imali oca koji nas je
voleo i podrzavao. Ne mozemo da zamislimo Boga koji nas
ocenjuje na osnovu nasih dela i misli. Cak iako pristanemo na to
da Bog sve prasta, jos uvek nismo ubedjeni da smo dostojni
prastanja. U Bibliji pise da je Bog stvorio coveka prema sebi.
Mnogo ljudi je to pogresno protumacilo i veruje da ja Bog
stvorio coveka prema svom izgledu.

Bog nije gubitak. Nije borba. Nema ego koji se vredja kada nesto
nije po njegovoj volji. Ne moze da se ljuti na ljude. Nije
nestrpljiv. Nije ni muskog, ni zenskog pola, niti je bespolan. Bog
je princip, u znacenju oslobodjenom personalnih uticaja ili ega.
On je princip nepromenljive ljubavi, kreativnosti, saosecanja,
samo izvoriste svega toga. Posto je princip, on (to) ne moze biti
uvredjen i nikako ne moze da uskrati neogranicnu radost svemu
sto je stvorio, ukljucujuci svakoga od nas.

Kada pokusavamo da opisemo Boga, moramo da se oslanjamo
na koncepte, pa i na klisee, koje ne mozemo u potpunosti da

razumemo. Nauceni smo da, uz dovoljno obrazovanja i
istrazivanja, mozemo da objasnimo sve. Ovo ne vazi kada je u
pitanju Bog. Klisei su dovoljni, Bog je ljubav, Bog je sve, Bog je
omnipotentan, sveprisutan. Ali malo ko zaista razume ove fraze i
moze da dostigne "mir koji prevazilazi svo razumevanje".

Bog sigurno jeste jedna stvar, bezuslovna ljubav. Mozda rec
bezuslovna prevazilazi nase razumevanje. Nista sto moze da
uradi bilo koje ljudsko bice nije izvan Bozjeg narucja. Nijedna
nasa krivica nikada nije bila predmet osude. Nijedna nasa
depresija nije realno zasnovana na istinitoj (kosmickoj)
percepciji date situacije. Kada zaista shvatimo ove recenice,
ustanovicemo da smo sami sebe iscelili, isto kao i nasu planetu,
da smo oslobodili nasu porodicu. Zvuci "cool"?

Vi i ja smo ziveli sa ne bas racionalnom idejom da treba i dalje
da verujemo da verovatno postoji neki smisao u tome da
insistiramo na nekim nejasnim ciljevima, koji su mozda
nedostizni. Ovi ciljevi imaju veze sa mirom na Zemlji, sa cistom
zelenom planetom, sa zamisljanjem da raspolazemo duhovnim
znanjem iz nekih drugih svetova. Neko mozda zamislja, u stilu
“Luka Skajvokera i princeze Lee”, da smo mi vanzemaljci,
članovi planetarnog tranzicionog tima".

Ove nase fantazije i ciljeve ne moze da potkrepi nikakav primer
iz istorije, nikakva planetarna logika. Mogu biti potvrdjeni jedino
ako se ostvare.

Nema istorijskih primera da je covecanstvo zivelo u miru kao
jedno pleme. Nema dokaza da je moguce ponistiti
nipodastavanje ljudskog zivota i celokupnog zivog sveta na
Zemlji. Nema naucnih dokaza da potkrepe stanoviste da svako
ljudsko bice moze da bude mnogo vise nego jedva humano, da
ne treba da se potcinjava, vec da dominira ovim
trodimenzionalnim planom realnosti.

Uprkos suprotnim "dokazima", ja sam video i podeliću sa vama
viziju buducnosti koja potvrđuje da su nase suptilne unutrasnje
ceznje osnovane. Zaista, ove potisnute altruisticke sklonosti i
tesko ostvarljive vizije velicine samo sto nisu eksplodirale u
pokret daleko mocniji od bilo kakve politicke, vojne ili

industrijske revolucije u istoriji. Ulazimo u Eru Vodolije. Ona se
ponavlja svakih dvadeset sest hiljada godina.

Nemamo istorijskih tragova od pre dvadeset sest hiljada godina.
Ali, imamo istoriju vrsta. Postoji mitologija, legende, usmena
predanja koja govore o samom pocetku vremena. Govore nam o
Potopu i potapanju Atlantide. Takodje govore i o Rajskom Vrtu i
vremenu kada su se Bogovi i Boginje motali po Zemlji, kada
covecanstvo nije znalo znacenje reci kao sto su dobro i zlo.

U ovoj knjizi podelicu sa vama saznanje o tome kako ja to znam
da je vase postojanje na Zemlji mnogo vece od onoga sto ste
sebi zaista dozvoljavali da poverujete, pa cak i da pomislite.
Kako ja to znam da ce kroz cetrdesetak godina neki delovi
planete biti potpuno ekoloski cisti, kako kuce nece imati
kljucaonice na vratima, a ljudi se nece ograđivati jedni od
drugih. Ljudi ce imati isto poverenje prema potpunim strancima
kao i prema najblizim prijateljima. U stvari, mi stvaramo
porodicnu kucu, dom u koji ce stati citava planeta. Proces je vec
poceo. Polako ali sigurno.