Stvaralačka umetnost - asocijacije

Pitanje: Da li je neophodno izučavati matematičke osnove umetnosti ili umetnička dela mogu biti stvorena bez tog izučavanja?

Odgovor: Bez  ovog izučavanja  pojedinac  može  očekivati samo slučajne rezultate; ponavljanje se ne može očekivati.

Pitanje: Da li može postojali nesvesna stvaralačka umetnost, koja dolazi iz osećanja?

Odgovor: Ne. može postojati nesvesna stvaralačka umetnost, a naša su osećanja veoma glupa. Ona vide samo jednu stranu, dok razumevanje svega mora biti sa svih strana. Proučavanjem istorije vidimo da su postojali takvi slučajni rezultati, ali to nije pravilo.

Pitanje: Da li pojedinac može pisati harmoničnu muziku bez znanja matematičkih zakona?

Odgovor: Postojaće harmonija između jedne note i druge i postojaće akordi, ali neće biti harmonije između harmonija. Sada govorimo o uticaju, svesnom uticaju. Kompozitor može vršiti uticaj.

Kakve su stvari sada bilo šta može čoveka dovesti u jedno ili drugo stanje. Pretpostavimo da osećate sreću. U tom trenutku prisutna je buka, zvono, muzika - neka melodija, možda fokstrot. Potpuno zaboravljate da ste je čuli, ali kasnije, kad začujete istu

muziku,  ili  isto  zvono izazivaju isto  osećanje  asocijacijom:  recimo, ljubav.  Ovo je takođe jedan uticaj, ali subjektivan.

Ne samo muzika nego bilo koja vrsta buke može  poslužiti ovde kao asocijacija. Ako je povezana sa nečim neprijatnim kao, na primer, sa gubljenjem nekog novca, neprijatna asocijacija će rezultirati,

Ali mi govorimo o objektivnoj umetnosti, objektivnim zakoni­ ma u muzici ili u slikanju.

Umetnost koju poznajemo je subjektivna, pošto bez matema­ tičkog znanja ne može postojati objektivna umetnost. Slučajni rezultati su veoma retki.

Asocijacije su veoma snažna i važna pojava za nas, ali je njihovo značenje već zaboravljeno. U drevna vremena  ljudi  su imali posebne svetkovine, jedan dan, na primer, bio je posvećen određenim kombinacijama zvuka, drugi cveća, ili boja, treći ukusa, neki  vremenu, hladnoći i vrelini. Onda su upoređivani različiti osećaji.

Jednog sata bio bi jedan zvuk, drugog sata drugi. Tokom tog vremena kružilo je posebno piće, ili ponekad poseban „dim"- ukratko, određena stanja i osećanja su izazivana hemijskim sred­ stvima uz pomoć spoljašnjih uticaja, sa namerom da se stvore određene asocijacije za budućnost. Kasnije kad bi se ponovile slične spoljašnje okolnosti, izazvale bi ista stanja.

Postojao je čak poseban dan za miševe, zmije i životinje kojih se generalno plašimo. Ljudima je davano posebno piće i onda su pripremani da prihvataju takve stvari kao što su zmije da bi se navikli na njih. To je proizvodilo takav utisak da se čovek više ne bi plašio uopšte.

Takvi su običaji davno postojali u Persiji i Jermeniji. U bivšim vremenima  ljudi  su  razumevali  ljudsku  psihologiju  veoma  dobro i upravljali se prema njoj. Ali razlozi nikad nisu bili objašnjavani masama; davana im je potpuno drugačija interpretacija, iz  druga­ čijeg ugla. Samo su  sveštenici  znali  značenje  svega  toga.  Te činjenice odgovaraju pre-hrišćanskim vremenima, kad su ljudima vladali   sveštenici-kraljevi.

Pitanje: Da li plesovi služe samo kontroli tela ili takođe imaju i mističko značenje?

Odgovor: Plesovi su za um. Oni ne pružaju ništa duši - duši nije ništa potrebno. Ples ima određeno značenje; svaki pokret ima određen sadržaj.

Ali duša ne pije viski, ne voli ga.  Ona voli drugu hranu koju prima nezavisno od nas.

NjuJork, 29. februar 1924.