Struktura Zemljine škole

Pokušajmo da razumemo zašto postoji život na Zemlji, da je Zemlja škola i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom životu. To će nam doneti dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji. Zamislite da je nestala sva napetost, nema više borbe, bezizlaznih situacija. Sve što ste ikada želeli je vaše kada uspete da shvatite kako sistem funkcioniše, kada odbijete da verujete autoritetima, kada odaberete da budete "za svet, ali prvo za sebe." Svi možemo da postanemo majstori učitelji.

Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih osoba u ovom trenutku je na niskom stupnji duhovnog razvoja i bauljaju po mraku. Nemaju ni najmanju mogućnost da razumeju uzrok i posledice kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su žrtve svega. Ukoliko ih je iskusrtvo naučilo da budu snalažljivi u običnim životnim situacijama, oni će primetiti da mogu da u veoma maloj meri utiču na svoj život, ali neće ni pomišljati da mogu da utiču na tzv. okolnosti. Sigurno nikada neće ni pomisliti da su sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja. Oni još uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim bićem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogrešno ići naokolo i ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga (kao što je samoodbrana ili patriotizam) slaže se sa njihovim shvatanjem univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao nešto izdvojeno, prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao nepravda - i drugi ljudi i sistem.

Ono što je prosečan nivo ljudske svesti na planeti danas, slobodno mogu da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti nalik na TV sapunice. Većina vremena evolucije je provedena baš na ovom nivou, koji je ujedno i najduži put kojim možemo da se vratimo kući.

Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to može tako da izgleda na prvi pogled i potcenjivati razrede liči na ego trip. Čak i učitelj zna da mnogi od đaka u njegovom razredu mogu da ih prevaziđu, da postignu mnogo veći nivo obrazovanja, steknu veliki broj titula i diploma. Mi smo samo privremeno u određenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u sledeći.

Deseti razred

U ovoj alegoriji o školskom sistemu, posmatrajmo grupu ili školski razred sa ljudima koji su daleko ispod prosečnog nivoa svesnosti. Oni još uvek nisu prosvetljeni. Prošli su sve prethodne razrede i evo ih u desetom. U njemu je naglasak na mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako inteligentni. To je i razumljivo, svako ko je proveo u školi osam ili deset miliona godina i stekao značajno iskustvo, mora postati inteligentan. Takve ljude obično nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti. Rade kao ekonomisti, profesori, generali, političari i nekako nas podsećaju na naše roditelje. Veoma su tvrdoglavi, teško usvajaju nova učenja, misle da već sve znaju. Novu lekciju mogu da usvoje jedino kroz obrazac logičkog objašnjenja.

Danas su mnogi, od javno priznatih autoriteta na planeti, u desetom razredu. Pošto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv način objasne kako je potrebno imati petsto hiljada vojnika u Saudijskoj Arabiji. Sve su shvatili, imaju odgovor na sve, ali se ipak bacaju kroz prozor kada dođe do kraha na berzi. To su dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina kako bi postali inteligentni, ali nisu srećni. Da li poznajete nekoga ko je pravi intelektualac i istovremeno je i srećan? Previše su okupirani debatama i raspravama, kao da zaista znaju šta je realnost! Ukoliko ne uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je njihovo stanovište ispravno, imaju osećaj gubitka. Veruju da je imati pet čula realno, sve svoje informacije dobijaju preko njih, pohranjuju ih u svoju banku podataka i u njoj traže odgovore kada su im potrebni. Ubeđivaće vas kako je dobro biti republikanac ili demokrata i svi su oni u pravu jer svoje mišljenje formiraju na osnovu svoje baze podataka. Ali u tim bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta podataka koji su dostupni na planeti. Kako se može doneti ispravna odluka na osnovu veoma ograničenog broja podataka?

Intelektualci uživaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je uzbudljivo kada postanete maestro u određenoj veštini, kao kada dobijete novu igračku. Zabavno je biti glavni, ali nema garancija da intelekt može doneti unutrašnji mir. Njihov um se uvek takmiči i teško im je da sede na obali jezera i pecaju. Oni poskoče kada im padne ideja na pamet i objave: "Imam ideju, moram odmah da se vratim u kancelariju i da je razradim!" Ceo život žive kroz intelekt. Nevolja sa ovim konceptom je u tome što se univerzum neprestano i potpuno menja i pomera u svakoj desetinki sekunde. Kada neko sazna sve što ima da se sazna u nekoj određenoj sekundi, već u sledećem trenu njegovo znanje je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj situaciji. Znači, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove informacije. Može se uživati u toj igri tokom nekoliko života, ali da bi se kroz intelekt dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme koje je makar za samo jedan mali trenutak duže od večnosti. Međutim, većina intelektualaca i onako ne želi da postigne unutrašnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje znanja relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je značajno da budu deo planetarne intelektualne elite.

Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj planeti, bez obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi oslobođenju svakoga od nas. Divimo se kada neki vrhunski intelektualac pronađe lek protiv paralize. Zahvalni smo kada inženjeri ili naučnici naprave neki novi aparat koji nam olakšava život. Inspiriše nas i pokrene kada neko, bez obzira na kom je stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada učimo, dešava se razmena i tada se razvijamo. Kroz naš razvoj, oslobađamo sebe i čitavo čovečanstvo.

Moram da kažem da će baš svako u zemaljskoj školi neizostavno postati genije. Ali su svi oni koji ozbiljno žele da se probude već diplomirali u najnaprednijim razredima još pre nekoliko života koje su proživeli. Vi ste obavezno inteligentni ako „radite sa svetlom” t.j. sirite duhovnost na planeti. To je neophodan preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaćeni u vir intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osećaj transcendentalnog iskustva. On se potpuno bavi planetarnim dilemama i potpuno ignoriše zapovest: "Neka se tvoja pažnja usmeri potpuno na Boga". Može da na neprijatan način odloži postizanje unutrašnjeg mira i spoznavanje vaših sposobnosti za isceljenje na određenoj tački u kojoj se nalazite dok služite dobrobiti čovečanstva.

Treba otvoreno reći da su osobe koje se nalaze u desetom razredu u smislu linearnog vremena prešle devet desetina svog puta, a postigle su samo polovinu rezultata koje bi mogle da postignu u svetu dualiteta. Razvili su samo levu polovinu svog mozga i koriste samo polovinu kapaciteta koji su im prirodno dati kako bi funkcionisali u životu. Potpuno su uvereni da je intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo tako što će upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru birača.

Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku primećuju da su se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto odbijaju da izvrše ono što im oni narede. Čak i ako "znaju" šta je ispravno, a šta pogrešno, oni uporno veslaju uzvodno pokušavajući da ubede ostatak sveta da se ponaša po njihovim pravilima. Posle čitavog života provedenog u iscrpljujućim pokušajima da poprave ljude, oni konačno zaključuju da je to nemoguće. Kada konačno odustanu od bitke, oni nesvesno dopuštaju univerzumu da ih prenese do sledećeg razreda.