7. poglavlje

Stres i zabrinutost

Pacijenti su se prosto ređali jedan za drugim. Prvo je ušla Džun, žena u svojim 60-tim koja je izgledala mnogo mlađe za svoje godine. Ona je, između ostalog, bila zabrinuta zbog svoje dugotrajne upotrebe Ksanaksa (Xanax), leka protiv zabrinutosti koji se izdaje na lekarski recept. Pre dva- naest godina, njen lekar je kod nje dijag- nostikovao mentalno stanje pod nazivom panični poremećaj i od tada svakoga dana pije Ksanaks tri puta dnevno.

Bezbroj puta je pokušala da se oslobo- di zavisnosti od ovog leka. Svaki put deša- vala joj se ista stvar. Simptomi odvikava- nja, uključujući izraženu zabrinutost, vra- ćali su je ustaljenom režimu uzimanja leka. Džun je na kraju došla do zaključka da se nikada neće moći osloboditi zavisnosti od tog leka.

Potom je ušao Ralf, mlad čovek od nekih 35 godina. Ralf je već dugo imao psiholoških problema u koje je spadala i zabrinutost. Jedan od mnogih lekova koje je uzimao bio je Ativan, još jedan lek za lečenje zabrinutosti, veoma srodan Ksa- naksu. Ralf je bio u nedoumici da li treba da uzima Ativan ili da se opredeli za nešto blaže – možda čak i neki vid lečenja koji ne podrazumeva upotrebu sintetičkih lekova.

Na kraju je došao Bob, aktivan poslovni čovek u svojim 50-tim. Bob je, izgleda, bio veoma zabrinut zbog stresa koji brz tempo njegovog načina života nosi sa  sobom. Upitao me je: “Doktore, koji lek preporu- čujete za stres?”

Ova tri pacijenta koja su prošla kroz moju ordinaciju nisu usamljani slučajevi. Priče poput njihovih mogu se svakodnevno čuti u lekarskim ordinacijama širom SAD.

Zašto je stres tako zabrinjavajuća pojava? Zašto su ljudi spremni da troše novac na lekove, prevaljuju dugačak put do lekar- skih ordinacija i čak rizikuju da postanu zavisni od lekova protiv stresa ili zabrinu- tosti?

Stres može biti jednostavna, privreme- na reakcija na neki neočekivani događaj u životu. Na primer, vozač koji vam je pre- sekao put u saobraćaju prošle nedelje mogao je doprineti da u tom trenutku budete pod većim stresom. No, verovatno se zbog toga nećete nervirati i sedmicu dana nakon tog događaja. Međutim, kod nekih ljudi, stres i zabrinutost mogu pre- rasti u trajan problem.

Kada je u jesen 1996. godine vlada SAD započela jednu aktivnost pod nazivom Program edukacije o poremećajima usled zabrinutosti (Anxiety Disorders Education Program), Nacionalni institut za mentalno zdravlje (National Institute of Mental Health) je podsetio američku naciju da trenutno nekih 16% odraslih Amerikanaca ispod 54 godine starosti1,2,3 (ili više od 19 miliona Amerikanaca) boluje od nekog oblika zabrinutosti. Postoji više oblika ovog poremećaja. Kasnije u ovom poglavlju ćemo se pozabaviti različitim vrstama poremećaja usled zabrinutosti i odrediti njihove karakteristike.

Pre nego što obratimo pažnju na pore- mećaje usled zabrinutosti, pogledajmo pr- vo stres. To su dva različita, ali – kao što ćemo videti - međusobno povezana men- talna stanja.

Šta je stres?

Stres je naša reakcija na probleme i brige na koje nailazimo u životu. Problemi vezani za ispunjavanje određenih vremen- skih rokova, finansijski ili porodični proble- mi mogu izazvati stres. Ovi problemi se nazivaju stresorima, a naša reakcija na njih se naziva stres. Jednostavnije rečeno, stresor je akcija, a stres je vaša reakcija, kao što je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. Stresori i stres

Pritisci spolja - stresori

Stres je vaša reakcija na stresore

Svi mi imamo nekakve stresore u na- šem životu. Uobičajeni stresori su prika- zani u tabeli 2.

Tabela 2. Uobičajeni stresori

- Preopterećenost poslom

-  Nečija smrt

-  Veliki preokreti u životu

-  Finansije – dugovi

Možda će vam situacija biti mnogo jas- nija kada sami odredite stresore u sop- stvenom životu. To može biti prvi korak u rešavanju problema stresa koji ste možda bezuspešno pokušavali da rešite, bilo sves- no ili podsvesno. Da biste bili uspešan borac, morate dobro poznavati svog nepri- jatelja. Najuspešnije strategije u borbi pro- tiv stresa često uključuju usredsređivanje na određene stresore koji vas napadaju. Kada su u pitanju neki nedefinisani stre- sori, kasnije ću vam objasniti mnogo koris- nih tehnika kao što su duboko disanje, fi- zičke vežbe i meditacija.

Stres je opterećenje

Kod većine mojih pacijenata, uopšte nije potrebno da im ja kažem da bi shvatili nešto što je tako očigledno, a to je da mnogima stres predstavlja sve veće opte- rećenje. Nivo stresa je sve veći u većini društvenih podgrupa u zapadnoj hemis-

feri, pogađajući sve starosne grupe u veći- ni, ako ne i u svim razvijenim zemljama.5,6 Ironično je to što su se oni koji treba nama da pomažu da rešimo probleme vezane za stres i sami zapetljali u lepljivu mrežu stre- sa. Jedno nedavno obavljeno istraživanje pokazalo je da su, u poređenju sa drugim stručnjacima, zdravstveni radnici, izgleda, izloženi većem stresu, depresiji i zabrinu- tosti kako na radnom mestu tako i van njega.7

Većina ljudi na Zapadu je, zapravo, potpuno svesna da je opterećena stresom, a ogroman broj naučnih činjenica samo potvrđuje da je stres sve učestalija pojava i da se neki od nas suočavaju sa većim teretom nego što su u stanju da ponesu. Sviđalo nam se to ili ne, za većinu nas stres i zabrinutost predstavljaju sastavni deo svakodnevnog života. I bez obzira da li se kraće ili duže borimo sa zabrinutošću, ono što se naziva “reakcija na stres” odre- đuje kako će stres na kraju da utiče na nas. Hajde da odvojimo malo vremena i pokušamo bolje da shvatimo kako stres može da  doprinese  razvoju zabrinutosti kao i da izazove drastične fizičke i men- talne promene.

Tri faze reakcije na stres

Reakcija našeg organizma na stres je jedan pažljivo organizovan proces čiji je cilj da nam pomogne da se oslobodimo opasnih okolnosti. Iznenadna reakcija na stres može se opisati  kao reakcija tipa “borba ili beg”, osmišljena da nam pomog- ne da opstanemo u slučaju neposredne opasnosti. Pošto hemijske supstance u našem organizmu igraju glavnu ulogu u slučaju depresije, one isto tako utiču i na našu reakciju na stres. Pogledajmo primer jedne stvarne stresne situacije u životu i način na koji ljudski organizam reaguje na stres.

Selena se jednom prilikom dugo zadr- žala u kancelariji. Te večeri, kada je konač- no krenula kući, u saobraćaju je bila izuzetno velika gužva. Bilo je naporno vo-

ziti. Bila je umorna i morala je prosto da se bori sa snom.

Nakon pola sata vožnje, Selena je odahnula sa olakšanjem kada se parkirala ispred kuće. Dok je koračala ka ulaznim vratima, skoro da uopšte nije ni primetila komšijinu mačku, no kada je čula duboko režanje, shvatila je da u pitanju nije običan kućni ljubimac. Počela je da razmišlja brzi- nom munje. Setila se upozorenja koje je nedavno čula da besan riđi ris smelo šeta po okolini. Njeno srce je automatski poče- lo ubrzano da lupa i njen iscrpljeni organi- zam je iznenada oživeo i dobio novu snagu. Potrčala je uza stepenice i utrčala u kuću u deliću sekunde.

Reakcija organizma na neku stresnu situaciju poput ove osmišljena je tako da bude intenzivna, ali privremena. U jednoj veoma napetoj situaciji kao što je ova, uti- caj hormona stresa je generalno pozitivan, kada oni osposobljavaju organizam da se snađe u vanrednim situacijama kada treba brzo reagovati.

Pionir u oblasti stresa, Dr Hans Seli (Hand Selye), kaže da naša prva reakcija na neki događaj poput ovog koji je Selena doživela predstavlja prvu fazu reakcije na događaj koji izaziva stres. On objašnjava da naša reakcija ne zavisi od prirode stre- sora. Postoji jedna slična reakcija koja se javlja kao reakcija na sve tipove stresora.8 Reakcija jedne osobe na neki novi stresor predvidiva je i progresivna i prolazi kroz tri faze, kao što je prikazano u tabeli 3.9

Tabela 3. Reakcija na stresore

Faza 1: Reakcija uzbune Faza 2: Pružanje otpora Faza 3: Stanje iscrpljenosti

Prva faza je reakcija uzbune. Kada je Selena čula režanje risa, njen organizam se pripremio za odbranu, a to je bila reak- cija uzbune. U drugoj fazi - fazi pružanja otpora - Selena je morala brzo da odluči kako će se zaštititi. Morala je da odluči ili da se bori protiv risa ili da pobegne, što bi

bila reakcija tipa “bori se ili beži”. Ona je odlučila da pobegne.

Kada su u pitanju drugi uzroci stresa, kao što je stres na poslu, bračni problemi, finansijske poteškoće ili stotine drugih stresora, takav  stres ne  mora da  bude kratkotrajno, privremeno iskustvo. Mi smo obično izloženi stresorima koji ostaju prisutni u našoj sredini danima, sedmica- ma, mesecima ili čak duže. Kada se ovo dogodi, ona na kraju može da pređe u fazu 3 – stadijum iscrpljenosti.

Kada nastupi ova faza, ako stresori i dalje nastave da deluju, bolest ili čak smrt mogu biti neizbežni. Postoje klasični primeri kada su ljudi umirali od srčanog udara prilikom suočavanja sa nekim ozbiljnim stresorom. Za one koji imaju slabo srce, ris ili neki drugi iznenadni stre- sor mogu biti dovoljno intenzivni da iza- zovu trenutnu smrt. Ipak, većina ljudi je sposobna da se uhvati u koštac sa stre- sorima – bar u izvesnoj meri.

Fizičke promene izazvane stresom

Jedan iznenadni stresor izaziva neko- liko fizičkih promena u organizmu. One su navedene u tabeli 4.10

Tabela 4. Uticaj iznenadnog stresora na fizičko zdravlje

-  Povišen krvni pritisak

-  Ubrzan rad srca

-  Ubrzane kontrakcije srca

-  Proširene zenice

-  Proširene bronhije

-  Povećana mišićna snaga

-  Oslobađanje glukoze iz jetre

-  Pojačana mentalna aktivnost

-  Ubrzan metabolizam

-  Povećan dotok krvi u aktivne mišiće

-  Smanjen dotok krvi u one delove tela koji nisu neophodni za brzu reakciju, kao što su bubrezi i crevni trakt

Povećana mišićna snaga je očigledno u velikoj meri pomogla Seleni da brzo po- begne od risa. Šta je dovelo do tog po- većanja? Bilo je potrebno da se dogodi pet iznenadnih  promena  u  njenim  telesnim

funkcijama da bi ono nastupilo. One su navedene u tabeli 5.

Tabela 5. Uzrok povećanja mišićne snage

-  Ubrzan puls

-  Snažniji otkucaji srca

-  Povišen krvni pritisak

-  Povišen nivo šećera u krvi

-  Povećan dotok krvi u aktivne mišiće

Ovih pet faktora doprinose povećanju energije u krvi koja dospeva u aktivne mi- šiće.

Koji telesni procesi su izazvali ova po- većanja? Ona predstavljaju posledicu rada nekoliko žlezda koje su pojačano lučile hormone, koji se nazivaju hormoni stresa. Ova povećanja su, sa svoje strane, pro- uzrokovana signalima iz reakcije nervnog sistema na prisustvo stresora.

Sve u svemu, vidimo da električni sig- nali iz nervnog sistema podstiču određene žlezde da pojačano luče hormone, što opet povećava energiju u krvotoku, dajući miši- ćima dodatnu snagu koja im je potrebna da bi čovek pobegao od opasnosti. Sve se to dešava u roku od nekoliko sekundi.

Još jedna promena koja nastaje u krvi jeste povećana tendencija ka zgrušavanju krvnih pločica. Da je Selena bila ranjena u borbi sa životinjom, ova promena bi po- mogla da gubitak krvi bude minimalan. Ovaj složeni sistem u ljudskom organizmu na čudesan način spasava život u takvim nepredviđenim situacijama.

Konstantan stres nasuprot iznenadnom stresu

Razmotrimo sada konstantne stresore u životu za razliku od onog iznenadnog, trenutnog stresora. Trenutne i kratkotrajne promene sada postaju trajne. Te promene sada pretvaraju prednosti u sklonosti i mogu biti veoma štetne za zdravlje.

Ironično je, ali tačno, da pojačan rad nervnog sistema i povećano lučenje hor- mona koji nas mogu zaštititi kada se stre- sor  prvi  put  javi  predstavljaju  one  iste

promene koje nas na kraju mogu uništiti kada se suočimo sa trajnim i upornim stre- som. Naš sistem za stres je osmišljen tako da nam pomogne da se uhvatimo u koštac sa iznenadnim, kratkotrajnim situacijama. On nije stvoren da bude neprestano akti- van kada se suoči sa upornim stresorima. Ove činjenice idu u prilog mudrim saveti- ma koje nalazimo u Bibliji, poput onog: “Sunce da ne zađe u gnevu vašemu.”11 Bilo da je u pitanju ljutnja ili neki drugi stresori, za nas je najbolje da se suočimo sa njima i rešimo ih što je pre moguće.

Stalan i uporan stres može da naškodi našem organizmu na mnogo načina. Pog- ledajmo, na primer, dijabetes. Amerikanci se suočavaju sa pravom epidemijom dija- betesa – 800.000 novih slučajeva svake godine! Cena koja se plaća u vidu amputacija, oštećenja bubrega, srčanih i moždanih udara i slepila zapanjujuće je visoka.12 Za one koji imaju dijabetes ili su izloženi dejstvu faktora rizika za ovu bolest, konstantna aktivnost hormona stresa može biti pogubna zbog povećanja nivoa šećera u krvi.

Pogledajmo još jedan primer – bolest krvnih sudova. Stimulacija koju vrši kon- stantan stres ne mora da bude praćena i povećanim dotokom krvi zbog suženja arterija. Posledica toga može biti srčani ili moždani udar. Osim toga, povišen krvni pritisak izazvan konstantnim delovanjem stresora može da ima veoma štetne pa čak i fatalne posledice. Povećana sklonost ka zgrušavanju krvi svakako nije zdrava, a može biti i veoma opasna kada osoba ima i bolesne arterije. Ne bi bilo poželjno da takvo stanje traje i nakon što prođe stres- na situacija.

Negativan uticaj kortizol hormona

Kao što je ranije rečeno, povećan nivo nekih hormona u krvi štiti nas kod izne- nadnih stresova. Jedan od tih hormona je kortizol. Međutim, konstantno visok nivo kortizola izazvan hroničnim prekomernim stresom može naškoditi organizmu i u fi- zičkom i u psihičkom smislu. Lista štetnih

posledica vezanih za funkcije mozga nalazi se u tabeli 6.13,14,15,16,17,18,19

Tabela 6. Povišen nivo kortizola može oštetiti funkcije mozga

1.    Mentalna konfuzija

2.    Opsesivno kompulzivni poremećaj

3.    Anoreksija (odbojnost prema hrani)

4.   Depresija

5.    Panična zabrinutost

6.    Narušeno pamćenje

7.   Smanjenje mozga

Narušeno pamćenje, pod rednim bro- jem 6, odnosi se na verbalnu deklrativnu memoriju (pamćenje imena, telefonskih brojeva itd). Do sličnog oštećenja memori- je može doći kod osoba koje koriste lekove tipa Kortizona.20 Dobar primer za to su deca koja uzimaju Prednizon za astmu.21

Stavka broj 7, smanjenje površine mozga, može biti posledica dugotrajnog povećanja nivoa kortizola. Ovo je izuzetno važno za starije osobe, ili čak i one mlađe koji možda primećuju da njihov um gubi oštrinu. Efikasnije strategije za upravljanje stresom bez supstanci na bazi kortizola mogu da uspore proces slabljenja pamće- nja.22

Visok nivo kortizola štetan je za organi- zam i na neke druge načine. Neki od njih navedeni su u tabeli 7.23,24,25,26,27,28,29,30

Tabela 7. Još neke negativne posledice visokog nivoa kortizola

1.   Čirevi na organima za varenje

2.    Visok krvni pritisak

3.    Neuhranjenost

4.   Hronični aktivni alkoholizam

5.    Smanjen libido

6.    Otpor prema odvikavanju od alkohola i narkotika

7.   Narušen imuni sistem

Stavka broj 7 na gornjoj slici je naru- šen imuni sistem. Povišen nivo kortizola u krvi ima tendenciju da oslabi imuni sistem na dva načina. Prvo, on povećava nivo šećera u krvi, za šta se zna da negativno

utiče na imuni sistem.31 Drugo, kortizol sam po sebi umanjuje sposobnost odre- đenih belih krvnih zrnaca da ubijaju bak- terije.

Jedno istraživanje vezano za imuni sis- tem pokazalo je da povišen nivo kortizola u krvi smanjuje vreme preživljavanja že- nama sa poodmaklim stadijumom raka dojke. Ove žene su imale i manji broj, a i slabije prirodne ćelije-ubice u krvi, pa je i njihova odbrana protiv raka bila naruše- na.32

U jednom klasičnom istraživanju koje je obuhvatilo studente medicine pokazalo se da je stres prilikom polaganja ispita donekle umanjio broj belih krvnih zrnaca u krvotoku.33 Kada je neki stresor prisutan danima ili sedmicama, kao kada je u pita- nju smrt neke drage osobe, opterećeni imuni sistem može biti podložniji infektiv- nim bolestima ili raku.

Još jedno zanimljivo istraživanje veza- no za imuni sistem obuhvatilo je dve grupe radnika koji su promenili radno mesto. Prva grupa je dobrovoljno napustila svoj dotadašnji posao i našla novo zaposlenje. Oni u drugoj grupi su bili otpušteni sa posla kao tehnološki višak, pa su bili pri- morani da traže neki drugi posao, što je bilo veoma stresno iskustvo. Pokazalo se da je druga grupa bila izložena većem riziku od raka pluća.34 Jedno je jasno – konstantan stres ostavlja ozbiljne posle- dice po naš imuni sistem. Rak je obično prisutan mesecima ili godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Dakle, imuni sis- tem oslabljen konstantnim stresom pove- ćava rizik od ozbiljnih problema mnogo pre nego što se rak dijagnostikuje.

Stres povećava rizik od srčanog i moždanog udara

Postoji mnogo studija koje ukazuju na tesnu vezu između stresa i začepljenja arterija. Srčani udar je i dalje glavni uzrok smrti. Sve detaljnije poznavanje njegove povezanosti sa stresom ne može se ignorisati. To važi i za one koji nikada nisu imali problema sa srcem i za osobe koje

već boluju od danas poznatih bolesti srca. Dokazi ukazuju da stres ne samo što može da poveća rizik od srčanog udara, već i da nelečeni stres može dovesti do mnogo go- rih posledica u periodu nakon srčanog udara.35 Nekoliko studija koje  pokazuju postojanje te veze navedena su u tabeli 8.36

Tabela 8. Stres i začepljenje arterija

Studija                               Otkrića

Univerzitet Djuk  Svakodnevne negativne

emocije povećavaju rizik od smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Pozitivne emocije smanjuju taj rizik.

Univerzitet Djuk  Podučavanjem srčanih

bolesnika da upravljaju stresom smanjuje se učestanost začepljenja arterija.

Holandski            Podučavanjem srčanih istraživači    bolesnika da upravljaju

stresom smanjilo je smrtnost od srčanih oboljenja za 34%, a broj ponovljenih srčanih udara za 29%.

Holandski            Podučavanjem srčanih istraživači    bolesnika da upravljaju

stresom pozitivno je utica- lo na krvni pritisak, holes- terol, telesnu težinu, odvikavanje od pušenja, fizičke vežbe i navike u ishrani.

Dr T. Karmark       Najveće povećanje krvnog

pritiska izazvanog stresom pokazalo je i najveći stepen začepljenja karotidnih arterija.

Istraživači sa univerziteta Djuk (Duke University) proučili su 132 pacijenta sa srčanim udarom. Pokazalo se da uobiča- jene svakodnevne negativne emocije, kao što su napetost, tuga i frustriranost, udvo- stručuju ili utrostručuju rizik od prilično smanjenjog dotoka krvi u srčani mišić.

Isto tako, primećeno je da pozitivne emocije, poput sreće i spokojstva, smanju- ju rizik od smanjenog dotoka krvi u srčani mišić. Istraživači sa Djuk Univerziteta su pokazali da čak i uobičajeni, i ne tako veli- ki stresovi mogu smanjiti dotok krvi u srce.

Kao što je prikazano u tabeli 8, pro- grami koji uče srčane bolesnike kako da upravljaju stresom mogu smanjiti učes- tanost začepljenja arterija. Dr Džejms A. Blumental (Blumenthal) sa Univerziteta Djuk u Durhamu u Severnoj Karolini i nje- gove kolege sa univerziteta i drugih medi- cinskih ustanova proučavali su grupu paci- jenata koji imaju oboljenje koronarne arterije ((CAD) engl. coronary artery dis- ease) i beležili začepljenje arterija tokom testiranja na stres. Pacijenti koji su bili podučavani kako da upravljaju stresom imali su daleko manje srčanih tegoba nego oni koji nisu pratili taj program. Dr Blumental je došao do zaključka da uput- stva za upravljanje stresom predstavljaju veoma važan deo oporavka od srčanog udara, poboljšavajući zdravstveno stanje pacijenata i produžavajući njihov život.

Holandski istraživači sa tabele 8 anali- zirali su 37 studija koje su se bavile ispiti- vanjem programa postinfarktne rehabili- tacije koji su uključivali i uputstva za smanjenje stresa. Otkrili su da ovi progra- mi pozitivno utiču na krvni pritisak, holes- terol, telesnu težinu, odvikavanje od pu- šenja, fizičke vežbe i navike u ishrani, da utiču na smanjenje smrtnosti od srčanog udara za 34%, a na smanjenu učestanost ponovnog dobijanja infarkta za 29%.

Kada je u pitanju moždani udar, tok bolesti koji dovodi do udara veoma je sličan srčanom udaru. I u jednom i u dru- gom slučaju, imamo začepljenje krvnih sudova koji dovode krv do vitalnih organa. Kao što se dalo i očekivati, stres povećava rizik od moždanog udara.37 U jednoj grupi muškaraca finske nacionalnosti, od 42 do 60 godina, oni kojima je usled stresa najvi- še skočio krvni pritisak imali su i najveći stepen začepljenja karotidnih arterija.38 Studije u kojima se stres povezuje sa zače-

pljenjem vratnih arterija ukazuju na to da začepljenje krvnih sudova ne povećava samo rizik od moždanog udara, već i od drugih bolesti. Smatra se da takvo zače- pljenje pokazuje stepen začepljenja u čitavom organizmu, uključujući i arterije koje snabdevaju srce i ostale vitalne delove organizma.

Jedno istraživanje obavljeno na Univer- zitetu u Ohaju (Ohio State University) ukazuje na to da iznenadni stresori ne utiču na sve ljude podjednako. Istraživači su učesnike ovog istraživanja lažno optužili za krađu u prodavnici, a potom im dali pet minuta da kažu nešto u svoju odbranu.39 Stresor je bio istog intenziteta za sve učes- nike. Svi su znali da se njihova odbrana snima video-kamerom i kasnije procenju- je. Kod onih učesnika u čijoj je porodici već bilo slučajeva srčanog napada došlo je do povećanja ukupnog i LDL holesterola (dva faktora rizika za srčani udar) kao reakcije na ovo stresno iskustvo.

Iznenadni mentalni stres ne samo što povećava broj faktora rizika za srčani udar, kao što su krvni pritisak i holesterol, već povećava i rizik od opasnih – i čak smrto- nosnih –  problema sa srčanim ritmom. Istraživanje izvedeno na Univerzitetu Jejl (Yale University) pokazalo je da, među predisponiranim osobama, stresne emo- cije mogu izazvati određene potencijalno fatalne probleme sa srčanim ritmom.40

Kada se uporedi uticaj iznenadnog mentalnog stresa sa posledicama koje ostavlja hronični ili konstantan stres, dolazi se do zaključka da hronični stres pogubno deluje i na zdravlje vašeg srca. Kao što je ranije spomenuto u vezi sa rakom pluća, mnoga istraživanja pokazuju da je čovek, kada ne može da utiče na svoje zaposle- nje, izložen hroničnom stresu. Ovaj pred- skazatelj hroničnog stresa utiče i na zdravlje srca. Jedno istraživanje koje je uključivalo zaposlene u Britanskoj vladi pokazalo je da je kod onih koji su osećali da ne mogu skoro nimalo da utiču na svoje zaposlenje smanjen nivo korisnog HDL holesterola koji štiti srce. Neki istraživači

smatraju da hormoni poput adrenalina i kortizola možda direktno utiču na pore- mećaj u koncentraciji holesterola koji nas- taje kao posledica stresa.41

Kao i u slučaju iznenadnog stresa, smanjen nivo HDL holesterola nije jedini poremećaj vezan za holesterol nastao kao posledica hroničnog stresa. Pod uticajem konstantnih stresova dolazi i do povećanja ukupnog holesterola. Istraživači su poka- zali da kod osoba u čijoj je porodici već bilo slučajeva srčanog udara postoji veća mogućnost da će na stres reagovati povećanim nivoom holesterola.

Ispitali smo neke od dokaza koji povezuju stres sa slabljenjem imunog sis- tema, rizikom od raka i srčanim udarom. Međutim, postoje mnogi drugi zdravstveni problemi koji mogu nastati kao posledica stresa i njegovog negativnog uticaja na imuni sistem, što je prikazano u tabeli 9.

Tabela 9. Ostale bolesti i zdravstveni problemi izazvani stresom

-  Herpes

-  Astma

-  HIV prerasta u sidu

-  Ekcem

-  Psorijaza

-  Sindrom iritabilnih creva

-  Reproduktivno zdravlje

-  Lom kuka

Svaku od ovih bolesti treba detaljnije razmotriti. Prva na listi je herpes.

Stres i herpes

Kada neko dođe u dodir sa virusom herpesa, ovaj virus se zauvek nastani u nervnom sistemu dotične osobe. Dugo- trajno izlaganje stresu može povećati rizik od izbijanja ove bolne genitalne bolesti. U jednom šestomesečnom istraživanju, istra- živači u San Francisku su proučavali 58 žena između 20 i 44 godine starosti, pri čemu se kod svih njih i ranije dešavalo da im se javi genitalni herpes.42 Izražena zabrinutost i konstantan stres “potpoma- žu” ponovno javljanje herpesa. Interesan-

tno je to da istraživači nisu pronašli nikak- vu vezu između herpesa i kratkotrajnih stresnih iskustava.

Stres i astma

Druga bolest na listi je astma. Stres može da podstakne napade astme; to nas nimalo ne iznenađuje kada pogledamo poznate faktore rizika koji se vezuju za ovaj poremećaj. Oni koji žive u siromaštvu nalaze se u većoj opasnosti da će dobiti astmu. Osim toga, oni koji imaju poro- dičnih problema (uključujući skori gubitak posla ili smrt drage osobe), problema sa alkoholizmom, koji pate od depresije i nisu u stanju da izađu na kraj sa finansijskim poteškoćama, takođe predstavljaju visoko- rizičnu grupu.43

Jasno je da je astma nešto više od čisto nasledne bolesti. Identični blizanci pružaju pravi primer za to. Kada jedan blizanac ima astmu, samo u oko 20% slučajeva i drugi blizanac ima ovu bolest. Stresni do- gađaji koje prijave roditelji, poteškoće vezane za roditeljstvo, kao i nezadovolj- stvo u braku – sve je to povezano sa raz- vojem astme u ranom detinjstvu.44

Pregled medicinskih istraživanja poka- zao je da neki pacijenti mogu da pokrenu napad astme kada pokušavaju da zadrže u sebi snažne emocije poput agresivnosti i straha. U isto vreme, otkriveno je da se stanje kod nekih astmatičara popravlja kada se poprave i poremećeni društveni odnosi.45 Sve u svemu, ovi i neki drugi dokazi jasno ukazuju na to da konstantno prisustvo stresora može u velikoj meri da doprinese razvoju astme kao i da pogorša stanje u slučaju da bolest već postoji.

Stres može povećati rizik od prelaska HIV-a u sidu

Videli smo da stres može da pogorša zdravstveno stanje u slučaju srčanog i moždanog udara, raka, genitalnog herpe- sa i astme tako što narušava imuni sistem. Međutim, kada govorimo o bolestima vezanim  za  oslabljen  imuni  sistem,  ne

možemo a da ne spomenemo HIV (od engl. human imunodeficiency virus). Jedno nedavno obavljeno istraživanje ba- vilo se proučavanjem pacijenata zaraženih HIV virusom, od kojih su neki bili izloženi stresorima koji su bili jači od običnih - svakodnevnih stresora sa kojim se svi suočavamo. Kod onih koji su bili izloženi najjačim stresorima zabeleženo je dras- tičnije smanjenje broja belih krvnih zrna- ca.46 Ovo istraživanje nam pruža dokaze koji ukazuju na to da stres može da pove- ća rizik od razvoja HIV-a u sidu (AIDS). Dobra vest je da istraživači nisu pronašli nikakvu vezu između svakodnevnih streso- ra i razvoja side.

Stres, ekcem i psorijaza

Istraživači sa Tafts Medicinskog fakul- teta u Bostonu (Boston’s Tufts School of Medicine) otkrili su da povećan nivo hor- mona zvanog CRH može biti posledica stresa. Ovaj hormon stimuliše određenu grupu belih krvnih zrnaca u organizmu.47 Ove ćelije doprinose pogoršanju alergija na koži kao što su ekcem i psorijaza.

Stres i varenje

Britanski istraživači su nedavno izjavili da postoji veza između stresa i čestog stanja creva koje se naziva sindrom iri- tabilnih creva (iritabilni kolon). To stanje uključuje različite smetnje kao što su bol u stomaku, naduvenost, dijareja ili zatvor. Neverovatni podaci do kojih su ovi istraži- vači došli pokazuju da je emocionalno ras- trojstvo, izgleda, uzrok ovog poremećaja. Više od 70% osoba sa ovim tegobama prethodno je prošlo kroz stresne situacije kao što su smrt drage osobe ili raskid veze.48

Stres i reprodukcija

Sterilitet je više nego ikada veoma zab- rinjavajuća pojava. Izgleda da  stres na mnogo načina utiče na reproduktivno zdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo da stres može da izazove pojačano lučenje

određene grupe hormona koji narušavaju plodnost kod muškaraca tako što umanju- ju broj spermatozoida.49

U drugom istraživanju koje je obuhvati- lo više od 200 trudnica, neke su bile pod stresom izazvanim kombinacijom preveli- kih zahteva na radnom mestu i velikog broja dužnosti i poslova u domaćinstvu. Kod njih je postojao pet puta veći rizik od komplikacija u trudnoći nego kod onih že- na koje nisu bile pod tolikim stresom.50 Detaljnija objašnjenja ove veze data su u ranijim istraživanjima. Prethodno istraživa- nje je pokazalo da zaposlene žene koje imaju makar jedno dete kod kuće imaju veći nivo kortizola u krvi. Štetno dejstvo ovog hormona opisano je ranije u ovom poglavlju.51 U jednom zasebnom istraživa- nju koje je obuhvatilo više od 100 žena koje su radile van kuće, one koje nisu imale decu imale su niži nivo kortizola u krvi tokom celog dana. Možda nas je najviše iznenadila činjenica da više od jednog deteta ne znači i viši nivo kortizola u krvi.

Kada je u pitanju oštećenje ploda, savremena istraživanja ukazuju na to da stres – naročito u vreme začeća i tokom prva tri meseca trudnoće – u velikoj meri povećava verovatnoću da će doći do takvih problema.52 Čak i ako dođe do začeća, a dete nema neko oštećenje, stres može da izazove neke druge komplikacije u trud- noći. Određeni tipovi stresa, uključujući izrazito stresnu situaciju na poslu, povezu- ju se sa povećanim rizikom od prevre- menog porođaja.53 Prevremeno rođene bebe su izložene većem riziku i od kratko- trajnih i od dugotrajnih zdravstvenih prob- lema. One, takođe, mogu zaostajati i u intelektualnom razvoju.

Stres i fraktura kuka

Kada se primenjuju u lečenju bolesti kao što je astma, lekovi tipa kortizona mogu negativno uticati na čvrstinu kostiju. Ne bi trebalo da nas iznenadi to što su medicinski istraživači otkrili povezanost između  stresa  i  fraktura  kuka.  Jedno

istraživanje  koje  je  obuhvatilo  nekih

18.1             Norvežanki starosti najmanje 50 godina, pokazalo je da indikatori men- talnog rastrojstva kao što su usamljenost i nezadovoljstvo ukazuju na povećan rizik od frakture kuka.54

Istraživači su smatrali da uzrok ne leži samo u povišenom nivou kortizola. Ta po- vezanost se delimično može objasniti po- vezanošću između mentalnog rastrojstva i nezdravog načina života u drugim aspekti- ma. Na primer, žene koje su izuzetno opterećene i rastrojene češće počinju da puše i da se loše hrane.

Neke posledice stresa navedene u tabeli 9 ne moraju biti tako drastične kao neki drugi ozbiljni zdravstveni problemi koje smo opisali. Ipak, ako pogledamo i te druge načine na koje stres može da utiče na zdravlje, doći ćemo do veoma značaj- nog zaključka – konstantan stres je veoma snažan faktor koji na više načina nanosi ogromnu štetu ljudskom organizmu.

Pogledajmo sada neke od društvenih posledica stresa.