VI       STRES  I  SEKS

Gravitacija:    Opšti   pogled   na    stres

Razmatranj e stresa i seksa  u  istom  poglavlju  ne  treb a da nas  iznenadi u smislu činjenice  da seksualno  raste ­ rećenje, kao što svak o zna, služi rasterećenj u napetosti . Prema tome, svak a diskusija o stresu treb a da uključi i analizu seksualnog orgazma. Moj  prv i  cilj  je,  međutim , da  prikaze m  opšti  pogled  na   prirod u  stresa.

Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisak a na orga­ nizam,  našt a  organiza m  reaguje  mobilišući  svoju  ener­ giju. Očigledno, kad a bi  organiza m  mogao  izbeći  te  sile, ne bi bio predme t stresa. Naravno , ima  prirodni h  stre ­ sova  povezanih  sa   življenjem,   koje   nijedan   organizam ne može izbeći.  Organiza m  je  obično  dobro  pripremlje n da se  sa  ti m  suoči.  Zatim ,  ima  pritisak a  koji  proizlaze iz uslova života u društvu , koji variraj u sa kulturalno m situacijom svakog čoveka.  Jeda n  prime r  je  vožnja  aut a Po opterećenom auto-putu , gde čovek mor a da bud e u stalnom stanju  budnost i da  bi  izbegao  saobraćajne  ude ­ se. U takmičarsko m društv u kakv o je naše, pritisci su suviše brojni  da  bi  se  išlo  u  detalje.  Međuljudski  odno­ si su često stresni, zbog zahtev a koji se postavljaju pre d čoveka. Ka d god postoji pretnj a silom,  čovek  je  pod stresom. Najzad, ima  stresova  od  sebi  nametnuti h  pri ­ nuda, koji deluju na  telo  na  isti  način  kao  i  spoljašnje sile.

Od prirodni h sila koje  stvaraj u  stres  naj  univerzalni  ja Je gravitacija. Možemo privremen o da izbegnemo njen Pritisak  tako  što   ćemo   leći,   ali   ka d   god   se  uspravim o ni  se   krećemo,   postajemo   predme t  gravitacije.  Stajanje

1         kretanje   zahtevaj u   mobilizaciju   energije   koja   se   su­ protstavlja  sili  gravitacije.  Stajanje  nije  mehanički  proces. Mada nas potpomaže strukturaln i prava c naših ko­ stiju, mišići moraj u da obav e  priličan  rad  da  bi  održali telo  u  tom  položaju.  Kad a  se  umorim o  ili  na m  nedo­ staje energija, postaje teško, ak o ne i nemoguće, stajati uspravno . Vojnici koji su prisiljeni da duže vrem e stoje nepokretn o prosto se sruče  kad a  im  se  energija  iscrpe. Do  slične  vrst e  kolapsa  dolazi  kad a  osoba   doživi   šok, bilo psihološki ili fizički,  koji  dovodi  do  povlačenja energije  sa   periferije  tela.

Padanj e ili kolabiranj e je prirodn a odbran a od opas­ nosti  neprestano g  stresa.  Ograničen   je   broj   stresova koje telo može podneti pr e nego  što  dođe  do  kolapsa. Poznato  je  da   se   dešava   da   vojnici   koji   pređ u   preko te  granice  ponekad  umiru .   Takođ e  znam o   o   umiranju od iscrpljivanja tela zbog visoke temperature , kad a spo­ sobnost tela da se suprotstav i  visokoj  temperatur i  zaka- že. Ali, čak i u toj situaciji, padanj e  ili  ležanje  u  velikoj meri  smanjuj u  opasnost,  eliminišući  stres  sile  gravita­ cije.

Uopšte, stres  se  može  posmatrat i  kao  sila  koja  pri­ tiska čoveka odozgo  naniže,  ili  ga  vuče  odozgo  prema dole. Tere t se svaljuje na na s pritiskajući nas naniže; gravitacija radi vukuć i na s naniže. Toj sili se suprot­ stavljamo  aktivirajući  svoju   energiju   ka o   kontra-pri - tisak na podlogu. Po fizičkom principu,  ta  akcija  je  jed­ nak a reakciji; ak o pritiskam o podlogu, ona na m uzvraća pritisko m  držeći  na s  uspravno .  Tak o  kažem o  da  čovek „stoji   uspravno "   u   stresnoj   ili   teškoj   situaciji.

Uspravn o  stajanje  je   tipičan   ljudski   položaj.   Čovek je jedina životinja za koju je to priroda n položaj. Me­ đutim , to zahteva utroša k priličnog iznosa energije. Bez obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomsk i tome prilagođeno, ne mislim da  možemo  objasniti  njegov dvonožni položaj čisto mehanički . Moram o shvatiti da je ljudski organizam pod  većim  napono m  energetskog  si­ stem a  neg o  životinjski  i  da  mu  taj   visok   energetski nivo, ili  viši  nivo  uzbuđenja,  omogućava  da  postigne j održi usprava n položaj.  Da  je  ljudski  organiza m  pod većim napono m energetsko g sistema, teško da treba dokazivati. Ljudska aktivnost i postignuća su  dovoljan dokaz.  Ne  mora   sada   da   se   odgovori   na  pitanje   da  h ta energija ima antigravitacioni kvalitet, ka o što je Rajh verovao, ali je organiza m koristi da bi se suprotstavio gravitaciji. Važno je da kod ljudskih  bića  energija  pro- tiče  duž  ose  tela,  naviše  i  naniže.  Efekat  te  snažne  pulsacije  jeste   da   su   oba   pola   tela   visoko   uzbuđen a   i  da postaju  intenzivni  centri  aktivnosti.

Veruje se da  dominantnos t  čoveka  na  zemlji  proizlazi iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tačno. Ali, podjednako je tačno, ka o što su mnogi antropolozi pri - metili,  da  je  za  razvoj  čoveka   kao   dominantn e   vrst e bilo značajno razvijanje zajedničkog lova, zajedničkog društva  i  jak a  vezanost  u  parovim a  između  muškarac a i žena. U krajnjoj analizi, čovekova socijalnost je odraz njegove seksualnosti'''8 . Oslobađanje ljudske ženske sek­ sualnosti od sprega ciklusa  oplodnje  odigralo  je  značaj ­ nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva , obezbeđujući mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­ voljstva unuta r porodične situacije. To omogućava muš ­ karcima  da  bud u  odan i  ženi  i  njenom  podmlatku ,  u čemu   je   suština   sigurnosti  ljudske   dece.

Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga, povećana seksualn a interesovanja, aktivnost ljudske je ­ dinke i  usprava n  položaj   rezulta t  povećanog  energet ­ skog naboja ljudskog organizma . Povećani  nabo j  je  ta ­ kođe  odgovoran  za  usprava n  položaj  čoveka.   Anatom ­ ske i fiziološke promen e nužno su praćen e povećanim energetskim nabojem. Ne veruje m da su one tome pret ­ hodile, je r sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen uzbuđenja ili energije koji nije dostupa n drugi m živo­ tinjama.

Mnogi ljudski  kvaliteti  se  direktn o  pripisuju  usprav ­ nom položaju naše vrste . Najvažnije je  da  to  oslobađa gornje udove  od  njihove  podređenosti  funkcijama  kre ­ tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju  u  ljudske ruke i šake. Možemo rukovat i i manipulisati objektima , oruđima i oružjima, imam o visok stepen osetljivosti u jagodicama prstiju, što  omogućav a  naše m  dodir u  da  pra ­ vi razlike, i obdaren i smo pokretim a ruk u i šak a koji obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Drug a posledica uspravno g položaja je, međutim , ta   da  se  čo­ vek suočava sa  svetom  izlažući  najpovredljiviji  aspekt svoga  tela,  prednj u  stranu .  Tak o  su  grudi  i  srce,  stoma k i slabine  pristupačniji dodiru i manj e  zaštićeni   od   na ­ pada.  Razumljivo  je  da  je  kvalitet  nežnosti  povezan  sa

w      Weston   LaBarre,    The   Human   Animal    (Chicago,   The    University o f         Chicago   Press,   1954).   Ova   knjiga   sadrži   izvanrednu   diskusiju   o v »žnosti  ljudskog  tela  i  ljudskoj  seksualnosti  u   socijalnim   odno ­ sima.

ti m načinom bitisanja u svetu. Treće, činjenica da se čovekova glava drži iznad ostatka tela je, verujem, de- limično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije vrednosti   u   njegovom   mišljenju.

Frojd   je   početak   gađenj a   pripisao   udaljavanju   glave od   podloge.   Kod   mnogi h  sisara   nos  je  na  istom  nivou sa   ekskretorni m   i   seksualni m   otvorima   i   te   životinje nemaj u   osećanje   odvratnost i   prem a   ti m   funkcijama,   a što  je  tipično   za  čoveka.   Nisam  ovde  sprema n   da  pre­ tresa m  to  pitanj e  za  koje  je  Frojd  verovao  da  na  neki način   doprinosi  predispoziciji  ljudi  za  neurozu.  Mi  oči­ gledno         pripisujemo         veću       vrednos t               funkcijama                 onoga dela   tela  gd e   je  glava,   nego   onoga   gde   je   dupe.   Nije logično   da  se  kaže  „zadnjica",  pošto  je  dupe ,  u   stvari, niži  deo  tela.  Budući  da  sam  ljudsko  biće,  i  civilizovan, prihvati o  sam  taj  sistem  vrednosti  koji  čini  da  se  čovek ne  okreće  proti v  svoje  osnovne  životinjske  prirode,  tako blisko   identifikovane   sa   funkcijama    donjeg   dela   tela.

Međutim, ak o hoćemo da  razumem o  problem e  koji mogu nastati iz uspravno g položaja kad a je čovek pod stresom,  moram o  pogledati  njegovu  mehaniku .  U  toj vezi ponizno dup e igra važn u ulogu. Složio  bih  se  sa Roberto m Andreje m (Andrey) da je anatomsk a promena koja  je  stabilizovala  usprava n  položaj  bila  razvoj  gu- zova. Te dv e velike  mas e  mišića,  radeći  zajedno  sa nagibo m karlice pozadi,  obezbeđuju  strukturaln i  podu­ pirač  uspravno m  položaju  tela.

Razlog za moje slaganje sa Andreje m je  opažanje  da kad a su guzovi zgrčeni a  karlica  nagnut a  unapred ,  telo ide u stanje delimičnog kolapsa. To se vidi kod mazo­ hističke karaktern e struktur e koja je ranije opisana. Zanimljivo  je  da  kod  mazohističkog  položaja  telo  po­ prim a   majmunoliki   izgled,   delimično   zbog   kolapsa  tela a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Mazo­ histička struktur a je uzrokovan a neprestani m stresom •?§ pritiskom odozgo i odozdo — čemu  det e  ne  može  izbeći niti m u s e suprotstaviti. Jedin a detetova alternativ a j e potčinjavanje. Da bi izdržalo stalni stres, muskulatur a postaje  previše  razvijena,  što  je  jedn a  od  fizičkih  ozna­ k a  t e  strukture .

Mazohizam  je  treći  način  na  koji  ljudi   izlaze  nakraj sa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, bežeći iz stresne  situacije,   ili   da   ostan u   uspravn o   pod  pritiskom i  bor e  se  sa  stresno m  situacijom,  mazohisti  se  potčinjavaju i  savijaju.  Taka v  sklop  ličnosti  se  razvija  kad a čovek  ne  može  ni   da   izbegne   snage  stresa  niti   da   im se  suprotstavi.

Na nesreću, taj  složaj  crta  se  uspostavlja  jedno m  u ranom detinjstvu, kad a det e pokušava da se bori sa pri ­ tiscima roditelja i školskih autoriteta . To određuje  po ­ našanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod  mazohističke struktur e vidimo potčinjavanje i preteran o razvijenu muskulaturu,  kak o  bi  mogla  tolerisati  stres.   Međutim , ako je dete ran o izloženo  pritisku,  toko m  prv e  godine života potčinjavanje je nemoguće, jer beb a ne može da razvije neophodn u  muskulatur u  da  bi  razvila  izdržlji­ vost.  Fizičko  povlačenje  iz  situacije  je  takođ e  nemoguće. I  naravno ,  suprotstavljanje  stresu  ne  dolazi  u   obzir   u tom uzrastu. Psihološko povlačenje  postaje  modus  Vi­ vendi. Beba ili det e se udaljav a  iz  te  situacije  ili  iz realnosti.  Stvar a  svet  mašte ,  sanja  o  letenju  —  negira stres gravitacije — ili beži u  autizam .  Taj  sklop  pona ­ šanja  će  se  javljati  kasnije  u  životu  ka d   god   osoba bude suočena sa streso m koji je preplavljuje.  Kad a  se pritisak  pojavi  kasnije  u  detinjstvu,  kao   što   je   slučaj kod rigidnog karaktera , dete će uspravn o dočekati stres. Međutim, ako se pritisa k nastavi, uspravn o stajanje  po ­ staje karakterološk i sta v koji vodi rigidnosti tela i uma . Osoba sa rigidnom strukturo m uspravn o dočekuje sve stresove,  čak  i  kad a  to   nije   neophodno   i   kad a   može biti štetno. A  pošto  je  postala  toliko  strukturirana ,  on a će  čak  tražiti  stresove  da  bi  pokazala  kak o  ih   dobro može  izdržati.

Sada treb a čitaocu da bud e  jasn o  da  su  ti  složaji reakcija na stres strukturiran i u telu i da su deo karak ­ ternog  stava  čoveka.  U   stvari,   tad a   čovek   reaguje   ka o da  je  izložen  stresu  čak  i  kad a  nem a  spoljašnjeg  raz ­ loga.  U  tom  slučaju  govorimo  o  stresu  nametnuto m sebi.  Ego  (ili  kak o  Froj d  kaže  superego)  inkorporir a stres  kao  neophoda n   uslov  življenja.

Uzmimo slučaj osobe čija su ramen a podignut a i čet­ vrtasta  ka o  izraz  osećanja   da   nosi   tere t  na  ramenima . Ta osoba možda i nije  svesna tog osećanja ili svog te ­ lesnog stava, ali to je ono što telo te osobe kaže. Ako Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim ramenima jedna k napetosti potrebno j  da  se   podigne pedeset  kilograma  na  ramena ,  logično   bi   bilo   zaklju­ čiti da je osoba uprav o pod tolikim  pritiskom.  Ona  rea ­ guje  na  telesnom  nivou  ka o  da  je  tolika  težina  pritisk a

nadole.  Za   nju   bi   bilo  bolje  da  zaista   nosi  taka v  teret je r   bi   se   pr e   ili   kasnij e   toga   oslobodila.   Onak o  kako je,  on a   je   pod   stalni m   tereto m   a   da   toga   nije   svesna pa  stoga  nije  u  stanj u  da  ga  spusti.

Svak a  hroničn a  mišićna  tenzija  vrši  stala n  pritisak  na telo.  To  je  zastrašujuć a  misao.  Stala n  stres,  ka o  što  je Han s   Selej   (Selye)  istakao 4 9 ,  im a   šteta n  efekat  na  telo Nije  važn o  o  kojoj  vrst i  stresa  se  radi ;  telo  reaguje  na sve  to  opšti m  adaptacioni m  sindromom.  Taj  sindrom  s sastoji   od   tr i   stupnja .   Stupan j    1   je   nazva n   alarmna reakcija.   Telo   reaguj e  n a  akutn i  stre s  lučeći  adrenalni medularn i   hormo n   koji   mobilise  telesnu   energiju  da  b se   suočila   sa   stresom .   Kad a   je   stres   fizički   napad  n telo,   alarmn a   reakcij a   poprim a   form u   burno g   procesa Ako   je   ta   reakcij a   uspešna   u   prevazilaženju   povreda i   u  otklanjanj u   stresa ,  telo  se  smiruj e  i  vraća  na  svoj normaln o   stanj e   ravnoteže .   Međutim ,   ak o   b i   s e   stre nastavio,   počela  bi   faza  2.  U  toj   fazi  telo  pokušava  da se   prilagodi   stresu .   To   uključuje   adrenalno-sterokoste- roidn e   hormon e   koji   s u  anti-zapaljivi   p o   svojoj   akciji Ali,   proces   prilagođavanj a   takođ e   troši   energiju,   koj onda   mor a   da   se   uzm e   iz  telesnih   rezervi.   Faza   2  j ka o   hladn i   rat ,   u   kom e  telo,   pošto  ne  može  da   ukloni uzročnika   stresa,   pokušav a   da   ga   zadrži.   Faza   2  mož da   traj e   dugo ,   ali   telo  na   kraju   slabi.   Faza   3  se  zov stupan j   iscrpljenosti.   Telo   nem a   više  energije   da  zadr žava  stre s  i  počinje  da  se  lomi.

Ovaj   kratk i   prika z  Selejevog  pojma  reakcija  na  stre j e  sam o   de o  njegovo g  značajnog  doprinosa  razumevanju tela.  Međutim ,  veliki  obim  naš e  tem e  onemogućava  nam da   posvetimo   Selejevom   rad u   onoliko   prostora   koliko zaslužuje.   S   drug e   strane ,   njegov   doprinos  se   ne  mož zanemarit i   kad a   se   razgovar a   o   stresu.   Za   nas   je  po sebno  važn a   treć a   faza   —  stupan j   iscrpljenosti.  Ako  s

t o preved e ka o  umo r  ili  hroničn a  malaksalost,  dolazim do možda najuniverzalnij e tegobe  naše  kulture .  To  tu mači m ka o zna k da su mnogi ljudi na  ivici  iscrpljenost zbog stalni h stresov a kojima su izloženi od stran e hro ničnih   mišićnih   tenzija.

Postojanj e   ti h   telesnih   stresova   ograničava   energiju koja  bi,  da  nije  toga ,  mogla  da  se  suočava sa  stresovima svakodnevno g   života.   Kad a   se   mišićne   napetosti   jedn osobe  smanj e  u  tok u   bioenergetske  terapij e  osoba  otkria  da  se  može  mnogo  uspešnije  boriti   sa   stresovima, ajna  uspešne   borb e  sa  stresovima  je  jedin o  u  dovolj- oj   količini   energije  koja  se  suočava  sa  stresom,  ali  to e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno apetosti.

Kao  rezime,  opisaću  situaciju  karakterističn u  za  mno - e  ljude:  oni   rade  pod  velikim  stresom,  a  ipak  osećaju a  bi,  ukoliko  popuste,  tim e  priznali  svoje  slabosti,  po - z,  nedostatak  ka o  ljudskih  bića.  U  tom  velikom  škrip - u,  oni  još  čvršće  isturaj u  svoju  vilicu,  učvršćuju  svoje oge,   drže  kolena  ukočena  i  bore  se  neverovatno m  vo- om  sa  onim  što   iskrsava.   Ka o  što   moj   pacijent  Džim eče:   „Ne  možeš  odustati" .  U  svako m  pogledu,  ta  volja a  se   nosi   sa   problemim a   je   divan   kvalitet,   ali   može

ati  razorn o  dejstvo  na  telo.

Bol   u   slabinama

Akutni bol u slabinam a koji koči čoveka, vezujući ga ponekad izvesno vrem e za krevet , često je direktn i i neposredni  rezulta t  stresa.  Covek  podiže  tešk e  predmet e i iznenada oseti ošta r  bol  u  lumbosakralno m  delu  i otkrije d a n e može d a s e uspravi .  Kažem o  d a  s u  m u  s e leđa ukočila. Jeda n  ili  više  mišića,  obično  na  jednoj strani,  stvarn o  bivaju  zgrčeni,  zbog  čega  svaki  pokre t leđa pričinjava nesnošljiv bol.  Neka d  se,  ka o  posledica grča,  javlja  kila  na  međupršljeno m  disku,   koja   onda vrši  pritisak  na  jeda n  od   nervni h   korena,   uzrokujući bol koji se širi du ž jedn e noge. Kila diska nije česta — pritisak  na  ner v  može  nastat i  od  samog  zgrčenog  mišića.

Mada  sa m  psihijatar ,  radi o  sa m  sa  mnog o  ljudi   koji su patili od tog bola. Neki  pacijenti  u  bioenergetskoj terapiji imali su tendenciju ka tegobam a  u  donjem  delu leđa  kod  kojih  se   pojavila   ukočenost.   Drug i   su   došli na  konsultacije,  je r  su  znali  da  se  bioenergetska  tera ­ pija bavi mišićnim tenzijama. Dozvolite da na  početk u kažem da ne zna m br z i lak meto d za  lečenje.  Ak o  je osoba nepokretn a zbog bola, onda je ležanje u krevet u neophodno dok bol ne umine. Ležanje služi da  se  ukloni stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se  opu­ štaju. Napravi o sam progra m bioenergetskih vežbi koje omogućavaju   još   bolje  relaksiranje   tih   mišića  i  spreča- v aj u   ponovno  javljanje   grča.

Da bi se  takv e  vežbe  razumele,  treb a  zna,ti  zašto  se grč  javlja.  Kaka v  položaj   tela   ili    sklop   uzdržavanja čini čoveka podložnim ti m problemim a sa leđima? Po­ grešno je uverenj e da su ljudi koji drže telo uspravno podložni  tegobam a  sa  leđima.  Ova  vrst a  problem a  je česta u našoj  kulturi ,  isto  koliko  i  kratkovidos t  ili problemi  srca.  Treb a  li   reći  da  su  ljudi   podložni  srča­ ni m  problemim a  zato  što  imaj u  srce,  ili  da   su   pod­ ložni kratkovidost i zato što imaj u  oči?  U  neki m  kultu­ ram a  se  čak  i  ne  zna  za  bolove   u   leđima,   problemi srca  su   retki,   a   kratkovidos t   ne   postoji.   Razlika   nije u   ljudima.    Oni    takođ e    hodaju    uspravno ,    imaj u   srce i oči. Ali, oni nisu izloženi ovoj vrsti  i  intenzitetu  stre­ sova   kojima   je   izložen   čovek   u   našoj   kulturi .

Da li je tačn o da je  stre s  odgovoran  za  bolove  u leđima?  Do  sada  sa m  utvrdi o  tu  vezu   samo   kod   ljudi koji  su  dizali  tešk e   predmete .   Ali,   kod   mnogih   ljudi taj gr č se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima. Covek  se  savije  da  bi  podigao  neki   ma h   predme t   i leđa mu se ukoče. To se ne dešava retko . Zna m  jedan slučaj gde se  grč  pojavio  dok  je  osoba  spavala.  Okre­ nula  se  i  taj  trenuta k  je  bio  dovoljan  da   dovede   do grča.  Očigledno,  stre s  nije  uve k  u  akciji   koja   izaziva grč.   Pa   ipak,   stre s   je  prisuta n   u   svako m   slučaju.

Jeda n  mladić,  čija  su  se  leđa   iznenada   zgrčila,   spre­ ma o  se  da  se   preseli   sa   svojom   devojkom.   Dva   dana je žurn o pakova o  stvari  i  skoro  je  bio  gotov  kad a  se sagao da pogidne  knjigu  i  —  našao  se  u  bolnici.  Kada sa m  ga  video,  ispostavilo  se   da   je   bio   u   dilemi   da  li da  se  seli.  Odnos  sa  devojkom  je  bio  intenzivan,   ali retko bez  svađa,  ljubomor e  i  neizvesnosti.  Osećao  je tešku nesigurnost u  vezi  selidbe  i  osećao  je  da  je  pri­ siljen  da  se  preseli  da  bi  sačuvao  njihov   odnos.   Pri­ roda  je  intervenisala  i  on   se   nikad a   nije   preselio. Osećao  je  da  ne  može  nazad ,  pa   su   ga   umest o   toga leđa  zadržavala.  Veruje m  da  je  to  bilo  tak o  prosto. Stres  je  postao  nepodnošljiv  i  on  se  slomio  pod   tere­ tom.

Drug i  slučaj  se  tiče  jedn e  glumice  koja  je   učestvo­ vala u predstav i koju je htela  da  napust i  na  neko  vre­ me. Nije  se  naročito  dobro  slagala  sa  rediteljem  i  s a nekim  članovima  trupe .   Se m   toga,   bila   je   premorena od dodatni h vežbi i rad a do  kasno  u  noć.  Htela  je  da prekin e  sa  tim,  ali  nije  mogla.   Tad a  je   napravil a  ono što   se   može   nazvat i   „pogrešan   potez"   i   ispala   je   >z

koloseka. Sa predstav e je otišla pravo u  bolnicu.  Njeno telo  se  prosto  na  njoj  slomilo.   U   njenom   slučaju   je stres   takođ e   bio   nepodnošljiv.

Osoba  kojoj  su   se   leđa   ukočila   dok  je   spavala   bila je u to vrem e pod  priličnim  pritiskom.  Tokom  pret ­ hodnog  dan a  su  leđa  počela  da  je  bole.  Ona  je  užur ­ bano radila  kućn e  poslove,  ali  je  primetila  da  hramlje , da ne stoji  uspravno .  Ranije  je  imala  napad ,  zbog  koga je morala ležati nedelju dan a u krevet u i znala je pred ­ znake.  Ipak,  mislila  je :  „Spala  sa m  s  nogu.  Čim  zar vršim posao, ići ću  kući  da  se  odmorim,  da  da m  oduš - ka  nogama" .  Završila   je   posao,   otišla   kući,   odmaral a se  neko  vreme ,  ah  to  očigledno  nije   bilo   dovoljno. Kada  j u  j e  gr č  uhvatio ,  dala  j e   oduška   nogam a   nede ­ lju  dana .

Zašto  su  baš  leđa  ta  koja   izdaju   čoveka?   Zašto   je baš  taj  deo  posebno   osetljiv   na   stres?   Odgovor   je   da je u donjem delu leđa mesto  gde  se  sreću  dve  suprotn e sile koje stvaraju  stres.  Jedn a  je  gravitacija  —  zajedno sa  svim  pritiscima  koji  deluju  na  čoveka  odozgo,  zah- tevi autoriteta , obaveza, krivice, fizičkog i  psihološkog tereta. Drug a  sila  ide  prem a  gor e  kro z  noge,  održa ­ vajući čoveka u uspravno m položaju i u suočavanju sa zahtevima i teretim a koji  se  svaljuju  na  njega.  Te  dve sile   se   sreću   u   lumbosakralno m   delu.

Ovaj pojam postaje jasa n kad a proučavam o stres gravitacije. On može savladati osobu ukolik o  je  pri ­ nuđena  da  stoji   dugo   u   uspravno m   položaju.   Pitanj e je onda : „Koliko dugo mog u noge držati  čoveka  us ­ pravno? "   Pr e   ili   kasnije   se   mog u    slomiti,   ali   kad a se noge slome leđa su pošteđena. Opasnost za  leđa  se javlja kad a noge neć e da  se  predaju .  Tad a  se  leđa predaju.

Moram pomenut i da ima  situacija  kad a  čovek  može ostati   nepokreta n    neverovatn o    du g   vremensk i    period

|~ jedan dan ,  dva  dana,  ili  duže.  Čudno,  u  toj   situaciji ni  noge  ni  leđa  ne   izdaju.   Takv o   stanje   je   katatonija, što je shizofreni modalitet. Razmišljajući o katatoniji, shvatamo  da  je  izdao  čovek  —   da   je  on   otišao.   Ra ­ nije   sa m   pomenu o   da   je   disocijacija   jeda n   od   načina n a  koji  ljudi  izlaze  nakra j  sa  stresom  koji   ih  preplav ­ ljuje. Katatoniča r je podvojeno biće. Du h ili  um  i  telo ftisu više jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Ka ­ tatoničar  stoji  u  pozi  kipa.

Naše  noge  su  prirodn o  strukturiran e  da  bud u  izlo­ žene stresu, ne da se  bor e  sa  njim,  već  da  na  njega reaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija  kolena daje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmu apsorber šoka. Ak o  je  pritisa k  odozgo  veliki,  kolena  će se   saviti;   kad a   je   pritisak   nepodnošljiv,   presaviće   se i  čovek  će  pasti.

U slučajevima anksioznosti padanj a kolena gub e svoju funkciju. Covek stoji sa  ukočenim  kolenima  da  bi  pod­ upr o sebe zbog pritisk a i steže mišiće nogu da bi one funkcionisale ka o čvrsta potpora. Uplašen je od fleksi­ bilnosti,  je r   to   implicira   mogućnost   da   se   prepusti.

Ako su noge mek e i  savitljive,  pritisak  odozgo  se prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Ali, kad a  čovek ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom, ukočenost se širi prem a gore i obuhvat a sakru m  i  kar- licu. Sa v  pritisak  se  lokalizuje  u  lumbosakralno m  delu koji    postaje    osetljiv   na    povrede .

Koristiću tri uprošćena  crteža ljudskog tela da to ilustrujem :

Levi crtež  pokazuje  relativn o  normala n  položaj.  Ko­ lena su savijena i karlica  je  slobodna  —  to  jest,  nije ukočena u  fiksirano m  položaju.  Taj  telesni  položaj  do­ pušt a da, se pritisa k prenes e na kolena, koj a reaguju kao apsorber  šoka.  Ak o  je  pritisak  prevelik,  kolena  će  iz­ dati.  Međutim,  to   se   retk o   dešava.   Pošto   se   osoba  u to m položaju ne plaši da će pasti, ne plaši se ni da ga napusti . Kad a  pritisa k  postan e  nepodnošljiv,  osoba  beži iz situacije. Takv a osoba bi pr e dozvolila  da  se  rasturi neki odnos u koji je uključena, nego da se  njeno  telo rasturi .

Crtež u sredini prikazuj e položaj osobe koja stoji ukočenih kolena. U  to m  slučaju  donji  deo  tela,  uklju­ čujući karlicu, funkcioniše  ka o  čvrsta  osnova.  Takav položaj govori da je osoba  vrlo  nesigurna,  da  joj  Je potrebn a  čvrsta  osnova  za  potporu .  Efekat  tog   polo- žaja  je  da  se  sav  pritisa k  usmerav a  na   lumbosakralw deo, prisiljavajući mišiće u to m području  da  postanu krajnje napeti.  Pošto  je  osoba  pod  stalni m  pritiskorn, svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti  do kolapsa u tom e delu leđa. Drug a posledica tog stanja kontrakcije lumbosakralni h mišića je da uzrokuje ne­ podesno trenje i napetos t ligamenat a i kostiju kičmenih spojeva,   tak o   da   uzrokuje   artritis.

.  Crtež  desno  prikazuj e  drugačiji   položaj.   Gornji   deo je  povijen,  ka o  da  je  stalno  potrebn o  da  nosi  veliki teret. Kolena su savijena, ali položaj  je dovede n u  ravno ­ tež u karlicoim koja je  povučena  unapred .  U  torn  položaju su čitava  leđa  pod  pritiskom,  što  štedi  lumbosakraln i deo.  To  je  tipičan  položaj  mazohističkog  karaktera ,  ko -

^  se  radije   potčinjava   pritisku   nego   da   mu  se  suprot -

slavi.  Zaštita  koju  taj  položaj  omogućava  donjem   delu leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. Zaštita će popustiti ukoliko osoba uloži veliki napo r da ostane uspravn o i da  uzvrati  udarce .  Kad a  se  to  desi,  kao  što se   dešava   u   tok u   terapij e   javlja   se    bol    u    donjem delu  leđa.  Uvek   upozorava m   takv e  pacijente  da  im  se to može desiti. Međutim, proble m nikad a  ne  postaje akutan , jer je  pacijent  već  uključen  u  bioenergetske vežbe odabran e u cilju oslobađanja karlice i smanjenja napetosti   u   lumbosakralno m   delu.

Značajno je da   se  adrenaln e  žlezde  koje  luče  hormo­ ne  za  mobilizaciju  telesne   energije   u   susret u   sa  stres­ no m situacijom  nalaze  u  lumbalno m  delu,  povr h  bub­ rega, blizu zadnje stran e tela. One su, prem a tome,  u položaju  da  mogu  da  procene  stepen   stresa   kom e   je telo izloženo. Ali, kak o  one  to  rade ,  pitanje  je  na  koje ne  mogu  odgovoriti.  Međutim,  ne  veruje m  da  se  td: može   smatrat i    čistom   slučajnošću.

Za men e je značajno da to pokazuje da je telo orga- nizovano na  bioenergetskim  principima.  To  se  potvr­ đuje  položajem   drug e   važne   endokrin e   žlezde,  tiroidne.

Tiroidna žlezda reguliše metabolizam  organizma,  pro­ ces kojim  se  hran a  oksidiše  da  bi  proizvela  energiju. Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju energije. Ona to i radi, stvarajući hormo n tiroksin, koji cirkuliše proticanjem krvi, stimulišući oksidaciju  meta- bolita  u  telesnim  ćelijama.  Premal a  količina   tiroksina čini da se osećamo trom o zbog  nedostatk a  energije; previše tiroksina vodi nervno j hiperaktivnosti .  Sami hormon i ne produkuj u energiju. Energija je direktno određena  iznosom  i  vrsto m  hran e  koju  jedemo,   izno­ som vazduh a koji udišemo i iznosom telesnih potreb a za energijom.  Taj  hormo n   usklađuj e   proizvodnju   energije sa  potrebam a  organizma .

Tiroidna žlezda okružuje trahej u sa tr i strane , odmah ispod  tiroidne  hrskavice.  Smešten a  je  u  suženju   vrata, kao  što  su  adrenaln e  žlezde  smeštene  u  suženju  struka. I ka o što su adrenaln e žlezde postavljene  da  bud u  oset- ljive na  stres,  tak o  je  i  tiroidna  žlezda  postavljena  da bud e osetljiva na disanje. Embriološki se  razvila  kao izrastaj guše, ka o  što  s u  i  pluća.  T o  sugeriše  d a  j e lučenje  tiroksina  direktn o  povezano  sa   iznosom   vaz­ duh a koji se udiše.  Medicini  je  odavn o  pozna t  taj  fe­ nome n   i   koristi   se   za   merenj e   bazalnog   metabolizma-

Merenje disanja u jedinici vremena , dok je u stanju odmaranja, predstavlj a indikaciju lučenja tiroksina. Me­ đutim, položaj te žlezde nije dovođen u vezu  sa  ti m odnosom. Veruje m  da  to  nije  slučajno,  već  da  zbog svoga položaja  i  embrioloških  začetaka  žlezda  uzima udela  ili  odgovara  na  blago  širenje  ili   grčenje   traheje , koje se javlja sa disanjem i tak o je u mogućnosti  da koordinira metaboličke aktivnost i  sa  unošenje m  kiseo­ nika.

Vratim o se ponovo na stres , lumbosakraln i deo  i adrenalne žlezde. Poznato je u javnosti  da  je  Džon  F. Kenedi  patio  od  jaki h  bolova  u  donjem  delu  leđa.   Se - timo  se  da  je  držao   ramen a   vrlo   visoko   i   četvrtasto, što sugeriše  da je  bio pod tereto m velike odgovornosti. Međutim, taj  telesni  položaj  se  razvio  mnogo  pr e  nego što  je  Kenedi  ušao  u   javn i   život.   Početk e   treb a  tra ­ žiti  u  doživljajima  iz  njegovog  detinjstva.   Kad a   je   taj stav već postao strukturira n  u  telu,  to  ga  je  predodre ­ dilo   da   preuzm e  takv e  odgovornosti,  ma   po  koju  cenu, i  on  je  zaista  bio   ta   vrst a   čoveka.   Kened i   je  takođ e bio žrtva Edisonove bolesti, što je  skoro  potpun o  gub ­ ljenje  adrenalni h  funkcija   zbog   iscrpljenosti   žlezda.   To bi  se,  po  mom e  mišljenju,  moglo   desiti  kad a  je  čovek pod stalnim stresom, što bi dovelo prv o do  hiperaktiv ­ nosti  te žlezde,  a  zati m  do iscrpljenosti.

Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim uticajem  stresa.  Pošto  živimo  u   vremen u   koje   je   kraj ­ nje stresno, moram o da naučimo kak o  da  čuvam o  svoja tela i umov e  od  štetni h  efekata  stresa.  Da  bi  se  sma ­ njila   osetljivost   osobe   na   stres,   moraj u   biti   prorađen e i oslobođene  fizičke  i  psihičke  odbran e  od  „prepušta ­ nja".   To   nije   lak   cilj   u   kultur i   koja   naglašav a   uspeh i postignuće, stizanje do  vrh a  i  sposobnost  da  se  isko­ risti šta se može. Naš ego nije dovoljno ja k da prihvat i neuspehe, tak o da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu uspravna  u  situacijama   štetni m   po   zdravlje.   Na   kraj u je naš  uspeh privreme n i prazan ,  jer  na m  se  tela  lome Pod stalnim stresom. Ali,  stra h  od  neuspeh a  je  tako snažan  da  se  ego   suprotstavlj a   predaji   tela  sve  dok  se ne pojave krajnji znaci propadanja . Na dublje m nivou, neuspeh se identifikuje  sa  ti m  predavanjem .  Ego  od­ brane  se  u  tok u  terapije  moraj u   brižljivo   analizirati kod  svakog  slučaja.

Sem toga, treb a uporn o raditi na fizičkim  i  struktu ­ ralnim   elementim a   tela   koji   sprečavaju   prepuštanje .   U bioenergetskoj terapiji koristimo dv e grup e  vežbi  da bismo pomogli čoveku da sa ti m uspostavi kontak t i da smanji mišićnu napetos t koja sprečav a oslobađanje uz­ buđenj a  ili  stresa.   Prv a  grup a   uključuje  sve  vežbe  čiji je cilj da uzemlje čoveka  kro z  njegove  noge  i  da  pre- vaziđe  anksioznost   padanj a   ili   anksioznost   neuspeha. Nek e  od  tih  vežbi   sa m   opisao   ranij e   i   ponovo   ću  se na  njih  vratiti .  Drug e   imaju   specifičan   cilj   da   oslobo­ de  karlicu  i   otvor e   seksualn a   osećanja.   Nek e   od   njih će biti opisane u sledećem poglavlju kad a bude m obra­ đivao  seksualno  rasterećiva n  je.  Iz  onoga  što  sam   do sada reka o trebal o bi da bud e  jasn o  da  ukoliko  je  kar­ lica  nepokretna ,  ili  se  drži  čvrsto  u  fiksiranom   polo­ žaju,  da  će  to  sprečiti  svaki  pritisak  odozgo  koji  ide prem a  dole  i   u   noge,   gd e   može  da   se   oslobodi.   Onda će stres biti usmere n na  lumbosakraln i  deo  sa  posle- dicama  koje  smo   videli.

Savitljivo  koleno  je  osnova  za   bilo   kaka v   efikasan rad sa donjim delom tela. Kad a su kolena ukočena ona sprečavaju proticanje  bilo  kakvo g  uzbuđenja  ili  ose­ ćanja kroz noge i  stopala. Jeda n od prvi h naloga u bioenergetskoj terapiji je,  prem a  tome,  „drži  stalno  no­ ge blago savijene". Im a sam o nekoliko  drugi h  takvih naloga  ka o  što  su  —  spusti  ramena ,  ne   uvlači   ili  ne stezi stomačn e mišiće. Ti prosti nalozi mog u mnogo da učine  na  poboljšanju   disanja   i   na   povećanju   protica­ nj a osećanja i mogu se preporučiti svim ljudim a zain- teresovani m da imaju živahnije telo koje reaguje na na- dražaje. Oni se moraj u suprotstavit i kulturalni m zahte- vima : „Ramen a nazad, istur i grudn i koš,  uvuci  stomak". Cilj tog  zahtev a  je  očigledno  da  pomogn e  čoveku  da  sto­ ji uspravno , ali, u stvari, to ga prisiljava da  stoji  ukru- ćeno.

Poznato je da  je  pr i  dizanju  teret a  važno  da  se  ko­ lena  drže  savijena.  Propus t  da  se  to  urad i  može   do­ vesti do grča u donjem delu leđa. Čuo sam sportskog komentator a jedn e ragbi-utakmic e kak o savetuje, na­ glašavajući, da trčanj e unaza d sa kolenima koja nisu savijena  dovodi  do   toga   da   igrač   gubi   snagu   i   da  je to uzrok teških povreda. Pa zašto  to  ne  bi  važilo  za svakoga, sve vrem e dok stoji, pošto je  to  stresni  polo­ žaj?

Pacijenti koji ne stoje normaln o  na  taj  način  saop- štavaju  da  se  u  prv o  vrem e  osećaju  neprirodn o  i  čak mogu   imat i   osećanje   nesigurnosti.   Međutim,    ukočena

 

kolena  samo  stvaraj u  iluziju  sigurnosti,   i   ta   iluzija nestaje  zauzimanjem  položaja   savijenih   kolena.   Da   bi se razvila  navik a  stajanja  sa  savijenim  kolenima,  u početku je potrebn a svesna  pažnja.  To  se  može  vežbati dok se čovek brije, per e sudove ili čeka na uglu da se promeni  semafor.  Posle   nekog   vremen a   čovek   se   ose­ ća relaksirano u tom novo m položaju i tad a mu izgleda neprirodno i trapav o  da  stoji  sa  ukočenim  kolenima. Covek  takođ e  postaje  svesta n  svojih  nogu  i   načina   na koji  stoji.  Može  se  osećati  umornije,  ali   umest o  da  se bori   protiv   toga,   on   se   predaje   i   odmar a   se.

Sledeći  kora k  je  da  se  dovedu  vibracije  u  noge.  Cilj toga  je  da  se  smanji  njihova  ukočenost.  Vibracije  su način koji je prirod a odabral a da se  mišićna  tenzija oslobodi. Kad a se čovek pusti, telo će mu vibrirat i kao opruga  oslobođena  napetosti .  Noge  su   ka o   oprug e   i kada ih držimo napet e previše dugo  one  se  ukrut e  i stvrdnu,   gubeći   elastičnost.

Ima nekoliko načina da noge postan u vibrantne . Naj ­ češće korišćena vežba u bioenergetici jest e položaj  savi­ janja unapred , sa rukam a koje  dodiruju  podlogu  i  sa malčice  savijenim  kolenima.  Opisao  sa m  tu   vežbu   ra ­ nije u vezi sa uzemljavanjem.  Uvek  se  koristi  nako n ležanja   na   stolcu   za   disanje   i   nako n   vežbe  luka.