Stotinu knjiga

Zadatak je da se spase stotinu knjiga. Svejedno je da Ii iz opsednutog grada iii iz opsednutog sveta. Takvih stotinu knjiga s kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovecanstva.
Ovom prilikom nije rec o tome da neko saCini katalog lektire za putovanje iii da iz razbibrige ponese na ,,pusto ostrvo" sto svojih omiljenih pisaca, nego
0 tome da se priberu takva dela koja je vec odavno trebalo da budu pre­ vedena na sve jezike. Bar jedna od ovih stotinu knjiga trebalo bi uvek da se nalazi na noenom ormaricu, kako bi eovek, ako ne i vise, ono bar jednu jedinu rec proCitao pre spavanja i od istinskog sadrfaja ljudskog bica bar ndto po­ neo sa sobom, kao svetlost, u nocnu tamu.
Pod stotinu knjiga ne. treba podrazumevati sto svezaka. Ova situacija bi izazvala mnoge neobicnosti: kod Getea bi trebalo izostaviti Ekermana, iii pesme, kod Dostojevskog i Tolstoja sve sem jednog dela, kod dvotomnog Platona jedan tom. Stotinu knjiga znaci sto zivotnih dela, sto opusa, glavninu onoga sto Cini sto autorskih dela. Tama gde je rec samo o jednoj jedinoj knjizi, kao kod Rablea iii Dantea, nema pogadanja. Moderni autori su, pak, viSetomni; kod njih su naslovi knjiga predmet rasprave, broj knjiga je ot­ voreno pitanje.
Individualni ukus ce izmeniti deset knjiga u ovom katalogu, mozda dva­ deset, eventualno trideset. Odstupanja se mogu napadati i braniti. Za pedeset dela svi cemo se bezuslovno saglasiti; eventualno za sezdeset, u najpovolj­ nijem slucaju za osamdeset. SudeCi prema verovatnoCi za najvafaijih osam­ deset.
199 Briga o iivotu

Indija

4. Patandali: Joga-sutra
Joga je nacin sjedninjenja s drevnim duhom sveta. Ima mnogo vrsta joge:

1. Himne Rigvede
Himne Rigvede nisu obiene pesme, nego kultne pesme harmonije vasione. U drevna vremena svaki je narod znao za muziku, za zagonetni sklad po­ etskih razmera koji su posedovali magijsko dejstvo: stvarali su harmoniju u ljudskoj dusi, u zajednici, u drfavi, u kosmosu. Poremeceni red su uspos­ tavljale himne. Ako su se u Egiptu ili u Meksiku pevale pesme Suncu koje se rada ili zalazi, zelelo se da se i na zemni zivot primeni harmonican, pra­ vilan, zakonomeran poredak Sunca. Kaze se da SU cak i ribe isturile glave iz vode na Orfejevu pesmu: jer je pesma tvorila harmoniju izmedu ljudskog i zivotinjskog sveta. Ona ostvaruje kosmicko bratstvo medu ljudima, veciti red medu elementima, cist i lep zivot u ljudskoj dusi.

joga zdravlja (hatha), joga delatnosti (karma), joga samopofrtvovanja (bha­ tki). Svaka od njih je po jedna moguenost poistoveCivanja s Bofanstvom. Temelj i kruna svih joga je takozvana rada-joga (kraljevska joga) koju je napisao Patandali, veliki mudrac drevnog doba. Njegovo delo, onako kako nam ga je ostavio Patandali, neposveceni niti moie da razume, niti maze da koristi. Sutre SU veCinom kratke recenice poput odrednica ili samo reci. Pa­ tandalijevo delo je upotrebljivo samo uz odredene komentare. Nepregledan je broj komentara. A odgovor na pitanje koji je od njih najbolji jeste: moderni eovek neka koristi dva komentara, jedan drevni hinduski i jedan moderni evropski. Samo ce tako uspefoo moCi da savlada tezinu dela.
Od prevoda su najbolji engleski i nemacki J. Hauera.

Medu drevnim himnama pesme Rigvede su najlepse. 5. Mahabharata
Ovaj hinduski junacki ep o velikom plemenu Bharata, u kojem se preplicu

2. Upanisade
Ako se ne bi moglo spasiti stotini knjiga, nego samo tri, Upaniiade bi trebalo da SU medu njima. Upaniiade (Tajna ucenja) kafo da je iskustvena materijalna priroda druga stvarnost: prva stvarnost, prava i istinska stvarnost jeste nevidljivo i duhovno. Materijalna priroda je samo opsena (maja) vecite besmrtne duse (atman) i ona nema svoje nezavisno, samostalno bice. Ova presudno veliko znanje eovek sam po sebi nikada ne bi mogao da sazna, nikada ne bi mogao da uvidi da ono sto prividno okrufoje i odreduje njegov zivot, da to i nije stvarnost. Upaniiade je obznanio sam vrhovni bog duha, Brahman velikim mudracima drevnog doba na pocetku vremena. Upaniiade su zbirka ovih objavljenja.
Po svojoj lepoti i veliCini nijedno pisano ljudsko delo ne maze se uporediti s Upani1adama. Upravo je u pripremi prvi izbor na madarskom jeziku. U engleskom prevodu Maksa Milera mnogo je omaski; bolji su manji prevodi koji uglavnom poticu od prevodilaca Indusa. Nemacki prevod Dojsenov je
SIV.

3. Sankhja-karika
Cudna knjiga. Iz sklada smisla ostrog kao britva i gotovo drske maste i intuicije nastaje savrseno metafizicko tumacenje sveta. Sankhja je srodna judejskoj kabali, Pitagorinoj teoriji brojeva i .kineskoj mistienoj filozofiji Ji­ ding, sazdanoj na brojevima. Mofo se dokuciti po dobrim engleskim pre­ vodima.

tako carobne bajke, zanosni poetski delovi, grandiozne metafizicke misli, snovi, patnje, cuda, bogovi, demoni, ljudi, kao u duhu Stvoritelja u casu stva­ ranja. U Mahabharati ne nedostaje nijedna jedina boja, ton, oblik sveta. Ako svet nije nista drugo do projekcija veene duse (atman), onda Mahabharata nije nista drugo do rekapitulacija projektovanog sveta. Tu ce svako pronaCi nesto za sebe: dete u prieama, zaljubljeni u earobnim pesmama, filozof u Bhagavadgi.ti, u najlepfoj filozofskoj poemi sveta.
Postoje vise veoma dobrih prevoda Mahabharate, jer se ona ne moie lose prevesti. Bhagavadgi.tu je prevelo bar pet stotina prevodilaca i postoji vise hiljada komentara.

6. Manuov zakonik
Ko ne razume stvar, on ce protestovati sto je Manuov zakonik uvdten medu stotinu najboljih dela. A ko pak zna da jedva i postoji delo iz kojeg bi se mogao tako cisto i neposredno udahnuti dah drevnog doba, taj ce odobriti ovaj izbor. Manu nije napisao zakonik da on bude zbornik pravnih propisa ili zbirka arbitrafa, ta odbojno glupa i izvestaceno nezivotna dela. Zakonici bi zapravo trebalo da su remek-dela; Stendal je svako jutro, pre nego sto bi poceo da pise, citao Napoleonov kodeks, ,,to eudo preciznih definicija". I Manuovo delo je remek-delo, ali na drugi nacin. Knjiga je puna psihologije, sociologije, pedagogije, zivotne mudrosti, humora, vizija, mistike, metafizike i to na tako viskom nivou da onaj koji ce je istinski razumeti, procitace je u jednom dahu, kao Dostojevskog. Ali je najvafoije ova: ko cita Manua ponovo ce se naCi u praizvornom stanju eoveka. On ce opet osetiti da SU mu braca duhovi s onoga sveta, bogovi, zvezde, ribe, bilje, kristali.

Postoji vise dobrih engleskih, nemackih i francuskih prevoda zakonika, ali nijedan nije mnogo pristupacan.

7. Budini razgovori
Kaze se da je Buda bio najveCi od svih ljudi sveta. Njegovo pravo ime je bilo Sakjamuni, kraljev sin, ali se odrekao prestola, odsekao kosu, obukao rizu i propovedao samopregor. Zbog toga je dobio ime Buda, sto doslovno znaci: Savrseno budan. Buda je pofao od onoga od cega i drevna metafizika: ovaj vidljivi svet je opsena i jedina stvarnost je nevidljivi duh. Svaka patnja, svaka zabuna, svaka zabluda jeste uzrok ovoj privdenosti prema neposto­ jefoj opseni. Budini razgovori i njegova ucenja poseduju takvu car da ih ni onaj ko ih je samo jednom i uzgred citao, nikada ne zaboravlja i uvek zeli da im se vrati. Zbirka Budinih razgovora je primer kako se veliki sadrfaji uvek javljaju u obliku najotmenije lepote.
Neuporedivo najlepsi prevod razgovora je onaj nemacki Karla Eugena Nojmana, koji je na mnogo mesta ekvivalentan originalu.

8. Sankara: Komentari Vedante
Ovo je knjiga spokojstva i proniknuca. Sankara ju je napisao uz Upa­ niSade. Ako neko foli da provede duze vremena u drustvu eoveka pronicljive inteligencije tako da se prijatno oseca u atmosferi istinske stvarnosti, onda neka uzme ovo delo i neka se pozabavi njime nekoliko meseci. U celoj svet­ skoj knjifovnosti nema eoveka koji je toliko uzivao u pisanju kao Sankara. Pisci, pogotovu velika veCina evropskih, ako pisu iii su prinudeni da pifo, istinski pate. Tako i stari Tolstoj. Ali i ako ne pate, oni se samo pod prinudom prepustaju onom davolskom stanju, sto jeste pisanje. Covek ima stalno ose­ canje kako foli da se oslobodi i zaista bi znao i nesto bolje da uradi. Takvo iskustvo eovek maze izvuCi iz Sekspira, iz Dfojsa isto tako kao i iz Bodlera iii Sofokla. Ljudi, uopste uzev, ne vole da pisu, pisci ponajmanje. Zbog toga istinske velicine, kao Konfucije iii Buda iii Hermes Trismegistos iii Pitagora, iii Sokrat nisu pisali i veliki deo istinskih velicina kao Heraklit, iii Lao Ce, pisali SU veoma malo. Sankara beskrajno uziva u pisanju s opsednutoscu ves­ tice i to stanje ume cak i da omili eoveku.

Egipat
9. Pert em heru
Pert em heru znaci: Istupanje iz dana. Egipatska knjiga mrtvih. Zapravo zbirka molitvi, govora, himni koje dusa izgovara tokom vainih stanica na putu

za drugi svet. Ako neko ieli da upozna istinsku, nepatvorenu, savrsenu at­ mosferu drugog sveta, neka cita delo' ferr em hem. A tu ce onda saznati da je prava stvarnost -stvarnost dusi da tlt,sve, ama bas sve zavisi od sopstvene svetlosti, budnosti duse. .., - '\
Znamo tri velika prevoda: Lepsijusov, Navilov i Badfov. Upravo se pri­ prema izbor za madarsko izdanje.

10. Hermes Trismegistos
Pod imenom Hermesa Trismegistosa sacuvalo nam se nekoliko grckih od­ lomaka. Istinsko hermeticko zavcltanje je, pak, mnogo vise od toga. Najbit­ nija je zagonetka ,,Tabula smaragdina", koja se sastoji od deset recenica;
,,Poimandres", sve sama misterija; ali je jos zagonetniji sistem brojeva i zna­ kova, cije SU resenje mnogi pokufavali da dokuce, u poslednje vreme En­ kause i Abe Konstan.
Prema zavestenju Hermes Trismegistos je najvece znanje sveta dobio ne­ posredno od nebeskih sila. To znanje je bilo jedna vrsta magije i euvala ga je egipatska duhovna kasta (Tot). Pitagora je to znanje preneo u Evropu. Jos ne poznajemo su8tinu hermetickog znanja.
Najbolje se mofo koristiti prevod Dz. R. S. Mida.

Kina

11. Si-ding
Drevno doba foli da uziva u jednom jedinom delu u bajkama, istorijama, mitovima, filozofiji i moralu. Nauka se prilieno vajka jer ne mofo da iScita u ovom delu ono sto ono svojom ludom glavom smatra Cinjenicom. Hvala Bagu, Si-ding je imao malo osecanja prema cinjenicama, ali mnogo vise prema istini. Ovakvu zbirku ka' va je danas, navodno je sakupio ucitelj Kung (KonfuCije). To se i vidi u knjizi: je1nostavna je, ozbiljna i puna pijeteta. COvek bi gotovo rekao: nikakva knjiZe\ .UP"

12. Lao Ce
Kada bi sve knjige bile tako napisane kao Lao Ceov Tao te ding, ne bi bilo neophodno stotinu tomova, vec samo sto iii eak manje svezaka. Ukupno osamdeset i jedna pesma: 0 zbivanjima, 0 dusi, 0 zajednici, 0 sudbini, 0 zivotu, o istini, kvintesencija svih znanja, tako da ih mofo razumeti i malo dete, ali i veliki pesnik moie da ih izrazi tek u izuzetnom trenutku. Tao te ding je zacelo i konac znanja 0 svakom istinskom zivotu.

13. Kung Ce (Konfucije) 1 Milarepa
Milarepa je bio pesnik, svetac, mistik, asketa, ucitelj. Cetrdeset godina je

Ucitelj Kung sam nije pisao, tek je drevno doba sakupilo iprotumacilo
njegova velika dela. Razgovore u L!n-jiu zabelezili su njegovi ucenici. Za­ pravo bi uvek trebalo tako da bude. Covek ne treba da pise nista drugo, samo da pribelezi reci svoga Ucitelja: Platon Sokratove, Jen Hui ucitelja Kunga. I tako bi bilo sve potaman, da foveka ne savlada oholost i da zivot ume da ispuni u sluzbi svoga Ucitelja. ,
Misli Lin-jia su objavljenje istinske duse. U njima je vafoa istina, dubina. Takozvane mudrosti su drugostepene. Kod ucitelja Kunga ne divimo se ve­ likom znanju, nego njegovom istinskom srcu.

ziveo u Himalajima na koprivi, ali je stekao takvo znanje da bi se, kad bi prozborio, utifali i bogovi na nebesima i slufali sta on govori. Iz Milarepinog zivotopisa saznajemo da izazvati vetar koji pustosi, ubiti foveka u daljini, hodati po vazduhu - predstavlja majstoriju koja se relativno lako mofo na­ uciti. Ono sto je tesko, sasvim je nesto drugo: ziveti cistim i svetim zivotom. I cilj nije magija, nego Cist zivot. Zato je Milarepa moderan: njegova knjiga je pisana za otrefojenje foveka koji je zabasao u danafoju magiju.

18. Tibetanska knjiga mrtvih (Bardo Todol)

14. Cuang Ce Ovo je Tibetanska knjiga mrtvih. Ko je ne poznaje, ne zna znanje isprav­ nog umiranja. To je ona knjiga koja je jedinstvena medu svim ljudskim de­

Cuang Ce je od one osobene vrste ljudi kao Sokrat, apostol Pavle i Nice
- za njih se kaze da su paradoksalni. A paradoksalno je u njima sto ne trafo lafoe ljudske vrednosti, nego istinske vrednosti vecnog duhovnog sveta, i otkrivaju ljudske pmtivrecnosti. Ova vrsta ljudi je izuzetno ostrog uma i sjajni su majstori jezika. Niko nikada nije umeo tako da govori kao Sokrat, i nije znao tako da pise kao apostol Pavle, Nice i Cuang Ce.
Prevoditi Cuang Cea je tesko, jer je on sam lak.

lima, ona fizioloski, ljudskim nervima i misiCima i kostima ume da razjasni sta je smrt i sta je veliki tajanstveni preobrafaj duse kada se ona mofo pretvoriti u duh. Knjiga mrtvih kazuje svima da je dufa potpuno, bezgranicno, sud­ bonosno slobodna, i cini ono sto hoce, i s .njom se zbiva ono sto ona odluci. Ono sto izgleda kao spoljna prinuda nije rtita drugo do teret koji je dufa samoj sebi natovarila, i koji ce odbaciti kad joj bude odgovaralo.
Knjigu mrtvih je preveo na engleski tibetanski lama Kazi Dava Samdup.

15. Li Taj Po 19. Tibetanske misterije
Ovo je udzbenik magicne psihologije, neophodan prirucnik svakom umet­

Ovo je

poezija s mirisom caja. Ovo je poezija bresaka u cvetu. Ovo je

niku, pesniku, piscu, filozofu, ozbiljnom politicaru, svesteniku, koji bi trebalo

poezija mladih devojaka koje se kupaju u Cistom plavetnilu mora. Ovo je poezija majske pesme slavuja. Ovo je najpmlaznija poezija - poezija be­ smrtnosti.

Tibet

Citati svako jutm, pre nego sto se zapocne rad. Trezveno i hladno delo. Dos­ ledno, ne zna za ustupke, nema iluzija, jedina mu je strast oslobodenje od opsene sveta. Opis velikih tibetanskih vezbi za1 ociscenje duse, joga. Naj­ moenija medu njima: fod (chod). Po tibetanskom asketi fovek nema nista da gradi - jedini njegov zadatak jeste razgradivati i rusiti. Ove joga-vezbe sis­ tematski sve ruse do temelja, bez mdnje, nestrpljenja, pristrasnosti, srdzbe, samo zato da bi dufa ponovo zadobila svoju izvornu slobodu.
I ovu knjigu je preveo na engleski lama Kazi Dava Samdup.

16. Naropa Judeja
Veliki sveci Tibeta: Tilopa, Nampa, Marpa i Milarepa. Medu njima je
Nampa veliki mag, bice neutazivo fodno najveCih i najopasnijih tajni sveta,

bice koje bi da je bilo opako, pokvarilo celo fovecanstvo, kao Sotonail. Nje­ gov zivotopis kazuje kako osvojio velike carobne moCi ikako je, sto je uCio vi.Se earolije, sve dublje eambnjacko iopsenjujuce svojstvo sveta i da je ovaj svet san duse.

20. Enoh
Patrijarh Enoh, peti Adamov unuk, pripoveda istoriju o pobunjenom an­ delu Satanailu i njegovim drugovima. Postoje delovi cija je velicanstvenost
sasvim jedinstvena: narocito kada Gospod po Enohu falje poruku palim an­ delima. Ako eovek cita ovakvu knjigu, sklon je da kaze da je mnogo spasiti stotinu knjiga, dovoljno bi bilo i deset, onih u kojima se nalazi sustina eove­ kovih zbivanja. Enoh otkriva ono sto je u eovecanstvu najopakija opacina, ali kazuje i ono sto je najbolja dobrota. Knjiga misterija apsolutne suprotnosti.

21. Stari zavet
Stari zavet ne.treba iz pijeteta uzeti medu stotinu knjiga, ali cak ni zato sto je prirodna prethodnica i uslov hriscanstva. U Starom zavetu se nalaze, zajedno, svi temelji naseg celokupnog zemnog bica. Danas smo skloni da
- pretpostavimo da sudbina eovecanstva pociva na izmu. Ne - sudbina eo­ vecanstva pociva na imenima velikih svetaca. Veda je knjiga stvarnosti, Stari zavet je knjiga velikog Imena. Ako neko hoce da sazna sta je ono sto se nalazi u Starom zavetu, neka ga jednom procita tako kao da nikada jos nije cuo za njega, osloboden svake ogavne skolske i popovske lazi. Kolika Ii je steta sto nemamo savden i pouzdan prevod! Sve danafoje knjige pune su grefaka i (mozda) namernih falsifikata.

22. Zohar
.Ako neko procita Zoharovih deset stranica, mora reCi: nemoguce je da je o knjigu napisao jedan eovek. Verovatno je nekada bilo velikih mudraca koji SU saznavali pojedine tajne, bilo je cudno cistih duSa kojima bi ande}i dofapnuli nesto od najvisih znanja neba, i znanja mnogih mudraca, mnogih cistih dufa koje je neko prikupio. Tako je nastao Zahar. A mozda on nije ni bio jedan eovek, nego ceo skup znalaca. Ne nalaze se ovde stotine godina, niti hiljade godina -jer se ovo znanje ne maze meriti vremenom.

Persija

Arabija
24. Hiljadu i jedna noc
Sta bi bilo kada bi neko jednom napisao filozofiju Hiljadu i jedne noci? Jednom bi neko trebalo da to ucini, a sto se to do sada nije dogodilo, razlog je sto je u nama premnogo otrova, zavisti, osvete, sebienosti, znaci tame. Hiljadu i jedna noc je suprotnost svemu ovome: blagost, humor, ljupkost, cisto srce, nepristrasnost, znaci: radost. Jednom bi vec konaeno ozbiljno tre­ balo shvatiti radost. Na primer, na casovima sociologije na univerzitetu citati istoriju Haruna al Rasida.

Meksiko

25. Sahagun
lndijanski princ iz actdke kraljevske porodice koji je postao spanski ka­ luder napisao je ovu knjigu o indijanskim bogovima.

Peru

26. Peruanski mitovi
Nema neobienije knjige od ove i ako je neko razume, jedva da postoji. knjiga iz koje bi eovek pre saznao sebe samog. Ovaj ufasno eutljivi narod ovde ipak kazuje nekoliko jedva razumljivih reci. Treba razmisljati sta Ii znace.

23. Artak Viraz
Rastufon zbog ocajne propasti svog naroda, persijski pesnik Artak Viraz molio se Ahuri Mazdi, Gospodaru svetlosti. Gospod je poslao svog andela i pesnik je sopstvenim oCima mogao da vidi celo carstvo Drugog sveta. Delo Artaka Viraza umnogome liCi na Danteovu Bofanstvenu komediju, ali lici i na putovanja na drugi svet Eneje i Odiseja, i Platonovog Era. Medu njima je najlepfo delo Artaka Viraza.
Postoji nekoliko engleskih prevoda u stihu i prozi; upravo se priprema madarski prevod.

Afrika
27. Cmacke bajke
Vee je minulo vreme velikog prodor,a crnackog vajarstva i slikarstva: Ev­ ropa je shvatila da ona treba da ih upije. Jos nije stiglo vreme za prodor crnackih bajki u knjizevnost, ali ce stici, i mozda im se 'nece dogoditi ono sto se dogodilo crnackoj muzici, koja je p9stala dzez. Svakome na pocetku treba
preporuciti bajku Vestice. u njoj SU zajedno E. T. A Hofman, Dostojevski,
Dante, Rable, Dfojs, Homer, Svedenborg, Svift i Ruso.
Africke bajke sakupio je Leo Frobenijus.

Sever 32. Pindar
28. Kalevala Ima neeeg prirodnog u onome sto Pitagora veli - da je prva du:lnost u ljudskom zivotu slavljenje bogova, heroja, sila i seni umrlih. To je cinio Pin­

Ako bi neko upitao: sta je priroda? - mirno bi mu se moglo odgovoriti da je to ono o cemu govori Kalevala. Priroda nije realitet, nije nuzda, nije ne­ prijatelj, nije neki spoljni svet koji je nezavisan od eoveka. Priroda je ono o cemu govori Kalevala. Ne zivotinje, bilje, zemlja, kamen, atmosferske pojave, godifaja doba uzeti ukupno. Priroda je ono o cemu govori Kalevala. Priroda
nije idiliena, nije surova, nije sentimentalna, nije zla, nije saosecajna, nije

dar: njegov glas je glas proslavljanja. Ovo proslavljanje je oda. Na suprotnoj strani stoji moderan eovek, koji proslavlja sebe i pise autobiografiju. Jadni moderni eovek. Pindar i onaj Grk koji govori njegove pesme ucesnici SU bofanske i onostrane velicine, dok moderan eovek ostaje onako malen kakav je i bio.

stroga, nije zanosna. Priroda je ono o cemu govori Kalevala. 33. Heraklit
Sacuvalo nam se sto trideset recenica (polurecenica) i o ovih sto trideset

Grcka
29. Homer
Dve hiljade i petsto godina je proglafavan za oca evropske poezije i time zapravo pogrefao shvatan. Sada, kad su minula dva i po milenijuma, poci­ njemo da ga shvatamo u krupnim konturama. Zasto je tako tdko shvatiti njega koji je najlakSi? Homer se pravi kao da nema zadnjih misli. Njegova prirodna dopuna je Nice, koji nije nista drugo do Homer zadnjih misli, a Homer je Nice bez zadnjih misli. Za obojicu je velika vizija istinski eovek, izvorni eovek, eovek koji je svez, jos rosan ispao ispod ruku Stvoritelja. Ahil, Odisej i Nateovek.

30. Sapfo
Medu stotinu knjiga, medu devedeset i devet muskaraca jedina zena. Tek s nekoliko odlomaka: dve-tri verovatno cele pesme, ostalo samo stihovi, ili samo desetak reci - ali kakvih reci! Ispisane SU pre dve hiljade godina i jos su vrele. Razume se da se ona nalazi medu ovih stotinu, niko se zbog toga ne sablafojava. Kod nje bi se mogla izvditi proba velike poezije. Covek treba da nauci napamet njene stihove. Pa ipak, ako ih eovek procita, saznaje novo. I uvek - ma koliko da ih dobro zna - uvek foli da ih cita iznova.

fragmenata napisano je bar hiljadu tri stotine knjiga, i to ne bas sasvim glupih ljudi. Razumeti? Odgonetnuti? Protumaciti? Ne: pribliziti mu se. Razmisljati 0 onome sto je rekao i zaroniti u beskrajnost njegovih reci.

34. Platon
Knjigu ce istinski razumeti onaj ko zamisli sledece: sta bi bilo s Evropom i sta bi se dogodilo u Evropi da nije bilo Platona? Danas sigurno ne bi pos­ tojale drfave, ne bi bilo cistih, cestito obucenih ljudi koji razgovetnno govore, koji su moralni i prosveceni, ne bi postojali putevi, ne bi bilo zakona, dis­ cipline, samosavladivanja - ne bi bilo Evrope. Cak ne bi postojala tefoja ka sve cistijem i plemenitijem redu, zahtev za visim poretkom. Jedan Francuz je rekao: da je Napoleon zaista bio velik eovek, on bi pisao knjige. Obrnuto: i Platon je mogao biti osvajac sveta, ali je bio prevelik za to. Pisao je knjige, jer je to vise. Ovo je ta knjiga. I to je: Platon.

35. Eshil
Jedan od najdubljih temelja naseg zivota: od pradrevnih vremena nasle­ dena slika o visocanstvu. Bog, Nebo, More, Bice, Dufa. Eshil je pesnik viso­ canstva: susta velicina, susta ozbiljna sporost, susto nebo, more, bice, duSa - susti Bog.

31. Anakreont 36. Sofokle
I da je napisao samo pesmu o cvrcku, i onda bi ovu pesmicu trebalo iza­

brati u ovaj veliki katalog. Ali je napisao i druge, pesme s mirisom vina, lako podnapite pesme. Anakreont je pesnik koji bi mogao da se rodi u Meksiku, Indiji, Kini i u savremenoj Francuskoj i nigde nijednu jedinu rec ne bi trebalo da napise drugacije.

U celokupnoj svetskoj knjizevnosti Sofokle je najvise znao o eovekovoj
sudbini. ,,Najbolje je i ne roditi se i potom je sledece najbolje brzo umreti", Sofokle je video ono sto, i od onda, nazivamo tragedijom. On je to video i napisao tako da, ako zelimo stanemo oCi u oci s tragedijom eovekovog bica, moramo da citamo Edipa, Antigonu i Elektrn.
209 Briga o iivotu

37. Evripid
Evripid je bio Dostojevski Atine: s neizmernim znanjem psihologije, s necuvenim osecajem za sve sto je stosmisleno, problematieno, nerazresivo i sto se mora ziveti, jer je to fovek. U Atini ga sasvim sigurno, ako ga i nisu progonili, nisu ni voleli. Smatrali su ga destruktivnim. On to i jeste. Ovakav fovek je u stanju da svojim recima samelje cele drfave. Pouzdano mora stajati na svojim nogama onaj koga nece poremetiti. Evripid je lektira onih koji iznad svega hoce trajnu istinu.

38. Aristof an
Uneo je svetlost u posuknulu tinu, i tu svetlost od onda cuva svaki nje­ gov redak. Istina, lepota, smeh, potenje, iskrenost, vedrina - svetle vec dve hiljade i pet stotina godina. Raspolamo sasvim cudnom sreeom da u Evropi najbolji bude bas na8 prevod Aristofana.

fovek mofo da ostvari svoje elizijsko bice, ako bude ozbiljan, istinit, vedar, smiren. Znao je da ne treba da bude nasilnik, gramzivac, zavidljivac, da ne sme dopustiti da ga progutaju niske strasti. Ali, Horacije je verovao da to mofo da ostvari ne samo fovek pojedinac, nego ceo narod, cak i celo fo­ veeanstvo, cak je pokazao i put. Onaj ko njega cita, direktno ide, zajedno s njim, prema sreCi.

42. Vergilije
Isto kao i Horacije, i Vergilije je verovao u zlatno doba, verovao je da je za vreme Avgustove vladavine ostvareno ndto od ovog zlatnog doba. Sta je ono sto se ostvarilo? Mir. Lepo je bilo osvrnuti se na vremena borbi i od­ moriti se - odrfati Sabat: praznik, odahnuti i slaviti bogove. Eneja govori o borbenoj proslosti, ali tonom posvecenog mira, tonom Sabata. Zbog toga je tako spokojan, tako kristalan, praznican, dostojanstven, neporemecen, blag, zreo i meden.

39. Tukidid 43. Tacit

Da nismo znali Tukidida, sve bismo razumeli: Glimp, Elizij, filozofiju, skulpture, Akropolj, ali kod Grka nikada ne .bismo razumeli kolonizaciju, zasnivanje gradova, njihovu necuvenu spretnost u bitkama i navigaciji, trgo­ vacku pamet. Tukidid, zajedno sa Tacitom, ima jos jednu krupnu prednost:
cini suviSnim citanje moderne istoriografije. u tome lezi sustina svake ljudske
istorije; sto se potom zbilo, samo je licna i vremenska promena, ali je smtina ista.

40. Plutarh
Ova galerija istorijskih portreta je kvintesencija znanja o foveku. Istorija, psihologija, drustvene nauke, pedagogija, pravo, filozofija, religija, geografija, karakterologija ..Sasvim su u pravu oni koji zahtevaju da se mladi vaspitavaju na Plutarhu: on je znao sta je veliki zivot i znao je sta je veliko u zivotu. Znao je da u svakome boravi Cezar i Aristid, Miltijad i Scipion i znao je da ne vredi ziveti malecnim zivotom.

Covecanstvo mnogo duguje sebi samom; najveCi dug je velika studija o Tacitovom stilu. U njoj bi trebalo reCi da Tacit ne govori ni o cemu drugom doli o ananke, o neminovnosti. To je objafajenje za ove evrste recenice, ovu malorekost, ovu mrgodnu fragmentarnost, ovu neprijatnu strogost. To je u njemu ono praskanje i gundanje. Tacit je pisao u kamenim blokovima. To je ljudska istorija, cak je to objafajenje svake ljudske patnje tokom istorije.

44. Seneka
Od svih poznatih proznih stilova Seneka se najvise priblizio idealnom. Veliki prozni pisci uvek dopustaju sebi neku retoricku dikciju, neku liriku, nesto sto nije proza. Procitaj jedno od Senekinih moralnih pisama Luciliju, i saznaces kako treba pisati savdenu prozu. Nice je rekao za njega: primum scribere, deinde philosophari - prvo pise pa tek zatim razmislja. Pa upravo je to ono! Seneka nije filozof, nego prozaik. Takav je jezik kada sam po sebi prosto govori.

Rim Hriscanska bastina
41. Horacije 45. Novi zavet

U cemu je nedostifoa ear Horacijeve poezije? Nekolicina kaze da je u stoickom shvatanju sveta; drugi da je u rimskoj sustini; treci opet da je bio veliki umetnik forme. Ne. Horacije je verovao u zaltno doba. Verovao je da

Zapravo je bilo suvifoo uvrstiti ga medu stotinu najboljih knjiga, jer ono sto knjiga govori, to je sveti znak zapisan u srce svakog foveka. Ako se u nekome ne nalazi, njemu nece pomoCi ni preostalih devedeset i devet.

46. Sveti Avgustin
Kafo za njega da je prvi Evropejac. Sta to znaci Evropejac? To da je eovecanstvo naslednik kineskog, egipatskog, induskog, hebrejskog, asirskog, iranskog, tibetanskog duha, ali je on uspeo da se popne za jos jedan stepenik: umeo je da bude hriscanin. Hriscanstvo nije laka i vesela zivotna filozofija, nije takozvano shvatanje sveta i njegovo razresenje. Hriscanstvo je n ostvariv zadatak, smrtna obaveza, nesto sto zivot raspolueuje posred srede. Sto melje kao zrvanj zito. Hriscanstvo je potpuna pobeda zemne egzistencije i potpuno oslobodenje duse. Nema eoveka koji to ume da podnese. Ali od kako je hriscanstva, niko izvan njega ne ume, i ne maze umeti, da zivi ljudskim zi­ votom. Sveti Avgustin je stenjao, muCio se, patio, jaukao, ali je znao da mora podnositi. U celoj Evropi prvi je ziveo tako kako bi posle njega morali da zive milioni.

47. Majstor Ekhart
Ako neko sumnja da celo eoveeanstvo poseduje primarnu metafiziku, ro­ denu zajedno s njim, metafiziku razumljivu samu po sebi, datu zajedno s njegovim duhom i dufom, neka procita dela Majstora Ekharta, i paralelno s njima, induska, kineska i egipatska dela. Istovetnost je zapanjujuca, tim pre sto ne maze biti ni govora o·uticaju. Ali Ekhart se nije zbog toga nafao medu stotinu velikih majstora. On je sam susta srednjovekovna mistika. Stoji na vrhu piramide pet stotina godina istorije i hiljadu autorskih dela.

48. Toma Kempijski
Ko ne poznaje Tao te ding, on ne zna da misli; ko ne poznaje Vedu, on ne zna sta je stvarnost; ko ne poznaje Stari zavet, on ne poznaje Boga; ko ne poznaje Novi zavet, on ne zna da zivi; ko ne poznaje Tomu Kempijskog i ne sledi ga, on nije hriscanin.

49. Paskal
Postoje tri stepena citanja Paskala. Na prvom foveka zaslepi njegov eudan stil. Na drugom, potresaju ga patnje ovog velikog srca. Na trecem, misli: konaeno fovek! Konaeno fovek koji jesam, dopola neveran, ali zeli da bude vernik, nesreenik, grefoik, tamnik, zabludeli koji hoce da bude srecan, jak,
svetao, siguran -jadni jadnik koji hoce da bude dete Bozje. Gospode Boze!

cija je mera allegro con brio, takav je Raskoljnikov. Postoji knjiga koja je andante moderato - takav je Ja,ob Berne. Alf toliko vatre, toliko dubine, toliko strasti, patnje, ljubavi, ozbiljnosti, vere, zelje za radoscu, postojanosti koliko postoji kod Bemea, nema ni u jednoj knjizi od onih najveCih. Autor je svoja znanja dobio od andela, ali ne od obicnih, nego od arhandela, mozda od Mihaila, euvara svih misterija sveta. Neobicno je da Berne u istoriji ev­ ropske filozofije obicno zauzima malenu bdesku; dovoljno je ako se eovek u knjizi o Bemeu poqseti evropske filozofije malenom beleskom.

51. Emanuel Svedenborg
Svedenborg je najbolja proba. Daj nekome neka procita deset redaka nekog njegovog dela. Ako kaze: Glupost! - taj eovek je plitak i bezvredan tip. Ako kaze: Ne razumem ga - taj je nakrivo nasaden. Ako kaie: Dosadan je - taj vise neka ne uzima knjigu u fake. Eto, Emerson mu je posvetio jednu od svojih najboljih studija, onom Svedenborgu kome su se javljala takva ose­ canja pomoeu kojih je video kroz evrstu materiju i primeCivao duhovna bica. Svedenborg je jedini veliki moderan eovek koji je imao takve sposobnosti kao veliki tibetanski, egipatski, induski majstori drevnog doba.

52. Klod Sen-Marten
Sen-Marten je veliki nepoznat autor evropske hriscanske bastine, Beme­ ov ucenik i Baderov uCitelj, eudotvoran eovek koji je prozet vatrom Svetog Duba, znalac najveCih tajni naseg vremena. Svaka njegova rec je kao voda mistienog kupalista, razlueuje dobro od zla, istinu od lazi, bofansko od ljud­ skog.

53. Franc Bad er
Niko ne bi bio pogodan da napise istinski veliku unutarnju istoriju hris­ canstva, sem Badera. Medutim, on je rekao da jos nije doslo vreme. Jos nije sigurno da fovek maze da ostane hriscanin. Video je kakva su iskuknja usledila od sredine proslog veka do sredine ovog veka, a pisanje istorije je moguce tek posle svega ovoga. Medutim, Bader je istoriju tako pripremio i zasnovao da za nju vec zapravo nema bitnijih teskoca. Badera sada zapocinju da citaju ljudi, stotinu i dvadeset godina posle njegove smrti, kao Helderina ili Kitsa. U danafojem zivotu eoveka presudno je razumevanje Badera. Kao uvod, preporucljiva je njegova studija 0 irtvi.

Ako su najveCi od njih ovakvi, kakvi smo tek mi? Italija

50. Jakob Berne
Najtefa lektira svetske knjizevnosti. Narocito njegova zrela, velika dela:
De electione Gratiae, Signaturarernm i Mysterium Magnum. Postoje knjige

54. Dante
Danteovo delo je jedina knjiga posvecenja evropskog hriscanstva. Jedina knjiga koja u ljudskom zivotu ovde u Evropi otkriva za nas smisao svega. Ovaj
put: svaka se rec mora uzeti u njenom pravom znacenju. Onaj ko je citao Dantea zapravo ne sme vise da sumnja u velika pitanja smisla zivota, cilja delatnosti, poretka zajednice, morala, duha. Zasto je to tako? Jer je Dante poslednji pravi drevni eovek koji nece da nametne eovecanstvu svoje in­ dividualne, takozvane misli, nego izrafava vecne ideje: vecnu bastinu. Od komentara Dantea najbolji je, i jedino <lobar, onaj Renea Genona; treba ga dodati uz Boianstvenu komediju i prosvercovati medu stotinu knjiga.

55. Bokaco
0 istinski vedrom raspolozenju m{vise nemamo pojma. Svaki smeh, Ster­ nov, Dfojsov, Dikensov, Molijerov malo je (mnogo?) gorka, placna, mucna, mozda ocajna lakrdija. Kraj ovog muenog smeha je humor starog Karama­ zova i Fame Fomica. Zajedno sa srednjim V((kom minulo je doba nepristrasne i Ciste vedrine. ZahvaljujuCi Bokaeu saznajemo kako su ljudi nekada umeli da se smeju.

56. Leopardi
v Na nafo nesrecu, Leopradija je popularizovao melanholican i musicav Sopenhauer. Onaj ko ga je nezavisno od toga citao, divio se bogatstvu ovog
osamljenog duha. Za uvod treba preporuciti satire: potpuniju i jetkiju kritiku jedva da je dao i Nice. Stajao je na najdubljoj tacki velike krize mracnog doba

je manastir Telem. Telem je parce zlatnog doba iRable zato ume da se smeje bez suza, jer srcem svojim zivi u zlatnom dobu. Onaj ko zivi u zlatnom dobu, njemu je sve sto vidi - vedro. Pa zar zaista postoji jedna jedina stvarnost: radost? Jedan jedini istinski zivot: biti luda? Jedna jedina neizvesnost: zlatno doba? Izgleda da je tako. Nas jedini zadatak je da gradimo Telem, ida zivimo u njemu.

59. Vijon
Ono sto pesnik ne posveti, ne moie dospeti u carstvo bozje. Vijon je posvetio predgrade, ulicu, psovke, razmetanje, bezobrazluk. Upotpunio je carstvo Bozje krcmom i vefalima.

60. Montenj
Kafo da postoje tri vrste ljudi: divljak, civilizovani varvarin i Evropejac. A Evropejac ima samo jednu jedinu par excellence evropsku knjizevnu vrstu: esej. Montenj ga je stvorio od elemenata sledeCih knjiievnih vrsta: anticke rasprave, gnome, dijaloga, komentara, pesme, meditacije. Ali Montenj se ne cita zbog toga vec cetiri stotine godina, i nece ga zbog toga citati jos mnogo vise od cetiristo godina. Montenj je trazio odecu u kojoj se nece vrpoljiti, i kada ju je pronafao, u njoj se odjednom otelotvorilo celo njegovo bice.

- najmracniji autor. · 61. Molijer

Spanija
57. Se1V antes
Da se nije radio Servantes, Evropejac ne bi ni ovoliko razumeo sebe koliko se danas razume. Svaki narod je znao za ideal i zna za njega i znace za njega. Ali da narod propadne u ideji, to je znala samo Evropa - Platon i

Svaki veliki francuski pisac je zapravo takozvani - moralista. Moralista je onaj koji se podsmeva glupom i niskom eoveku i hvali Cistu lepotu zivota. Sve to cini takvim jezikom i postupkom da sumnje ne maze biti. Metod: psi­ holosko znanje koje doseze do kosti. Tajna moralista je ljubav prema eoveku. Samo onaj koji nekog voli, njega i poznaje. Zbog toga i Molijer toliko poz­ naje eoveka, zajedno s Fransom, La Brijerom i drugim velikim moralistima: ruga se, bocka, podsmeva se, ali iznad svega voli.

Don Kihot. 62. La Brijer
Sve ono sto je neophodno zivom bicu koje zivi u ljudskoj zajednici moie

Francuska
58. Rable

saznati iz La Brijerove knjige u kojoj je rec o ljudskim karakterima. Od ovoga ne postoji vise znanje. Ovo je savrseno poznavanje eoveka, drustvenih nauka, drfavnistva, erotike, bontona, ozbiljnosti. Evropa je zemlja svetaca? U tome i jeste nevolja: treba da bude zemlja mudrosti, jer ce inace propasti.

Ljudi ne razumeju kako je postao moguc smeh i veselost Gargantue i Pantagruela bez suza, bez zavisti, bez lakmnosti, bez pohlepe, bez lazi, bez gorCine. Kako je to moguce ovde u Evropi, gde vec i onda jedva da je bilo neceg drugog do suza, zavisti, lakomosti, pohlepe, lazi, gorCine? Objafojenje

63. Senje
Kad eovek proCita samo jedan jedini stih iz poezije Andrea Senjea, odjed­ nom ga obuhvati svetlost, pred njim se prufa plavo more, osvefava ga vetric
i oseca se miris lovora. Pesnik mediteranskog sveta: cisto plavo nebo, mas­ linjaci, vinogradi po pristrancima i poezija bezbrifoe harm?nije. Ovde je vek leto, mir, tisina, bezbrifoost i fovek seta obalom mora zaJedno s bogov1ma.

64. Bod /er
Frans ga je nazvao poslednjim prorokom. Jovan Zlatousti se u Viza?tiji uhvatio ukostac sa prizemnim dobom svojim mocnim besedama; Bodler Je u modernom Parizu od kristala isklesao remek-pesme. Njemu treba da se vrati svaki moderan fovek, ne samo iz postovanja, nego i zbog toga sto je on zapravo konacno odredio ponafanje modernog ljudskog duha prema svom
dobu.

65. Ruso
Zan-Zaku Rusou moiemo da zahvalimo za jednu veliku istinu i jednu veliku zabludu. Velika istina je da civilizacija kvari foveka; velika zabluda je da fovecanstvo nufoo mora da kvari svaka civilizacija, i zbog toga ono treba da se vrati prirodi. Ne. Covecanstvo samo, kako kaie Enoh, kvari civilizacija pobunjenih andela a protivsredstvo nije: nazad ka prirodi, nego: nape ka praizvoru ljudskog biea. Rusoova intuicija je izvrsna, ali je bio bedan m1shlac. Ovaj sklop se otuda nikada nece ponoviti i besmrtan je.

67. Malarme
Od svih poezija Malarmeova poezija najvise nalikuje maternjem jeziku fovecanstva, onom jeziku koji je fovek govorio u Raju pred licem Gospod­ njim zajedno s andelima. U tonu svake poezije postoji neka disharmonija, bilo koliko da je malena. U Malarmeovim recima glas se poklapa sa slikom, slika s pojmom, pojam s drevnim tajnim zakonom, i zvuci tako Cisto, kristalno, jednostavno, istinski da ga - vec ne razumemo. Neobieno je da se Malar­ meova proza ne razlikuje od njegovih pesama. Kao da mu je svaka rec po­ ez1Ja.

68. Rolan
Veliki andeli dvadesetog stoleca: Tolstoj, Mereskovski, Rilke, medu njima on je arhandel, veliki arhandeo istine, foveenosti, cistog srca, postenja, pije­ teta. Celog zivota je sluzio, nikada o seb nije pisao, uvek samo o UCitelju, o Betovenu, o Toltoju, o Ramakrifoi. Ni Zan Kristof i Zaearana dufa, cak ni Klerambo i Kola Brenjon nisu nista drugo do iskazivanje postovanja pred nekim imaginarnim (istinskijim od stvarnosti) velikim duhom. Coveeanstvo koje nije imalo savesti nazivalo ga je savescu Evrope. Doha koje nije umelo nista drugo do da se naorufava nareklo ga je andelom mira. Trebalo ga je slusati i primiti njegove savete - ne bismo dovde dospeli.

66. Frans

Skandinavija

Covek ne moie dovoljno da mu se nadivi: o Fransu se priealo da je vol­ terovska dufa, ateista, skeptik, epikurejac i paganin. A istina je da je malo pisaca u svetu koji uzivaju toliko postovanje kao Anatol Frans. Svetiu i bezoenike je zbunilo sto on voli da se smeje. Ali setimo se da su u srednJe veku, u doba istinske vere, u crkvama prikazivane lakrdije; papama su pn­ likom velikih procesija u lice dobacivali njihove nadimke i ismevali ih na ulici. Smelo se. Zasto? Jer je to jedan od najvisih stepena pijeteta. Ono sto je foveku priraslo za srce, on to mazi, prema tome je grub iz nefoosti, kao muskarac prema dragani, kao otac prema detetu. COvek se igra samo s onim koga voli. Covek grdi samo najboljeg prijatelja. Covek istinski voli sam? ono Cime se igra, samo ono cemu se podruguje i podsmeva. Jer samo to pnhvata ozbiljno. Pisac Pajaca nase Gospe nije paganin. Frans je bigotan - rekao je neko jednom. I to je taeno! Frans je bigotan srednjovekovni, verni katolik. Ali neverni popovi nisu vise shvatali njegovu nefoost i duboku veru, nisu razumeli njegov andeoski pijetet, i proglasili su ga za bezbofoika. Ono cemu se Frans podsmeva, to i voli: Francusku (Ostrvopingvina ), bofanski poredak (Pobuna andela), crkvu (Savremena istorija), veliki vek (Bogovi su ledni). Frans je na mnogo mesta poput molitvenika.

69. lbzen
Ovaj stari ucitelj, dostojan postovanja, pogresio je samo jednom - trebalo je da napise komediju. Uzevsi u obzir njegovu ozbiljnost, on je trebalo da stvori sviftovsku komediju na pozornici. Ono sto kaze o modernom foveku, i inace izaziva rumenilo na lieu; onako bi bilo porafavajuce. Zamislite Div/ju patku u obliku lakrdije, ili, pogotovu, Graditelja Solnesa, koji pod starost
,,vise ne gradi crkve, samo porodicne kuce" i ne sme da se popne na skele, jer ga hvata nesvestica. To bi bila komedija Sablasti! Coveku bi smeh zapeo u grlu.

70. Strindberg
Najpre je bio nacionalisticki protestant, zatim ateisticki socijalista, potom misticni i alhemiearski naucnik, katolik, ienskaros, zenomrzac, Niceov pri­ jatelj i konacno je stigao do samog sebe. Strindberg predstavlja Jakovljeve lestve modernog foveka. Po njemu se moze ispeti u nebo. On je moderni apostol Pavle koji se nije preobrazio jednom, nego deset puta. On je fovek roden stotinu puta.

uz.a i naprezaje 1!1 ostva.rilo nesto sasvim drugo, i time je ucinilo zivot jos lmtic111. St b1 !lo da Je .s pola aog naprezanja (gladi, krvoprolica,

Vee izgleda sasvim prirodno da je osnovna melodija zivota na zemlji huka masina i gruvanje topova. I prirodno je da se u ovoj huci povremeno oglase drugaCiji tonovi, kao sto je Malarme iii Rilke. Medutim, ako je rec o Ander­ senu, on ipak mora biti upadljiv. I iskrsava pitanje: sta je neobienije, huka masina iii glas Andersenove bajke koji uspavljuje u kolevci? Ne budimo sen­ timentalni; time falsifikujemo stvarnost. Recimo bez bilo kakve bolecivosti, s rukom stisnutom u pesnicu, i strogo: da istinska melodija naseg zivota nije tutnjava. A Andersen nije surogat zivota eovekove dufo koja je saterana u bezdufoost, nego istinsko ljudsko bice. Uvek ces befati iz huke i pesma uz kolevku ce te uvek cekati rasirenih ruku.

Rusija
72. Gogolj
Ako bi neko sumnjao u to da istinsku satiru mofo da napifo samo duboko religiozan eovek, neka Cita Gogolja. Najveca napetost koju eovek jos mofo podneti u spisu: duboka religioznost i lakrdija usmerena prema spolja. Tako je to bilo kod Sterna, Fransa i Aristofana. Ova napetost je zbunjivala svakoga
- Gogolj je izgubio zdrav razum. Mrtve duse su smesa profetskog karanja na ivici zdravog razuma i raspomamljene smefoe komedije.

pustosen1a, ep1dem11a) ostvanlo ono sto Je rekao Tolstoj? Verovatno bismo
postigli mir - carstvo Bozje. Sta iz toga sledi? To da je eovecanstvo umesto lako ostvarljivog mira odabralo veoma tesko dostifoo pustosenje, glad kr­ voprolice, epidemije. Da Ii je moguce da je jedan eovek u pravu a da resi celo eovecanstvo? Citajte Tolstoja i videcete.

75. Mereskovski
Kako je cudna stvar moderan roman! U njega mofo sve da se strpa, pocev od vestackog izazivanja najgrubljih nervnih uzbudenja pa do jevtine erotike moralnih i nemoralnih ucenja, propagande, diletantizma. Romane su pisali R_?la?, Fras Dojs.i -J 1ereskvski. ereskovsko je svetac, prorok, apostol, uce k, vec1hv·ucmk c11a se 1,sao mkada ni za jedan jedini trenutak nije udal1Ila od Uc1telJa. Rusko hnscanstvo, to raspusno, strasno, anarhicno op­ sednuto hriscanstvo, zakljucno je s njim, i doseglo vrhunac. Kakav vekf Od Gogolja do Mereskovskog! A tek da ih je svet saslufao.

Nemacka
76. Eda

. Eda doslovno znaci Pramajka. Na dva nacina se mofo protumaciti u drev­
?1m ermanskim pesaa. P smisa? j .da je svaka pesma, u l?"ajnjoj liniji

I sve do danas je ostalo otvoreno pitanje da Iije Dostojevski samo otkrio demone o kojima pise, iii ih je pak on dozvao. Ako ih je sam dozvao, Dos­ tojevski je bio najveCi zlocinac sveta; ako ih je on otkrio, Dostojevski je bio najveCi carobnjak sveta. Ali, on je rekao i cime se mogu zaustaviti demoni. Ljubavlju, odricanjem, strpljenjem, pokornoscu, samopregorom. Dostojevski je jedan Od najveCih alhemicara koji SU igda ziveli: pokazao je davolsku SUS­ tinu ljudskog zivota i pokazao je kako eovek mofo da pobedi davola. Vise od toga ne mofomo pofoleti ni od jednog eoveka.
Svako njegovo delo je vafoo, ali ako treba, mofo se izostaviti Mladic (ne­ rado). Ostala dela: Zlocin i kazna, Braca Karamazov Idiot, Bedni ljud Selo Stepancikovo, Zli dus Dvojnik, Zapisi izpodzemlja.

74. Tolstoj
Tolstojev problem je sledeCi: Lav Tolstoj je u poslednjem razdoblju svog zivota preporuCio eovecanstvu, gotovo potpuno zapalom u krizu, jasno re­ senje koje bi sasvim lako bilo ostvarljivo. Nasuprot tome, eovecanstvo je s

1 nuzno, pesma o Ma1c1 zemlJI, o Ma1c1 z1votu, o onoj velikoj Zeni koju je
Get saledao u drugom delu Fausta kao mocnu viziju Majke - nju pred­ stavl1a vilendorfska Venera - Demetra; kod nas se naziva Velika Blafona Dvica. Drui je smisao da je Pramajka sama poezija, Pesma je istinska majka v1h nas, Majka-Logos, koja je u Judeji nazivana El Ruah -to je Sofija Filona 1 Bemea. Izmedu ova dva smisla svako mofo slobodno da bira, i videce da su medu sobom saglasna.

77. Til Ojlenspigel
. Jdan flamanski pisac je pokusao da od Tila Ojlenspigela nacini moralistu ac10!1alnog heroa, i tako ga )e .lisio njegovog pravog karaktera. Til Ojlen­
s1gel J apravo. b10 dnuba 1 mtkov, besmislena i luda sudbina ga je naci­ mla vhkim: kral1em skitmca. Zalud ga je bilo zaodevati moralnoscu i oprav­ davati g. Opr dao s. on sam.svojim nstaslucima i smicalicama. On nije hteo da tskuplJUJe nac11e; hteo Je da smaze debelu gusku, da pije vina i da legne u debelu hladovinu.

78. Gete

Koje delo mu je najvafoije? Svako. Ali narocito Wille zur Macht (zaos­ tavstina), u Vircbahovom izdanju. Verovatno ce proCi jos stotinu godina dok

Johana Volfganga fon Getea, starog paganskog majstora, danas vise ne
umemo da volimo. Znamo da bi se izvukao iz nasih patnji, hladno bi pos­ matrao spaljivanje nasih crkava i rusevine nasih gradova, ni suzu ne bi prolio natl nafom pomrlom braeom i ne bi se ufasnuo kad bi ugledao sve novije i 
eovecanstvo ne shvati sta se nalazi u ovoj knjizi.

82. George

sve jezivije oruzje. lpak je ponekad dobro uzeti Fausta, koji je za nas vec proslost, Ekermana koji je samo njegova sadafojost, i pesme, koje su rafi­ novani trenuci. Rable bi plakao s nama, i Platon i Lao Ce i Milarepa. Gete ne bi. To bi bilo njegovo mesto? To dijamantno srce koje cak ni apokalipsa ne bi mogla da ogrebe?

Poezija cije se reci mogu uklesati u kamen. Stefan George je bio zapravo Jsralj vladalac od one vrste kao sto su veliki egipatski Menes i veliki kineski Zuti Gospodar i neoprostiva je sramota modernog eoveka sto ga nije prepoz­ nao, sto ga nije posadio na tron i sto nije pao nicice pred njim. George je ipak izrekao svoj veliki zakonik. I ko se ne pridrfava tih zakona, taj kafojava sebe samog: zivi bednim i besmislenim zivotom.

79. Hofman 83. Rilke
Ernst Teodor Amadeus Hofman je najprirodnije cudo sveta. Karla ga eo­

vek Cita, pada iz jedne zacudenosti u drugu zbog one vicnosti kojom se krece izmedu najveCih tajni, i zbog nacina na koji poznaje najvece zagonetke. Karla ga eovek procita, kaze ovako: ta sve je ovo razumljivo samo po sebi. Bodler ga je nazvao bofanstvenim. Njegova skola? Vee stotinu godina duguje mu svaki iole znacajan pisac, Dostojevski isto tako kao i Poius, Malarme isto kao i Nice i Rilke.

80. Held er/in
Mladi treba da citaju Hiperiona; zreli ljudi Empedokla; stari pesme. Ko je dobro procitao Hiperiona, toga vise nista nece boleti, i poput strele ce se vinuti u visine; ko je procitao Empedokla, taj se ni zbog cega nece pokajati i smireno ce se odreCi drugorazrednosti; ko je procitao i pesme, dospece u osobeno stanje: cista srca i s radoscu ce primiti svaki trenutak lepote zivota, ali u svakom trenu biti spreman za odlazak, jer ce znati da ga nece zadesiti nikakav gubitak; da smrt vec ne moZe da prikrati Coveka.

81. Nice
Za Prvi svetski rat je receno da je Niceov rat. Za ono sto je potom us­ ledilo, receno je da je delo oca Nicea. I za Drugi svetski rat je receno da je Niceov rat. Tacno. Ali nije samo to tacno. Svemu sto se od pocetka veka zbiva otac je Nice, jer ovaj svet je Niceov svet. Postoji svet Dantea, svet Dikensa, svet Dfojsa, svet Bemea - to je zbog toga jer su najveCi medu nama vec bogovi. Mislio je svaku nafo misao, propatio svaku nafo patnju, sve sto se zbiva unapred je video. I sta je ono sto je uCio? Sasvim je jednostavno, kao sto je veliko ucenje uvek jednostavno: budi viSe nego eovek. To treba da ostvarimo. Budi vise nego zavidljiv i pohlepan, nizak i prizeman, lakom, var­ varin, ubica, lopov, glupa horda.

Jos nam nedostaju reci kojima bismo okarakterisali poeziju Rajnera Ma­
rije Rilkea. Treba da mine jos nekoliko generacija dok nam jezik ne bude u stanju za razgovor o njemu. Ili, sto je isto: treba se vratiti u vremena pre deset hiljada godina kako bismo ponovo nasli reci koje SU njega dostojne. Za sada samo ovoliko: ceo napor velikog ljudskog zivota bio je stvoriti stotinu takvih stihova koji zvuce kao truba arhandela koja slavi Gospoda. Kafo da je i sam Rilke bio andeo, jer je video kroz materiju. Verovatno je to tacno. Ali andeli koji zive medu nama nikada ne umeju da stignu do sopstvenog bica. Rilke je stigao do svog istinskog bica. Divinske elegije su najvece lirsko delo dva­ desetog veka.

Amerika
84. Kuper
Knjige o Kofooj carapi po svojoj jednostavnosti, ozbiljnosti, prirodnoj velicanstvenosti i pravicnosti mogu se uporediti samo s velikim kineskim knji­ gama, mozda jos s Homerom. Americki narod, da je ostao uz Kuperov pu­ ritanski etas, mogao je da ostvari veliku Spartu modernog sveta. Kaina ca­ rapa je zakonik i ep i moral za velike pionirske generacije Amerike. Ono sto je danas jos, tamo preko, istinito, u srozanom svetu nebodera - to je Ku­ perova zaostavstina.

85. Mark Tven
Mangup svetske knjizevnosti. Njegovi rodaci: Vijon, Til Ojlenspigel i Hamsun. Nikoga ne vreda i uvek mu je na usnama ono sto i u srcu. Zbog toga je on morao na napise najlepse knjige za decu: Kraljevic iprosjak, Tom Sojer i Haklberi Fin.

canstvo je odabralo sapun. Dejstvo izbora se od tada razvija sa sve veCim uCinkom i posledicama. Sekspir je jedino i potpuno otelotvorenje celovitog

. Ispravno j umaio Rusoa i sopstveno srce: nije se povratio prirodi, nego
!edn_ostavnostl _ 1 pra1oru. Pokao se iz drustva, sam je odabrao staniste u sum1, am pod1gao kucu, sam Je orao, sejao, sam pravio svoju obucu, muzao krave 1 cepao drva. Ova knjiga je takva kao da je neko izgradio kolibu usred vele_grada, _osvetljenj mu je oJ?nica i odeca zivotinjske kofo - a ujutru se mob. Ovo Je Tao: muan, svetl z1vot na pocetku pocetka.

87. Emerson
.. U celokupnom m onovon;i elu nema nijednog jedinog lafoog tona, IllJedne preteranostI, m1edne ne1stmosti. Cisto zlato. Cista istina: knjiga is­ tinskog smisla i istinskog srca.

Evropejca i time sto nije izabran on, istinski Evropejac je negiran. Moderna izdaja. On je simbol: ,,na okeanu strasti pluta brad bez krme", kao sto je Dfojs rekao za njega. On je belac.

91. Defo
Najpoetskiji deo Robinsona Krnsoa je spisak onih predmeta koje uspeva da spase s havarisanog broda. Ovaj spisak je silniji od smotre ratnika u llijadi iii u Eneidi, iii od obimnog nabrajanja heroja u Mahabharati, gde nastupaju junaci rata. To je mirna, kosmicka smotra vojske nasih zivotnih saputnika: so, cekic, cipele, pribor za paljenje vatre, eafa, pribor za jelo, hleb, pirinac. Ko ispravno cita Robinsona, osetice da je celo delo istovetno s Homerovim

88. Vitman 92. Svift

Cuda koje nema svoje prethodnice, ali je po posledicama neizmerno. Ovao cdo je bilo na kraju XIX veka kada je knjifovnost postala gotovo sasvt':1:1 necudnovata, odnosno kada'"je svaki knjifovni fenomen postajao ra­ uml}.1v gotovo bez ostatka na osnovu prethodnog; kada je poezija bila cista 1ston1a, nastavak tog istog neceg, takvo je eudo onda bio Volt Vitman. Ali iman je ostao c.udo..Ponajse je licio na one Kineze koji SU ziveli tri hdjade godma pre n1ega 1 za ko1e on sam nikada nije euo. Vitman govori kao
da je on pronafao jezik.

Engleska
89. Mabinogion
Mabinogi_on nije zapravo zbirka pesama drevnih naroda koji su ziveli na engleskom ostrvu, nego istorijski spomenik moene duhovne bastine. Ova ba­ stina se o_citovala u nteberijsm pricama isto tako kao i kod Sekspira, Sterna, Kitsa. U dubm1 duse vehkog realistickog engleskog naroda proteze se ovde prava realnost: svet bajki, vila, snova, carolija, duhova. Ali jos nesto. U svakom delicu Mabinogi.on_a_ postoji .nek.a vragolasta i luckasta igra. Ovo je predak engleskog humora, vthnske ba1ke 1 lude razigrane komedije - ovo je Jedna od najveCih misterija ljudske duse: humor.

90. Sekspir
. Na pocetkuv odernog doba Bajron je rekao da je istorija eovecanstva stigla na raskrsce: treba da se odlucuje izmedu Sekspira i sapuna. Cove-

Najgorca knjiga svetske knjizevnosti, beskrajna patnja pravedne duse koju je do krajnosti izvredala glupa, nespretna, podla, niska ljudska vrsta, dufa koju tako boli sudbonosna niskost eovecanstva da viSe ne maze ni da prasta, samo da proklinje. Platon je jos hteo da gradi idealnu zajednicu, Mereskovski i Tolstoj su verovali u skori nastanak carstva Bozjeg. Svift otrefojuje. Kako?
- pita: idealna zajednica? Carstvo Bozje? S ovim eovecanstvom?

93. Stem
Velika knjiga Lorensa Sterna, Tristram Sendi, kafo da je roman, ali narav­ n da nije roman, kao sto nije ni biografija, nije istorija, nije satira, nije lirika, Illje drama. Jednom bi se vec ozbiljno trebalo pozabaviti time sta Iije to, ne po knjizevnoj vrsti, nego po sustini, sto je napisao Stern, i sta je u tom delu srodno s Rableom, Servantesom, Fransom i Dfojsom. Mazda ce se ovde oglasiti zaboravljeni veliki andeo, Andeo Smeha, koji je bio tako nepoznat da su ga zabravile cak i drevne knjige. I ako se ovaj andeo najjasnije smeje u Tristramu Sendiju?

94. Vordsvort
S Viljemom Vordsvortom zapocinje moderan eovek, bespomocan, sa komplikovanom, sopstvenom mnogostrukoscu, prepusten svojim strafaim su­ protnostima, izgubljen u svojim protivreenostima, moderan eovek koji se bori za mrvice radosti. Ni mnogostruko bogatstvo, ni suprotnosti, ni bespomoc­ nost, ni nesavladivu fodnju za radoscu, niko nije ovako opisao. Vordsvort je otac moderne poezije, ali i otac modernog eoveka, koji nas je opravdao u svetskoj istoriji i koji nam je stvorio mesto u svetu. A njegova poezija je kao pesma sirena: ko ju je cuo, Zeli je vise od svog zivota.


susrecu tri generacije. On vec sada pise tako kao sto ce oni najveCi znati da pisu tek posle stotinu godina.

Nema u njemu nista ljudsko, nista materijalno, nikakva mrlja, nista lafoo. On je pesnik. Ni pre ni posle njega ovo ime nije pripadalo nikome sem njemu. Istinska carolija njegove poezije je tajna. Ne zna se sta je u njoj privlaeno, nesavladivo, bezmerno i bezgranicno. Od kako moiemo da citamo Kitsa, vise se ne moiemo toliko faliti sto SU izgubljene Orfejeve pesme.

Uliks je danas vec laka literatura. Nema teskoce u njegovom razumevanju.
Finigan je, pak, kao jak otrov. Ako neko ispije mnogo, poblesavice; ako uzme deset kapi, izlecice se i od samrtne melanholije. I to za tren oka. Dfojs je inace eudo - on je Demosten medu piscima. Demosten je mucao i trzao se pa ipak je uspeo da postane najveCi besednik Atine. I Dfojs je bio takav mucavac. Nije znao da pise. Ali je samodisciplinom postao najveCi stilista

96. Seli

veka. Jer je nemoguce da neko, pofavsi od zdrave osnove, postane takav majstor u pisanju.

Savremenici su za njega govorili da je lud i gotovo zlocinac. Najradije bi ga strpali u tamnicu, ali tako da se ipak prisunjaju i prisluskuju sta govori - kao StO Covek iz druge Sobe OSluSkuje glas crvendaca iii kosa koji SU zatvoreni u krletku. Nisu mogli da se odupru njegovim vatrenim i plamenim recima, strasnim ritmovima. Covek uvece ponese sa sobom u postelju uspomene na ove pesme, i s njima zaspi. Lepo sanja. Njegov istinski prethodnik bio je sveti Avgustin, njegov istinski potomak Romen Rolan. On je religiozni revolu­ cionar, jedini pravi revolucionar.

97. Dikens
Jednom je neko suprotstavio Sofokla i Dikensa, ali nije rekao zasto to cini. Verovatno zbog toga sto je Sofokle bio eovek koji nista nije oprastao zivotu, a Dikens mu je sve oprostio. A bas je imao sta da prasta. Ni on nije ziveo drugaCije od nas, i on je patio u tami i njihao se na talasima. Diken­ sovska atmosfera: izmirenje s najtezim. Ponikne glavom pred nepodnosljivim i smesi se. Smefak znaci: ne odustajem ni od cega.

98. Svinbem
Svet u kome ne bi bilo Svinbernove poezije, bio bi kao svet u kome nema cveca i nema muzike. Cega god se takne, to se pretvara u miris, ritam, slatke snove, igru, mir i harmoniju. Postoji poetry -obiena poezija; i postoji super­ poetry -natpoetska poezija. Carls Aldiernon Svinbern je majstor natpoetske poezije. Svejedno je sta eovek cita od nje, jer je njen dodir vafan, rufoprsti carobni dodir posredstvom cije came magije svako odjednom postaje lep.

99. Diojs
Dfojs spasava bibliotekara velike neprilike. Umesto da u svoj izbor uvrsti pedeset pisaca dvadesetog veka tako da njegova sustina izostane, mOZe da izabere Dfojsa i tako sacuva sustinu veka. Istina je da se UUs i Finigan me­ dusobno tako razlikuju kao da je ovo poslednje delo napisao deda, a ono prethodno unuk. Ali se u Dfojsu, kao i u tako mnogim velikim piscima,

100. Pouis

VeCina pisaca i pesnika zapravo svira na solo instrumentu, cak i tako izuzetni umetnici kao sto su Dante iii Sekspir. Jedva i znamo za delo od cetiri-pet glasova. U delu Dfona Kaupera Pouisa svira veliki orkestar: ova vragolasta simfonijska mnogoglasnost eoveka najpre obori, kasnije ga osvezi, na koncu mu postaje zivotno neophodna. Bilo da se cita jedan od njegovih velikih romana Wolf Solent, iiijos veCi Glastonbury Romance, od studija Sen­ suality iiiArt of Happiness iiiPleasures, razleie se zvuena i 8umna bujica reci. Pouis je od mora naucio kako se pise. Iz njega govori ceo, potpun, 'Sveukupan eovek, sve njegove osobenosti, talenti, delovi tela, sposobnosti, greske, gre­ hovi, svi njegovi duhovi, aveti, preci, potomci, andeli, demoni idavoli.