Džeri: Abrahame, mnogi ljudi prihvataju vašu osnovnu pretpostavku o stvaranju putem misli, ali vidim da ima i mnogo onih koji imaju teškoća da je prihvate čim pomisle na malu, nevinu decu. Oni pitaju: „Ali šta je s malom decom? Kako mogu deca imati misli koja će im doneti fizičke deformitete, loše zdravlje ili bilo kakvu vrstu telesnog nasilja izvršenog nad njima?"

Abraham: To je zato što su bebe okružene onima koji imaju takve misli i stoga primaju suštinu takvih misli.

Džeri: Nešto poput telepatije?

Abraham: Tačno. Vidite, mnogo pre no što se dete rodi, ono misli. Ali ne možete znati koliko je jasno njegovo razmišljanje, zato što još uvek nije naučilo da verbalno komunicira s vama. Ono još uvek ne kazuje svoje misli.

Džeri: Dete ne razmišlja rečima. To jest, mogu da osetim da dete razmišlja mnogo pre no što je kadro da to izrazi rečima.

Abraham: Dete zaista razmišlja i prima vibracione misli od vas od dana kad uđe u vaše okruženje. To je razlog što se uverenja tako lako prenose s roditelja na dete. Dete vibraciono prima vaše strahove i uverenja, čak i bez vaše izgovorene reči. Ako želite da uradite nešto zaista dragoceno za svoje dete, razmišljajte samo o onome što želite, a vaše dete će primati samo te željene misli.

Da li bi drugi trebalo da se pridržavaju obećanja koja mi daju?

Džeri: Abrahame, što se tiče dopuštanja, još uvek mi se ponekad u misli prikrade stara izreka: Čovek ima pravo da maše rukama koliko god želi (što, po meni, znači dopuštanje) sve dok ne smeta meni da mašem rukama ili dok me ne udari po nosu.

Drugim rečima, ako idem kroz život i dopuštam drugima da budu, rade i imaju šta god žele, ali ako se to kosi s nekim našim ranijim poslovnim dogovorom, ponekad je pomalo teško makar ne opomenuti ga da se pridržava dogovora ili ispuni unapred dogovorene obaveze.

Abraham: Sve dok brinete da bi neko drugi mogao da omete vaše iskustvo ili mahne rukama tako da vas udari u lice, znači da još uvek ne razumete zaista kako dobijate ono što dobijate. Koliko danas, možete početi da razmišljate samo o onome što želite; tako ćete, već danas, početi da privlačite ono što želite. Vaše pitanje došlo je zato što juče ili u nekom ranijem trenutku u svojoj prošlosti niste ovo razumeli i pozivali ste -
kroz svoje misli one koji se razmahuju rukama i udaraju vas u lice. Stoga sada, ovog trenutka, pitate: „Šta da uradim u vezi s tim?"

Ako u vašem iskustvu ima onih koji toliko mašu rukama da se vi zbog toga osećate nelagodno, lišite ih svoje pažnje i oni će se skloniti od vas, a na njihovo mesto doći će oni pored kojih ćete se osećati lagodno, koji su u harmoniji s vama. Obično, međutim, biva da im pridajete pažnju sve dok mašu rukama i rade stvari koje ne želite da rade. Zbog toga postajete sve ljući i uznemireniji i, po zakonu privlačenja, privlačite još suštine toga, sve dok se ubrzo u vašem iskustvu ne nađe još takvih ljudi. Dvoje, troje
ili više njih... Skrenite pažnju s onoga što vam ne prija, obratite pažnju na ono što vam prija i uočićete promenu u zamahu. Ne odmah, ali počeće da se menja.

Ukoliko svakog jutra, tokom narednih trideset dana, započnete dan govoreći - Nameravam da vidim; želim da vidim; očekujem da vidim, bez obzira na to s kim radim, bez obzira na to s kim razgovaram, bez obzira na to gde sam, bez obzira na to šta radim... nameravam da vidim samo ono što želim da vidim - promenićete zamah svog životnog iskustva. A sve ono što vam sad izaziva nezadovoljstvo nestaće iz vašeg iskustva i biće zamenjeno onim stvarima koje vam pričinjavaju zadovoljstvo.
To je apsolutno. To je zakon.