STO PEDESET TRI POGLAVLjA O MOLITVI

1.    Kad bi neko hteo da pripremi blagouhani tamjan, bilo bi mu potrebno da po pravilu ravnomerno sjedini ĉist livan, kasiju, onih i staktu (Izl.30,34). To su, u stvari, ĉetiri vrline1. Ukoliko su sve one u punom savršenstvu i sa ravnom silom prisutne u duši, um neće biti izdan (nekim unutrašnjim izdajnikom).

2.       Oĉistivši se ispunjavanjem zapovesti, duša će  um postaviti u stanje nepokolebivosti, ĉineći ga sposobnim da prihvati ustrojstvo koje je neophodno (za molitvu).

1 Uzdrţanje, hrabrost, mudrost i pravda- Prim. prev.

3.    Molitva je beseda uma sa Bogom. Kakvo je ustrojstvo potrebno umu da bi uzmogao da se, bez obaziranja unatrag (ili - tamo-amo), uznese ka svom Vladici i da, bez ikakvog posrednika, razgovara sa Njim?

4.    Mojsije svoju nameru da se pribliŽ ka zemnoj plamtećoj kupini nije mogao da ostvari sve dok nije sa nogu skinuo obuću (Izl.3,5). Kako, onda, ti da od sebe ne odbaciš svaku strasnu pomisao kada poţeliš da vidiš Onoga koji je iznad svakog osećanja i pomisli i da budeš Njegov sabesednik?

5.   Pre svega se moli da stekneš suze kako bi plaĉem smekšao grubost koja postoji u duši i kako bi, ispovedivši Gospodu (Ps.31,5) bezakonje koje je u tebi, od Njega dobio oproštaj grehova.

6.   Koristi suze kao oruĊe za zadobijanje svakog oproštaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti moliš sa suzama.

7.   Izlivajući u vreme molitve potoke suza nemoj se uznositi sam u sebi kao da si veći od mnogih. Jer, tvoja molitva je dobila pomoć odozgo kako bi, usrdno ispovedivši svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku.

8.     Nemoj sredstva protiv strasti da preokrećeš u  strasti, kako još više ne bi prognevio Onoga ko ti je dao tu blagodat (tj. suze). Mnogi su, prolivajući suze zbog grehova, zaboravljali na cilj suza i, pobesnevši, skrenuli (sa pravog puta ili sišli sa uma).

9.   Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajući navalu Žtejskih briga i svakih pomisli. Jer, one te smućuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje.

10.    Kada primete da neko ima usrĊe i revnost za molitvu, demoni mu (za vreme molitve) podmeću misli o bilo ĉemu, navodno nuţnom (i odlaze). Nešto kasnije oni ga opet podsećaju na to, podstiĉući i um da se zabavi time (ako se radi o pitanju - da ga razreši, a ako o stvari - da je stekne). I on, ne nalazeći ono što ište - ţali i tuŽ. I zatim, pošto stane na molitvu (taj usrdni revnitelj molitve) oni mu napominju o predmetu razmišljanja i iskanja kako bi um, pokrenuvši se opet ka poznanju (ranije nerešenog) molitvu uĉinio besplodnom.

11.    Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve uĉiniš gluvim i nemim. Tada ćeš moći da se moliš kao što treba.

12.    Kada te susretne iskušenje ili razdraŽ neĉije protivljenje tako da se pokreneš na gnev protiv onoga ko ti je protivreĉio, ili ĉak izgovoriš neku nepriliĉnu reĉ, seti se molitve i suda (nad tobom u savesti pred Bogom) u njeno vreme pa će se u tebi odmah ukrotiti nepriliĉan pokret.

13.    Ono što budeš uĉinio sveteći se bratu koji ti je uĉinio nepravdu, za vreme molitve će se pokazati kao sablazan (tj. smućivaće te).

14.   Molitva je izdanak krotosti i bezgnevlja.

15.   Molitva je izliv radosti i blagodarnosti.

16.   Molitva je izleĉenje tuge i uninija.

17.   Idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima (Mt.19,21), i uzevši krst, odrekni se sebe (Mt.16,24), kako bi mogao da se pomoliš bez rasejanosti.

18.    Ako hoćeš da se moliš pohvalnom molitvom, odriĉi se sebe za vreme molitve. Trpeći krajnje nepravde, budi mudroljubiv radi molitve.

19.     Ukoliko budeš mudroljubiv za vreme nevolje i pokaţeš trpljenje, plod ćeš obresti na molitvi.

tvoj.

20.   Ako ţeliš da se moliš kao što treba nemoj ţalostiti dušu, inaĉe je uzaludan trud

21.   Ostavi onde dar svoj, govori Gospod, pred ţrtvenikom, i idi te se najpre pomiri

sa bratom svojim (Mt.5,24). Tada ćeš se, došavši, pomoliti bez smućenja. Jer, zlopamćenje navodi mrak na vladalaĉki um onoga koji se moli i tamom okruţuje njegovu molitvu.

22.    Oni koji u sebi sabiraju ţalosti i zlopamćenje, te se [mole], liĉe na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbušen sasud.

23.   Ukoliko si trpeljiv, svagda ćeš se moliti sa radošću.

24.    Kada se moliš kao što treba mogu te susresti (ili doći na um) neka dela zbog kojih ti moţe izgledati opravdano da se razgneviš na bliţnjeg. (Budi oprezan). Uopšte ne postoji gnev na bliţnjeg koji bi bio opravdan. I ako se potrudiš naći ćeš da je moguće i bez gneva dobro završiti stvar. Stoga se na svaki naĉin trudi da se ne pokreneš na gnev.

25.   Pazi da, misleći da izleĉiš drugog, sam ne ostaneš neisceljen, omevši sopstvenu molitvu.

26.   Štedeći druge i ne ljuteći se na njih, i sebi pripremaš snishoĊenje. Tako ćeš se pokazati razuman prema sebi i uvrstićeš se u broj onih koji se istinski mole.

27.    Suprotstavljajući se gnevu nikada nećeš pretrpeti napad pohote. Jer, ona daje hranu gnevu, koji pomućuje umno oko i ometa molitveno nastrojenje.

28.    Na molitvi se nemoj ograniĉavati samo na spoljašnje pokrete tela i poloţaje, već svoj um uzvodi do osećanja duhovne molitve sa velikim strahom.

29.   Ponekad se moliš dobro ĉim staneš na molitvu, a ponekad ne obreteš ţeljeni cilj ni posle mnogo truda. (To se na tebe popušta stoga) da bi još usrdnije iskao (molitvu), i da bi, dobivši, imao ispravnu molitvu, bezbednu od potkradanja.

30.     Kada nam se pribliŽ anĊeo odmah se udaljavaju svi koji nam dosaĊuju (demoni). Um tada oseća veliku utehu i zdravo se moli. Ponekad, opet, za vreme obiĉne borbe um se otima i ne daje mu se da se uzdigne (ka bogomisliju i dobrom osećanju). To je stoga što se ranije obeleŽo raznim strastima. Uostalom ukoliko upornije zaište i ako se ne olenji da kuca, otvoriće mu se.

31.     Nemoj se moliti da bude po tvojim ţeljama, budući da one nisu u svemu saglasne sa voljom BoŽjom. Bolje je da se moliš kao što si nauĉen, govoreći: Da bude na meni volja tvoja (Mt.6,10). I u svakom delu tako moli Boga. On, naime, svagda ţeli dobro i korisno tvojoj duši, dok ti sam to ne traŽš uvek.

32.   Mnogo puta sam, moleći se, iskao da dobijem ono što mi je izgledalo dobro za mene. I ja bih nastojao na iskanju, nerazumno podstiĉući volju BoŽju, i ne prepuštajući Bogu da ustroji ono što On smatra korisnim za mene. MeĊutim, dobivši (iskano) ja sam se nalazio u velikoj nevolji upravo stoga što nisam traŽo da bude po volji BoŽjoj. Jer, stvar se nije pokazivala onakvom kakvom sam je ja zamišljao.

33.    Štaje dobro osim Boga? Predajmo mu sve što se odnosi na nas i biće nam dobro. Jer, Blagi je svakako i Darodavac dobrih darova.

34.    Nemoj se ţalostiti ako odmah ne dobijaš od Boga ono što išteš. On hoće da ti pruŽ veće dobroĉinstvo upravo time što te navodi na to da mu sa trpljenjem duţe predstojiš sa molitvom. Jer, šta je više od prostiranja besede sa Bogom i od obuzetosti opštenjem sa Njim.

35.   Nerasejana molitva je najviše umno delanje.

36.   Molitva je ushoĊenje uma Bogu.

37.   Ukoliko ţeliš pravu molitvu, odreci se svega. Tako ćeš sve naslediti.

38.    Moli se najpre za to da se oĉistiš od strasti, zatim da se izbaviš od neznanja i zaborava, i najzad da se izbaviš od svakog iskušenja i ostavljenosti.

39.   U svojoj molitvi išti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo će ti se sve dodati (Mt.6,33).

40.    Pravedno je da se molimo ne samo za svoje oĉišćenje, već i za oĉišćenje svakog ĉoveka, podraţavajući anĊeoski ĉin.

41.   Posmatraj da li zaista u svojoj molitvi predstojiš Bogu, ili si, naprotiv, savladan ţeljom za ljudskom pohvalom koju hoćeš da uloviš, prikrivajući (rĊavu ţelju blagovidnim) produţavanjem molitve.

42.    Bilo da se moliš sa bratijom, bilo da si usamljen, trudi se da se pomoliš sa osećanjem, a ne samo da zadovoljiš obiĉaj.

43.      Toj molitvi je svojstveno samoudubljivanje sa poboţnošću, umilenjem i duševnim bolom. Nju prati ispovedanje grehova sa tihim uzdisanjem.

44.    Um koga potkradaju [pomisli] za vreme molitve još se ne moli kao monah, nego kao svetovnjak, koji samo ukrašava spoljašnji dom.

45.    Kada se moliš svim silama ĉuvaj svoje pamćenje da ti ne bi podmetalo svoje [sadrţaje]. Na svaki naĉin se podstiĉi na razumno predstojanje (sa svešću kome i radi ĉega predstojiš). Jer, za vreme molitve pamćenje ĉesto potkrada um (privodeći mu na misao stvari, lica, dogaĊaje i njima odvlaĉeći paţnju od molitve).

46.   Za vreme molitve pamćenje umu prikazuje ili slike davnih dela, ili nove brige, ili lice koje ga je uvredilo.

47.   Demon vrlo zavidi ĉoveku koji se moli i upotrebljava svakakva lukavstva kako bi poremetio njegovu nameru. Stoga on pomoću pamćenja ne prestaje da pobuĊuje misli o raznim stvarima. On posredstvom tela privodi strasti u pokret samo da bi omeo njegov prekrasan tok (tj. molitveni trud) i preseljenje Bogu (kroz ushoĊenje paţnje).

48.      Ne uspevši da omete molitvu marljivog (molitvenika) i pored mnogih lukavstava, svelukavi demon unekoliko slabi (svoje napade), da bi mu se zatim, pošto završi molitvu, osvetio. Jer, on ga ili raspaljuje gnevom i uništava prekrasno nastrojenje koje je steĉeno molitvom, ili ga podstiĉe na neku beslovesnu slast (pozivajući ga na okušanje ĉulnog zadovoljstva), podsmevajući se nad umom.

49.    Pomolivši se kao što treba oĉekuj ono što ne treba i stoj hrabro ĉuvajući svoj plod. Ti si na to postavljen od samog poĉetka, tj. da obdelavaš i ĉuvaš (Post.2,15). Stoga, potrudivši se (ispunivši molitvu kao što treba), nemoj ostavljati bez zaštite ono što si stekao trudom. Inaĉe od molitve nećeš imati nikakve koristi.

50.   Sva borba koja se vodi izmeĊu nas i neĉistih duhova biva jedino zbog duhovne molitve. Ona im mnogo smeta i ne mogu da je podnose, a za nas je spasonosna i blagoprijatna.

51.      Zbog ĉega demoni ţele da u nama pobude stomakougaĊanje, blud, srebroljublje, gnev, zlopamćenje i ostale strasti? Zbog toga da um, odebljavši od njih, ne bi mogao da se moli kao što treba. Jer, strasti našeg nerazumnog dela (pošto poĉnu da dejstvuju) umu ne dozvoljavaju da deluje razumno.

52.    Mi vršimo vrline stoga što ih zahteva priroda, a prirodu slušamo stoga što je stvorilo Slovo (Gospod). To Slovo nam obiĉno postaje oĉigledno (i u našoj svesti se jasno ocrtava) u molitvenom stanju.

53.    Molitveno stanje je bestrasno nastrojenje koje krajnjom ljubavlju ushodi na visinu mudroljublja i duhovnog uma.

54.     Onaj ko hoće da se istinski moli treba ne samo da vlada nad gnevom i pohotom. već i da bude tuĊ svakoj strasnoj pomisli.

55.   Ko ljubi Boga [trudiće se] da svagda besedi sa Njim kao sa Ocem, udaljujući se od svake strasne pomisli.

56.   Ne moli se istinski svako ko je stekao bestrašće. Jer, takav još moţe biti zauzet prostim pomislima (o stvarima, premda i bez strasnih pokreta), rasejavajući se njihovim istorijama (njihovim slikama o raznim svezama) i ostajući daleko od Boga. (Kod njega nema strasnih pokreta, ali um mašta).

57.    MeĊutim, i kada se um ne zadrţava na prostim pomislima o stvarima, još ne znaĉi da je dostigao mesto molitve. Jer, on moţe biti zauzet (filosofskim) umozrenjem o njima i udubljen u njihove uzroĉne odnose. Premda su sve to izvuĉenosti (apstrakcije), ipak se um odvodi daleko od Boga. Jer, kao umozrenja o stvarima, one u umu zapeĉaćuju obraze stvari. (Strasti nisu u pokretu, ali um filosofira, a ne moli se: to je stanje uĉenih).

58.   MeĊutim, ĉak i da je um iznad umozrenja o veštastvenoj prirodi još ne znaĉi da je ugledao pravo mesto BoŽje. Jer, on moţe da je zauzet poznanjem mislenih tvari (anĊeoskog sveta) i da je ispunjen njima (pun raznolikih misli i predstava o njima).

59.   Ako hoćeš da se moliš kao što treba potreban ti je Bog koji daje molitvu onome koji se moli. Njega i prizivaj u molitvi govoreći: Da se sveti ime tvoje, da doĊe Carstvo tvoje (Mt.6,8-9), tj. Duh Sveti i Jedinorodni Sin tvoj. Jer, tako uĉi sam Gospod, govoreći da Ocu u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn.4,24).

60.    Onaj ko se moli u duhu i istini misao za veliĉanje Tvorca ne pozajmljuje od tvari. On u Njemu samom crpi sagledavanje radi koga ga slavi.

61.   Ako si bogoslov molićeš se istinski, i ako se istinski moliš onda si bogoslov.

62.    Ako se tvoj um, plamteći ĉeţnjom ka Bogu, malo po malo odrešuje od tela i odvraća od svih pomisli koje ishode od ĉulnih utisaka ili pamćenja, budući istovremeno pun poboţnosti i radosti, moţeš zakljuĉiti da se pribliŽo granicama molitve.

63.    Snishodeći našoj nemoći, Sveti Duh nam prilazi i dok još nismo ĉisti. I ukoliko samo naĊe da se um naš iskreno moli, on nailazi na njega i razgoni svu gomilu pomisli i predstava koje ga okruţuju, podstiĉući ga na ţelju za duhovnom molitvom.

64.    Ostali (duhovi - dobri i zli) uvode u um pomisli, predstave i uobraţenja kroz dejstvo na telo. Gospod, pak, dejstvuje suprotnim naĉinom. Obuzimajući sam um, On mu pruţa poznanje o ĉemu hoće, te posredstvom njega ukroćuje neuzdrţanost tela.

65.    Dostojan je svakog prekora onaj ko se gnevi i zlopamti premda voli istinsku molitvu. Jer, on liĉi na onoga ko ţeli da jasno vidi, premda [prahom] zasipa svoje oĉi.

66.    Ako ţeliš da se moliš kao što priliĉi nemoj ĉiniti ništa što je suprotno molitvi. Tada će Bog, pribliŽvši ti se, koraĉati sa tobom.

67.   Kada se moliš nemoj Boţanstvu pridavati nikakav oblik, niti dozvoljavaj da ti se um preobrazi u neki obraz (ili da sebe prestavlja pod nekim obrazom), već neveštastveno pristupi neveštastvenom, pa ćeš se sjediniti sa Njim.

68.    Ĉuvaj se zamki neprijateljskih, budući da se dešava da ti, dok se moliš ĉisto i bezmeteţno, odjednom predstane neki ĉudni i neobiĉan obraz. To neprijatelji ĉine da bi te doveli do samomnjenja, podmetnuvši ti misao da (ti se javilo) Boţanstvo, a i da bi pomislio da je Boţanstvo ograniĉeno (da zauzima mesto, da je proteţno i da ima delove) iako je, u stvari, bez koliĉine i izgleda.

69.   Kada ne uspe da pokrene pamćenje, zavidljivi demon dejstvuje na krv i sokove kako bi u umu proizveo uobraţenje neĉeg stranog i ispunio ga likovima. Navikavši se da se kreće u pomislima, um se lako vara njima i, misleći da ushodi ka neveštastvenom i bezvidnom poznanju, biva obmanut, primajući dim umesto svetlosti.

70.   Stoj na straŽ svojoj, ĉuvajući um od pomisli za vreme molitve i starajući se da stojiš u mirnom stanju kako bi ti Onaj koji... saoseća onima koji su u neznanju (Jev.5,2) prišao i pruŽo ti preslavni dar molitve.

71.    Ti nećeš moći da se moliš ĉisto ukoliko se uplićeš u veštastvena dela i ukoliko te uznemiravaju neprestane brige. Jer, molitva je odlaganje [svih] pomisli.

72.    Svezani ne moţe da beŽ, ni um koji sluŽ bilo kojoj strasti ne moţe da vidi mesto duhovne molitve. Osim toga, on biva nošen strasnim pomislima i nema nepokolebivu postojanost.

73.     Kada um najzad poĉne da se ĉisto i bestrasno moli demoni mu više ne pristupaju sa leve, nego sa desne strane: oni mu navodno predstavljaju javljanje slave BoŽje ili neku slikovitu predstavu, prijatnu za ĉula, da bi ga naveli da pomisli da je već dostigao savršenstvo molitve. To se, kao što je rekao jedan muţ kome je stvar poznata, dešava zbog strasti taštine, ili od toga što demoni dodiruju jedan deo mozga i od potresa (ili zapaljenja) Žla u njemu.

74.   Ĉini mi se da demon, dodirujući navedeno mesto kako hoće, preobrće svetlost koja se nalazi oko uma. Od toga se taština podiţe na pomisao koja um podstiĉe da lakomisleno sebi prisvoji Boţanstveno i suštinsko poznanje. Pošto ga ne uznemiravaju neĉiste telesne strasti i pošto ĉisto stoji na molitvi, on nikako ne pomišlja ni na kakvo neprijateljsko dejstvo. On je uveren da se tu radi o Boţanstvenom javljanju, iako ono dolazi od demona koji, upotrebljavajući krajnje lukavstvo, kao što smo rekli, kroz mozak menja svetlost koja je vezana sa umom i sam je obrazuje (daje joj obraz).

75.   PribliŽvši se, anĊeo BoŽji jednom reĉju u nama prekraćuje svako neprijateljsko dejstvo, te ĉini da svetlost uma dejstvuje nepogrešivo.

76.    Ono što se u Otkrivenju govori o anĊelu, tj. da prinosi tamjan sa molitvama svetih (Otk.8,3) ukazuje, kako mi se ĉini, na tu blagodat koja dejstvuje preko anĊela i koja pruţa umeće istinske molitve. Tada um najzad stoji na molitvi bez smetenosti misli, bez uninija i malodušnosti.

77.    Ĉaše sa tamjanom su, kako se tamo govori, molitve svetih koje su prinosili dvadeset ĉetiri starešine (Otk.5,8). Pod ĉašom treba podrazumevati sjedinjenje sa Bogom ili savršenu, duhovnu ljubav prema Njemu, u kojoj se molitva vrši duhom i istinom.

78.    Kada za vreme molitve pomisliš da nemaš potrebu da plaĉeš za svoje grehe, pogledaj koliko si daleko od Boga (iako si obavezan da svagda u Njemu prebivaš), te ćeš proliti najtoplije suze.

79.    Zaista je tako: saznavši svoju meru (siromaštvo i ništavnost) slatko ćeš se naplakati, okajavajući sebe sliĉno Isaiji. Jer, budući neĉist i imajući neĉista usta i Žveći u

takvom narodu, tj. sa protivnicima (BoŽjim - neĉistim silama i pomislima), ti se ipak usuĊuješ da predstaneš Gospodu Savaotu (Is.6,5).

80.    Ukoliko se budeš istinski molio u mnogome ćeš dobiti potpuno osvedoĉenje. AnĊeli će se sabrati oko tebe kao oko Danila i prosvetiti te na poznanje uzroka onoga što se dogaĊa.

81.    Znaj da nas anĊeli pobuĊuju na molitvu i stoje sa nama na njoj, radujući se i ujedno, moleći se za nas. Prema tome, mi ćemo ih krajnje progneviti ukoliko postanemo nemarni i ako primimo protivne pomisli. Jer, dok se oni toliko podvizavaju za nas, mi ni za same sebe nećemo da molimo Boga, već prenebregavamo svoje sluţenje Bogu i, ostavljajući njihovog Boga i Vladiku, stupamo u razgovor sa neĉistim demonima (u pomislima).

82.   Moli se mirno i bezmeteţno, pevaj razumno i pristojno, pa ćeš biti kao orlić koji se podiţe u visinu.

83.    Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukroćuje prizive na telesnu neuzdrţljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu priliĉi.

84.   Molitva je delanje uma koje mu priliĉi, ili, bolje, njegova prava upotreba.

85.      Psalmopojanje je slika mnogorazliĉne premudrosti, a molitva je obris neveštastvenog poznanja.

86.    Poznanje je prekrasno delo. Ono potpomaţe molitvu pobuĊujući mislenu silu uma na sagledavanje Boţanstvenog saznanja.

87.    Ukoliko se još nisi udostojio dara molitve i psalmopojanja išti neodstupno, pa ćeš dobiti.

88.     Kaza im (Gospod) i priĉu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu (Lk.18,1). Stoga nemoj izgarati i padati u uninije što još nisi dobio [traţeno]. Jer, kasnije ćeš dobiti. Uz priĉu Gospod je još dodao: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, no budući da mi dosaĊuje ova udovica, odbraniću je (st.4-5). Tako će i Bog odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i noć (st.7). Budi dobrodušan u trudoljubivom trpljenju prebivajući na molitvi.

89.    Nemoj ţeleti da ono što je u vezi sa tobom bude onako kako tebi izgleda (najbolje), već onako kako je Bogu ugodno. Tada ćeš na molitvi biti bezmeteţan i blagodaran.

90.     Ĉuvaj se demona bluda, ĉak i da si već sa Bogom. Jer, on je vrlo vešt i pokvaren i na svaki naĉin pokušava da savlada ustremljenje tvog trezvoumlja, te da ga odvuĉe od Boga, ĉak i kad stoji pred Njim sa poboţnošću i strahom.

91.     Ukoliko se staraš oko molitve pripremi se za demonske napade i trpeljivo podnosi njihova biĉevanja. Jer, oni će te napasti kao divlje zveri i izranaviti svo telo tvoje.

92.    Pripremivši se, kao iskusan borac, nemoj da se kolebaš, ĉak i ako iznenada ugledaš neko priviĊenje. Nemoj se smućivati ĉak i ako se prema tebi usmeri maĉ, ili ako plamen bude ustremljen u tvoje lice. Nemoj padati duhom (nemoj se plašiti) ĉak i ako ti se pojavi izgled ruţne i lukave (njuške). Naprotiv, stoj, ispovedaj dobro ispovedanje i smelo gledaj na neprijatelje svoje.

93.   Onaj ko podnosi tugu biće udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno neće biti lišen udela ni u prijatnom.

94.    Pazi da te lukavi demoni ne prevare nekim viĊenjem. (Ukoliko se desi nešto sliĉno), prebivajući sabran u sebi, obrati se molitvi i prosi Boga da te sam prosveti, ukoliko je to od Njega (na urazumljenje), a ako nije da što pre od tebe odagna varalicu. I budi hrabar, jer ti psi neće opstati ako ti pritekneš Bogu sa toplim moljenjem, već će odmah, nevidljivo bijeni BoŽjom silom, pobeći daleko od tebe.

95.    Treba da ti je poznato i sledeće lukavstvo demona. Ponekad se oni dele na grupe. Jedni dolaze sa sablazni. I kada ti potraŽš pomoć, drugi dolaze sa anĊeoskim izgledom i progone prve, da bi se ti prevario mnjenjem da su oni pravi anĊeli, te da bi pao u samomnjenje što si se udostojio tako neĉeg.

96.      Postaraj se koliko je moguće da budeš smirenouman i hrabar, te se neprijateljski napad demona neće kosnuti tvoje duše i njihov biĉ se neće pribliŽti tvome telu. (Gospod će) anĊelima svojim zapovediti da te ĉuvaju (Ps.90,10-11).

97.   Onaj ko se stara da drŽ ĉistu molitvu neće da padne pomišlju, niti da je preda demonima, ĉak i da ĉuje šum, i topot, i usklike, već će govoriti Bogu: Neću se ubojati zla, jer si ti sa mnom (Ps.22,4).

98.     U vreme takvih iskušenja neprestano upotrebljavaj kratku, ali napregnutu molitvu.

99.     Nemoj se bojati, niti se brini ukoliko demoni poĉnu da ti prete da će se iznenada pojaviti u vazduhu, da će te izbezumiti i da će ti oduzeti um. Oni te, u stvari, plaše da bi ispitali da li ih uopšte raĉunaš u nešto, ili si ih već prezreo.

100.    Ako si u molitvi predstao Bogu SvedrŽtelju, Tvorcu i Promislitelju, zbog ĉega onda nerazumno ostavljaš Njegov nepobedivi strah i bojiš se mušica i komaraca. Zar ne ĉuješ šta govori prorok: Gospoda Boga tvoga se boj (Pon.Zak.10,20), i još: Onoga koga se sve boji i trepti pred silom Njegovom (2-Dnev.Z6, Manasijina molitva).

101.   Kao što je hleb hrana telu, i vrlina - duši, tako je i molitva hrana uma.

102.    Na sveštenom mestu treba da se moliš kao carinik, a ne kao farisej, kako bi i tebe Gospod opravdao.

103.    Podvizavaj se da se ne moliš protiv nekoga u svojoj molitvi, da se ne bi desilo da sam rušiš ono što zidaš i da svoju molitvu ne bi uĉinio mrskom (Bogu).

104.    Onaj koji je dugovao deset hiljada talanata neka te nauĉi da ni ti nećeš dobiti ostavljenje (svoga duga) ukoliko i sam ne ostavljaš (dug) svom duţniku. Jer, reĉeno je; Predade ga muĉiteljima (Mt.18,34).

105.     Za vreme molitvenog predstojanja (Bogu) odloŽ u stranu telesne potrebe kako te ujed buve, komarca ili muve ne bi lišio najvećeg dara koji donosi molitva.

106.    Do nas je došlo da se lukavi toliko protivio jednom svetome da se, svaki put kad je dizao ruke na molitvu, preobraţavao u lava, podizao na prednje noge i nokte zarivao u njegov bok, ne odstupajući sve dok on ne bi spustio ruke. MeĊutim, podviţnik ih nikada nije spuštao pre nego što bi završio svoje uobiĉajene molitve.

107.    Takav je bio, kao što nam je poznato, i mali (ili bolje reći najveći monah) Jovan koji je bezmolstvovao u jami. On je neodstupno prebivao u umnom sjedinjenju sa Bogom. Stoga se demon u vidu aţdaje obavijao oko njega, grizao mu telo i izbljuvavao mu ga u lice.

108.   Ti si verovatno ĉitao Žtija tavenisiotskih inoka u kojima se govori o tome kako su do ave Teodora, dok je drţao slovo bratiji, dopuzale dve zmije. On je, ne smućujući se,

savio noge u obliku svoda i propustio ih da proĊu, te produŽo reĉ do kraja. Tek tada ih je pokazao bratiji, ispriĉavši im sluĉaj.

109.   O drugom duhovnom bratu mi smo ĉitali da svoje ruke (podignute na molitvu) nije spustio sve dok nije završio uobiĉajeno molitvoslovlje, iako mu je prišla zmija i dotakla se njegovih nogu.

110.    U vreme molitve neka ti se oko ne rasejava. Odvojivši se od tela i duše, tada Žvi umom.

111.      Jednom drugom svetom, krepkom molitveniku koji je bezmolstvovao u pustinji, javili su se demoni i tokom dve nedelje se igrali sa njim kao sa loptom, bacajući ga uvis i prihvatajući ga u rogoţu. Pa ipak, oni uopšte nisu mogli odvojiti njegov um od plamene molitve.

112.    Jedan bogoljubivi inok je hodio po pustinji tvoreći umnu molitvu. Njemu su predstala dva anĊela i pošli sa njim, imajući ga u sredini. MeĊutim, on ni na trenutak na njih nije obratio paţnju kako ne bi pretrpeo štetu u boljem, budući da se sećao izreke apostola koji govori: Ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile... neće nas moći odvojiti od ljubavi Hristove (Rim.8,38-39).

113.    Monah preko molitve postaje sliĉan anĊelima, ţeleći da vidi lice Oca koji je na nebesima (Mt.18,10).

114.   Uopšte nemoj ţeleti niti iskati da za vreme molitve vidiš bilo kakav lik ili obraz.

115.   Nemoj ţeleti da ĉulima vidiš anĊela, ni sile, ni Hrista, kako ne bi sišao sa uma, primivši vuka umesto pastira, i poklonivši se neprijateljima - demonima.

116.      Poĉetak prelesti uma jeste taština. Njome pokretan, um pokušava da Boţanstvo opiše u nekom obrazu ili izgledu.

117.    Ja ću svoje reći, kao što sam rekao i poĉetnicima: blaţen je um koji za vreme molitve ĉuva savršeno bezmolvije.

118.    Blaţen je um koji, moleći se bez rasejanosti, poprima sve veću i veću ĉeţnju za Bogom.

119.   Blaţen je um koji za vreme molitve postaje neveštastven i negramţljiv.

120.   Blaţen je um koji je za vreme molitve potpuno neosetljiv za sve.

121.   Blaţen je monah koji svakog ĉoveka poštuje kao boga posle Boga.

122.     Blaţen je monah koji na spasenje i napredak svih gleda kao na svoje sopstveno.

123.   Blaţen je monah koji sebe smatra gorim od svih.

124.   Monah je onaj koji je sa svima u jedinstvu, premda je od svih udaljen.

125.   Monah je onaj koji smatra da je sa svima i u svakome vidi samog sebe.

126.   Molitvu tvori onaj koji svagda svoju prvu misao prinosi Bogu.

127.    Monah koji ţeli da se moli izbegava svaku laţ i zakletvu. Inaĉe, on na sebe uzalud prima izgled koji mu ne priliĉi.

128.    Ako ţeliš da se moliš u duhu ništa ne pozajmljuj od tela. Tako nećeš imati oblak koji pred tobom za vreme molitve rasprostire mrak.

129.    Poveri Bogu svoje telesne potrebe, pa će biti oĉigledno da mu poveravaš i duhovne.

130.    Ukoliko se udostojiš da primiš obećanja - carovaćeš. Zar, gledajući na to, ne treba sa zadovoljstvom da podnosiš sadašnje siromaštvo?

131.   Nemoj da se odriĉeš siromaštva i nevolja, koji su oruĊa lake molitve.

132.    Neka ti telesne vrline budu zalog duševnih, a duševne - duhovnih. Duhovne, pak, neka ti budu zalog neveštastvenog i suštastvenog poznanja.

133.     Ukoliko, moleći se protiv neke pomisli, primetiš da ona brzo i lako odlazi razmotri zbog ĉega se to dešava da ne bi upao u zasedu i, obmanuvši se, postao izdajnik samog sebe.

134.     Dešava se ponekad da te sami demoni pobuĊuju da se moliš protiv neke pomisli koju su u tebe ubacili i da joj se protiviš. I oni istog ĉasa beţe kako bi ti upao u prelest pomislivši da si već poĉeo da pobeĊuješ pomisli i da plašiš demone.

135.    Ako se moliš protiv neke strasti ili nekog demona koji ti dosaĊuje, seti se reĉi Psalmopojca: Poteraću svoje neprijatelje i stići ću ih, i neću se vratiti dok ne nestanu; potisnuću ih i neće moći da opstanu, pašće pod noge moje (Ps.17,38-39). Ipak, reci to blagovremeno, naoruţavši se smirenoumljem protiv neprijatelja.

136.    Nemoj misliti da ćeš steći vrlinu ako se najpre ne potrudiš do krvi. Potrebno je, naime, po Boţanstvenom apostolu, do smrti se boriti protiv greha, podvizavajući se za neporoĉnost (Jev.12,4).

137.    Dešava se da (zbog neprijateljskih zamki), uĉinivši korist jednome, pretrpiš štetu od drugog kako bi, susrevši klevetu, rekao ili uĉinio nešto neumesno, te na taj naĉin zlo rasuo ono što si dobro uĉinio.

138.   Podvrgavajući se demonskim napadima, pazi da im ne padneš u ropstvo.

139.   Demoni se trude da duhovnog uĉitelja noću smute sami, a danju - preko ljudi, okruţujući ga neprijatnim sluĉajevima, klevetama i nevoljama.

140.    Nemoj da ti dotuŽ da trpiš te suknare. Neka udaraju i tapkaju nogama, neka rasteţu i glaĉaju. Time će tvoja odeća postati još svetlija.

141.     Sve dok se u potpunosti ne odvojiš od strasti i sve dok tvoj um još uvek projavljuje protivljenje vrlini i istini, nećeš obresti blagoprijatni tamjan u nedru svome (tj. ĉistu i toplu molitvu).

142.    Ţeliš li da se moliš (kao što treba)? Preselivši se od sadašnjeg, svagda Žvi na nebesima, i to ne samo na reĉima, nego i anĊeoskim delanjem i Boţanstvenim razumevanjem.

143.    Ukoliko se samo u nevolji (podvrgavajući se silnim iskušenjima i nalazeći se u opasnosti da padneš) sećaš Sudije i toga kako je strašan i neumoljiv, znaĉi da se još nisi nauĉio da sluŽš Gospodu sa strahom i da mu se raduješ sa trepetom (Ps.2,11). Znaj da mu pri duhovnim utehama treba još usrdnije sluŽti sa strahom i poboţnošću.

144.    Mudar je ĉovek koji pre ostvarenog pokajanja ne prestaje da se sa tugom seća svojih grehova i pravedne osude na veĉni oganj.

145.     Onaj ko prebiva u gresima i ko prognevljuje Boga, te se bestidno i drsko upušta u poznanje Boţanstvenih stvari i u neveštastvenu molitvu neka prihvati apostolsku opomenu da nije bezopasno moliti se obnaţenom i nepokrivenom glavom. Takva duša, po reĉima apostola, treba da ima vlast na glavi radi anĊela koji predstoje (1.Kor.11,10), te da se obuĉe u stid i priliĉno smirenoumlje.

146.      Bolesnome oĉima neće doneti nikakvu korist dugotrajno i napregnuto posmatranje sunca, ĉak i pri najjaĉoj svetlosti podneva. Ni strasni i neĉisti um neće imati koristi od zamišljanja strašne i natprirodne molitve u duhu i istini. Naprotiv, on će na sebe izazvati negodovanje Boţanstva.

147.    Onaj koji nema potrebe ni za ĉim i koji ne gleda na lice ne prima dar za oltar sve dok se donosilac ne pomiri sa bliţnjim koga je oţalostio (Mt.5,23). Razmisli kolika je tek opreznost i koliko rasuĊivanje neophodno da bi se Bogu prineo blagoprijatni tamjan na mislenom ţrtveniku.

148.    Nemoj biti priĉljiv, ni slavoljubiv. U protivnom će biti oĉigledno da grešnici rade na tvom licu, a ne na tvojim plećima (Ps. 128,3). Tada ćeš im za vreme molitve biti podsmeh, i oni će te vući i prelešćivati na neumesne pomisli.

149.    Traţeći molitvu, paţnja će je [najzad] i pronaći. Za paţnjom ne sledi ništa drugo do molitva. Oko nje se i treba marljivo postarati.

150.    Kao što je [moć] viĊenja bolja od svih ĉula, tako je i molitva Boţanstvenija od svih vrlina.

151.    Molitva se hvali ne samo zbog koliĉine, nego i zbog kakvote. To pokazuju dva ĉoveka koji su ušli u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik (Lk.18,10), kao i sledeća reĉ: A kada se molite, ne praznoslovite, i ostalo (Mt.6,7).

152.    Sve dok obraćaš paţnju samo na poloţaj tela koji priliĉi molitvi i dok se tvoj um brine samo o spoljašnjoj lepoti skinije (o ostalim spoljašnjim osobinama molitvoslovlja) (znaj da) još nisi ugledao mesto molitve i da si još daleko od tog blaţenog puta.

153.     Kada ćeš pronaći istinski molitvu? Kada, moleći se, budeš bio iznad svake druge radosti.

154.    Molitva i ĉitanje su prekrasni. Oni zaustavljaju sujetno skitanje misli, svezuju pomisli koje nepriliĉno kruţe i sa korišću ih zadrţavaju ni malo rasejanim u tom prekrasnom zanimanju.

155.    Molitva nas podstiĉe na razgovor sa Bogom. Dugotrajnom navikom, ona nas uvodi u saŽvot sa Njim, koji i beznaĉajne ljude voli i ne stidi se prijateljskog zbliţavanja sa njima, sve dok im ljubav koja u njima prebiva pruţa smelost.

156.    Molitva um odrešuje od svake pomisli o ĉulnom i uzvodi ka Bogu koji je iznad svega, privodeći ga razgovoru sa Njim. Ona od Njega sa smelošću ište sve što joj je ugodno. Na taj naĉin ona ĉini da ĉovek Žvot provodi u ĉistoti. Jer, on je već bio u opštenju sa Bogom i uskoro se opet priprema na to opštenje.

157.    Sveti Pavle uĉi da budemo u molitvi postojani (Rim.12,12), te da dugotrajnim prebivanjem u njoj stvorimo naviku na nju (Kol.4,2; Ef.6,18). On još zapoveda da se molitva vrši na svakom mestu (1.Tim.2,8) kako se ni jedan lenjivac ne bi izgovorio time što Žvi daleko od molitvenog hrama. Svako mesto je pogodno za molitvu. Bog prima one koji ga prizivaju sa ĉistim srcem i pravednim delima, gledajući na njihovo  raspoloţenje i slušajući njihovu molitvu, ĉak i da se mesto na kome ga prizivaju, po našem mišljenju, niĉim posebnim ne izdvaja.

158.    Ponekad na bdeniju treba brzo ĉitati Psalam, a ponekad treba predpostaviti pevanje Psalama. Mi treba da menjamo naĉin delovanja, nasuprot zamkama neprijatelja koji nas ponekad podstiĉu da lomimo jezik u brzom ĉitanju, a ponekad pobuĊuju na nadmeno slatko pojanje.

159.    Kada tvoje srce napadne neprijateljska pomisao, nemoj molitvom iskati jedno ili drugo, već isuci maĉ suza protiv neprijatelja. Istupivši protiv neprijatelja sa tako silnim oruţjem, mi ćemo ga brzo primorati da odstupi od nas.

160.    Zavoli bavljenje rukodeljem, premda u molitvenom raspoloţenju. Ono, naime, ne donosi svagda svoj plod, a ona - uvek. Nemoj prekidati molitvu sve dok u potpunosti ne ispuniš molitveni dug, niti slušaj pomisao koja ti govori da je vreme da sedneš za posao. Osim toga, sedeći za poslom nemoj da se silno obuzimaš delom kako ne bi, hitajući, uznemirio srce svoje i uĉinio ga neprikladnim za molitvu.

161.    Um iz koga je ukradena misao o Bogu i koji stoji daleko od sećanja na Njega već ravnodušno greši spoljašnjim ĉulima. Jer, on više ne moţe da bude ĉuvar ni sluha ni jezika, budući da je iz njegove unutrašnjosti otišla privrţenost ka podviţniĉkom trudu nad samim sobom.

162.     Dešava se da se napreţemo da tvorimo ĉistu molitvu i da ne uspevamo. MeĊutim, dešava se i to da duša prebiva u ĉistoj molitvi i bez našeg prinuĊavanja. Prvo proizilazi od naše nemoći, a drugo od blagodati odozgo, koja nas priziva ka iskanju duševne ĉistote. I jednim i drugim, ona nas pouĉava da ĉistu molitvu ne pripisujemo sebi, već da je smatramo darom Darodavca. Jer ne znamo kao što treba o ĉemu ćemo se moliti (Rim.8,26). Kada se desi da se napreţemo da tvorimo ĉistu molitvu i nismo u stanju, već se pomraĉujemo, omoĉimo obraze suzama i molimo Boga da se razveje noć borbe i da u duši zasija svetlost.

163.    Sećanje na telesnu pohotu smućuje [ĉoveka]. Ono ne samo da ne dozvoljava razgovor sa Bogom, već i um, koji se navodno moli, oskrnavljuje maštarijama gnusnih predstava. Dobro je neprestano prebivati u molitvi i um upraţnjavati u besedi sa Bogom. MeĊutim, da li je tako kod nas? Ĉesto se odvajajući od reĉi molitve mi pratimo pomisli koje nas zavode, umesto da se udaljavamo od njih i umesto da nas ogorĉuju, što bi bio priznak nesaglasnosti volje sa onima koji nam podmeću nepriliĉno. I premda spoljašnjost pokazuje molitveni izgled (zbog preklonjenih kolena drugima izgleda da se molimo), mi mišlju predstavljamo nešto prijatno: ljubazno razgovaramo sa prijateljima, sa gnevom grdimo neprijatelje, praznujemo sa gostima, zidamo kuće za srodnike, sadimo drveće, putujemo, bavimo se  trgovinom, na silu nas privode svešteniĉkom ĉinu, sa velikom briţljivošću vodimo dela crkvi koje su nam uruĉene. I veliki deo svega toga prebiramo u mislima, saglašavajući se sa svime što nam predstavi pomisao onako kako je ugodno strasti koja nadahnjuje naše srce.

164.    Molitva zahteva da um bude ĉist od svake pomisli i da u sebe ne prima ništa što nije molitveno, makar se radilo i o neĉem ĉasnom. Naprotiv, kao nadahnut Bogom i odvojivši se od svega, obavljaj svoj razgovor sa Njime jedinim.

165.     Ko svoje vreme deli na rukodelje i molitvu, svoje telo ukroćuje trudom i njegove neuredne zahteve dovodi do umerenosti. Dušu, pak, koja se trudi zajedno sa telom i nakon izvesnog vremena ţeli odmor, on oraspoloţuje na molitvu kao na neko lakše [delo]. I duša ka molitvi pristupa sa usrdnošću i Žvim silama. Jer, ona oseća utehu pri promeni dela i prelazu od jednog ka drugome, dok je dugotrajno zanimanje jednim istim pritiska. Ona se opterećuje jednoobraznošću, dok je raznovrsnost zanimanja raduje. Njoj se ĉini da, ostavljajući jedno delo, sa sebe skida neki teret zbog ĉega ka drugome pristupa kao sa sveŽm snagama i kao da tek zapoĉinje trud.

166.    Ko ne voli da radi nedelatnošću hrani strasti i ţeljama daje slobodu da se ustremljuju ka predmetima koji su im srodni. To se najviše projavljuje u vreme molitve,

budući da je tada paţnja uma potpuno progutana onim ĉime je zauzeto srce. On tada u pomislima prebira ono što je donela strast koja je stupila u dejstvo umesto da besedi sa Bogom i da od Njega ište sebi korist. Znajući to, sveti Pavle sa revnošću napada lenjost i sve apostolskom vlašću obavezuje na trud (2.Sol.3,6-12). Delo je sidro za misao i daje joj bezopasan smer. Ĉak i ako odasvud nailaze bure i nailasci vetrova prete brodolomom, misao stoji nepokolebivo, zadrţavana delom kao sidrom. Ona se unekoliko koleba pomislima koje se podiţu, ali ne pada u opasnost stoga što su uze koje je drţe silnije od vetrova koji jure.

167.    Oni koji odbijaju rukodelje pod izgovorom da treba neprestano da se mole, u stvari se i ne mole. Upravo stoga što misle da lenjošću duši ostave slobodu od briga, oni se zapetljavaju u lavirint bezizlaznih pomisli i postaju nesposobni za molitvu. Telo koje se trudi nad delom zadrţava misao pri sebi, budući da ona, ne manje nego oĉi, treba da prati ono što se radi i da sadejstvuje telu u nepogrešivom vršenju dejstava. Pokojno telo, naprotiv, misli daje slobodu da luta. Stoga se u vreme pokoja bude strasti. Pri svakom pohotljivom sećanju one hvataju misao i ovladavaju njome kao zarobljenicom.

168.     Postoji viša molitva savršenih, neko ushićenje uma, svecelo odrešenje od ĉulnog, u kojoj se on neizrecivim uzdasima duha pribliţuje ka Bogu koji vidi raspoloţenje srca koje je otvoreno kao ispisana knjiga i koje u bezglasnim obrazima izraţava svoju volju. Tako je do trećeg neba bio odnesen Pavle, ne znajući da li u telu ili izvan tela (2.Kor.12,2).

169.    Posle prve postoji i druga molitva. Na njoj um sa umilenjem prati reĉi koje proiznosi, znajući kome upućuje molbu.

170.    Molitva koju prekidaju pomisli i koja je sjedinjena sa telesnim brigama stoji daleko od nastrojenja koje priliĉi molitveniku. Takav ne ĉuje samog sebe, noseći se mišlju tamo-amo i ne sećajući se kakve reĉi izgovara. I zar će Boţanstveni sluh obratiti paţnju na ono na što ni sam molitvenik, u svojoj rasejanosti, ne pazi? Kod onih koji su govorili: Pazi na molitvu moju, usliši molitvu moju (Ps.16,1), i: Neka tvoje uši paze na glas moje molitve (Ps.129,2), sav um beše marljivo sabran. On se nije razlivao na ono na šta se obiĉno razliva i rasejava misao nemarnih koja ne vlada sobom.